За ондашње прилике био је изузетно образован, човјек који је видио свијета.
Да, али је исто тако био и бескруполозни каријериста који није бирао средства не би ли остварио циљеве, и то пре свега своје личне циљеве.
Интригантно је међутим да је управо Милошевић једна од само двије личности којима је Митрополија црногорска издала грамате којима је потврђено њихово племићко поријекло. Друга личност је Карађорђе. Ни прије ни послије нико други није добио такву грамату. А такве грамате православна црква је давала и могла је да даје само на основу увида у документе и љетописе који су несумњиво потврђивали нечије поријекло и сродство et nobilis.
Ово је потпуна бесмислица. Црква није имала било какве документе који би могли потврдити порекло Милошевића (и посредно Васојевића у целини) и Карађорђа од племства. То што су тада издали те две грамате има исти значај као када би сада патријарх издао грамату председнику Србије, са којим је у одличним односима, да потиче од византијских царева, наравно без икаквог покрића. Исто тако није било покрића ни за причу о пореклу Николе Консуле и Карађорђа (тј. његовог сина) од племства. За Карађорђа се ни данас не зна поуздано где му је прадеда живео, па ни како се звао, а камо ли да потиче од неког племства.
Uostalom i jedan i drugi su dijelili zajedničko nastojanje i želju za oslobađanjem od Turaka i na terenu u plemenu i van njega su radili na tome.
Та велика жеља Николе Консуле за ослобођењем народа од Турака је доста упитна, имајући у виду да је догурао до чина генерала у турској војсци. Прелазио је из службе у службу у разним земљама као најобичнији плаћеник - по принципу ко понуди више. Након што је стекао заиста импресивне контакте широм Европе, одлучио је да направи своју приватну државу у Брдима, са седиштем у Васојевићима, где се надао подршци пошто је тамо рођен. Није бирао средства не би ли остварио свој мегаломански план, о чему најбоље говоре следеће две чињенице:
1. Држави је дао несрпски назив Холмија (српски назив био био "Брда") да би причу боље продао иностраним спонзорима, које је често мењао исто као и током службе.
2. Био је спреман да целокупно становништво своје будуће државе покатоличи, уколико му спонзори из Ватикана омогуће да испуни свој главни циљ - стварање личне државе.
Кад су Његош и Мојсије Зечевић видели да је враг однео шалу, Никола Консула је завршио своју каријеру онако како су је завршили и поједини православни епископи који су се поунијатили ради личног интереса.
Али како већ то бива у племенским срединама, познати се хвале, ма какви они заиста били. Тако данас постоји часопис који се бави Васојевићима и има назив "Глас Холмије", у коме се о Николи Консули говори у суперлативу. Наравно, говори се тамо у суперлативу и о Мојсију Зечевићу, иако је био противник те исте измишљене Холмије у којој је све било подложно променама, и границе тог заморчета од државе и вера њених становника, све осим будућег неприкосновеног владара. Што да не, све су то "наши", у духу пијачних тезги са календарима где се један поред другог налазе Тито и Дража. Па ко шта воли, за сваког има по нешто.
