Прво што сам ја приметио је да људи не знају ништа о свом пореклу. Велика већина зна да наведе претке до прадеде и прабабе, евентуално чукунбабе и чукундеде. Таквих примера имам у својој породици, нпр. моја баба не зна како су јој се завали прадедови и прабабе, јер никад није питала. Притом је имала четрдесет и кусур година када јој је баба умрла, значи да је имао ко да јој каже. Једноставно је никада није занимало.
Друго, у мом крају (Поморавље, Левач, Ресава, тј. околина Јагодине, Ћуприје, Рековца) сви ће вам рећи "Ми смо ту одувек" ал'зато они из друге мале или комшије од прекопута су сигурно Власи, Цигани, Чивутани, Шиптари или Турци. На крају се испостави, када се мало дубље уђе у проблематику, да баш тај комшија кога не воле, а случајну слави исту славу, је имао чукундеду који је био рођени брат њиховог чукундеде.
То су моја запажања, поред ових која су остали навели. Омиљено ми је ово са претком који је убио Турчина па побего, променио презиме и настанио се у неком удаљеном крају.