Аутор Тема: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године  (Прочитано 9249 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #40 послато: Децембар 30, 2020, 08:41:03 поподне »
ја сам провео много стотина сати у Архиву Србије и никад никога од тих назови "стручњака" не видех тамо

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #41 послато: Децембар 31, 2020, 01:54:56 пре подне »

Још кад би показали писма марчанских владика и монаха из Лепавине у коме се поносе својим српским пореклом, а наглашавају верност папи, мислим да би поједини "новоисторичари" и "борци за веру" добили епилептични напад.
Не би било лоше објавити их на некој теми која се бави идентитетом Срба кроз историју.

Поменуо сам Бранковића баш као пример зашто такве историје и њихове изворе треба посматрати уз велику дозу сумње. Нису писане да би се дошло до истине, већ ради остваривања политичких циљева. Можемо ценити њихову жељу да дају Србима славну и стару историју, али не и методе које су користили.

Бранковић зачетак Словена као потомака Нојевог сина Јафета ставља у 2772 годину по стварању света. Константина и Ликинија помиње под годином 5851. Јустинијана и долазак Словена под годином 6076. Немању помиње под годином 6625, али и 1117 од Рођења Христова. Ваљда је и њему било јасно да између деде и унука нису могле да прођу стотине година.

Треба узети у обзир да су ( писмени) људи у средњем веку историју учили тако што су читали Библију и дела античких писаца, па су тако знали и за Сервија Тулија и за Августа, Константина, Ликинија, Илире, Мезе и Готе ( које су поистовећивали са трачким Гетима т.ј. становницима Бугарске). Да би доказали своје тезе, морали су некако да успоставе везу између садашњости и прошлости за коју су знали.

Друго, средњовековни владари морали су да имају "плаву крв", да потичу од неког славног и моћног претка. Да није било тако, могао би и неки обични сељак тврдити да има право на круну ( видети оно што је писао Небо_Сав).

По Бранковићу, Константин је владао Западним царством, а Ликиније Илириком, обема Мезијама ( т.ј. српским земљама), Тракијом и Истоком. Немања се 6651 жени Аном, ћерком француског краља који потиче од рода Константина ( код Пајсија њом се жени Бела Урош). Дакле, овом женидбом обнавља се мир између Константина и Ликинија. По оном што је поставио Неродимац, Ликинијеви синови су избеглице, као што је и Немања био. Зато је Ликиније идеалан кандидат за прародитеља.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #42 послато: Децембар 31, 2020, 11:07:23 пре подне »
Господине Малешевић извините ако ремети ваш рад и ваше истраживање и ценим то али треба да знате да нисте једини који истражује те и који покушава да протумачи неке старе рукописе. Ако вас интересује ја истражујем историју свога места НЕРОДИМЉА које је постојало у време Немањића и доста времена сам дао на истраживање баш тога периода. Ја као неки аматер историчар се трудим да разумем време и прилике које су биле у период о којим пишем. На форуму одговарају људи који и уопште нису у теми али желе да дају неки допринос не размишљајући много. Ја већ годину дана покушавам да покренем дело Патријарха Пајсија али сам се управо плашио реакција и оно што сам и мислио да ће се коментарисати тако се и ради. Мислим да сам прочитао готово сваку повељу српских владара (наравно оне коју су преведене на савремени српски језик а понекад и оригинале). Оно што је мене увек одушевљавали код Немањића што су готово увек и на сваком месту помињали своје родитеље и прародитеље (говоримо о 12-14 веку) и то са великим поносом, што су касније наставили наши деспоти и патријарси. И не бих баш рекао да је неко измислио баш Ликинија и да баш њега памти, и д асе о томе доста пише о да се оставља својим покољењима. По вашем нпр племе Никшићи су измислили војводу Никшу или су га у свој родослов ставили да бих се њиме хвалили. Не желим да улазим у никакве дискусије нимса ким и ову тему нисам зато започео и нити желим да се тако настави. Ако се већ на више места помиње тај несрећни Ликиније и да се каже да је из Далмације и да је Србин и да је предак Стефана Немање ајде да пробамо то да испитамо. Скоро смо на овом форуму пронашли како се звао отац патријарха Павла опет залагањем наших чланова, па што не покушамо и са овом. Ако су наши летописци погодили све у својим летописима зашто онда ми сами негирамо постојање могућности да су и за то били у праву. То што је неки руски научник изнео тезу да су неки брисали по 300 година да бих се приближили некој личности та се истраживања сигурно нису односила на Србе а и тешко да су Срби (у том 12-14) веку крали идеје западњака и на основу њихових летописа писали наша што које тотално несхватљиво. А ако вас баш занимају у каквим су околностима живели Немањићи, довољан је податак да они нису имали престонице, и дворске канцеларије као што су то имали западни владари. Све у свему да се вратимо на тему. Са неким разлогом ми данашњи Срби као и остали народи памте приче о неким битним прецима, па су вероватно тако и Немањићи памтили баш тог Ликинија који је заиста био личност и ако су већ морали да налазе неког да би се китили са њим сигурно то он не бих био. Моје је мишљење да ту постоји нека везе, било каква, али постоји.

Уз дужно поштовање Вашег рада, ја могу само да констатујем да Ви замишљате једно немогуће истраживање. Урадак патријарха Пајсиса осликава дух времена у коме је он живео, где је било потпуно нормално да се траже неке далеке везе са познатим личностима. Ми замишљамо често средњи век или нпр. Ново доба као некакав тешки примитивизам где су људи живели по пећинама и ништа нису знали јер нам из перцепције наше удобне данашњице тако изгледа. Но чињеница је да су наведени периоди имали итекако јако образоване људе (не широко народне масе као данас, али изузетне појединце) и да је већина знања које ми имамо о далекој прошлости, њима тада већ била углавном позната. Већина манастира у Европи је имала јако развијен школски систем, преписивачку делатност, изучавање старих језика, превођење архива... Све што ми данас радимо, тада је већ било познато и није било тајна. Овде је проблем тог "родослова" који сте постовали што је у пар редака буквално прескочено 700-800 година и успоставила се линија између поменутог Ликинија и Стефана Немање... Да би се нашао аргумент за такву конструкцију онда је прибегнуто некаквој руској теорији о измишњеним вековима и сл. Мислим, једна заиста невероватна конструкција.
Даље, Ваша жеља да покушате да истражите везу Стефана Немање са поменутим Ликинијем је немогућа јер не постоје научни инструменти и методе које то могу да омогуће. Мислим да је већина нас овде покушала да направи неки породични родослов и да сазна нешто о својим прецима. Уз све данашњу технологију коју имамо, већина нас није стигла далеко. Ја сам негде написао да сам дошао до половине 19-ог века и даље не може јер не постоје извори који су унуштени у Другом св. рату. И доста других људи се сусреће са истом проблематиком. Ко добаци на српским просторима до 18-ог века тај је озбиљан подвиг направио. А Ви желите да истражите везу између два човека две различите културе између којих лежи 8 векова? Желим Вам пуно успеха али мислим да узалудно трошите време и енергију на то.

О доласку, обитавању и животу Срба у Далмацији, доста можете да прочитате у књизи "Српске земље пре Немањића" историчара Алексића. Доста добро је то обрадио.

Поздрав.


Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #43 послато: Децембар 31, 2020, 11:22:07 пре подне »
Što se tiče arhiva i kod nas i u svetu, mnogi spisi su sakriveni i ne može ih dobiti baš svaki istraživač.
Ko je čitao dela prof.dr. Smilje Avramov ( našeg experta za medj.javno pravo, mogao je pročitati koliko je preporuka, dozvola, morala da dobije da bi samo ušla u arhiv Vatikana, a da nije dobila svu gradju koju je tražila već samo ono što su mislili da treba da se zna.
Pročitati njen Opus Dei ( Novi krstaški pohod Vatikana)i njena izabrana dela dobićemo odgovore čiji su izvori tačni i istiniti." ni po babu ni po stričevima" već po Smilji i dokazima.

Не знам каква искуства је имала Смиља Аврамов, која је несумњиво много допринела српској науци, у Ватикану, ја могу само да кажем моја искуства. У оквиру мог истраживања, требало је у марту ове године да идем за Рим, али због познате ситуације то сам одгодио до даљег. У јануару 2020 сам писмено контактирао Ватикански архив са описом истраживања и навео шта ми треба и добио у кратком року писмени одговор да могу да дођем када хоћу и да ће тражена архивска грађа бити стављена на располагање, с тим да је тражено да се најавим неколико дана раније (што је уобичајна процедура). Какав ћу третман имати тамо на лицу места, не могу да кажем док не одем, али што се тиче ове писмене коресподенције, била је једноставнија и мање бирократска него нпр. коресподенција са Бечким архивом.

Такође, морам да нагласим и да ми је ХДА и архив Загребачке бискупије дао без икаквих проблема приступ свим траженим архивама и били су врло услужни. Исто искуство сам имао и у Љубљанском надбискупском архиву. Из ХДА су чак организовали да се донесе једна архивска грађа из неког удаљеног складишта, да не би морао само због тога поново да долазим. Најбоље сређену грађа у овој области мог истраживања видео сам у Ср. Карловцима. То је архив СПЦ и то је заиста феноменално сређен и означен архив. Нажалост, то је старија зграда (Патријаршијски дом) и услови за рад су у складу са тиме односно доста заостају у односу на архиве на Западу.

Једини проблем са којим сам се до сада срео јесте одбијање Гркокатоличке Крижевачке бискупије (или тачније речено једног човека умировљеног владике Николе Кекића) да ми дозволи приступ архиви Крижевачке бискупије. У свим осталим архивама које сам обишао никада нисам имао никакав проблем да добијем приступ архивској грађи.
Засигурно да постоје архиве које нису доступне свакоме, али је то, бар када је историјски материјал у питању, више изузетак него правило. Наравно, не може свакоме да се одобри приступ свагде јер би онда било ко са улице могао да долази и копа шта му је драго али чак ни то није проблем јер мислим да све архиве имају фин систем регистрације и углавном је свима дозвољен приступ.

Турске архиве које је неко споменуо су засигурно јако занимљиве и ту би држава Србија (која тренутно има доста добре односе са Турском) морала да формира један тим историчара и оријенталиста и да их пошаље за Турску са циљем истраживања архива које су везане за Србе. Мислим да би се нашло доста занимљивих ствари. Не некаквих епохалних открића попут тога да су Срби били на Балкану пре диносаурса, али свакако занимљивих ствари у вези функционисања српског друштва и цркве у оквиру Османског царства.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #44 послато: Децембар 31, 2020, 11:31:57 пре подне »
Лепа прича, фини неки људи, баш онако фини...

Поента није да ли је прича лепа или се некоме свиђа или не, већ да ако се већ нешто износи на видело, онда мора да се изнесе комплетна слика, а не само онај део који некоме одговара из једне или друге политичке, идеолошке, културолошке, верске или неке друге побуде.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #45 послато: Децембар 31, 2020, 11:48:28 пре подне »
Поента није да ли је прича лепа или се некоме свиђа или не, већ да ако се већ нешто износи на видело, онда мора да се изнесе комплетна слика, а не само онај део који некоме одговара из једне или друге политичке, идеолошке, културолошке, верске или неке друге побуде.
Тачно је, била ми је намера да вас мало такнем зато што ми је прича деловала тендециозно и даље сам тог става.Иначе сам неко ко покушава да сагледа историју чисто посматрачки,објективно и зато ми немојте инпутирати било какве погледе на свијет.Не кажем да су наши били цвећке, мислим на православну цркву, али ви само што не аболирасте Ватикан само зато што не нађосте никакве доказе у папирима је у најмању руку наивно или тендециозно као што рекох раније.Пошто видим да сте интелектуалац онда још више вјерујем у вашу намјеру да наводите воду на своју воденицу..Значи наивни нисте.А ђе вам у вашим објашњењима нестадоше фрањевци?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #46 послато: Децембар 31, 2020, 11:56:23 пре подне »
Поента није да ли је прича лепа или се некоме свиђа или не, већ да ако се већ нешто износи на видело, онда мора да се изнесе комплетна слика, а не само онај део који некоме одговара из једне или друге политичке, идеолошке, културолошке, верске или неке друге побуде.

Мислим да је у питању још једна у низу "логичких грешака".... о овоме смо много пута причали и писали. Непознавање методологоје доводи до тога да се у неком истраживању крене у супротном смеру, односно донесе се закључак унапред и онда се на основу тог закључка бирају извори који би такав закључак подупрли. Енглези то називају "Cherry picking" или "бирање трешања". Томе онда следи друга логичка грешка "Argument from ignorance" или "аргумент из незнања" у оквиру које се налази и још једна логичка грешка "Onus probandi" или "терет доказивања". Све ове логичке грешке су претежно својствене лаичкој публици, али и појединцима из струке, који нису овладали методологијом...
« Последња измена: Децембар 31, 2020, 12:35:20 поподне Милош »

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #47 послато: Децембар 31, 2020, 12:21:56 поподне »
Не знам каква искуства је имала Смиља Аврамов, која је несумњиво много допринела српској науци, у Ватикану, ја могу само да кажем моја искуства. У оквиру мог истраживања, требало је у марту ове године да идем за Рим, али због познате ситуације то сам одгодио до даљег. У јануару 2020 сам писмено контактирао Ватикански архив са описом истраживања и навео шта ми треба и добио у кратком року писмени одговор да могу да дођем када хоћу и да ће тражена архивска грађа бити стављена на располагање, с тим да је тражено да се најавим неколико дана раније (што је уобичајна процедура). Какав ћу третман имати тамо на лицу места, не могу да кажем док не одем, али што се тиче ове писмене коресподенције, била је једноставнија и мање бирократска него нпр. коресподенција са Бечким архивом.

Такође, морам да нагласим и да ми је ХДА и архив Загребачке бискупије дао без икаквих проблема приступ свим траженим архивама и били су врло услужни. Исто искуство сам имао и у Љубљанском надбискупском архиву. Из ХДА су чак организовали да се донесе једна архивска грађа из неког удаљеног складишта, да не би морао само због тога поново да долазим. Најбоље сређену грађа у овој области мог истраживања видео сам у Ср. Карловцима. То је архив СПЦ и то је заиста феноменално сређен и означен архив. Нажалост, то је старија зграда (Патријаршијски дом) и услови за рад су у складу са тиме односно доста заостају у односу на архиве на Западу.

Једини проблем са којим сам се до сада срео јесте одбијање Гркокатоличке Крижевачке бискупије (или тачније речено једног човека умировљеног владике Николе Кекића) да ми дозволи приступ архиви Крижевачке бискупије. У свим осталим архивама које сам обишао никада нисам имао никакав проблем да добијем приступ архивској грађи.
Засигурно да постоје архиве које нису доступне свакоме, али је то, бар када је историјски материјал у питању, више изузетак него правило. Наравно, не може свакоме да се одобри приступ свагде јер би онда било ко са улице могао да долази и копа шта му је драго али чак ни то није проблем јер мислим да све архиве имају фин систем регистрације и углавном је свима дозвољен приступ.

Турске архиве које је неко споменуо су засигурно јако занимљиве и ту би држава Србија (која тренутно има доста добре односе са Турском) морала да формира један тим историчара и оријенталиста и да их пошаље за Турску са циљем истраживања архива које су везане за Србе. Мислим да би се нашло доста занимљивих ствари. Не некаквих епохалних открића попут тога да су Срби били на Балкану пре диносаурса, али свакако занимљивих ствари у вези функционисања српског друштва и цркве у оквиру Османског царства.
Divno...Vaš odgovor na moj komentar je u stvari  Vaša promidžba  i upoznavanje  nas sa Vašim radom, Vaših mogućnosti, susreta, putovanja, uvažavanja  Vas kao ličnosti, naučnika, istoričara, književnika, kosmopolite ne znam već šta ste, gde god da se pojavite.
 Smilju  Avramov ste pomenuli " da je dala veliki doprinos srpskoj nauci" i da ne znate kakva je iskustva imala...
Smilja Avramov je jedna od najumnijih, najčasnijih, najboljih, najobrazovanijih boraca za istinu i spada u vrh srpske nacionalne elite.
Zahvaljujući ogromnom ugledu koje je imala u svetu, vezama koje je stekla kao predavač na najprestižnijim svetskim univerzitetima, znanju nekoliko stranih jezika, višedecenijskom istraživačkom radu, uspela je da joj se omogući pristup u neke od najčuvanijih stranih arhiva.
Njene knjige o stradanju srpskog naroda i genocidu koji je vršen nad ovim narodom u xx veku obiluju neoborivim dokazima.
Predlažem Vam dok čekate da Vas prime u razne arhive i dok putujete, da pročitate bar neku knjigu Smilje Avramov.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #48 послато: Децембар 31, 2020, 12:38:17 поподне »

Турске архиве које је неко споменуо су засигурно јако занимљиве и ту би држава Србија (која тренутно има доста добре односе са Турском) морала да формира један тим историчара и оријенталиста и да их пошаље за Турску са циљем истраживања архива које су везане за Србе. Мислим да би се нашло доста занимљивих ствари. Не некаквих епохалних открића попут тога да су Срби били на Балкану пре диносаурса, али свакако занимљивих ствари у вези функционисања српског друштва и цркве у оквиру Османског царства.

Питајте Срђана Катића колико је држава заинтересована за ова истраживања... :)

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #49 послато: Децембар 31, 2020, 12:50:45 поподне »
Питајте Срђана Катића колико је држава заинтересована за ова истраживања... :)
A osmanski turski zna njih pet istoričara, od kojih Olga Zirojević u 9- oj deceniji...

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #50 послато: Децембар 31, 2020, 01:04:28 поподне »
A osmanski turski zna njih pet istoričara, od kojih Olga Zirojević u 9- oj deceniji...
Ваљда има Турака који знају османски па би неко преводио,то није проблем.Већи је проблем заинтересованост државе,ово што Милош каже...

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #51 послато: Децембар 31, 2020, 01:18:06 поподне »
Ваљда има Турака који знају османски па би неко преводио,то није проблем.Већи је проблем заинтересованост државе,ово што Милош каже...
Koliko ja znam Bojane, Turska nam je pre 3 godine dala  mnogo, mnogo arhivske gradnje koja je deponovana u Arhivu Srbije...nisam sigurna da se počelo sa razvrstavanjem  a kamo li sa prevodjenjem.
Da, tačno mogu i Turci da prevode ukoliko znaju Turski
osmanski i srpski jezik, ali je običaj i dužnost  zbog objektivnosti prevoda da bude naša strana prisutna i da učestvuje u samom prevodjenju. To moraju da budu naši istoričari.
To je tako.
E sad ako se radi o samo delimičnom prevodu nekog teksta, za koje su zainteresovani pojedinci, može se organizovati i angažovati naš istoričar koji zna osmanski turski i da mu se plati za put, smeštaj i njegov rad. Mislim da su Srdjan i Tatjana Katić  dobijali neke ponude....

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #52 послато: Децембар 31, 2020, 01:37:27 поподне »
Koliko ja znam Bojane, Turska nam je pre 3 godine dala  mnogo, mnogo arhivske gradnje koja je deponovana u Arhivu Srbije...nisam sigurna da se počelo sa razvrstavanjem  a kamo li sa prevodjenjem.
Da, tačno mogu i Turci da prevode ukoliko znaju Turski
osmanski i srpski jezik, ali je običaj i dužnost  zbog objektivnosti prevoda da bude naša strana prisutna i da učestvuje u samom prevodjenju. To moraju da budu naši istoričari.
To je tako.
E sad ako se radi o samo delimičnom prevodu nekog teksta, za koje su zainteresovani pojedinci, može se organizovati i angažovati naš istoričar koji zna osmanski turski i da mu se plati za put, smeštaj i njegov rad. Mislim da su Srdjan i Tatjana Katić  dobijali neke ponude....
Отворене су архиве и раније и био је Катић тамо и пре отварања али биће да су наши опет затворили архиве, можда им се није свидело оно што су тамо нашли🙂😊Језик је дефинитивно ствар техничке природе и решива је....https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:571294-Otkrivene-sve-otomanske-tajne-o-Srbiji
« Последња измена: Децембар 31, 2020, 01:42:25 поподне Bojan »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #53 послато: Децембар 31, 2020, 01:48:22 поподне »
Затрпасмо Неродимцу тему, побиће нас ко зечеве..

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #54 послато: Децембар 31, 2020, 01:49:48 поподне »
Отворене су архиве и раније и био је Катић тамо и пре отварања али биће да су наши опет затворили архиве, можда им се није свидело оно што су тамо нашли🙂😊Језик је дефинитивно ствар техничке природе и решива је....https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:571294-Otkrivene-sve-otomanske-tajne-o-Srbiji
Jeste, ali je to sve jako, jako sporo...pre sporo. Na izložbi u Arhivu ono što je predstavljeno za mene bilo zadivljujuće.
Valjda će se potruditi malo više u budućnosti  :)

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #55 послато: Децембар 31, 2020, 01:55:28 поподне »
Затрпасмо Неродимцу тему, побиће нас ко зечеве..
Ha, ha, neće neće...
Moja podrška Nerodimcu i sva pomoć koja treba u istraživanju...Mislim da je na pravom tragu i da će uspeti da dokaže za Nemanjićke.
Samo je šteta što je izvorni dokumenat iz Srbije  ;) ;)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #56 послато: Децембар 31, 2020, 02:01:54 поподне »
Ha, ha, neće neće...
Moja podrška Nerodimcu i sva pomoć koja treba u istraživanju...Mislim da je na pravom tragu i da će uspeti da dokaže za Nemanjićke.
Samo je šteta što je izvorni dokumenat iz Srbije  ;) ;)
Је ли ово грешка у писању или си мислила на женски родослов?

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #57 послато: Децембар 31, 2020, 02:09:39 поподне »
Ha, ha, ha ma greška ! Ali zašto da ne i ženski rodoslov Nemanjića  To bi tek bio interesantan rodoslov  jer sinovi nose  tu čuvenu " ujčevinu" :) pa bi tek to bilo za komentarisanje.....

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #58 послато: Децембар 31, 2020, 02:13:01 поподне »
Ha, ha, ha ma greška ! Ali zašto da ne i ženski rodoslov Nemanjića  To bi tek bio interesantan rodoslov  jer sinovi nose  tu čuvenu " ujčevinu" :) pa bi tek to bilo za komentarisanje.....
То тебе подсвест ради, знао сам да се нешто иза брда ваља🙂

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #59 послато: Децембар 31, 2020, 02:16:42 поподне »
То тебе подсвест ради, знао сам да се нешто иза брда ваља🙂
Ha ha jeste jeste, ali ja sam u mojoj monografiji i ženski i muški rodoslov obradila...da se zna  :) :) unucima na znanje ko smo, šta smo,  i dje ćemo stići ... ;)