ДНК порекло > Aрхеологија и археогенетика

Досељавање Словена на Балкан - pro et contra

(1/16) > >>

нцп:
За сада - ако је тачна теза да су се Словени досељавали у таласима на Балкан (од Словеније до Грчке) овде би ме занимали путеви којима су долазили (копнени, речни) и начини доласка.

Често се користе изрази средњи Дунав и доњи Дунав.


Овај доњи Дунав се назива још и понтским Дунавом.

Која су то места на Дунаву и путеви?

http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=24738.0;wap2

http://www.plovidba.info/forum/saveti-i-uputstva/ono-sto-znamo-i-ne-znamo-o-dunavu/


На овим линковима  можемо наћи тачке тј. географска одредишта дуж Дунава из данашњег угла  (са малим освртом на прошлост тих места).

Није лоше за неку анализу из ове теме.

Које географске тачке чине горњи, средњи и доњи Дунав?



 

нцп:
Nautička podela Dunava za plovidbu

Sektori se zbog prirodnih specifičnosti, plovidbenih uslova i lakšeg proučavanja dele i na podsektore:

1. Gornji Dunav - od Ulma (2.588 km) do Komorana (1.767 km)
1.1 - Ulm (2.588 km) - Regenzburg (2.379 km.)
1.2 - Regenzburg (2.379 km) - Pasava (2.226 km)
1.3 - Pasava (2.226 km) - Linc (2.135 km)
1.4 - Linc (2.135 km) - Beč (1.927 km)
1.5 - Beč (1.927 km) - Komoran (1.767 km)

2. Srednji Dunav - od Komorana (1.767 km) do Prahova (860 km) sa podsektorima:
2.1 - Komoran (1.767 km) - Budimpešta (1.64-7 km)
2.2 - Budimpešta (1.64-7 km) - Beograd (1.170 km)
2.3 - Beograd (1.170 km) - Prahovo (860 km)

3. Donji Dunav - od Prahova (860 km) - ušće Sulina (0 km) sa podsektorima:
3.1 – Prahovo (860 km) - Đurđevo (4-93 km)
3.2 - Đurđevo (4-9 3 km) - Braila (170 km)
3.3 - Bralla (170 km) - Sulina (0 km)

Ово је наутичка подела.

Постоје ли неке друге поделе тока Дунава (војне из доба Римске владавине и касније и друге)?

нцп:
Станица Дијана (2 км низводно од ХЕ Ђердап 2) код Караташа (Црни Камен)

http://virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/kulturno-nasledje/arheoloska-mapa-dunava/dianastatio-cataractarum-diana.91.html


Градић Занес (рановизантијски извори)


"Prema arheološkim podacima, utvrđeno je da je vojna posada Diane bila sastavlјena od kombinovanih trupa, jedinica pešadije, konjice (i flote), detašmana rimskih mezijskih legija, V Macedonica, VII Claudia, IIII Flavia, XIII Gemina. Natpisima su, dо sаdа, potvrđene i pomoćne trupe, VI Thracum i V Gallorum"


Јустинијан врши велику и темељну обнову касноримског лимеса  (527-565. године).

Шта раде те трупе које су у овој станици у време надирања Сливена, a шта раде Словени?

Ваљда "заобилазе" те станице?!
"Шуњају се", улазе у борбе?

Последице куге по те римске трупе у војној станици Дијана - које су биле? Да ли су били десетковани без мача? Да ли су их замениле нове трупе и одакле? Ко храни те трупе?

Значи Словени су  морали да имају извиднице (обучене за копнене и речне путеве).


drajver:
Као што сам раније већ писао Балкан су населила два словенска таласа. Један који је ишао преко Моравских врата и сјеверне Паноније и други који је је на Балкан ушао преко Доњег Дунава, Влашке низије и дјелимично Трансилванијских Kарпата. Након 567. године оба ова таласа су се измијешала у Панонији под влашћу Авара и одатле опет продирали на Балкан. У сјeверном краку су доминирали мање-више чисти Прашко-корчаковски Словени, док су у источном краку били измијешани Анти и Словени. Због мијешања и једних и других и трећих у Панонији, одакле су неки даље продирали на Балкан, прилично je тешко изоловати гране хаплогрупа које су припадале само једном краку. Словеначка мјешавина је вјероватно задржала оригиналне омјере сјеверне групе,а бугарска и македонска источне.

Први помен Словена у изворима односи се на сјеверни крак тј. на Словене који су живјели на простору данашње југозападне Пољске (горњи ток Одре). Византијски извори говорећи о пропасти херулског краљевства на територији данашње Моравске услијед напада Лангобарда, говоре да су се Херули подијелили на двије групе, једну која је отишла на југ у околину Сингидунума, на ромејску територију и другу групу која је кренула на сјевер у њихову сјеверну постојбину Тулу ( под овим се по свему судећи треба посматрати Скандинавија). Сјеверна група је на свом путу ка сјеверу прво прошла кроз земљу Словена, затим је ишла кроз пусте предјеле, затим је прошла преко земаља Варна и Данаца да би стигла до Туле. Овај навод се односи на 512. годину. Ово значи да су те 512. године Словени већ настањивали подручје горњег тока Одре, такође говори да је добар дио источног Полабља ( на који ће се Словени након тога проширити) био пуст. Такође, очигледно је да Словени са сјевера те 512. године још нису допрли до Дунава, јер ће Херулску земљу прво заузети Лангобарди, који ће тек 540-тих прећи са друге стране Дунава,а празан простор, сјеверно од Беча и Братиславе попуниће Словени. Интеракција тих сјеверних прашко-корчаковских Словена са Лангобардима ће бити интензивна, па њихове археолошке трагове налазимо и у западној Панонији,а након повлачења Лангобарда у Италију 568. године, ова група Словена ће попуњавати празан простор који је остајао иза њих, продирући дубоко у алпске долине. Ово су преци данашњих Словенаца, доброг дијела Мађара, кајкавских Хрвата, Аустријанаца словенског поријекла. Општи однос хаплогрупа у овој струји је био у корист R1a:I2a=2:1

Источна група отприлике у исто вријеме, се спушта на Доњи Дунав из два правца, прво долазе Анти из источније зоне шумско-степског појаса данашње Украјине, а затим из сјеверних Карпата долином Сирета спуштају се и Словени Паршко-корчаковци. Однос Словена и Анта је, судећи по изворима, ишао од савезничког до непријатељског и без обзира што су говорили истим или сличним језиком, чини се да су и једни и други били свјесни својих посебности. Византијски извори и једне и друге помињу на Доњем Дунаву 530-тих година, као силу која је претња византијским подручјима јужно од Дунава. Ово значи да су коју деценију раније Словени и Анти већ дошли до Влашке низије, можда у самим почецима 6. вијека (што је у складу и са археолошким подацима). Истовремено мање групе продиру и у источне дијелове Трансилваније, гдје им даљи продор спречавају Гепиди настањени у западним подручјима Трансилваније. Поред Словена и Анта, византијски извори на том подручју препознају и Хуне (сматра се да овдје треба препознати прото-Бугаре). Није искључено да је управо почетком 6. вијека преко ових "Хуна" дошло до неких утицаја на поједине групе словенског становништва, које су се почеле издвајати у профилисана племена по степском  обрасцу: Србе и Хрвате тј. да је словенска елита почела да подражава обрасце степских народа. Највећи дио ове источне мјешовите групе ће 567. године са Аварима прећи у Панонију, а један дио ће остати у влашкој низији и сјеверним подунавским дијеловима Бугарске, гдје ће се касније утопити у Прво бугарско царство. Срби и Хрвати ће свакако бити у овој групи која је прешла у Панонији, одакле ће се крајем 6. вијека, због сукоба са Аварима одметнути и населити тампон зону између Авара и франака, на простору данашње Чешке,одакле ће око 630. године населити рисмку провинцију Далмацију. Остале групе влашких и панонских Словена даће основ словенском становништву Поморавља, Тимока, Бугарске, Македоније, Грчке, Албаније. Како тренутно ствари стоје омјерр хаплогрупа у овој источној струји је I2a:R1a=2:1.

Оно што можемо видјети јесте да Словени око 530-540. године, малтене истовремено долазе и до Доњег и до Средњег Дунава са двије потпуно одвојене миграторне струје.

Обриси грана ове двије основне, велике струје се већ наслућују, али би било корисно кад би се могле реконструсиати специфично словенске и антске хаплогрупе, специфично хрватске и специфично српске.

Ojler:

--- Цитат: drajver  Август 17, 2020, 11:05:31 пре подне ---...
Обриси грана ове двије основне, велике струје се већ наслућују, али би било корисно кад би се могле реконструсиати специфично словенске и антске хаплогрупе, специфично хрватске и специфично српске.

--- Крај цитата ---

Претпостављам да је грана I2a-Z17855 припадала Источној струји, и то доминантно оном делу који је остато у влашкој низији и северним подунавским деловима Бугарске.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију