Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2466237 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1500 послато: Фебруар 17, 2016, 09:00:55 поподне »

Што се Шашлића тиче, такође је уврштен у табелу, има прилично уобичајен, скоро па модални хаплогруп за нашу И2а Динарик Југ. Рекао бих да је као и већина из те групе, херцеговачког поријекла. Можда треба провјерити везу са презименом Шешлија (не тврдим да постоји веза, већ ми онако пада на памет)


Шешлије из Херцеговине славе Лучиндан ваљда,тако да се тешко може наћи нека реална веза,можда једино ако се Шешлије тестирају.Мени лично више пада на памет да би презиме Шешељ ( ;D ) могло бити повезано са презименом Шешлија,а и славе им се поклапају.

Ван мреже Valachorum

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 93
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1501 послато: Фебруар 17, 2016, 09:01:24 поподне »
Убачен је на Пројекат и још један Годијељ, Радовић из Уневина код Бијелог поља, слави Ђурђевдан. Некако ме више не чуде годијељски хаплотипови у том крају Црне Горе.
Има ли неких даљих података о поријеклу овог Радовића?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1502 послато: Фебруар 17, 2016, 09:11:03 поподне »
Што се Шашлића тиче, такође је уврштен у табелу, има прилично уобичајен, скоро па модални хаплогруп за нашу И2а Динарик Југ.

Да, ево, и ја сад избистрих његове маркере и дођох до истог закључка.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ...

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1503 послато: Фебруар 17, 2016, 09:14:11 поподне »
Шешлије из Херцеговине славе Лучиндан ваљда,тако да се тешко може наћи нека реална веза,можда једино ако се Шешлије тестирају.Мени лично више пада на памет да би презиме Шешељ ( ;D ) могло бити повезано са презименом Шешлија,а и славе им се поклапају.

Шешељ је више пута изјавио да је родом од Шешлија.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1504 послато: Фебруар 17, 2016, 09:14:37 поподне »
Има ли неких даљих података о поријеклу овог Радовића?

Немам, нисам гледао има ли шта у објављеним радовима.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1505 послато: Фебруар 17, 2016, 09:22:48 поподне »
Шешељ је више пута изјавио да је родом од Шешлија.

Па онда је то то,славе оба рода се поклапају,што се чини логичним да су сродни,мада на такав податак о сродству Шешеља и Шешлија код Дедијера и Милићевића нисам нашао.Шешлије и Шешељи су родови који су добри кандидати за И2а динарик југ.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1506 послато: Фебруар 17, 2016, 09:33:30 поподне »
Сасвим сам заборавио на Радовића из Пријепоља који слави Ђурђевдан и Ј2б М205 је, а са тестираним Радовићем из Уневине се разликује у само једном маркеру. Дакле ове двије породице Радовића су један род.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1507 послато: Фебруар 17, 2016, 09:41:33 поподне »
Шешељ је више пута изјавио да је родом од Шешлија.

Није згорег скренути пажњу да постоји дигитална верзија књиге о братству Шешлија: http://www.maksimovic.rs/literatura/eknjige/VojoSeslija_TomoSeslija-TragomNasihPredakaBratstvoSeslije.pdf

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1508 послато: Фебруар 17, 2016, 09:43:30 поподне »
Тестирани Мандић је убачен на табелу. У суштини он се у већини маркера не разликује од већине крајишких родова који су E-V13, сем те мало повишене вриједности на маркеру 458.( као што већ написа Небојша). Из тог разлога сам га издвојио у посебан род, амда видјећу кад буде коначно преслагање унутар групе. Занимљиво је да је ово први тестирани E-V13 који слави Лазареву Суботу.
Код ових Мандића постоји предање да су раније славили Св. Јована.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1509 послато: Фебруар 17, 2016, 09:50:07 поподне »
Што се Шашлића тиче, такође је уврштен у табелу, има прилично уобичајен, скоро па модални хаплогруп за нашу И2а Динарик Југ. Рекао бих да је као и већина из те групе, херцеговачког поријекла. Можда треба провјерити везу са презименом Шешлија (не тврдим да постоји веза, већ ми онако пада на памет)

Хвала Синиша. Према локацијама порекла осталих родова и доступним подацима о Шашлићима који се могу наћи у историјској грађи, могло би се доста утемељено претпоставити да су Шашлићи у Барању дошли негде са простора Босне 1690. године, нарочито ако се узме у обзир да се први пут у Барањи спомињу у Печују, а који је у том таласу сеоба био насељен управо са простора Босне.



Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1510 послато: Фебруар 18, 2016, 02:09:29 поподне »
Тестирани Мандић је убачен на табелу. У суштини он се у већини маркера не разликује од већине крајишких родова који су E-V13, сем те мало повишене вриједности на маркеру 458.( као што већ написа Небојша). Из тог разлога сам га издвојио у посебан род, амда видјећу кад буде коначно преслагање унутар групе. Занимљиво је да је ово први тестирани E-V13 који слави Лазареву Суботу.
С обзиром да се често зна рећи да је Тесла наследио генијалност од мајке Ђуке Мандић, ево једне мале опаске. Хаплогрупи Е1b1b припада Алберт Ајнштајн, као и проналазачи првог авиона браћа Рајт... :)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1511 послато: Фебруар 18, 2016, 08:44:16 поподне »
Сасвим сам заборавио на Радовића из Пријепоља који слави Ђурђевдан и Ј2б М205 је, а са тестираним Радовићем из Уневине се разликује у само једном маркеру. Дакле ове двије породице Радовића су један род.

Судећи по презимену, слави и хаплотипу, ово би могао бити огранак Радовића Ј2б1 из Џурова (Пријепоље). Опет, овај хаплотип је чест на простору ЦГ (презиме и слава такође), па би било најбоље видети да ли има конкретних информација у литератури.

За ове Радовиће из Џурова се каже да су "из Завршја". До дана данашњег нисмо успели да одгонетнемо које Завршје је у питању.

Мислим да је и Вито Радовић такође од Радовића из Завршја, а припада хаплогрупи I2a DS.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1512 послато: Фебруар 19, 2016, 09:52:59 поподне »
Георгијевић, Нови Карловци, Срем, Ђурђиц, хаплогрупа Е, нема блиских покалпања, у Новим Карловцима боравили и у 19. вијеку.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1513 послато: Фебруар 19, 2016, 10:33:05 поподне »
Георгијевић, Нови Карловци, Срем, Ђурђиц, хаплогрупа Е, нема блиских покалпања, у Новим Карловцима боравили и у 19. вијеку.

Нађох у књизи Срби у Срему до 1736/7. године (Душан Поповић, Београд, 1950, стр. 32) да се помиње Јован Георгијевић као слуга Манастира Хопова. Нажалост, тај део књиге у ком се спомиње немам код себе (фотографисан је само други део и индекс, у ком сам податак нашао, узгред буди речено), тако да можемо само констатовати да је ове породице било у околини Карловаца и почетком XVIII века.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1514 послато: Фебруар 19, 2016, 11:19:43 поподне »
Нађох у књизи Срби у Срему до 1736/7. године (Душан Поповић, Београд, 1950, стр. 32) да се помиње Јован Георгијевић као слуга Манастира Хопова. Нажалост, тај део књиге у ком се спомиње немам код себе (фотографисан је само други део и индекс, у ком сам податак нашао, узгред буди речено), тако да можемо само констатовати да је ове породице било у околини Карловаца и почетком XVIII века.

Јован Георгијевић је изгледа био касније митрополит карловачки Јован Ђорђевић. Неколико пута се спомиње у Краљвским књигама Хабзбуршке монархије, а Динко Давидов пише да је био један од најближих људи патријарха Арсенија IV Јоавнаовића. (в. Знамења Карловачке митрополије, Београд, 2007, стр. 44) Сава Вуковић пише још шире и говори о том како му савременици, а ни каснији биографи нису били нарочито склони, иако је по свему судећи реч о значајној и способној личносити. (в. Српски јерарси од IX до XX века, Београд, 1996, стр. 224-247)



Током XVIII, XIX, али и XX века, било је неколико црквених великодостојника Герогијевића. Не знам да ли су сви били у неком сродству, али не би ме зачудило и да јесу. Било како било, даље о том може се истраживати у овој другој књизи коју поменух, а ови Георгијевићи су рачунајући и митрополита Јована родом Карловчани.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1515 послато: Фебруар 20, 2016, 08:20:38 пре подне »
Нађох у књизи Срби у Срему до 1736/7. године (Душан Поповић, Београд, 1950, стр. 32) да се помиње Јован Георгијевић као слуга Манастира Хопова. Нажалост, тај део књиге у ком се спомиње немам код себе (фотографисан је само други део и индекс, у ком сам податак нашао, узгред буди речено), тако да можемо само констатовати да је ове породице било у околини Карловаца и почетком XVIII века.

Да не буде забуне, овај Георгијевић је из Нових, а не Сремских Карловаца. Али с обзиром да су Нови Карловци насељени из Сремских Карловаца, могуће је да су повезане те породице Георгијевића. Колико сам видио Нови Карловци су насељени тек половином 18. вијека. Прије тога је ту било пусто мјесто под називом Сасе.

На мрежи Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1516 послато: Фебруар 20, 2016, 11:14:51 пре подне »
Нађох у књизи Срби у Срему до 1736/7. године (Душан Поповић, Београд, 1950, стр. 32) да се помиње Јован Георгијевић као слуга Манастира Хопова. Нажалост, тај део књиге у ком се спомиње немам код себе (фотографисан је само други део и индекс, у ком сам податак нашао, узгред буди речено), тако да можемо само констатовати да је ове породице било у околини Карловаца и почетком XVIII века.
"Манастирских слугу било је свега 73. Од тих су била само двојица ожењена, а један је имао једно дете.. Пореклом из архидијацезе било их је 18, из Србије 18, из горњокарловачке епархије 15, затим у мањем броју из осталих наших области, али и из Албаније, Бугарске и земаља у којима је живео и живи румунски народ. Тако су у манастиру Фенеку служили Фатул Влах из Букурешта, Коста Влах из Краљева и Зота Влах из Видина. У Крушедолу су служили њих тројица који су убележени као Власи. У Гргетегу је служио Јанко Влах из Каравлашке, а у Хопову Георгије Толмач Каравлах, Јован Станојевић из села Семшћа у Ердељу и Јован Георгијевић из села Липова у Ердељу. У Крушедолу је служио Јанко Захарић родом из Београда "у арнаутској земљи" тј. Берата, а у Шишатовцу Цветко Бугарин родом из Литроса код Цариграда. Међу прњаворцима, као и међу слугама налазило се доста лица која имају презиме Бугарин, што каткада значи да су се доселили из Македоније."

Извор: Срби у Срему до 1736/37, Душан Ј. Поповић, Београд, 1950, стр. 32

Иначе, реч је о опису фрушкогорских манастира из 1753. године.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1517 послато: Фебруар 20, 2016, 03:30:05 поподне »
Да не буде забуне, овај Георгијевић је из Нових, а не Сремских Карловаца. Али с обзиром да су Нови Карловци насељени из Сремских Карловаца, могуће је да су повезане те породице Георгијевића. Колико сам видио Нови Карловци су насељени тек половином 18. вијека. Прије тога је ту било пусто мјесто под називом Сасе.

Тако је Синиша, зато сам и ставио у околини Карловаца, а захваљујући Сремцу, сада знамо да је бар овај Георгијевић пореклом из села Липова у Ердељу. Тамо у Ердељу је постојао род племенитих Георгијевића, чијем роду би могао припадати и митрополит Јован Георгијевић.

"Манастирских слугу било је свега 73. Од тих су била само двојица ожењена, а један је имао једно дете.. Пореклом из архидијацезе било их је 18, из Србије 18, из горњокарловачке епархије 15, затим у мањем броју из осталих наших области, али и из Албаније, Бугарске и земаља у којима је живео и живи румунски народ. Тако су у манастиру Фенеку служили Фатул Влах из Букурешта, Коста Влах из Краљева и Зота Влах из Видина. У Крушедолу су служили њих тројица који су убележени као Власи. У Гргетегу је служио Јанко Влах из Каравлашке, а у Хопову Георгије Толмач Каравлах, Јован Станојевић из села Семшћа у Ердељу и Јован Георгијевић из села Липова у Ердељу. У Крушедолу је служио Јанко Захарић родом из Београда "у арнаутској земљи" тј. Берата, а у Шишатовцу Цветко Бугарин родом из Литроса код Цариграда. Међу прњаворцима, као и међу слугама налазило се доста лица која имају презиме Бугарин, што каткада значи да су се доселили из Македоније."

Извор: Срби у Срему до 1736/37, Душан Ј. Поповић, Београд, 1950, стр. 32

Иначе, реч је о опису фрушкогорских манастира из 1753. године.

Хвала још једном Сремац за постављање недостајућег дела који се тиче митрполита Георгијевића. Тамо негде у Банату, јужно од Липове, у селу Ападија спомињу се Георгијевићи, којима је у више наврата током XIX века потврђивано племство и грб. Неки основни мотиви који се провлаче кроз грбове Георгијевића су црвено поље са златним пропетим лавом који замахује сребрном сабљом и зелено поље са две сребрне греде (мада ми се чини да су ти мотиви унешени брачним везама и да нису изворно њихови).



Нешто укратко о Георгијевићима од Ападије: Familia a fost înnobilată la data de 06.09.1823 de către regele Francisc I, proclamând acest titlu în comitatul Timiş la 15.12.1823. Din familie György a avut o berărie la Timişoara, fiind şi judecător la Curtea de Apel a comitatului Timiş. Dintre fii săi Szilárd (†1877) a fost moşier la Patroman. (Добили су повељу о титули и грбу 6. 9. 1823. године од краља Франца I, а сама титула је објављена у Тамишкој жупанији 15. 12. 1823. године. Грана Ђорђе Георгијевића имала је пивару у Темишвару, а сам Ђорђе био је судија Апелационог суда у Тамишкој жупанији. Један од његових синова био је поседник добра у Патроману).

Георгијевиће је као род обрадила и Алма Шавар као дипломски рад на Студијама дизајна Универзитета у Загребу под насловом Georgievics de Apadia.



На мрежи Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1518 послато: Фебруар 20, 2016, 03:46:22 поподне »
Тако је Синиша, зато сам и ставио у околини Карловаца, а захваљујући Сремцу, сада знамо да је бар овај Георгијевић пореклом из села Липова у Ердељу. Тамо у Ердељу је постојао род племенитих Георгијевића, чијем роду би могао припадати и митрополит Јован Георгијевић.

Хвала још једном Сремац за постављање недостајућег дела који се тиче митрполита Георгијевића. Тамо негде у Банату, јужно од Липове, у селу Ападија спомињу се Георгијевићи, којима је у више наврата током XIX века потврђивано племство и грб. Неки основни мотиви који се провлаче кроз грбове Георгијевића су црвено поље са златним пропетим лавом који замахује сребрном сабљом и зелено поље са две сребрне греде (мада ми се чини да су ти мотиви унешени брачним везама и да нису изворно њихови).



Нешто укратко о Георгијевићима од Ападије: Familia a fost înnobilată la data de 06.09.1823 de către regele Francisc I, proclamând acest titlu în comitatul Timiş la 15.12.1823. Din familie György a avut o berărie la Timişoara, fiind şi judecător la Curtea de Apel a comitatului Timiş. Dintre fii săi Szilárd (†1877) a fost moşier la Patroman. (Добили су повељу о титули и грбу 6. 9. 1823. године од краља Франца I, а сама титула је објављена у Тамишкој жупанији 15. 12. 1823. године. Грана Ђорђе Георгијевића имала је пивару у Темишвару, а сам Ђорђе био је судија Апелационог суда у Тамишкој жупанији. Један од његових синова био је поседник добра у Патроману).

Георгијевиће је као род обрадила и Алма Шавар као дипломски рад на Студијама дизајна Универзитета у Загребу под насловом Georgievics de Apadia.
Нема на чему, хвала теби Амикусе на свему написаном на овом форуму, заиста доста научих од тебе и својим писањем и изворима си ми доста помогао у истраживању мог порекла.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1519 послато: Фебруар 20, 2016, 04:32:19 поподне »
Нема на чему, хвала теби Амикусе на свему написаном на овом форуму, заиста доста научих од тебе и својим писањем и изворима си ми доста помогао у истраживању мог порекла.

Хвала Сремац. Сви смо овде једни због других и због тога је ужитак бити део овог форума. :) Нађох малопре да је ова Шаваркина књига доступна на интернету, тако да је могуће завирити у нешто детаљнију прошлост ове породице, а о којој можете прочитати (али и погледати) понешто овде. Наравно, о потенцијалним славним владикама срспким рода Георгијевића, нема ни речи (али има лепо писмо драгом брату Ђури из Вуковара на ћирилици). Али сама књига је графички и визуелно савршено урађена. :)