Аутор Тема: Румуни  (Прочитано 52825 пута)

mladjo

  • Гост
Румуни
« послато: Август 27, 2013, 12:48:21 пре подне »
Румуни и њихова генетика.

E1b         22            17,2%
G             4              3,1%
G2a         4              1,6%
G2c          2             1,6%
I              1              0,8%
I1            6              4,7%
I2a          12            9,4%
I2b          1              0,8%
J1            18           10,2%
J1c          5              3,9%
J2            9             7,0%
J2a          6             5,5%
J2b          1             0,8%
N             3             2,3%
N1c           2           1,6%
Q             2            1,6%
R1a         15           11,7%
R1b         17           13,3%
R2           1             0,8%
T1           3             2,3%



Извор: http://www.familytreedna.com/public/romania/default.aspx?section=yresults
« Последња измена: Август 27, 2013, 05:01:59 пре подне млађо »

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Румуни
« Одговор #1 послато: Август 27, 2013, 04:04:41 поподне »
Да ти ово нису случајно Јевреји? ))))

Видим много јеврејских имена и презимена по свим хаплогрупама

mladjo

  • Гост
Одг: Румуни
« Одговор #2 послато: Август 27, 2013, 05:00:17 поподне »
Да ти ово нису случајно Јевреји? ))))

Видим много јеврејских имена и презимена по свим хаплогрупама



Био сам у недоумици око назива, генетика румуна или Румуније...или нешто треће.
« Последња измена: Август 27, 2013, 05:02:58 поподне млађо »

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Румуни
« Одговор #3 послато: Август 27, 2013, 05:07:23 поподне »
Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns: http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-1809.2005.00251.x/full

Population History of the Dniester-Carpathians: Evidence from Alu Insertion and Y-Chromosome Polymorphisms: http://edoc.ub.uni-muenchen.de/5868/1/Varzari_Alexander.pdf

Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20621540

Y-Chromosome Analysis in Individuals Bearing the Basarab Name of the First Dynasty of Wallachian Kings: http://www.plosone.org/article/info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pone.0041803

Đorđo

  • Гост
Одг: Румуни
« Одговор #4 послато: Септембар 02, 2013, 05:35:55 поподне »
Румуни и њихова генетика.

E1b         22            17,2%
G             4              3,1%
G2a         4              1,6%
G2c          2             1,6%
I              1              0,8%
I1            6              4,7%
I2a          12            9,4%
I2b          1              0,8%

J1            18           10,2%
J1c          5              3,9%
J2            9             7,0%
J2a          6             5,5%
J2b          1             0,8%
N             3             2,3%
N1c           2           1,6%
Q             2            1,6%
R1a         15           11,7%
R1b         17           13,3%
R2           1             0,8%
T1           3             2,3%
Do sada sam se sretao sa istraživanjima gde Rumuni imaju daleko više I2, oko 20-25%

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Румуни
« Одговор #5 послато: Март 05, 2015, 01:27:34 поподне »
Цитат
Заборавио си и Румуне, у њих је то једна од бројнијих хаплогрупа.

Истраживања о Румунима су још увек оскудна, па их зато нисам споменуо. Бугари R1b нису бројни али су активни у тестирању, па је захваљујући њима призната подгрупа R1b1a2a2d. Несумњиво је реч о подгрупи заступљеној и међу Хрватима, Арбанасима и Србима.

С друге стране, у истраживању о носиоцима презимена Басараб, чије је резултате поставио Бане избројао сам 8 хаплотипова старе и 8 хаплотива новије гране R1b.

Према томе испада да отприлике 7 процената Румуна спада у старију грану R1b, што је чини значајном групом за њихову етногенезу, али не баш и носећом.

Моја радна претпоставка је да су носиоци R1ba2a2 хаплогрупе у античко доба били Мези, сродни Јерменима, код којих је R1ba2a2 појединачно најбројнија група.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Румуни
« Одговор #6 послато: Мај 06, 2015, 06:02:38 поподне »
2010. године тестиране су 122 особе из југоисточне Румуније (17 маркера).

Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1344622310000891#

Број тестираних по регионима:

We analyzed one hundred twenty-two unrelated males from nine counties of the Romania South-East region, as follows: Argeş (2 samples), Călăraşi (52), Constanţa (5), Dâmboviţa (6), Ialomiţa (2), Olt (19), Prahova (4), Teleorman (4) and Vrancea (28). The region of the Romanian capital city, Bucharest, was excluded from the study.

На основу ових резултата, аутори су дошли до закључка да су Румунима генетски најближи Македонци, Срби, Бошњаци и Хрвати.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Румуни
« Одговор #7 послато: Јул 10, 2015, 02:28:41 поподне »
Влад Цепеш III (Дракула) J2b-M241, или E-V13?


Basarab Dynasty, (Vlad III The Impaler). Unconfirmed!

"Vlad III The Impaler, also known as Dracula, descended from the dynasty of Basarab, the first rulers of independent Wallachia, in present Romania. Whether this dynasty is of Cuman (an admixed Turkic people that reached Wallachia from the East in the 11th century) or of local Romanian (Vlach) origin is debated among historians. Earlier studies have demonstrated the value of investigating the Y chromosome of men bearing a historical name, in order to identify their genetic origin. ...... The Basarab sample clusters into 11 lineages (Table 2), with six main lineages comprising 82.8% of the samples. Some lineages such as J-M241 and E-V13 are over-represented in the Basarab compared to the general Romanians."

Y-Chromosome Analysis in Individuals Bearing the Basarab Name of the First Dynasty of Wallachian Kings.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3404992/

Lineage 6. J2b2 M241.

Lineage 9. J2a2 M67.


Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Румуни
« Одговор #8 послато: Септембар 04, 2015, 08:22:13 поподне »


Genetic Heritage of the Balto-Slavic Speaking Populations: A Synthesis of Autosomal, Mitochondrial and Y-Chromosomal Data: journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0135820

S1 File XLSX, Tabela N: http://journals.plos.org/plosone/article/asset?unique&id=info:doi/10.1371/journal.pone.0135820.s007

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Румуни
« Одговор #9 послато: Септембар 05, 2015, 12:29:10 поподне »


Genetic Heritage of the Balto-Slavic Speaking Populations: A Synthesis of Autosomal, Mitochondrial and Y-Chromosomal Data: journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0135820

S1 File XLSX, Tabela N: http://journals.plos.org/plosone/article/asset?unique&id=info:doi/10.1371/journal.pone.0135820.s007

Ovo ocigledno nije korektno jer zbir frekvencija svih haplogrupa daje 105,7%. Izgleda da su uzimali rezultate iz razlicitih radova i pravili kombinacije po njima znanom sablonu (konkretno frekvenciju I2a su verovatno uzeli odavde: https://edoc.ub.uni-muenchen.de/5868/1/Varzari_Alexander.pdf). Moja je greska sto nisam proverio pre postovanja.
Bez obzira na to, studija je vrlo vredna jer sadrzi veliku kolicinu podataka i analize sa razlicitih aspekata. Podaci su korektni u slucajevim kada su uzeti iz jedne studije (bez kombinacija).

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Румуни
« Одговор #10 послато: Јун 08, 2016, 10:45:34 поподне »
Nakon sto sam dobio savet kako je to moguce uraditi preveo sam staru nomenklaturu iz studije Y chromosome analysis reveals a sharp genetic boundary in the Carpathian region u novu, nadam se uspesno. U tu svrhu koristio sam clanak Conversion table for Y chromosome haplogroups.
Inace, iznenadjen sam visokom zastupljenoscu R1b i niskom zastupljenoscu E1b u zapadnim okruzima Rumunije.
Pored toga podaci su mi interesantni jer do sada nismo imali dobar uvid u frekvencije haplogrupa u Transilvaniji (prema siroj definiciji Transilvanije njena zapadna granica je Madjarska).

I na kraju, i ovde je potvrdjeno da su Istocni Karpati oblast visoke zastupljenosti I-CTS10228. Po meni moze se pretpostaviti da ta haplogrupa cini oko 80% haplogrupe I u Rumuniji, pa se na taj nacin moze doci da njene priblizne frekvencije u okruzima iz tabele.

HaplogrupaMaramuresBihor        Arad         Alba          Hargita     Mehedinti  Neamt      Vrancea    Rep. Of Moldova
R1b25.014.332.130.825.020.011.15.7
II1 + I2a + I2b  21.434.317.930.844.433.342.433.337.1
nepoznatomozda I*?3.6
R1a14.320.014.319.219.46.727.327.835.7
E1bvecinom E-V133.65.73.611.55.620.06.111.18.6
nepoznatoneka E grana?1.4
JJ1 + J232.117.117.920.021.216.72.9
nepoznatoneka J grana?3.6
N1verovatno N1c5.73.63.04.3
nepoznatoneka N grana2.81.4
T2.97.17.72.81.4
nepoznato1.4
-
uzorak283528263615331870

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Румуни
« Одговор #11 послато: Јун 08, 2016, 11:19:56 поподне »
Zapravo, red u tabeli koji se odnosi na haplogrupu I sadrzi rezultate za haplogrupu G. Tj, to je zbir G + I1 + I2a + I2b.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Румуни
« Одговор #12 послато: Јул 07, 2016, 09:32:33 поподне »
У каквом је односу Шрамова теорија са теоријом о румунском /влашком елементу на територији данашењег Шоплука?
Ево и мапе области из које су се по Шрамовој теорији Беси иселили почетком 9. века и области у коју су се уселили (Арбанон) и где су се формирали као нова етничка групација, Арбанаси.


"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Румуни
« Одговор #13 послато: Јул 07, 2016, 10:56:50 поподне »
У каквом је односу Шрамова теорија са теоријом о румунском /влашком елементу на територији данашењег Шоплука?

Има прилично великих подударности, с обзиром да су проторумунски и протоалбански веома међусобно лингвистички повезани, о чему сам писао на теми Албанци и Арбереши. Према његовој теорији о Румунима, о којој је писао у једној од својих новијих књига (мислим да је издата 2007. године) Проторумуни за разлику од Протоалбанаца (Беса) нису избегли из Шоплука ка југозападу (осим можда предака Цинцара, који би напустили тај крај у приближно исто време као и Беси, у 9. веку, али који су се спустили још јужније, до Пинда у данашњој јужној Албанији и северозападној Грчкој) већ су остали и постали поданици бугарске државе, каснијег Првог бугарског царства. До тад су они представљали, заједно са Протоалбанцима, несловенску "тампон-зону" у Шоплуку која је раздвајала источнојужнословенске од западнојужнословенских говора, а од бугарског освајања они доспевају под јак утицај источнојужнословенске гране, што се види у њиховом језику. Ти говори су извршили темељан утицај на румунски језик, отуд у њему данас велики број речи словенског порекла, мада је осим световног постојао и духовни утицај, јер је њихов богослужбени језик од покрштавања Бугарске у другој половини 9. века постао старословенски. Пошто су они постали специјалисти трансхумантног сточарења, чак више него сами Арбанаси, од 9.-10. века су кренули да се расељавају на све стране. Цинцари су се, као што сам нагласио, први одвојили и отишли као и Беси/Арбанаси ка југу, касније је било још миграција које су резултирале постанком других влашких заједница на Балкану (Мегленовласи испод Кајмакчалана, Ћићи или Истрорумуни у Истри, који су се најкасније одвојили од језгра), али највећи део је кренуо ка северу, преко Дунава, почев од краја 9. или 10. века па надаље. Од тих Влаха што су прешли Дунав и настанили подручје данашње Румуније потиче данашњи народ Румуна. Они су били врло мобилни и у својим миграцијама ка северу су доспели све до западне Украјине, јужне Пољске и Моравске, где су још увек очуване неке етничке групације које своје порекло изводе од тих влашких сточара. Њихов највећи успех је био тај што су успели да асимилују веома бројну словенску популацију која је настањивала територију Румуније, а о узроцима и начину те асимилације се још увек дискутује. Осим Словена, асимиловани су и бројни Туркијци (Кумани, Печењези) који су настањивали простор Влашке низије.

С друге стране, у Шоплуку, својој прапостојбини, Власи су постепено нестајали и утапали се у околне Словене (западне и источне).  Наравно, њих није било само у Шоплуку, потврђени су у средњем веку и на простору Косова и Метохије, нпр. (што је логично, јер се планински венци из Шоплука настављају на Косовско Поморавље, где је влашки елемент био јак, и даље ка Шари и Корабу), али сви ти средњовековни Власи су пре или касније асимиловани у Србе или Бугаре, највећим делом. Једино што је остало да сведочи о њиховом присуству су бројни влашки топоними и други језички остаци на подручју југоисточне Србије, али и шире.

Још да напоменем да Шрам порекло Проторумуна изводи из становника низија, долина и котлина централног Балкана (поглавито земљорадника) чији је предачки језик био врло сродан протоалбанском, односно беском (трачки дијалекат), који су у току римске владавине романизовани (са задржавањем неколико стотина речи из предачког језика које се поклапају са истим или сличним речима у албанском), да би када је дошло до кризе римске државе и њеног постепеног пропадања (од 4. до 6. века, што се поклапало са Сеобом народа), због опште несигурности која је владала у то време и немогућности римске војске да на адекватан начин заштити своје становништво и његову имовину од варварских упада, почели да мењају свој начин живота, да се из низија повлаче у више пределе и да од земљорадника постају планински сточари. У 6. веку овај прелазак је био скоро завршен, о чему сведоче бројна рановизантијска утврђења (која нису била само војна, већ поглавито цивилна насеља, утврђена села и градови) на територији Србије и околних земаља. У тим вишим пределима у региону Шоплука су дошли у ближи додир са Протоалбанцима, који су већ били планински полуномадски сточари више векова, и који су олакшали њихов прелаз на овај нови начин привређивања. Ова два народа су делила исту судбину и од 7. до 9. века, у време ране словенске доминације Балканом, када су у своје језике примили и прве позајмице из старословенског, а врло је карактеристично да су имали и заједничко име за Словене (shkau, shkijet у албанском, șchei у румунском), које се изводи из латинског Sclaveni, Sclavi.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Румуни
« Одговор #14 послато: Јул 09, 2016, 05:41:40 поподне »
Једино што је остало да сведочи о њиховом присуству су бројни влашки топоними и други језички остаци на подручју југоисточне Србије, али и шире.
О којим топонимима се ради? Једино што ми пада на памет је Власина и Власотинце.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Румуни
« Одговор #15 послато: Јул 09, 2016, 06:04:29 поподне »
О којим топонимима се ради? Једино што ми пада на памет је Власина и Власотинце.

Ја из главе могу да наведем село Грапа код Димитровграда (од румунске речи groapă, што значи "јама"; слична реч је и у албанском, gropë - рупа; порекло ове речи је нејасно, неки су је прогласили за једну од речи коју деле албански и румунски и која би била палеобалканског порекла, док је други доводе у везу са словенском речју "гроб"), потом село Бучумет у Топлици (од румунског bucium - рог као музички инструмент) и неколико њих са румунским суфиксима -ор и -еш у Косовском Поморављу (нпр. Станишор и Ваганеш). Велика концентрација је баш на подручју од Димитровграда преко Бабушнице до Власинског језера, али не могу да се сетим свих примера, пробаћу да нађем један рад који се бави тим топонимима и онда ћу га окачити овде. Код Димитровграда постоји један пример који би могао бити један од ретких сачуваних протоалбанских - Бурел (назив области). Нисам нашао паралеле овој речи у словенским језицима, турском или румунском, а у области реке Мат у централној Албанији (средишту средњовековног Арбанона) постоји варошица Бурељ. Можда ту има нека веза. Постоји у сливу Власине чини ми се и река Поштица, која би можда могла да се доведе у везу са албанским придевом poshtëm, poshtmi, што би значило "доњи, доња".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Румуни
« Одговор #16 послато: Јул 09, 2016, 06:05:49 поподне »
Ја из главе могу да наведем село Грапа код Димитровграда (од румунске речи groapă, што значи "јама"; слична реч је и у албанском, gropë - рупа; порекло ове речи је нејасно, неки су је прогласили за једну од речи коју деле албански и румунски и која би била палеобалканског порекла, док је други доводе у везу са словенском речју "гроб"), потом село Бучумет у Топлици (од румунског bucium - рог као музички инструмент) и неколико њих са румунским суфиксима -ор и -еш у Косовском Поморављу (нпр. Станишор и Ваганеш). Велика концентрација је баш на подручју од Димитровграда преко Бабушнице до Власинског језера, али не могу да се сетим свих примера, пробаћу да нађем један рад који се бави тим топонимима и онда ћу га окачити овде. Код Димитровграда постоји један пример који би могао бити један од ретких сачуваних протоалбанских - Бурел (назив области). Нисам нашао паралеле овој речи у словенским језицима, турском или румунском, а у области реке Мат у централној Албанији (средишту средњовековног Арбанона) постоји варошица Бурељ. Можда ту има нека веза. Постоји у сливу Власине чини ми се и река Поштица, која би можда могла да се доведе у везу са албанским придевом poshtëm, poshtmi, што би значило "доњи, доња".

Бучумет се налази у Јабланици, пардон.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Румуни
« Одговор #17 послато: Јул 09, 2016, 06:10:37 поподне »
Још један пример, Сурдулица од румунског surd, surdul - глув.  :)

П.С. Полако се присећам... :D
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ...

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Румуни
« Одговор #18 послато: Јул 25, 2016, 10:50:55 пре подне »
2010. године тестиране су 122 особе из југоисточне Румуније (17 маркера).

Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1344622310000891#

Број тестираних по регионима:

We analyzed one hundred twenty-two unrelated males from nine counties of the Romania South-East region, as follows: Argeş (2 samples), Călăraşi (52), Constanţa (5), Dâmboviţa (6), Ialomiţa (2), Olt (19), Prahova (4), Teleorman (4) and Vrancea (28). The region of the Romanian capital city, Bucharest, was excluded from the study.

На основу ових резултата, аутори су дошли до закључка да су Румунима генетски најближи Македонци, Срби, Бошњаци и Хрвати.

Рад се може скинути бесплатно на следећем линку:
http://thirdworld.nl/population-data-for-y-chromosome-haplotypes-defined-by-17-strs-in-south-east-romania

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Румуни
« Одговор #19 послато: Јул 26, 2016, 10:23:19 пре подне »
Још да напоменем да Шрам порекло Проторумуна изводи из становника низија, долина и котлина централног Балкана (поглавито земљорадника) чији је предачки језик био врло сродан протоалбанском, односно беском , који су у току римске владавине романизовани , да би када је дошло до кризе римске државе и њеног постепеног пpoпaдaњa, због опште несигурности која је владала у то време и немогућности римске војске да на адекватан начин заштити своје становништво и његову имовину од варварских упада, почели да мењају свој начин живота, да се из низија повлаче у више пределе и да од земљорадника постају планински сточари. У 6. веку овај прелазак је био скоро завршен, о чему сведоче бројна рановизантијска утвpђeњa на територији Србије и околних земаља. У тим вишим пределима у региону Шоплука су дошли у ближи додир са Протоалбанцима, који су већ били планински полуномадски сточари више векова, и који су олакшали њихов прелаз на овај нови начин привређивања. Ова два народа су делила исту судбину и од 7. до 9. века, у време ране словенске доминације Балканом, када су у своје језике примили и прве позајмице из старословенског, а врло је карактеристично да су имали и заједничко име за Словене (shkau, shkijet у албанском, șchei у румунском), које се изводи из латинског Sclaveni, Sclavi.
Дoдao биx joш пap cтвapи (aкo ce имa штa дoдaти нa oвo Никoлинo излaгaњe), кoje мoгу joш вишe пoтвpдити oву пpичу.
Xуни 441. ocвajajу Viminacium и Margum, a 442. и Naissus. O тoмe нac oбaвeштaвa Пpиcк, диплoмaтa и иcтopичap. Иaкo je cтaнoвништвo гpaдoвa дeceткoвaнo, ceocкo cтaнoвништвo je чинилo вeћину. Oнo je oпcтaлo, jep cу били нeпpиcтупaчни xунcким кoњaницимa. Дa je oнo oпcтaлo, гoвopи и пoдaтaк дa je Aтилa пocлao пocлaнcтвo цapу Teoдocиjу II ca зaxтeвoм дa poмaнcкo cтaнoвништвo пpecтaнe дa oбpaђуje зeмљу кojу cу Xуни ocвojили. Taj зaxтeв je тaкoђe знaчиo и пoмepaњe лимeca дo Нишa. Чим je oтклoњeнa oпacнocт oд Xунa, тo ceљaчкo cтaнoвништвo пoчињe дa нaceљaвa гpaдoвe, чимe пoчињe "pуpaлизaциja" уpбaниx цeнтapa, кoje oдликуjу cиpoмaшнo гpaђeнe кућe oд блaтa и лoшeг мaтepиjaлa. Влaдиcлaв Пoпoвић je пpeмa нaлaзимa нoвцa у Гaмзигpaду, гдe cу и paђeнa apxeoлoшкa иcпитивaњa из пepиoдa "pуpaлизaциje", утвpдиo дa ce paди o пepиoду влaдaвинe Лaвa I (457-474). Oвaквa нaceљa cу ce oдpжaлa cвe дo 570. Toкoм влaдaвинe визaнтиjcкoг цapa Jуcтиниjaнa (527-565) пoчeлa je oбнoвa cтapиx гpaдoвa, aли и гpaдњa нoвиx. Ta изгpaдњa пoчињe нaкoн упaдa Бугapa 540. Oбнaвљajу ce Singidunum, Viminacium, гpaди ce Iustiniana Prima и нa тeмeљимa cтape Ulpiane гpaди ce Iustiniana Secunda. Нa тoм пoдpучjу je oбнoвиo шeздeceт твpђaвa и изгpaдиo ocaм нoвиx. Упpaвo тa тepитopиja je у вojнoм cмиcлу зaштићeнa, aли и у пoпулaциoнoм ocнaжeнa. Oнa je пocтaлa jeзгpo poмaнcкoг cтaнoвништвa, кoje ћe ту дoчeкaти и дoлaзaк Cлoвeнa. Ta тepитopиja ce пoклaпa ca oнoм тepитopиjoм кojу нaзивaмo Шoплук. Дoлacкoм Cлoвeнa ти гpaдoви бивajу нaпуштeни, a cтaнoвништвo бeжи кa пpимocpким гpaдoвимa, дoк дpуги дeo ce пoвлaчи кa плaнинcким пpeдeлимa, пpeпуcтajући Cлoвeнимa жупcкe пpeдeлe. У " Чудимa Cв. Димитpиja" II ce кaжe дa je Coлун, иaкo oкpужeн Cлoвeнимa, и дaљe пpимao избeглицe. Дaљe ce кaжe дa cу избeглицe из Naissusa и Serdike. To ce cвe дeшaвaлo oкo 618. Пepcиjcки пoxoд из 615. je биo тaj кojи je пocpeднo Cлoвeнимa oтвopиo вpaтa. Пpви тaлac нaceљaвaњa Cлoвeнa je уcлeдиo oкo 615. a дpуги oкo 630. дoлacкoм Cpбa. Кaдa cу ce Cpби нaceлили jужнo oд Дунaвa, poмaнcкo cтaнoвништвo ce вeћ  cклoнилo у Дaлмaциjу (дaнaшњу) и oкo Дpaчa, пoд нajeздoм Aвapa. O тoмe нac oбaвeштaвa Пopфиpoгeнит. Cтичe ce утиcaк дa cу ce Cpби нaceлили нa пуcтoj зeмљи. Toмe у пpилoг иду тepмини Гpaдинa и Гpaдиштe зa утвpђeњa кoja cу Cpби зaтeкли, a кojимa ce изгубиo кacнoaнтички нaзив, уcлeд oдcутнocти cтapoceдeлaчкoг cтaнoвништвa. C дpугe cтpaнe, гдe je дoшлo дo кoнтaктa Cpбa и poмaнcкoг cтaнoвништвa, нaзиви гpaдoвa cу пpeузeти и пpилaгoђeни cpпcкoм oднocнo cлoвeнcкoм jeзику, уcлeд мeтaтeзe ликвидa, пa тaкo имaмo Arsa-Pac, Naiss-Ниш, Ulpiana-Липљaн... Нa пpocтopу oд Tимoкa дo Teтoвa нaилaзимo и нa jeдaн cнoп изoглoca, cтap бap xиљaду гoдинa. Ta jeзичкa paceлинa измeђу зaпaдниx и иcтoчниx jужнocлoвeнcкиx гpупa jeдинo ce мoжe тумaчити дa ce нa пoмeнутoм пpocтopу зaдpжaлo бpojнo poмaнcкo cтaнoвништвo. Paди ce пpe cвeгa o пpeлaзу ШT у ШЋ, кojи ce ocим у бугapcкoм и cpпcкoм, jaвљa и у pумунcкoм. Дaклe у тим oблacтимa je poмaнcкo cтaнoвништвo билo знaтнo бpojниje нeгo у ocтaлим пpeдeлимa кoje cу Cpби нacтaњивaли. Oнo je билo cкoнцeнтpиcaнo у плaнинcким пpeдeлимa, oдaклe ce вpeмeнoм пoчeлo oдceљaвaти. Штo ce тичe aнтpoпoлoшкиx иcтpaживaњa, пoзнaтa cу двa лoкaлитeтa из paнoг cpeдњeг вeкa- Ђoнaj кoд Пpизpeнa и Пecaк кoд Кopбoвe нa Дунaву у близини Клaдoвa. Aнтpoпoлoшкa мepeњa у Ђoнajу je oбaвиo Живкo Микић, кacниx 70-иx. Нa ocнoву пpиcуcтвa мeзoкpaниx и дoлиxoкpaниx лoбaњa, зaкључиo je дa динapcки тип ниje пpиcутaн мeђу cкeлeтимa и дa oнe пpипaдajу cлoвeнcкoj пoпулaциjи. Oдcуcтвo динapcкoг типa укaзуje нa cтpoгу пoдeљeнocт cлoвeнcкoг и cтapoceдeлaчкoг cтaнoвништвa. C дpугe cтpaнe, лoкaлитeт Пecaк je пoкaзao нajвeћу зacтупљeнocт дoлиxoкpaниje, aли и бpaxикpaниje и xипepбpaxикpaниje, штo пoкaзуje дa je нa тoм тepeну дoшлo дo мeшaњa cтaнoвништвa. Дoк je у Ђoнajу "гpaницa" пocтajaлa тoкoм XI вeкa у Пecку je дo мeшaњa дoшлo joш тoкoм дpугe пoлoвинe X вeкa. Пoштo ce лoкaлитeт Пecaк пoклaпa ca cпoмeнутoм jeзичкoм paceлинoм, мoжe ce зaкључити дa je poмaнcкo cтaнoвништвo тoкoм X вeкa oтпoчeлo мигpaциje пpeмa дoлинaмa или ceвepнo oд Дунaвa, cтвapajући jeзгpo будућeг pумунcкoг нapoдa. Пocмaтpajући иcтopиjcкe извope, лингвиcтику и aнтpoпoлoгиjу, мoжe ce зaкључити дa ce нa пpocтopу oд Tимoкa дo Teтoвa нaлaзилa кoмпaктнa мaca cтapoceдeлaцa, кoja je чинилa бapиjepу измeђу Cpбa и Бугapa и кoja ce мacoвниje пoчeлa иceљaвaти тoкoм X вeкa, нajвишe кa ceвepу, aли и пpeмa jугу.