Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Мркобрада, Аранђеловдан, Двор, Банија, J2b-M205>Y22059

Са претходно тестираним Мркобрадама из Двора постоји потпуно поклапање на 17 маркера. Исто је и са Мркобрадама из Лике, док они из Ковина (презиме Мркобрад) имају мутацију 18 на маркеру 385b. Иначе је за све Мркобраде карактеристична мутација 16 на маркеру 19 (спрам модалних 15).

Писали смо негде на форуму о крајишким Мркобрадама, а Петар би могао рећи коју више конкретно о банијском огранку овог рода.

[Clavdivs]

Василијевић, Стевањдан, Ртари, Лучани

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Блиске су му претходно тестиране Шапоње - од Шапоњића из Комарана и Радијевића се разликује на 3 од 23 упоредива маркера, док се од Пауновића из Дучаловића такође разликује на 3 од упоредивих 18 маркера.

Јован Ердељановић је за Василијевиће у Ртарима крајем 19. века записао следеће:

Василијевићи су пре 70 година дошли из села Шапоња код Нове Вароши најпре у драгачевску Марковицу, па одатле прешли у Ртаре. Они су од оне исте старе породице Шапоња, од које су и дучаловачки Пауновићи, Миливојевићи и Миловановићи. Од ових дучаловачких Шапоња је и Миловановић у Ртарима, који се призетио у ово село. – Са Василијевићима су прешле у Србију и друге Шапоње и растуриле се по селима: Гучи (тај се звао Радовановић; сад се преселио у трнавску Лозницу), Лису, Трбовцу и трнавском Парменцу (где се и сад зову Шапоњама). Све Шапоње, где год их има, славе Стевањ-дан.

[p.demich]

Мркобрада, Аранђеловдан, Двор, Банија, J2b-M205>Y22059

Мркобраде су потврђене у Хртићу још током XVIII вијека. Крајем XVIII или почетком XIX вијека, Хртић је прикључен Двору и све до Другог свјетског рата водио се као дио Двора.

[Небојша]

Јовановић, Петковдан, Шалинац, Смедерево, J2b-M241>Z638

Јовановићи су досељени из околине Зајечара након Кочине крајине. Имају најближе поклапање са Благојевићима и Стевановићима из Семберије (21/22). Ово су јако блиска поклапања и постоје неке специфичне вредности па је вероватно реч о генетски блиском роду. И у случају ове подгране Z638 се назире динарско-источнобалканска веза.

[МучаСR1bин]

Јовановић, Петковдан, Шалинац, Смедерево, J2b-M241>Z638

Јовановићи су досељени из околине Зајечара након Кочине крајине. Имају најближе поклапање са Благојевићима и Стевановићима из Семберије (21/22). Ово су јако блиска поклапања и постоје неке специфичне вредности па је вероватно реч о генетски блиском роду. И у случају ове подгране Z638 се назире динарско-источнобалканска веза.

Драги Небојша, у питању је кандидат којег сам недавно препоручио. Можеш ли поставити везу овде ка тестиранима са којима има поклапања, уколико су њихови резултати тумачени овде на разговаралишту? Хвала

[Небојша]

Драги Небојша, у питању је кандидат којег сам недавно препоручио. Можеш ли поставити везу овде ка тестиранима са којима има поклапања, уколико су њихови резултати тумачени овде на разговаралишту? Хвала

Драги Мучо,

По маркерима су Јовановићу најближи Благојевић (испод је објава):

Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Семберија

Припада хаплогрупи J2b-M241, нешто необичнији хаплотип и не баш очекиван за Семберију. По маркерима најближи су му хаплотипови из подгране Z631. На већем броју маркера близак му је Грк Хангоудис 5/23 разлике. Са друге стране, Благојевић има неке карактеристичне вриједности, као што су 389-2=27 и 448=18. Ове вриједности примјетио сам код једног тестираног из САНУ истраживања за којег се претпоставља цинцарско поријекло, а видим да тих вриједности има и код једног Цинцара  у истраживању Цинцара. Не мора да значи, али резултати некако упућују у том правцу, иако треба рећи да је грана Z631 прилично раширена по свој Европи.

Благојевићи би требали бити велик род у Великој Обарској, међутим, тамо се наводи да славе Ђурђевдан, ане св. Алимпија, па се питам да ли се ради о истом роду. Очекујем помоћ од Аце да разјасни, ако зна.

Ацин одговор у вези славе и порекла Благојевића из Обарске:

Мало прије сам разговорао са младићем. Више пута сам истакао да је Р. Кајмаковић у дијелу поријекла становништва Семберије непоуздана.

Дакле, Благојевић ми је казао да Алимпијевдан у Великој Обраској, а то је село које отприлике има 3500 становника, славе породице Благојевић, Николић, Јаничић и Стевановић. Неко је од његових Благојевића наводно је мало истраживао и нашао је коријене у неком селу испод Ловћена. Ко зна?

Претпоставља да је старије презиме породице било Јаничић.

Објава Стевановића:

6. Стевановић, Стевањдан, Загони, Бијељина, J2b-M241>Z638

Нема сумње да је Стевановићу најближи Благојевић из Велике Обарске (Бијељина) са којим има потпуно поклапање на 23 маркера. У овој групи је вероватно и Видаковић из Порјечине (Грачаница), што ће рећи да је род раширен на простору североисточне Босне. Све њих карактерише вредност 14-16 на маркеру 385.

О Стевановићима из Загона нисам нашао више података у литератури.

Као што сам написао код резултата Стевановића, овој групи би могао бити близак и Видаковић, али има премало маркера.

Дао сам себи слободу, па сам у овај род уврстио и недавно тестираног Караниколића из околине Ниша, иако он има неке битне разлике у односу на модални хаплотип овог "Б" рода Z638. Код 570 и 576 је отишло за један горе па је уместо 16, 16, код Караниколића 17, 17, док му је код 481 вредност мања за два (22 уместо 24). Ту су и разлике на 389II и 448, па је веза упитна (4 разлике на 23 маркера).

Примера ради, Јовановића са Стевановићем и Благојевићем има свега 1 разлику на 23 маркера и то на DYS643.

 

Караниколић, Аранђеловдан, Ниш, J2b-M241>Z638

О пореклу Караниколића нисам пронашао више у литератури. Генетски изгледа блиско тестиранима из рода "Б". У ту групу спадају још Стевановић и Благојевић из Семберије. Постоје неке разлике, па је упитно колико је блиска ова веза, а све њих карактериште вредност 14-16 на маркеру 385. На овим просторима сви они имају релативно блиска поклапања међу Албанцима и Румунима.

На простору Понишавља, хаплогрупа J2b-M241 тренутно износи 2.5%, што је изнад српског просека. Добар део одлази на PH1602.

Синиша је поменуо потенцијалну везу са Цинцарима, што би можда објаснило присуство ове подгране у Источној Србији. За динарске пределе може бити у питању сеоба са југоистока преко Херцеговине, Полимља, па даље. Углавном, Синиша је лепо приметио да би њихова специфичност могла бити вредност 18 на маркеру 448, који не спада у групу брзомутирајућих.

[Небојша]

Сад сам проверио оно истраживање Јужног Балкана, којим су обухваћени Цинцари из Штипа и Крушева. Нема маркера 448, па у том смислу није пуно од користи. Остаје за сада да се ова подграна Z638 јавља спорадично на југу Балкана и код Јужних Словена, али да некако заобилази оне жаришне области M241, север Албаније, Косово и Западну Македонију.

[МучаСR1bин]

Сад сам проверио оно истраживање Јужног Балкана, којим су обухваћени Цинцари из Штипа и Крушева. Нема маркера 448, па у том смислу није пуно од користи. Остаје за сада да се ова подграна Z638 јавља спорадично на југу Балкана и код Јужних Словена, али да некако заобилази оне жаришне области M241, север Албаније, Косово и Западну Македонију.

Хвала ти пуно Небојша, тестирани ће сигурно имати много питања и непознаница, па ће ово што си навео овде на једном месту доста користити за правац будућих истраживања о његовом пореклу

[ДушанВучко]

„Ако видите човека који се жали, тај сигурно није Србин!“
Мучо, свака част!...Јака и истинита порука! 

[ДушанВучко]

„Ако видите човека који се жали, тај сигурно није Србин!“
Мучо, свака част!...Јака и истинита порука! 

Нема "жалбе", само ... !

[Лука]

Жугић, Никољдан, Новаковићи, Жабљак

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Прилично модалан (изузев нешто ниже вредности 21 на 635) хаплотип за дробњачки род са доста блиских поклапања. Жугић има потпуно поклапање на 10 упоредивих маркера са Жугићем из Понијерке код Олова. Жугићи из Понијерке су по предању старином управо из села Новаковићи, тако да је то њихово предање сада потврђено.

У литератури је о Жугићима забележено:

ЖУГИЋИ

(живе на Мљетичку, Доњој Буковици, Барама Жугића и Новаковићима)

Жугићи воде поријекло од братства Јанковића, који су огранак Вуловића. Презиме Жугић добили су по једном свом претку који је живио у Доњој Бијелој. Случај по коме су добили презиме десио се на сљедећи начин: удари Бајо Пивљанин са својом четом хајдука на катуне Чарапића и Чупића на Крнову. Плијенио им је стоку. Вуловићи, као њихове комшије, са својим ширим братственицима, пођу у потјеру за Бајом не би ли повратили плијен. Тада дође до боја у коме се Бајо рани у руку, и када га упиташе ко га рани, он им одговори: „Рани ме она Жуга, оца му његова “ Од тада се овај огранак Вуловића прозове Жугић.

Жугићи знају за најстаријег претка да се звао Вукашин и да је имао синове Ђурка и Лазара.

До средине 18. вијека живјели су у Доњој Бијелој, гдје су оставили трага у називу „Жугића њива“. Овдје су били врло имућни и бројни. Једном приликом сукобе се с никшићким Турцима на Крнову око неког сијена, које су Турци заплијенили и потјерали пут Никшића. У овом сукобу Жугићи побију Турке, па су зато морали да бјеже у Шаранце, бојећи се освете.

https://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-zugic/

[Иван Вукићевић]

Рапаић, Јовањдан, Крбавица, Плитвичка Језера, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Иако вероватно припада грани L241, то би требало потврдити СНП тестом. Поседује следеће специфичне вредности за ову грану: DYS389ii=32 и DYS533=11.

О пореклу Рапаића сам једино пронашао да су се у околину Бриња у Лици доселили 1639. године са подручја које је тада било под турском окупацијом.

[drajver]

Рапаић, Јовањдан, Крбавица, Плитвичка Језера, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Иако вероватно припада грани L241, то би требало потврдити СНП тестом. Поседује следеће специфичне вредности за ову грану: DYS389ii=32 и DYS533=11.

О пореклу Рапаића сам једино пронашао да су се у околину Бриња у Лици доселили 1639. године са подручја које је тада било под турском окупацијом.

Рапајићи су по свему судећи истог рода као и недавно тестирани Ћулибрци, и на 23 and ме тестирани Мајсторовићи. На овај начин би овај род о ком је било помена у етнографској литератури био и генетички потврђен. Од карактеристичних маркера издваја се виша вриједност на 385а (17,18), а ту је општа карактеристика за L241, DYS643=14,15

[Иван Вукићевић]

Рапајићи су по свему судећи истог рода као и недавно тестирани Ћулибрци, и на 23 and ме тестирани Мајсторовићи. На овај начин би овај род о ком је било помена у етнографској литератури био и генетички потврђен. Од карактеристичних маркера издваја се виша вриједност на 385а (17,18), а ту је општа карактеристика за L241, DYS643=14,15

Није немогуће да су исти род, али ипак се разликују на 8 од 23 маркера. Ћулибрк је притом једини на пројекту који има вредност DYS643=15 у оквиру ове гране. Где си наишао на предање о сродству Рапаића са Ћулибрцима и Мајсторовићима?

[drajver]

Није немогуће да су исти род, али ипак се разликују на 8 од 23 маркера. Ћулибрк је притом једини на пројекту који има вредност DYS643=15 у оквиру ове гране. Где си наишао на предање о сродству Рапаића са Ћулибрцима и Мајсторовићима?

Предање је записао Карановић у Поуњу:

"Група родова Мајсторовић – Ћулибрк расељавала се по овој области из Лике. Славе Јовањдан. Има их Ћулибрка 107 к. у 17 насеља, Мајсторовића 11 к. у 4 н.; Стојнића 10 к. у 5 н.; Тувића 7 к. у 2 н. и Cиротке 4 к. Њима су сродни са особинама: Латиновић- Бањац са истом славом. Има их Латиновића 51 к. у 14 н.; Бањаца 53 к. у 16 н.; Пилића 11 к. y З н.; Репајића 6 к. у 4 н,  Бањанин 1 к. Старина им је, веле, од некакве Бање. Један се огранак по једном претку, који је био „мудар као Латин“, прозвао Латиновић. Није искључено, да нису од Бањана доселили у Лику. Из ових је Ћулибрка барјактар Никола у чети војводе Петра Мркоњића."

[Црна Гуја]

Топић, Јовањдан, Лушци Паланка, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Једина вредност која значајније одудара од модала је повишена DYS393=14. Најближе поклапање има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца, разликују се на само 1 од 17 маркера. Врло блиски су му и Вјештица из Хашана код Крупе на Уни, Медић из Бастаса код Дрвара, Вановац из Високог и Гашић из Приједора, од којих се разликује на 2 од 23 маркера. Мало даљи су му Мудринић из Горњег Јеловца код Приједора, Грубор из Босанског Петровца, Новаковић из Крупе на Врбасу и Бајовић из Безуја код Плужина, од све четворице се разликује на 3 од 23 маркера. Осим Гашића (Никољдан) и Новаковића (Стевањдан), сви остали наведени славе Ђурђевдан.

У Шематизму митрополије дабробосанске за 1882. годину, Топићи се спомињу као слављеници чак осам различитих слава, а у Лушци Паланци и околним селима спомињу се управо Топићи који славе Јовањдан.

Топићу препоручујем тестирање SNP-a YP951 код YSEQ-a како би се дефинитивно потврдила припадност овој грани:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=10474

[Лука]

Читаковић, Митровдан, Горњи Мушић, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају комбинација 14-16 на 385, 10 на 391 и 24 на 635. Нема ближих поклапања.

У литератури је о Читаковићима забележено:

-Читаковићи: После Живка, прешао је у ово село кнез Јован Читак из суседног села Команица и населио се на Учковцу према Дучићу. Кнез Јован је Команичачин, а прозван Читаком, што је био писмен; његових Читаковића има на Учковцу и Клену 10 кућа и славе Св. Димитрија. Јованов син знаменити кнез Петар Читак, коији је у 4. аустријском рату у Првом нашем устанку вршио, као писмен човек оног доба, знатну улогу. Кнез Петар је био члан ваљевског суда у 1804. години.

https://www.poreklo.rs/2013/04/01/poreklo-prezimena-selo-gornji-mu%C5%A1i%C4%87-mionica/

[НиколаВук]

Читаковић, Митровдан, Горњи Мушић, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају комбинација 14-16 на 385, 10 на 391 и 24 на 635. Нема ближих поклапања.

У литератури је о Читаковићима забележено:

-Читаковићи: После Живка, прешао је у ово село кнез Јован Читак из суседног села Команица и населио се на Учковцу према Дучићу. Кнез Јован је Команичачин, а прозван Читаком, што је био писмен; његових Читаковића има на Учковцу и Клену 10 кућа и славе Св. Димитрија. Јованов син знаменити кнез Петар Читак, коији је у 4. аустријском рату у Првом нашем устанку вршио, као писмен човек оног доба, знатну улогу. Кнез Петар је био члан ваљевског суда у 1804. години.

https://www.poreklo.rs/2013/04/01/poreklo-prezimena-selo-gornji-mu%C5%A1i%C4%87-mionica/

Мислим да је ово са извођењем порекла презимена Читаковића од тога што им је предак био писмен произвољна конструкција Љубе Павловића или неког његовог информатора, тј. тзв. "народна етимологија". Реч "читак" је турцизам са значењем "прикључен, прикачен, сједињен, захваћен" и томе слично, о чему је писао Атанасије Урошевић у свом чланку "Читаци":

"Ајрулах–бег Џинић, пореклом потурчени Арбанас и родом из Гњилана, сада учитељ у Скопљу, иначе добар познавалац турског језика, реч читак разуме у смислу турске речи dünme, што у буквалном преводу значи само преврнуо, преврнут, а употребљава се за оне који су преврнули вером, као што су Dünme, непотпуно исламизовани Јевреји у Солуну.

Уверивши се од бега Џинића да је реч „читак“ турског порекла, почео сам трагати за њом по турским речницима. Из више таквих речника, до којих сам могао доћи, на реч под обликом „чит'к“ наишао сам само у турско–француском речнику од Ш. Сами беја Фрашерија (Цариград 1885). Свакако да је ова реч ушла у турске архаизме, па је и нема по другим речницима. Она је сада у употреби под новим обликом „чит'к“, која се среће скоро по свим речницима и на коју и Фрашери упућује. У овоме речнику њено значење је uni par le bout, дакле искључен. И у осталим речницима њен нов облик је под сличним значењима, као: сједињен, спојен, састављен, захваћен, придовезан, прикачен. Обележена је као придев, а у неким речницима стоји да је турског порекла.

Према томе реч „читак“ коју сусрећемо у Јужној Србији свакако је постала од ове старе турске речи ,, чит'к“, која је још у доста рано доба турске владавине употребљена у нашим крајевима за оне који улазе у мухамеданску веру, који се прикључују исламу. Читаци су, дакле, тада били нови муслимани ових крајева, исламизовани Срби. Вероватно је, да су наше речи „потур“ и „потурица“ новијег порекла и створене кад је и исламизовање нашег живља узело већег маха."

Код Читаковића, с обзиром да су православна породица, реч "чит'к, читак" вероватно није имала исто значење као што је то имала на простору Космета, али опет се треба узети у обзир да је означавала да су они некоме "прикључени" односно са некиме "спојени".

[НиколаВук]

Латиновић, Јовањдан, Кленовац, Босански Петровац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Тренутно имамо резултате његовог алфа теста код компаније YSEQ, када дођу резултати бета теста имаћемо првих 37 маркера по FTDNA распореду за упоређивање. До тад се може рећи да му је хаплотип прилично модалан изузев снижене вредности 13 на маркеру DYS393, која вероватно представља приватну мутацију. Од раније тестираног Латиновића из Врела код Цазина се разликује управо на поменутом маркеру, где раније тестирани Латиновић има модалну вредност 14.

Тестирани је навео да су Латиновићи у Кленовац дошли након 1878. године из места Јањила код Босанског Петровца. Породични надимак им је Анкаловићи.

[Небојша]

Латиновић, Јовањдан, Кленовац, Босански Петровац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Тренутно имамо резултате његовог алфа теста код компаније YSEQ, када дођу резултати бета теста имаћемо првих 37 маркера по FTDNA распореду за упоређивање. До тад се може рећи да му је хаплотип прилично модалан изузев снижене вредности 13 на маркеру DYS393, која вероватно представља приватну мутацију. Од раније тестираног Латиновића из Врела код Цазина се разликује управо на поменутом маркеру, где раније тестирани Латиновић има модалну вредност 14.

Тестирани је навео да су Латиновићи у Кленовац дошли након 1878. године из места Јањила код Босанског Петровца. Породични надимак им је Анкаловићи.

У Јањиле су дошли из Буковаче. Тамо има и Бањаца. Иначе Бањаца има и у Јањилама (23andMe). Бањци из Бара крај Петровца су такође тестирали 464 и према томе припадају N2-FGC28435. За Латиновиће из Петровачког поља Рађеновић бележи причу о пореклу из Даламције (околина Имотског). Мограциони пут је ишао Имотски - Грахово - Унац - Бјелајско поље (Колунић). Генерално је N2-P189.2 веома раширена у Унцу и Бјелајском пољу.