Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[НиколаВук]

Изгледа да је Недић пореклом из Лелића и да му је слава Никољдан. Инсајдерске информације. 

Кад већ коментаришемо Недићев резултат, требало би обратити пажњу на једну занимљиву појаву. За Недиће никољштаке из Лелића код Ваљева је Љуба Павловић у књизи "Колубара и Подгорина" навео да потичу из Бањана (Лелићи из Бањана или село Лелић у Бањанима). Постоје херцеговачки Куљићи јовањштаци из невесињског краја који према ономе што наводи Ристо Милићевић у "Херцеговачким презименима" потичу од Хаџића из Пиве; могуће да je тестирани Куљић са 23andme од њих (иста хаплогрупа као и Недић, N1-L665). Напослетку, једна породица јовањштака из невесињског краја, тестирана у оквиру Херцеговачког подухвата, припада изузетно реткој подграни Q1 хаплогрупе, YP1600, а они по предању потичу из Бањана. Када све ово саберемо а узмемо у обзир и бањанско-пивљанске N2, на једном малом простору имамо читаву плејаду ретких N и Q хаплотипова, повезаних сличним предањем о пореклу и славама (Бањани и Пива, Јовањдан и Никољдан).  Која миграција или историјски догађај би могли ближе да објасне ову занимљиву ситуацију?

[Селаковић]

Изгледа да је Недић пореклом из Лелића и да му је слава Никољдан. Инсајдерске информације. 

Ненадано добих вечерас хаплогрупу још једне гране предака. 

[Небојша]

Мркшић, непознато, I2-S17250

Мркшићи су углавном Кордунаши, Банијци или Срби из Славоније


Спасојевић, Србија, I2-S17250


Грубор, Ђурђевдан, Банија, R1a-Z280>CTS3402

Имамо већ тестиране Груборе из Босанске Крајине (R1a-YP237), тако да је ово потврда. Овом роду припадају Вјештице, Грубори, Мудринићи, али и још неки крајишки родови. Према речима тестираног, пореком су негде "са Суве међе". Чекам још тачно место порекла. На Банију су дошли из Лике.


Цветковић, Ђурђевдан, Свиница, Банија, J2b-M241


Радојчић, Лазаревдан, Добринци, Рума, E-V13


извор: 23andMe

[Банска крајина]

Грубор, Ђурђевдан, Банија, R1a-Z280>CTS3402

Имамо већ тестиране Груборе из Босанске Крајине (R1a-YP237), тако да је ово потврда. Овом роду припадају Вјештице, Грубори, Мудринићи, али и још неки крајишки родови. Према речима тестираног, пореком су негде "са Суве међе". Чекам још тачно место порекла. На Банију су дошли из Лике.

Уколико је породица тестираног поријеклом са Баније, онда су сасвим сигурно из Бојне код Глине. Према подацима из 1948. године, у Бојни је пописано осам кућа Грубора. Пошто је Бојна, уз сусједни Кобиљак, настала као село тек након рата 1788-1791. године, немамо податке из крајишких пописа из 1772. и 1778. године, као ни из крајишких извјештаја из периода од 1779. до 1786. године. Дакле, можемо претпоставити да су Грубори дошли на Банију крајем XVIII вијека. У сваком случају, потврђени су у сачуваним црквеним књигама парохије Бојна из 1833. године:


Занимљиво је што на Банији постоји и род Груборовића у Малом Градцу код Глине. Груборовићи су ту потврђени у другој половини XVIII вијека и било их је најмање шест породичних задруга. Исто славе Ђурђевдан.

Што се тиче босанске стране Суве међе, Карановић је забиљежио једну кућу Грубора у Бојни, једну кућу Грубора у Глиници и седам кућа Грубора у Зборишту. За Груборе из Бојне каже да су досељени прије 1878. године "из Бојне са Баније", за Груборе из Глинице каже да су досељени након 1878. године са Баније, док за Груборе из Зборишта каже да су досељени око 1845. године са Баније. Сви они славили су Ђурђевдан.

[Банска крајина]

Цветковић, Ђурђевдан, Свиница, Банија, J2b-M241

Потврђени су у селу у другој половини XVIII вијека, када их је било најмање двије породичне задруге.

[Небојша]

Трифуновић, Лозница, E-V13


Радић, Херцеговина, E-V13

РАДИЋ (п,к). Радићи (п) су у Жрвњу (Љубиње) и Долу (Попово). Различитог су поријекла. Радићи у Жрвњу старином су из Домашева (Љубомир). „Тамо су се завадили са Зотовићима, убили агу и преселили се на Жрвањ” око 1850. године. Славе Ђурђевдан (155:561), У селу До се сматрају старосједиоцима, али им поријекло није заједничко. Једни потичу од племена Влатковића, а других је предак дошао из Влаховића код Љубиња. Славе Шћепандан. Испод села Колези налази се „велики стуб са крстом у рељефу, а ниже њега велики Радића крст: ту је закопан, пре неких 50 година, Лазо Радић из Дола који је извршио самоубиство скакањем у воду” (84:180,182). Радићи су настањени и у Мостару. Радићи (к), у Трнчини, Орахову Долу и Прхињу (Попово), Хутову (Неум), Радишићима и Вељацима (Љубушки), Расну (Широки Бријег), Прослапу, Јаклићима и Тришћанима (Прозор). У Трнчини су од Качића из „Маџарске“ (Макарске). Њихови су преци „због данка убили Загора бана и поклали Маџаре. после чега су морали побећи у Далмацију, а одатле су се раселили на разне стране“. У Орахови До су дошли са Плањака у Трнчини. Славили су Никољдан. И у Прхиње су дошли из Трнчине, а у Хутово из Веље Међе (84:154,168.184,190). У Радишиће су Радићи доселили из Вељака, а у Вељаке су за „францескога времена, доселили на кметство“ (59:297,302). У Расну су се и до прије 20 година звали Квесићи, а сада се и у матичним књигама воде као Радићи“ (189:85). Радићи у Прослапу су старином од Дрниша. у Јаклиће је Радић дошао „на женинство” из Прослапа, а у Тришћанима су од Топића старосједилаца у том селу (79:78,98,145).

Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.


Јеринић, N-TAT>Y4706, је пореклом из Шумадије. Чекам још увек тачну локацију и славу. Из околине Крагујевца је и наш познати глумац Бранислав "Цига" Јеринић

[Небојша]

Шулић, БиХ, I2-M423

Базић, Србија, I2-S17250
Бајагиловић, муслиман, БиХ, I2-S17250
Рашин, ХР, I2-S17250
Граховац, I2-S17250

презиме Базић је веома ретко. Ово би могли бити Базићи са севера Косова

-Базићи и Ђурићи (18 кућа, Св. Јован, 7. јануара) доселили су се пре Велике сеобе од Билеће у Херцеговини. Потомци су познатог кириџије оног времена Томаша Базе. Шуле-Шулићи, а и Шуловићи грана Базића рода прешли су у Равниште – Запланину. Успомене на одсељене Шуле, сачувала се у називу потеса — Шулиће
https://www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-selo-belo-brdo-leposavic/

Шљивар, R1a-M512

још једна потврда за крајишке Шљиваре

Чичак, Хрватска, I1-Z63>Y6228

Гуштетић, Загреб, J2b-M241

Матић, T-CTS8512

[Небојша]

+

Сикора, Хрватска, I2-Z17855

[Wolf Sagash]

Трифуновић, Лозница, E-V13


Радић, Херцеговина, E-V13

РАДИЋ (п,к). Радићи (п) су у Жрвњу (Љубиње) и Долу (Попово). Различитог су поријекла. Радићи у Жрвњу старином су из Домашева (Љубомир). „Тамо су се завадили са Зотовићима, убили агу и преселили се на Жрвањ” око 1850. године. Славе Ђурђевдан (155:561), У селу До се сматрају старосједиоцима, али им поријекло није заједничко. Једни потичу од племена Влатковића, а других је предак дошао из Влаховића код Љубиња. Славе Шћепандан. Испод села Колези налази се „велики стуб са крстом у рељефу, а ниже њега велики Радића крст: ту је закопан, пре неких 50 година, Лазо Радић из Дола који је извршио самоубиство скакањем у воду” (84:180,182). Радићи су настањени и у Мостару. Радићи (к), у Трнчини, Орахову Долу и Прхињу (Попово), Хутову (Неум), Радишићима и Вељацима (Љубушки), Расну (Широки Бријег), Прослапу, Јаклићима и Тришћанима (Прозор). У Трнчини су од Качића из „Маџарске“ (Макарске). Њихови су преци „због данка убили Загора бана и поклали Маџаре. после чега су морали побећи у Далмацију, а одатле су се раселили на разне стране“. У Орахови До су дошли са Плањака у Трнчини. Славили су Никољдан. И у Прхиње су дошли из Трнчине, а у Хутово из Веље Међе (84:154,168.184,190). У Радишиће су Радићи доселили из Вељака, а у Вељаке су за „францескога времена, доселили на кметство“ (59:297,302). У Расну су се и до прије 20 година звали Квесићи, а сада се и у матичним књигама воде као Радићи“ (189:85). Радићи у Прослапу су старином од Дрниша. у Јаклиће је Радић дошао „на женинство” из Прослапа, а у Тришћанима су од Топића старосједилаца у том селу (79:78,98,145).

Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.


Јеринић, N-TAT>Y4706, је пореклом из Шумадије. Чекам још увек тачну локацију и славу. Из околине Крагујевца је и наш познати глумац Бранислав "Цига" Јеринић

Радићи са Жрвња и Дола су тестирани. Овај није од њих. За друге Србе Радиће у Херцеговини не знам.

[НиколаВук]

Јеринић, N-TAT>Y4706, је пореклом из Шумадије. Чекам још увек тачну локацију и славу. Из околине Крагујевца је и наш познати глумац Бранислав "Цига" Јеринић

Да ли би ово могао да буде још један, додуше нетипичан, траг Нормана?

Граховац, I2-S17250

Може ли се сазнати да ли је тестирани од Граховаца из Козарца код Приједора (слава Јовањдан)?

[Небојша]

Радићи са Жрвња и Дола су тестирани. Овај није од њих. За друге Србе Радиће у Херцеговини не знам.

Видећемо. И међу неким херцеговачким родовима има више хаплогрупа (пример Савовића, Јовањдан).

Може ли се сазнати да ли је тестирани од Граховаца из Козарца код Приједора (слава Јовањдан)?

Крајишник је свакако. Послах поруку, па ћемо видети од којих је.

[Лука]

Радићи са Жрвња и Дола су тестирани. Овај није од њих. За друге Србе Радиће у Херцеговини не знам.

Колико видим, постоје три рода Радића тестираних у Херцеговачком подухвату, различитих крсних слава, хаплогрупа и места порекла. Дакле јасно је да јесу разнородни. Оно што је занимљиво је то да за један од та три тестирана рода стоји у литератури да је по мушкој линији разнородан тј. да у истом месту живе две неповезане по мушкој линији породице истог презимена и исте крсне славе, тако да би тестирани Радић са 23andme могао бити од једне, а тестирани из Херцеговачког подухата од друге породице.

Видећемо. И међу неким херцеговачким родовима има више хаплогрупа (пример Савовића, Јовањдан).

Рекло би се да је код Савовића ситуација јасна, макар на основу резултата још једног Савовића из Херцеговачког подухвата, и две фамилије које су им по предању сродне. Код Савовића са 23andme се вероватно догодио "прекид" директне мушке линије у релативно скоријој прошлости.

[marigold]

Матић, T-CTS8512

Може ли се сазнати одакле је Матић?

[Небојша]

Врзић, Оточац, Лика, I2-S17250

Врзићи су српски род из околине Брлога. Најбројнији су били у селу Мелнице (26 кућа 1915.). Једна грана је 1923. из Оточца прешла на Косово, тачније у село Недаковац (Вучитрн). Под Велебитом постоји и топоним Врзићи.

Занимљива је ова група родова која се населила по Брлогу 1611. године. У њој су Јањатовићи, Баклајићи, Бастајићи, Бјелобабе, Бранковићи, Будисављевићи, Црнојевићи, Бабовићи, Дракуле, Глумци, Грубори, Карлеуше, Кнежевићи, Лалићи, Лаврње, Љубобратовићи, Љуботине, Милеуснићи, Милинчевићи, Нећаци, Никшићи, Огризовићи, Прице, Пухале, Славковићи, Томићи, Варде, Влашићи, Врзићи, Вукадиновићи и Жакуле.

Врзић Петра Мане забележен је међу српским добровољцима из Лике, у Првом светском рату.

Није ми при руци шематизам Горњокарловачке епархије, па ако неко може проверити шта славе Врзићи.


извор: 23andMe

[Милош]

Врзић, Оточац, Лика, I2-S17250

Врзићи су српски род из околине Брлога. Најбројнији су били у селу Мелнице (26 кућа 1915.). Једна грана је 1923. из Оточца прешла на Косово, тачније у село Недаковац (Вучитрн). Под Велебитом постоји и топоним Врзићи.

Имао сам школског друга баш од ових из Недаковца. Чини ми се да славе Аранђеловдан или Василија Великог, нисам сигуран. Чекам потврду.

[Милош]

Имао сам школског друга баш од ових из Недаковца. Чини ми се да славе Аранђеловдан или Василија Великог, нисам сигуран. Чекам потврду.

Потврђено Василије Велики (14.01).

[Romanijski]

Имао сам школског друга баш од ових из Недаковца. Чини ми се да славе Аранђеловдан или Василија Великог, нисам сигуран. Чекам потврду.

Врзићи из Лике славе Василија Великог  (14. Јануар).
Такође исту славу славе Трифуновићи из Книна.

[Небојша]

Потврђено Василије Велики (14.01).

Врзићи из Лике славе Василија Великог  (14. Јануар).
Такође исту славу славе Трифуновићи из Книна.

Хвала момци! Значајна информација због крајишке групе I2-PH908 која слави Св. Василија.

[Банска крајина]

Потврђено Василије Велики (14.01).

Врзићи из Лике славе Василија Великог  (14. Јануар).

Потврђен Василијевдан и у шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године.

[Clavdivs]

Још један СНП низводно од Z63 на 23andMe:

Влајковић, Србија, I1-Z63>FGC9550

https://www.yfull.com/tree/I-Y6634/

Требало би да су из Здравчића код Пожеге.