Аутор Тема: Браниловићи-одгонетање  (Прочитано 12876 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #20 послато: Мај 17, 2017, 12:57:12 поподне »
Ово су шведски подаци, можда исто интересантна за бањански N, као и за наш И1
https://www.familytreedna.com/public/Sweden?iframe=ycolorized

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #21 послато: Мај 17, 2017, 06:59:18 поподне »
Можда да се виде и фински N резултати, па да се упореде (мислим да N почиње од 3,4 стране)
https://www.familytreedna.com/public/Finland?iframe=ycolorized

Ово су шведски подаци, можда исто интересантна за бањански N, као и за наш И1
https://www.familytreedna.com/public/Sweden?iframe=ycolorized

Фински и Шведски N су доста далеко нашим N али ако се нађе неки тестирани са DYS487 = 15 или 14 онда би се и могла успоставит нека веза са нашима.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #22 послато: Новембар 23, 2019, 12:45:59 поподне »
следи кратка мађарска прича

приликом претраге помена имена Руђо - као родоначелника неког од  мађарских родова (имена зачуђујуће ретког, с обзиром да Руа/Rhuas/Roff /Ruga/, Rugo/ Rugila/ Roas/Rugacs први хунски краљ и стриц Аттилин беше) нађох предање једног од настаријих мађарских племићких родова - Fáy- које веома на једно од главних пивских предања о Бранилу и Руђу подсећа. Наиме, родоначелник племићког рода Fáy именом би секељски витез - Rugacs, по породичном предању кабарског или печењешког порекла - који je 1217 г., пратио краља Андраша II. у V. крсташком походу у Свету Земљу, и вративши се рањен, и имао два сина - Don-а и Barnabás-а. По легенди су њих двоје 1241. у бутки Мађара и Монгола (под водсвом Бату-Кана) код реке Шајо спасли главу краљу Бели IV. - тиме што су му дали свог коња да утекне са бојишта услед катастрофално мађарског пораза. Мотив коња је овековечен у породичном грбу као и гесло "Востани Отаџбино-Resurgite patriam". Браћа су добили посед Фај (североисточна Мађарска)  Дом је оставио потоство у Мађарској, да ли је то и Барнабас (Варнава, Бранило?) - упитно је. Познато је да је Бела IV. (1242г.) услед монголске најезде нашао спас у Трогиру. Није за искључити да је Barnabas био у краљевој пратњи.

узгред, занимљиво да се у родослову Fáy-а налази и име Cosmus >Козма

https://hu.wikipedia.org/wiki/Fáy_család
https://fr.wikipedia.org/wiki/Famille_Fáy
https://www.arcanum.hu/hu/online-kiadvanyok/Nagyivan-nagy-ivan-magyarorszag-csaladai-1/negyedik-kotet-233E/fay-csalad-faji-2849/
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Mohi
http://mek.oszk.hu/12300/12352/12352.pdf
https://en.wikipedia.org/wiki/Andrew_II_of_Hungary
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #23 послато: Април 30, 2020, 09:19:57 поподне »
доста је писнао о Браниловићима, али је веома необично да нису поменути два историјски најпознатија Браниловића - Gruban Branilouich de Drina homo Vuchacii Cragnich (1415.) и Vratcho Branillouich, homine voyuode Vlatchi“ (1392). У иллирским грбовницима Браниловићи носе предикат de Risva/Rizva који стварно може да потиче, као што је у уводу писано од села Рзав код Вишеграда или од истоимене притоке Дрине (која се улива у Дрину код Вишеграда). Узгред град Кушлат - последње упориште Кализ(с)а није баш претерано удаљен.

познато је, да је у Пиви и Бањанима давано име Грубан /Грбан/ Грубач. Ако идемо од предпоставке, да је овакво име добивено при рођењу (мало је вероватно да се дете роди грбаво) тј. - нису надимци били, онда можда има смисла етимолошку позадину - не у анатомској деформацији тражити, већ евентуално међу Мађарима - Јасима. Јаско-аланска имена су била осим Грабан Bagdasa, Bakszán Gargán, Grabán, Káskán, Mehser, Szaburán.

што се човека херцега Влатка - Вратка Браниловића тиче, није за одбацити и могућност, да је село Вратковићи (код Гацка) по њему добило име.

https://fi.wikipedia.org/wiki/Jaasit
« Последња измена: Април 30, 2020, 09:24:38 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #24 послато: Мај 01, 2020, 02:13:57 поподне »
У иллирским грбовницима Браниловићи носе предикат de Risva/Rizva који стварно може да потиче, као што је у уводу писано од села Рзав код Вишеграда или од истоимене притоке Дрине (која се улива у Дрину код Вишеграда).

Овде треба имати на уму да је предикат de Risva/Rizva за Браниловиће везује тек од списка средњовековног племства који је иза себе оставио фра Мартин Лекушић 1724. године. То је уједно и најстарији познати запис ове врсте, не рачунајући спискове племства настале у Напољу нешто раније, а у којима нема података о пореклу породица Илирског грбовника.



Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #25 послато: Октобар 30, 2021, 08:54:11 поподне »
Istraživajući rodoslov i poreklo svoje porodice,
u periodu od 2016. do 2019. godine,
došao sam do toga, da je ona deo pivskog plemena,
bratstva Branilovića, ogranak porodice Kulić. Osnivači pivskog
plemena su braća Branilo i Ruđer. Branilo je osnivač bratstva
Branilovića, koje slavi sv. Jovana (20. jan.), a Ruđer, bratstva
Ruđića, koje slavi sv. Nikolu (19. dec.).

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/bratstva-i-porodice-koje-su-nekad-zivele-u-pivi/
https://www.poreklo.rs/2012/05/29/poreklo-prezimena-pivljani/

Na vikipediji sam pre jedno dve godine pročitao biografiju
Ivan-bega Crnojevića i tu između ostalog kaže, da se ženio dva
puta, da mu je druga supruga bila Mara Stefanova Vukčić Kosača
 i to od 1469. godine i da je od 1473. ili 1474. imao titulu venecijanskog
plemića. 1483. god. je pala Hercegovina, braća Kosače su se
raselila, Vladislav u Kalnik, kod Križevca u današnjoj Hrvatskoj,
posle sredine 16. veka, gube se iz istorije, a
Vlatko na ostrvu Rabu, a posle njegove smrti, njegovi potomci u
Veneciji, do neka doba u 17. veku. Herceg - Stefanov sin, Stefan,
postao je Ahmed Hersek - paša i bio je turski veliki vezir.
Crna Gora je pala 1496. godine. Ivan - beg je imao tri sina sa
Gojislavom Arijanit, Đurđa, imao je potomke u italiji, do neka doba
u 17. veku, Stefana, nije imao dece, po padu države se zamonašio
i Stanišu, postao Skender - beg, bio turski plemić.

Ivan - begovi ujaci behu Đorđe Kastriot Skender-beg i Staniša,
a Staniša je imao sina Branila / Hamzu. Skender-begov otac beše
Jovan, deda - Pavle, a pradeda - Branilo, što će reći - Branilo /
Hamza je dobio ime po čukundedi. Stoga, nije nemoguće da ako su
braća Branilo i Ruđer bili Ivan - begovi sinovi sa Marom Kosačom,
da Branilo dobije ime po očevom bratu od ujaka. Kako je Ivan - beg
1474. god. bio venecijanski plemić, mogao je nazvati sina
italijanskim imenom, kao što je Ruđer. Po padu Crne Gore, 1496.
god., morali su je napustiti, a kako je Piva, koja beše centar
herceg Stefanove države i napuštena od Kosača, oni su je mogli
naseliti. Gde su mogli pobeći od Turaka, ako ne na imanje dede po
majci? Piva ima toponimske nazive geografskih pojmova po hercegu Stefanu i Sandalju.

Ne verujem da su Branilo i Ruđer izdanci vlastelinske loze
Miltenović iz Nevesinja, jer Pivljani znaju da su u njihovo vreme
bili Turci na Balkanu, tj. II polovina 15. i I polovina 16. veka.

Miltenovići: Draživoj Bogopanac iz Nevesinja (1250-~1315),
Draživoj je imao sinove Miltena (umro 1350.) i Branislava,
Milten je imao sinove Sanka i Gradoja, Sanko (1315-1371) je
imao sinove: Radiča (1345-1404), Belaka, Sanina i Budelču. Iz
ove porodice behu i neki Hlapac i Ružir / Ruđer.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Браниловићи-одгонетање
« Одговор #26 послато: Новембар 05, 2023, 08:20:21 поподне »
Орбини и Лукаревић не наводе војводу Ружира (Rogerius) под тим именом - већ као Nighier voieuoda. Нигиер на талијанском нема неко смишљено значење, док слична мађарска именица  nyögér (њогер) означава краљевог гардисту куманскога рода. (The royal guards called nyögér [ńögēr] (*nöger ‘soldier; bodyguard’ ← Moğ. nöker; Lat. neugari) were Cumans (Németh 1953)

https://dergipark.org.tr/tr/download/article-file/305276
« Последња измена: Новембар 05, 2023, 08:24:39 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ