Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Кековац]

Шта је тачно повратна колонизација? За нас Ердељановић наводи да смо били у Срему "па се повратили", иако у мојој фамилији то не постоји као сећање, само Црна Гора, иако имамо нека магловита предања да смо у сродству са неким фамилијама из Сремчице које су активно учествовале у изградњи/или реконструкцији Лаудановог шанца, што значи крај XVIII века, али кад се тачно десио тај повраћај у Шумадију  ?

Вероватно након Кочине крајине.

[Nebo]

Шта је тачно повратна колонизација? За нас Ердељановић наводи да смо били у Срему "па се повратили", иако у мојој фамилији то не постоји као сећање, само Црна Гора, иако имамо нека магловита предања да смо у сродству са неким фамилијама из Сремчице које су активно учествовале у изградњи/или реконструкцији Лаудановог шанца, што значи крај XVIII века, али кад се тачно десио тај повраћај у Шумадију  ?

Можда нисам употребио баш одговарајућу реч "колонизација". Постоји много случајева где су се неки родови населили нарочито на северу Шумадије током 18. века, али су касније, током бурних дешавања од 1737. на даље прешли на безбедније подручје под влашћу Аустрије (Срем, Банат), да би се након проглашења Књажевине Србије вратили јужно од Саве и Дунава.

Неки су, у међувремену, изгубили свест одакле су, па им у етнографској литератури пише да су дошли "испрека", а да су заправо сродни оним родовима који су ту од раније.

Дакле, поновно насељење у Шумадију за неке од ових родова може се везати за време од 1830. на даље. Мада, није немогуће да су се неки вратили и у време Кочине Крајине или током Првог српског устанка.

[ДушанВучко]

Можда нисам употребио баш одговарајућу реч "колонизација". Постоји много случајева где су се неки родови населили нарочито на северу Шумадије током 18. века, али су касније, током бурних дешавања од 1737. на даље прешли на безбедније подручје под влашћу Аустрије (Срем, Банат), да би се након проглашења Књажевине Србије вратили јужно од Саве и Дунава.

Неки су, у међувремену, изгубили свест одакле су, па им у етнографској литератури пише да су дошли "испрека", а да су заправо сродни оним родовима који су ту од раније.

Дакле, поновно насељење у Шумадију за неке од ових родова може се везати за време од 1830. на даље. Мада, није немогуће да су се неки вратили и у време Кочине Крајине или током Првог српског устанка.

Мислим да су они имали свест у тих сто година или мање да су пореклом из Шумадије, где су се вратили "из прека", то су три генерације максимално које су боравиле "преко", а да су им презимена наденули они који се нису селили, тј. народ из тих села где су се они вратили, а не они. По повратку су добили презимена по надимцима становника тих села где су се вратили: Прековићи, Сремчевићи, Маџаревићи, Швабићи итд (то нису презимена која су имали "горе", него по повратку у форми надимака локалног живља, који су постали презимена)

[Црна Гуја]

Косовић, Ђурђевдан, Пађине, Зворник

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, могуће и млађој подграни YP417, за коју Невген даје највише вероватноће (око 48%). Косовић једино блиско поклапање у нашој табели има са Ћеранићем из Автовца код Гацког (Јовањдан), разликују се на 2 од 18 упоредивих маркера (DYS390 и Y-GATA-H4). Оно што је још битније је да Косовић и Ћеранић деле јако специфичну вредност DYS385=10-15, коју од преко 1200 припадника хаплогрупе R1a у нашој бази поседују само њих двојица, па је готово извесно да су блиско повезани по мушкој линији у последњих пар стотина година. Обавештен сам да је Косовић у међувремену поручио тест на SNP YP417 код FTDNA па ћемо убрзо сазнати да ли заиста припада овој грани, а свакако би било добро када би се у будућности одлучио и на BigY-700. Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Херцговине, а поклапање са Ћеранићем свакако иде у прилог том предању. И у доступној литератури се наводи да су Косовићи досељени из Херцеговине:

Косовићи (Ђурђевдан) су се пред саму аустроугарску окупацију доселили из Херцеговине; прво су се настанили у засеоку Пецкој (Роћевић), а одатле прешли у заселак Врела, па онда овдје у Пађине.

https://www.poreklo.rs/2013/09/18/poreklo-prezimena-selo-pa%C4%91ine-zvornik/

[НУки ⚔🦅⚔]

У Михољачама, селу суседном Автовцу одакле је тестирани Ћеранић, живи староседелачко братство Косовића које слави Ђурђевдан.
Велика је шанса да је тестирани од тих Косовића.

[Ojler]

У Михољачама, селу суседном Автовцу одакле је тестирани Ћеранић, живи староседелачко братство Косовића које слави Ђурђевдан.
Велика је шанса да је тестирани од тих Косовића.

Да ли је поуздан тај податак да Косовићи из Михољача славе Ђурђевдан?

[НУки ⚔🦅⚔]

Да ли је поуздан тај податак да Косовићи из Михољача славе Ђурђевдан?

Извесни Миленко Косовић је 20. марта 2021. године на страници Порекла о презимену Косовић написао следеће:

"Postovanje!!
Zivim u selu Miholjace kod Gacka,i slavim Djurdjev dan!"

"Smatra se da smo na Miholjacama starosjedioci(uz porodice Kosutici,Solaje i Kasavice),i danas na Miholjacama i u Gacku zivi 8 porodica koji slave Svetoga Djordjija."

https://www.poreklo.rs/2012/03/07/kosovi%C4%87/

[Ojler]

Извесни Миленко Косовић је 20. марта 2021. године на страници Порекла о презимену Косовић написао следеће:

"Postovanje!!
Zivim u selu Miholjace kod Gacka,i slavim Djurdjev dan!"

"Smatra se da smo na Miholjacama starosjedioci(uz porodice Kosutici,Solaje i Kasavice),i danas na Miholjacama i u Gacku zivi 8 porodica koji slave Svetoga Djordjija."

https://www.poreklo.rs/2012/03/07/kosovi%C4%87/

Косовићи са славом Ђурђевдан у Попову, Корјенићу, Бобанима и Требињу су хаплогрупа E-V13, али не знам да ли су сродни са гатачким Косовићима.

[Грк]

Косовићи са славом Ђурђевдан у Попову, Корјенићу, Бобанима и Требињу су хаплогрупа E-V13, али не знам да ли су сродни са гатачким Косовићима.

Нису сродни једни са другим. Не знам који су у Корјенићу?

[Ojler]

Нису сродни једни са другим. Не знам који су у Корјенићу?

Ради се о једној породици, Јована Косовића, која је живела а можда још увек живи у Јазини.
Могуће да нису старинци, односно да се ради о новијим досељеницима. Не знам којим Косовићима би могли припадати.

[Небојша]

Извесни Миленко Косовић је 20. марта 2021. године на страници Порекла о презимену Косовић написао следеће:

"Postovanje!!
Zivim u selu Miholjace kod Gacka,i slavim Djurdjev dan!"

"Smatra se da smo na Miholjacama starosjedioci(uz porodice Kosutici, Solaje i Kasavice),i danas na Miholjacama i u Gacku zivi 8 porodica koji slave Svetoga Djordjija."

https://www.poreklo.rs/2012/03/07/kosovi%C4%87/

Шолаје, а по свему судећи и Касавице R1a-M512 (славе Томиндан) припадају такође R1a-M458>YP417. Узевши у обзир и Говедарице, Пикуле, као и Драшковиће, може се рећи да постоји једна "оаза" R1a-YP417 у околини Гацка.

[НУки ⚔🦅⚔]

Ако поред директно дестираних из Гацка узмемо у обзир и тестиране припаднике гатачких братстава из околних општина и ако претпоставимо да су Косовићи из Зворника од гатачких Косовића, за следећа братства из Гацка можемо рећи да су директно тестом претпостављена или потврђена као R1a-L1029/YP417:

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Такође, R1a-YP417 највероватније припадају и нетестирани Антуновићи, Аранђеловдан (сродни Паповићима) и Лучићи, Никољдан (сродни Говедарицама).

Гацко је дефинитивно епицентар R1a-L1029 у Херцеговини. Посебно је то интересантно јер више ових братстава важе за староседелачка, а многа имају нека магловита предања о даљем пореклу која за сада нису потврђена генетичким тестовима, па би и они можда могли бити староседеоци.
Имамо и неколико муслиманских братстава из Гацка потврђених као YP417 (Мартиновић, Пошковић, Муховић). Мислим да није нереално претпоставити да је област Гацка у средњем веку била један од епицентара ове гране међу Србима.

[Христифор]

Ваљало би обавити једно планско  тестирање  Гацка са освртом на староседеоце, видимо да има занимљивих резултата.

[Грк]

Има ту још родова, мало сјеверније попут Младића, Тошића, Лангура, Лончара, Радовића...

[Ojler]

Ако причамо о процентуалној заступљености у Херцеговини само за  грану R1a-М458, ту се заиста гатачка општина истиче са око 10% учешћа ове гране, на основу претпостављене припадности и тестираних родова. Предњачи ипак Калиновик (ако га рачунамо у Херцеговину) са око 12.5%. Када се ради о целокупној R1a, ту је изгледа победник Невесиње, са преко 18% учешћа. Све то у односу на попис из 1991. године.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

[Слобо]

Ако поред директно дестираних из Гацка узмемо у обзир и тестиране припаднике гатачких братстава из околних општина и ако претпоставимо да су Косовићи из Зворника од гатачких Косовића, за следећа братства из Гацка можемо рећи да су директно тестом претпостављена или потврђена као R1a-L1029/YP417:

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Такође, R1a-YP417 највероватније припадају и нетестирани Антуновићи, Аранђеловдан (сродни Паповићима) и Лучићи, Никољдан (сродни Говедарицама).

Гацко је дефинитивно епицентар R1a-L1029 у Херцеговини. Посебно је то интересантно јер више ових братстава важе за староседелачка, а многа имају нека магловита предања о даљем пореклу која за сада нису потврђена генетичким тестовима, па би и они можда могли бити староседеоци.
Имамо и неколико муслиманских братстава из Гацка потврђених као YP417 (Мартиновић, Пошковић, Муховић). Мислим да није нереално претпоставити да је област Гацка у средњем веку била један од епицентара ове гране међу Србима.

Који период би у овом случају (а и иначе) био мјерило да је неки род староседелачки?

[Malesevic]

Ако поред директно дестираних из Гацка узмемо у обзир и тестиране припаднике гатачких братстава из околних општина и ако претпоставимо да су Косовићи из Зворника од гатачких Косовића, за следећа братства из Гацка можемо рећи да су директно тестом претпостављена или потврђена као R1a-L1029/YP417:

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Такође, R1a-YP417 највероватније припадају и нетестирани Антуновићи, Аранђеловдан (сродни Паповићима) и Лучићи, Никољдан (сродни Говедарицама).

Гацко је дефинитивно епицентар R1a-L1029 у Херцеговини. Посебно је то интересантно јер више ових братстава важе за староседелачка, а многа имају нека магловита предања о даљем пореклу која за сада нису потврђена генетичким тестовима, па би и они можда могли бити староседеоци.
Имамо и неколико муслиманских братстава из Гацка потврђених као YP417 (Мартиновић, Пошковић, Муховић). Мислим да није нереално претпоставити да је област Гацка у средњем веку била један од епицентара ове гране међу Србима.

Једној од ових YP417 припадам и ја, а вучемо корен највероватније из Гацка и(ли) околине. Такође и један од тестираних из Јадра са истом групом као ја, има породично предање о старини са простора између Калиновика и Гацка.  Очигледно се ради о групи која је била прилично мобилна и раштркала се на све стране.

[Рус]

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Поред њих можемо додати још
Распоповића из Даниловграда (пореклом из Шаранаца),
Воротовића из Никшића (пореклом из Пиве) и
Благојевића из Плужина

И ја сам са очеве стране према предању пореклом из суседног региона. Али свима тестираним YP417 треба да ураде дубински тест.

[Слобо]

Поред њих можемо додати још
Распоповића из Даниловграда (пореклом из Шаранаца),
Воротовића из Никшића (пореклом из Пиве) и
Благојевића из Плужина

И ја сам са очеве стране према предању пореклом из суседног региона. Али свима тестираним YP417 треба да ураде дубински тест.

а и ови Благојевићи његују предање да су поријеклом из Невесиња...