Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Архиви и архивска грађа / Одг: Тема везана за турске дефтере
« Последња порука сɣнце послато данас у 02:58:41 поподне »
Велики дио грађе који се односи на наше крајеве јесте дигитализован. Добити се може уз накнаду, која је, када се упореди са нашим условима, стварно симболична. Што се тиче овог пописа из 1850/51. године, ако Вас интересују нека конкретна непреведена мјеста, могао бих Вам можда обезбиједити изворник у дигиталном облику. Пишите на [email protected].

Господине Лазићу, учинили бисте ми велику услугу обезбјеђењем изворника. Занимају ме понајвеће пописи бањалучке и бихаћке крајине, подробније крај Посања и Гомилнице који међу њими лежи те Поуња. А када се ту вјештим учиним, могао бих кренути преводит по реду колико ми вријеме и вјештина допусте.
2
Поштовани Цвитковче,

Вученовићи су живели на врху истог засеока у Горњим Кољанима где и сви Миљковићи и цео засеок је славио Васиљевдан као и сви Миљковићи у Кољанима.
Како и између нас Миљковића има великих разлика, што се и види из добијених резултата тестова, највероватније да су Вученовићи касније дошли и прихватили исту славу.
Изгледа да су у Кољане дошли из Подосоја, јер Симић и Шкиљан у књизи  "Срби у Цетинској крајини" о Вученовићима пишу:

"Vučenović (Vučen, Vučinović, Vučenac)

Slave Svetog Vasilija. U popisu stanovništva ispod tvrđave u Vrlici,
1. 7.1692. godine, pod zapovjedništvom harambaše Nicoloa Biocouicha bio je
Gio. Vusenich s četirima članovima porodice i s 5 campa dobivene zemlje.
 Naselili su se po sredini Podosoja i u Koljanima. U Podosoju su im
1788. godine kuće bile uz Terziće (Tersiche). 1810. godine Vučeni su velik
rod koji ima 4 porodice s 46 članova (Gligorije 10 članova, Ilija 14 članova,
Trivun 11 članova i Todor 11 članova). 1846. godine u Podosoju nemaju
stojnih kuća, a u Koljanima vlasnici su Vuccinovich Stefan, Luca, Giovan,
Saverio, Michele, Giorgio i Teodoro. Vučenovići žive i u Ramljanima i
slave Svetog Nikolu. Nema dokazane povezanosti između ovih porodica."

Алвири имају куће у Горњим Кољанима које су најближе главном путу Врлика-Бителић, па затим следе куће Зељака, Павлиновића и Бечића који су најближи кућама Вученовића.
Вераџићи су у посебном засеоку ближе Перковићима према Врлици.
По мом скромном мишљењу Алвири су дошли први пошто су најближе главном путу, али не мора бити тачно.

Поздрав,

Алвир
3
Poštovani Alvire,

 u neposrednoj blizini Miljkovića su živeli Vučenovići. Vućenovići slave svetog Vasilija isto kao neki Miljkovići. Miljkovići smatraju da su Vučenovići došljaci. Miljkovići su imali ispasišta (zemlju u planini) na Dinari iznad Bračevog doca. Za Vučenoviće moj izvor ne zna da li su imali.

Vučenovića ima dosta u Batajnici.Zeljci žive u Mariboru, Splitu,CG Piperi, u Sinju,  Kačarevu,Indjiji...
4
Архиви и архивска грађа / Одг: Тема везана за турске дефтере
« Последња порука ВелиборЛазић13 послато данас у 12:54:46 поподне »

Јесу ли ти пописи дигитализовани и ако јесу, како могу добити приступ к њим, да видим могу ли то сам превести?

Велики дио грађе који се односи на наше крајеве јесте дигитализован. Добити се може уз накнаду, која је, када се упореди са нашим условима, стварно симболична. Што се тиче овог пописа из 1850/51. године, ако Вас интересују нека конкретна непреведена мјеста, могао бих Вам можда обезбиједити изворник у дигиталном облику. Пишите на [email protected].
5
Поштовани господине Цвитковац,

Има више фамилија  Миљковића у Кољанима. Према Симићу и Шкиљану у књизи  "Срби у Цетинској крајини" помињу се само Верачије- по народном Вераџићи,
Алфири- народно Алвири и Зелко- народно Зељци. Постоје још две фамилије које се не помињу у књизи то су Павлиновићи и Бечићи.
Тестирани I2 je Павлиновић, а тестирани N2 сам ја, односно Алвир!
Да бисмо утврдили који су преовладајући морамо тестирати још једну фамилију Миљковића.
Пошто су фамилије расељене прво колонизацијом после Другог рата, па потапањем Цетинског поља 1958 и после Олује, тешко је наћи мушке потомке ових фамилија.
Нас Алвира има највише, али ћу покушати да тестирам једног Зељка за дане наступајућих празника који је у Платичеву у Срему.

Иначе наша  N2  грана из Кољана, којој још у Кољанима припадају и Гарићи, Катићи, Бокуни и Марјановићи би требало даје из рода Бањана и Пивљана из Старе Херцеговине!
Требало би истражити како су доспели у Далмацију и у које време. Помињу се и у 17. и 18. веку на тим просторима.

Срдачан поздрав,

Алвир
6
Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.

Тестирани је оставио предање о досељавању у Кољане почетком 18. века.

Око 1720. године Јадрија Марјановић из Кољана се одселио у Ливно. А 1729. године породици Марјановић додељена је потврда и инвеститура за земљу у Кољанима. Извор: Срби у Цетинској крајини стр. 290 (Божидар Симић, Филип Шкијан)

Препорука за даље тестирање је дубински тест, да би се профилисала нова грана низводно од FT182494.
53. Миљковић, Св. Василије Велики, Кољане/Врлика, I2-Y3120

Тестирани наводи да су по предању дошли из Црне Горе. Надимак његовог огранка је Миљковићи Павлиновићи.

О Милковићима или Миљковићима из Кољана у литератури се наводе следећи подаци (Б. Симић, Ф. Шкиљан: "Срби у Цетинској крајини"):
У хаплотипу тестираног уочавају се карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS449=30 и донекле ређа DYS19=17. У бази СДНКП нема резултата за које би се могло тврдити да указују на сродност Миљковића са неким од тестираних. Један који се донекле издваја је хаплотип тестираног Вученовића из FTDNA базе из рода крајишких Пантелијевштака, који припадају млађој грани I2-Y188845. Ова два хаплотипа имају подударање 18/20, а деле ретке вредности DYS458=19 и DYS449=30. Чини се ипак да је Вученовићев хаплотип измутирао у односу на модални хаплотип крајишких Пантелијевштака у смеру да показује сличност са резултатом Миљковића, али да она нема стварни филогенетички значај. У сваком случају би било неопходно урадити дубљи генетички тест да би се дошло до неког поузданијег закључка.

Да додам јер имамо два мушка рода под истим презименом:



N2 Миљковић је тестиран у склопу Новогодишње ДНК недеље. Он је онда тестирао и овог другог Миљковића који је испао I2a.

Иначе ови N2 из Кољана су нека још непозната српска N2 грана. Имају потенцијалне ближе рођаке у западној Србији.
7
Прилози (за Задужбину "Порекло") / Одг: Прилози у марту 2024.
« Последња порука Јовица Кртинић послато данас у 09:16:20 пре подне »
Весна Попчановска (Битољ) - 20 евра

Ново стање расположивих средстава (после куповине два локала и досад исплаћених трошкова за адаптацију и набавку материјала и уређаја): 4.150,10 евра

Напомена: Весни је ово прва уплата прилога којом се сврстала међу Приложнике Задужбине "Порекло". Хвала, Весна!
8
Жртве рата / Одг: Жртве Првог светског рата - списак имена
« Последња порука Антонин послато данас у 06:17:52 пре подне »
Фали, ово што они имају је мизеран проценат.
Треба јасније на сајту да се наведе која је ово база података.

Мислим да је у путању база чланова удружења носилаца споменице, које је још и прилично касно основано - тамо негде 50их, тако да је у питању јако мали проценат података.
9
Србија / Одг: Порекло Ћиркова
« Последња порука Лутецијум послато данас у 04:33:46 пре подне »
Славе две славе Светог Николу и Свете Враче.
10
Aрхеологија и археогенетика / Одг: Древна ДНК - научни радови
« Последња порука Кековац послато Март 27, 2024, 10:59:45 поподне »
Вјероватно си у праву, нисам успио ни сам најбоље разумјети ову повезницу са хаплогрупама. Мало су нејасно написали. У погледу ових ловаца сакупљача, схватио сам да се ради о ловачко-саклупљачком удјелу у генетици који није био скандинавског поријекла, већ досељен са балтичког копна.

Узорке из Скандинавије старије од 2.800 година су издвојено кластеризовали коришћењем IBD уломака и испоставило се да се три добијена кластера корелишу са хаплогрупама мушких узорака, као што се види на једној од мапа из рада:

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10