Аутор Тема: Катуни  (Прочитано 5989 пута)

Окир СРБ

  • Гост
Катуни
« послато: Јун 19, 2014, 08:39:23 пре подне »
"Становништво које се професионално бавило сточарством, српски извори називају Власима (власима). Они су у почетку представљали романизовано староседелачко становништво Балкана. До 14. века, Влахе је увелико захватила словенизација. Добар пример за праћење овог процеса представља катун арбанашких Влаха Бурмаза, Они почетком 14. века стижу у залеђе Дубровника, као катун који је тек захваћен процесом србизације. До 1476. године и турског пописа, овај катун је у потпуности србизиран. Процес није текао истовремено у свим катунима и зависио је од степена њихове укључености у структуру српске феудалне државе.

Насеља у којима су живели Власи називају се катунима. У време развијеног феудализма, катун је насеље које се састоји из два елемента. Овај појам подразумева зимовишта и летишта. Зимовишта се налазе у жупама и она у 14. и 15. веку веч представљају стална насеља, а летишта су на планинама где Власи издижу стоку на пашу током лета. Катуни у ово време имају тачно одређене међе, што се, на пример, види у Светоарханђелској хрисовуљи (Власи Блатичани, Сушичани, Драгољевци). У оквиру тих међа, помињу се чак и виногради, што значи да се Власи баве и земљорадњом као секундарним занимањем. За ово су добар пример Власи Псодерци са властелинства Светог Николе у Врању, који као радну обавезу имају и обраду винограда свог феудалног господара (цркве). Да би умели ваљано да обаве овај посао за свог феудалног господара, они су морали да имају и своје винограде које су обрађивали.

Власи су имали посебне обавезе на манастирским властелинствима, које су се разликовале од оних које су имали земљорадници. Вести о њима постоје у нашим повељама још од Немањине оснивачке повеље Хиландару, када је он приложио Радово и Ђурђево судство, свега 170 Влаха. Велики манастири имали су по десетак и више катуна (Бањска, Дечани, Свети Арханђели). У повељама, овим манастирима саопштен је Закон Влахом. Према овим одредбама, издвајају се две скупине влаха: војници и ћелатори. Обе категорије имају заједничке (десетак) и посебне обавезе према феудалном господару. Војници су били у бољем положају, а ћелатори су  морали да обрађују манастирску вуну и да чувају манастирска стада. На властелинству Светих Арханђела код призрена постоје три категорије влаха: поред војника и ћелатора (убоги), помињу се и поклоници који сами себи обрачунавају дессетак. То је уствари старешински слој у катунима (катунска аристократија).
Из повеља је видљиво да власи имају и неке обавезе које немају везе са њиховим основним занимањем. Тако су у Бањској неки од њих дужни да за манастир косе три дана сено, а на властелинству Светог Николе у Врању дужни су да окопавају манастирски виноград. Ове одредбе указују на то да су у питању засељачени власи који се баве и земљорадњом. Ова појава је видљива и у првим турским пописима. Власи су се земљорадњом бавили у жупи, тамо где су им била зимовишта, а феудалац им је постепено наметао обавезе земорадника.

Катун као пореска јединица увек броји 50 клетишта (кућа). Обавеза давања две овце  и две јагњеће коже годишње једнака је на свим властелинствима. Једино бањски власи дају мали десетак од сточарских производа. Доносећи одредбе о Власима, у појединим санџацима Турци су основне обавезе преузели из законских одредби српског средњовековног права. Власи су чували и манастирску стоку, што није радио цео катун, већ пастири, који су за свој труд добијали материјалну надокнаду (белег и месечину).

Без обзира на разноврсне обавезе према феудалном господару, статус влаха био је повољнији од статуса других категорија зависног становништва, посебно када се он упореди са меропсима. Транспортна и пастирска служба омогућавала им је остваривање новчане зараде која није била доступна земљорадницима. Војничка служба им је гарантовала личну слободу, одређену сигурност и способност одбране. Српско средњовековно друштво било је свесно ове разлике, па су владари и феудални госодари настојали да спрече прелазак из земљорадничког у влашки социјални статус. Због тога је на појединим властелинствима забрањивано да се Србин жени у Влахе. Из законских одредби је видљиво да је таквих покушаја било, па их је законодавац забрањивао, а ако су се већ десили, онда такви нису могли постати војницим већ су или остојали меропси или постајали ћелатори. Радило се на спречавању одлива земљорадника и непотребном увећању војничког слоја. Појава није имала масовне размере, што се види и по томе што одредбе о њој нису унесене и у Душанов законик.

Са доласком Турака, власи су укључени у османски војни систем. Били су ослобођени харача, па због тога нису имали статус раје, а плаћали су фирулију (један златник од куће), две овце од куће (једну са јагњетом и овна), а од катуна, једну чергу, котур сира, три конопца, шест улара, мешину масла и једног овна. Први турски пописи бележе да су власи искључиво социјална категорија становништва. Бити влах више не подразумева обавезно бављење сточарством као основним занимањем. Али подразумева одређени вид служења у турској војсци, и то на пет кућа, један војник иде у војни поход. У османски феудални систем, власи су ушли колективно, са својим старешинама и самоуправом. Сачувани пописи показују да је влаха било у свим новоосвојеним областима. Њихов статус регулисан је посебним законима. Други талас влаха у северној Србији донео је кнежинску самоуправу са кнезовима као старешинама (Бакићи). Померање турске границе на север (после 1521) имаће утицај и на положај влаха. У северној Србији и Зворничком садржају влашки статус званично је укинут 1536. године, а власи су преведени у рају.

У повлашћене категорије становништва у османском царству спадали су и дербенџије (чувари путева у кланцима и на превојима), мостари, соколари, јастребари и оризари. Сви они су у првом веку турске власти углавном били хришћани.

На простору српских земаља издвајају се две велике скупине Влаха: Херцеговачки Власи, који се деле на Доње и Горње, и влашке скупине на простору Црне Горе. У другој половини 15. века, велике скупине Влаха срећемо и на простору нахија Милешева, Љубовиђа, Комарница, Пива и Кукањ. Током 15. века, земљорадничка насеља у Зети, посебно у Горњој Зети, губе ранији значај који постепено преузимају катуни. Један део Влаха прелази на земљорадњу, али су и даље чували систем катунске организације. Група више катуна повезује се у вишекатунску заједницу. На ово окупљање утицала су несигурна времена и слабљење и нестанак државне власти. Због свега тога, у овим заједницама јача локална самоуправа. Млечани и Црнојевићи признавали су ова стечена права, настојећи да катунске ратничке дружине привуку на своју страну. До средине 15. века, ове ратничке државе стекле су пресудан утицај на све послове у Горњој Зети, а посебно се истичу Малоншићи, Пјешивци, Бјелопавлићи и Лужани. Као посебне скупине издвајају се и Хоти, Тузи, Матагужи, Грље. Кучи су боравили источно од Подгорице, а после 1455. године обухватили су и Купусе и рашеће. Слично њима, и Пипери су били многобројна и утицајна скупина чије се језгро налазило у околини Медуна. Они су после 1455. године обухватили и Букумире, Бушате, Рогаме и Мрке. Територија Малоншића налазила се између Доње Зете и Мораче, а заједно са Голубовићима, они су чинили једно братство (племе). Њима је Иван Црнојевић постављао кефалију, који је деловао заједно са представницима локалне самоуправе на челу са кнезом, а 1492. године, то је био Нико Строисалић. Они по доласку Турака губе на значају. Почетком 15. века велики број ратника могли су да покрену и Бјелопавлићи који су заузимали долину Зете. По попису из 1475/1477. године, они су били подељени у четири џемата. Између Бјелопавлића и Кчева боравили су Пјешивци. Поред везивања катуна за одређену територију, дешавало се и да припадници једне влашке скупине бораве у различитим крајевима. Тако се 1455. године део Никшића налази у Горњој Зети, а део у Полимљу и Потарју, а 1457. године, помиње се и њихова трећа скупина у жупи Оногошт. На сличан начин померали су се и Васојевићи. Једна њихова скупина је 1444. године боравила око Медуна заједно са Пиперима. Међутим, већ 1455. године они су изван области Црнојевића, што значи да су се померили према Лиму. Катунска организација развила се и у матичним крајевима Црнојевића, па је у 15. веку посведочена код Ћеклића, Балошана, Бјелица, Озринића и Његуша. До 1475/1477. године, катунска организација била је увелико развијена код Дробњака и Бањана. Први су тада пописани у чак седамнаест катуна, Бањани у девет, док су у Пиви Власи такође били пописани у девет џемата."

Синиша Мишић, Историјска географија српских земаља (од 6. до половине 16. века), Београд, 2014.

robert w.

  • Гост
Одг: Катуни
« Одговор #1 послато: Јун 19, 2014, 01:28:10 поподне »
Dobra tema.  ;)
Meni je još uvek najveći problem da prihvatim seobu stanovništva iz oblasti južno i jugoistočno od srednjovekovne srpske države na prostore današnje CG i Hercegovine. Prema onom što sam dosad pronašao o vlasima u Hercegovini smatram da su autohtoni, a da je njihov "vlaški" status regulisan prema propisima koji su doneseni u Vizantiji, i da je na njih samo preneseno ime, ali ne i stanovništvo.
Ne znam koliko se ovo podudara sa shvatanjima drugih forumaša.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Катуни
« Одговор #2 послато: Јун 19, 2014, 02:49:42 поподне »
Слажем се да је тема добра.

Незаобилазна почетна студија за ову тему https://archive.org/details/SimpozijumOSrednjovjekovnomKatunuOdrzan24.I25.Novembra1961.G

robert w.

  • Гост
Одг: Катуни
« Одговор #3 послато: Јун 19, 2014, 04:12:58 поподне »
Слажем се да је тема добра.

Незаобилазна почетна студија за ову тему https://archive.org/details/SimpozijumOSrednjovjekovnomKatunuOdrzan24.I25.Novembra1961.G

Hvala na materijalu. Bogami, imaću što čitati celu nedelju.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Катуни
« Одговор #4 послато: Децембар 07, 2018, 08:27:15 поподне »
Не знајући где друго ово да поставим, а у жељи да поделим с другим форумашима, ставићу на ову тему на којој није писано четири и по године. Али, то није толико битно.
У сваком случају, ради се о катуну.

Препоручујем вечерашњу емисију "Око Магазин" са РТС 1 о катуну сточара на Јадовнику.
Осим самог катуна, има и других занимљивих појединости:

Сопотница,
Хисарџик, у којем мештани Азис и Расим пеку ракију јабуковачу  :o
Један занимљив човек, Цмиљановић из Камене Горе (а имамо и њихов днк резултат),
Занимљиво презиме Вижлина,
Сурови Јадовник и погледи који оданде пуцају према Сјеверу ЦГ,
И много предивних крајолика и животних прича.


са: http://www.panacomp.net/planina-jadovnik/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Катуни
« Одговор #5 послато: Децембар 07, 2018, 08:59:01 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Катуни
« Одговор #6 послато: Децембар 23, 2018, 03:40:44 пре подне »
Слажем се да је тема добра.

Незаобилазна почетна студија за ову тему https://archive.org/details/SimpozijumOSrednjovjekovnomKatunuOdrzan24.I25.Novembra1961.G

Веома интересантно. Хвала!
Догодине у Холштајну!