О Пуровићима и њиховим рођацима Крнићима и Бећовићима је писао Јован Ердељановић:
Пуровићи, муслимани у Лопарима у Фундини (2 пор.). Доселили су се пре пет-шест пасова из села Матагужа у Зети. Дошао им је овамо предак, православни свештеник, са синовима. У исто време или нешто доцније раселили су се из Матагужа и други њихови сродници од којих су сад Беђи или Бећи у Диноши (30 кућа), Крнићи у Подгорици и још једно братство у Станковићима у Зети, и сви су такође потурчењаци. Овде имамо дакле пример, како се једно цело српско братство раселило, јамачно услед каквог насиља, па се после потурчило. - Пуровића има сад у Скадру, у Диноши, у Беранама, у Грудама (Хаџа), све по једна кућа, у Гусињу (5 кућа) и Подгорици (2 куће).
Досадашњи резултати потврђују да су споменута братства исти род.
Едељановић је о бројности братстава у Диноши очигледно чуо од њихових рођака у Кучима, тако да податак о 30 кућа Бећовића (који се данас званично презивају Бећај) не треба схватати озбиљно. Исто тако је и за Јусуфђокиће у Диноши, који су од Дељана из Затријепча, навео да их има 40 кућа. По његовим подацима је то већ 70 кућа, и то без Груда за које се зна да су најбројнији у Диноши, а то насеље је 1948. године имало свега 48 домаћинстава.