Аутор Тема: Дијалектологија  (Прочитано 848 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1172
  • I-A1328
Дијалектологија
« послато: Јануар 28, 2021, 03:04:48 поподне »
Трудови и истраживања о србским и сродним дијалектима

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/1097

Зборник ријечника, чије су ријечи с трудом сабирали наши учени људи.
Нарочито лијепим сматрам Ријечник говора источне Лике или Ријечник говора Загарача

Српски дијалектолошки зборник 44

Иако има турских ријечи, тамо се могу наћи и ријечи које веју вјетром неких старијих нетурских и нешвабских времена. То су ријечи попут ужица - кашика (потекло од лжица, Хрвати су ту замијенили лж у жл па веле жлица), загрњач - капут, жлијеб - олук, бјечве - чарапе; пуце < пудце, пугце - дугме, ножице - маказе (пошто су састављене од два ножа), кожун, шуба - бунда, лијеп - малтер (јер њим лијепиш), луч - фењер, лијес - дрвена грађа; љестве ( јер је љезти, лазити значило пењати се) - мердевине; холити се - кинђурити се; отворило - калуп (за прављење сира); пала - штап (обично онај којим се удара лопта или у игри клис); подбочањ - штап којим се поштапаш кад ходиш петњак - саксија; прга - пржен јечам који се користи намјесто каве; присмок - дип, присмочити - умакати хљеб у какав сос или умак; хрбат - леђа, хр(б)теница - кичма; сипа - астма; слака - кајмак; смлата - будала; стијењ - фитиљ, струница - женска ташница;

Ко се не воли обогатити само новином, но и старином, њему ће бити милина;





« Последња измена: Јануар 28, 2021, 03:26:02 поподне Amicus »
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 271
Одг: Дијалектологија
« Одговор #1 послато: Јануар 31, 2021, 12:27:14 поподне »

Иако има турских ријечи, тамо се могу наћи и ријечи које веју вјетром неких старијих нетурских и нешвабских времена. То су ријечи попут ужица - кашика (потекло од лжица, Хрвати су ту замијенили лж у жл па веле жлица), загрњач - капут, жлијеб - олук, бјечве - чарапе; пуце < пудце, пугце - дугме, ножице - маказе (пошто су састављене од два ножа), кожун, шуба - бунда, лијеп - малтер (јер њим лијепиш), луч - фењер, лијес - дрвена грађа; љестве ( јер је љезти, лазити значило пењати се) - мердевине; холити се - кинђурити се; отворило - калуп (за прављење сира); пала - штап (обично онај којим се удара лопта или у игри клис); подбочањ - штап којим се поштапаш кад ходиш петњак - саксија; прга - пржен јечам који се користи намјесто каве; присмок - дип, присмочити - умакати хљеб у какав сос или умак; хрбат - леђа, хр(б)теница - кичма; сипа - астма; слака - кајмак; смлата - будала; стијењ - фитиљ, струница - женска ташница;

Ко се не воли обогатити само новином, но и старином, њему ће бити милина;

Подебљао сам ријечи које су (биле) у употреби и у Босанској Крајини, тј. околини Петровца.
С тим да се користе облици творило, олити, (а)ртеница, која се користи само за животињску кичму, a струњица као синоним за зобницу. За малтер се употребљава ријеч набача и глагол набацивати.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1172
  • I-A1328
Одг: Дијалектологија
« Одговор #2 послато: Јануар 31, 2021, 01:21:08 поподне »
Подебљао сам ријечи које су (биле) у употреби и у Босанској Крајини, тј. околини Петровца.
С тим да се користе облици творило, олити, (а)ртеница, која се користи само за животињску кичму, a струњица као синоним за зобницу. За малтер се употребљава ријеч набача и глагол набацивати.

Да, разумије се да су људи имали такав изговор нијемога х, но ја волим написати како је по постанку; љепше је за очи.
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 271
Одг: Дијалектологија
« Одговор #3 послато: Јануар 31, 2021, 04:25:17 поподне »
Да, глас Х је изгледа баш омражен многим европским народима  :)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1172
  • I-A1328
Одг: Дијалектологија
« Одговор #4 послато: Март 17, 2021, 04:39:52 поподне »
Архаичне ријечи које су се могле наћи у говору Загарача

стопник, постопица - тротоар (fr. Trottoire) стаза између имања која је служила да по њoј само људи ходе;
стега - дисциплина ( ваља ону малу држати под јаку стегу, свашта се данас догађа);
стеља, мекостељ - мадрац (de. Matratze)
стаменост - стабилност
стријела - Schlaganfall, срдчани напад, јака бол која простријели човјека у грудима
стравило - тероризам
стриза - парче, комад; (tur. parče; grč. komat) првобитно стрижен комад платна, но говорило се и за земљиште. Оставих ову стризицу баштине за смокве;
бодиреп, прчиреп - шкорпија (Skorpion)
свјештати се - специјализовати се, постати вјешт
струња - тјелесна длака; цијеле ноге су јој покривене густом струњом
стубе, љестве - мердевине, лојтре (Leiter)
стакленица - стаклена боца, флаша (Flasche)
стакленка - тегла (њем. Tiegel)
сугреб - рупа коју је изгребао пас шапом; није добар знак ступити ногом у сугреб
суноврат - биљка нарцис
супон, супона - комбиновање
спријег, спрежа - систем; спрезање или везивање више елемената у систем
сустримак - плод мјешања двају рас биљака или животиња; мулат
сјека - сорта; Ове смокве су таква сјека, да сваке године рађају.
трага - сорта, поријекло, пасмина; Имамо три козе санске траге.
занаго - џабе
упис - умјетничко дјело, слика
усуд - судба
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • I2-Z16982
Одг: Дијалектологија
« Одговор #5 послато: Март 17, 2021, 06:26:25 поподне »

стеља, мекостељ - мадрац (de. Matratze)


Код Романијаца и даље стеља је и овчија сланина. Веома калорично. Романијски потврди  ;)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1172
  • I-A1328
Одг: Дијалектологија
« Одговор #6 послато: Март 19, 2021, 02:18:33 поподне »
пристав - менаджер асистент, који се пристави важној особи, да јој помаже у свему
ставилац - онај који ставља (сервира) јело, келнер
точилац - конобар
пристан - лука; лука је хрватска ријеч, а у србском лука гдје пасу краве, оно што је по грчки ливада
тријем, притремак - веранда
причек - вересија; Продао сам му краву на причек;
смок, присмок - меза; присмакати уз хљеб; кад нарежеш меса и сира па ијеш уз хљеб
припека - каникули, вријеме када сунце најјаче припече, па се никуда не излази, да се не добије сунчаница
призор - сцена
претати - роштиљати, положити храну на жар да се пече
обука - одјећа, веш; а преобука - резервна одјећа
предушак, предах - пауза
изравна - директно
наискос - дијагонално
покољ - масакар
погуб - трагедија, погубно - трагично
побрка - конфузија

прдигуз - онај који све тајне препричава
празногуз - онај који ништа нема, баксуз
полигуз - онај који се полио у гаће од сраха, плашљивац
подвиреп - онај који је страхопокоран жени, нехрабро мужско
прчиреп - напрасит човјек као шкорпија
пиздопреж - онај који преза жене, фрајер, мачо
јебозован - секси
пичић - секси дјева
треба - дјева за уан најт стенд
пиздоока - феминистка, жена која се не стиди гледати мужкарцу у очи
пизда - кукавица
пиздоклек - муж који се повинује жени, који клечи пред њом

(нема овдје ни омање намјере увриједит, него се предочава изражајност и рјечитост народа као дио културнога наслијеђа)
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 772
  • shí shì qiú shì
Одг: Дијалектологија
« Одговор #7 послато: Март 19, 2021, 02:52:01 поподне »
пристан - лука; лука је хрватска ријеч, а у србском лука гдје пасу краве, оно што је по грчки ливада

"Лука" је место где обично не дува ветар, било то на обали или у унутрашњости копна.
Таласи настају од ветра, па кад је неки део обале заклоњен од ветра ту нема ни таласа и онда су се ту везивали бродови и чамци, тј то су луке у овом смислу у којем се данас користи реч.
Поред тога, користило се и као назив за места на копну где обично нема ветра, то је сачувано у доста микротопонима

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 160
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Дијалектологија
« Одговор #8 послато: Март 19, 2021, 03:41:33 поподне »
У Сиринићкој Жупи је то што називате "архаични говор" у ствари званични говор. Граматички Српски језик учимо у школи и кроз медије...и ретки су они који га у потпуности науче😀.
Много је професора универзитета, научника, директора институција па чак и академика,  родом из Сиринићке Жупе, који би лако пали на испиту из граматике српског језика.
Ево једне: Јучер сам биа на големе муке. Цеу д'н сам вардиа унучиће. Пре би вршиа трње него децу да вардим".

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1172
  • I-A1328
Одг: Дијалектологија
« Одговор #9 послато: Април 27, 2021, 05:18:07 поподне »
У дијалекту су преживјели њеки србски архаизми, понајвећ у Црној Гори, која се је сачувала од многих турских ријечи, па се тамо неке ствари везане за тијело кажу овако:
ђон се каже плијесно, табан гладно, наочаре су очаљи или очила, зној је пот, пенис је пуздро, велика нужда је посер, а мала попиш, тоалет говносер, акна је гнојавица, корак је крок, крокљај. Не знам јесу ли ове ријечи сада застарјеле и у ЦГ ( нека то рекну Црногорци који ово виде) али ове ријечи сам повадио из Србскога дијалектолошкога зборника 44. Напомена: Не треба се стидјети оваквих ријечи, јере оне су својат и савршено предају смисао. За старе људе оне су биле једине ријечи, које су знали, а тоалети, писоари, тротоари и слично су им биле трабуњавина без смисла.
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.