Аутор Тема: Чистота језика на примјеру разних европских народа  (Прочитано 4247 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1173
  • I-A1328
Чистота језика на примјеру разних европских народа
« послато: Новембар 30, 2020, 05:11:39 поподне »
Увод у тему:
Када се једно племе учини силним и политички натисне на друга племена, успоставља се мост прилива нових ријечи. Свакој сили дође конац, али њен културни улив остаје у навици народа; по постанку страно тијело но народом из узрока душевне замршености перципирано милијим и дражим, него што је оно предачко, јербо туђе не би наметнуто угњетатељем, но често радодушно и својевољно примљено угњетенником у његовој жељи опонашати силнога, ићи у корак с временом и бити примљеним.

Од Алпа до Шара нижу се словјенски говори који се различе тек у боји неколиких гласова. Речеш ли међа или меја, поље или поје, јесам или јесан, што или ча, лијеп, лип или леп један ће другога разумијети без пола муке. Стога је у научном смислу ријеч о једном језику са обиљем гласовних боја. Но чим један рече врачар, други хећим, а трећи дотур, творе се препреке у разумјевању. Нагомилају ли се такве, прије свега важне и честе ријечи до високе процентуалности по природи један језик се разлучује и дијели, а њим и свијест о једној припадности и поријеклу.

У вријеме творења националних држава и културних препорода током 18. и 19. вијека многа правитељства су осјетила потребу за чишћењем језика.
Тако су правитељства Грчке и Бугарске очистили писани језик од турцизама, те обновили потребне ријечи из старогрчкога и црквенословенскога.
Чишћење бугарскога језика
https://www.academia.edu/9546611/RESTORATION_OF_LANGUAGE_IDEAL_AS_A_FORM_OF_PURISM_IN_BULGARIANS_LANGUAGE_COMMUNICATION_DURING_18_19_CENTURIES

Чишћење гркога језика
https://en.wikipedia.org/wiki/Katharevousa

Послије конца Османовога Царства турски језиконаучнички сабор започео је очишћење језика од персизама и турцизама, који су творили и до 60% ријечника.
Language Reform in Turkey and Iran, John R. Perry, International Journal of Middle East Studies, Published By: Cambridge University Press
https://www.jstor.org/stable/163501?seq=1

Током прошлога вијека подузети су многи успјешни пројекти очишћења њемачкога језика од неких н е п о т р е б н и х  французских и латинских ријечи и до дана данашњега се комисије и школство старају одржати здрав и разуман степен језичне чистоте иако то није лахко због јакога утицаја енглезскога у пољу економије и технологије.

Свјестно одржавање чистоте језика на Исланду и Фарејима
The establishment of Hið íslenzka Lærdómslistafélag (“Society of the Icelandic learned artists”) in 1779 gave new impetus to this kind of work within Icelandic. Stated objectives of the Society were published in 1780 to defend and preserve the language and to cleanse foreign words and alien expressions from it.
Lars. S. Vikør provides a useful summary of the reasons for Icelandic purism. Purism uses indigenous words:

a)      for reasons of purity

b)      because it is more democratic – indigenous elements are easier for users to comprehend

c)      for reasons of structure – foreign words which do not easily assimilate may threaten the very structure of the language

to these I would add:

d)      to maintain an unbroken link with Icelandic cultural heritage and maintain a feeling of nationhood


Halldórsson provides a useful summary of the principles of such purism, namely to:

a)      follow the patterns of speech used by ordinary people, especially those from rural areas or those who have moved into urban areas (intellectuals are more influenced by foreign languages than ordinary people!)

b)      follow the style used in classical Old Icelandic literature

c)      follow the style used by the best writers much read by the ordinary people

d)      avoid loans, unless they can be easily adopted into the linguistic system (e.g. bíll, gír, jeppi)

In general it can be said that drastic changes to structure and/or vocabulary would estrange Icelanders from their cultural heritage and weaken their sense of being a unique people.
http://germanic.eu/Lexical-purism-neologisms-and-language-contact-in-Icelandic-and-Faroese.htm

Познато је још свјестно одржавање чистоте језика у Литванији

Културнојезични утицај османскога царства био је неравномјерно заступљен у разним крајима србске екумене. Србски језик је прошао кроз тиху фазу обеззначајњења већине турцизама највише због тада постављенога пута уједначавања управне терминологије Београда, Сарајева и Загреба, али је србска култура народне свијести о очувању чистоте језика веома запуштена. Просјечан Србин ни не осјећа иностране ријечи као нешто туђе, него се воли похвалити како зна неку инострану ријеч. Што је још грђе, старинску србску ријеч осјећа као нешто туђе и стиди је се ассоциирајући је са покољењем ђедова и баба. Овакво стање осликава и разлику духа самопочтовања и почтовања предака једнога Исланђанина и једнога Србина.
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #1 послато: Новембар 30, 2020, 05:58:09 поподне »
"Што је још грђе, старинску србску ријеч осјећа као нешто туђе и стиди је се ассоциирајући је са покољењем ђедова и баба."
Ово, просто речено, није тачно. Откуд уопште оваква тврдња? Разумем ако је ово само нечије мишљење, утисак, али изнето у облику тврдње, не може да се прихвати. Постоји ли неко научно истраживање које је дошло до оваквог налаза?

Има један веома леп снимак на Јутјубу у коме покојни Ричард Фајнман говори о псеудонауци. Највише ми се допада део у коме овај нобеловац, теоријски физичар, каже како је он свестан како је тешко доћи дотле да се нешто стварно зна. А с друге стране, људи тако олако износе непоткрепљене ствари. Овим не мислим да кажем да је сунце псеудонаучник који олако "штанцује" истине, само се не слажем са наведеном тврдњом, то јест, ако је то уопште тврдња.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже wiola

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #2 послато: Новембар 30, 2020, 07:07:12 поподне »
Ово, просто речено, није тачно. Откуд уопште оваква тврдња? Разумем ако је ово само нечије мишљење, утисак, али изнето у облику тврдње, не може да се прихвати. Постоји ли неко научно истраживање које је дошло до оваквог налаза?

Не бих се сложио, тачно је у извесној мери.
Оно што је апсолутно тачно, јесте да ниво свести већине Срба о потреби за чистотом језика је веома низак, ја лично, на жалост, не разликујем неке архаизме од турцизама.

Свакако јако добра и потребна тема, јесте Сунце мало строг, али можда са разлогом.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #3 послато: Новембар 30, 2020, 07:24:17 поподне »


Не бих се сложио, тачно је у извесној мери.
Оно што је апсолутно тачно, јесте да ниво свести већине Срба о потреби за чистотом језика је веома низак, ја лично, на жалост, не разликујем неке архаизме од турцизама.

Свакако јако добра и потребна тема, јесте Сунце мало строг, али можда са разлогом.

Значи, постоји истраживање?
Ако је нешто тачно "у извесној мери", онда се то тако и напише. А апсолутне истине, једноставно, не постоје. То је тачка на којој се наука претвара у догму.

Језик је жива ствар и свако говори онако како је чуо и научио од својих родитеља, у средини у којој је растао. Мени може да буде чудно како неко говори, може чак и да ми смета, али - то је што је. У ово време када се све мање читају вредна књижевна дела, фонд речи које се користе у свакодневном говору опада. То јесте лоше и волео бих да је другачије, да се људи лепо и јасно изражавају. А још ако би то биле све речи нашег језика, па то би било феноменално! Али, с друге стране, људи се школују у иностранству или читају стручну литературу на страном језику и појављују се нови термини за које наш језик нема име. Шта онда? Волео бих да знам решење. Када би Србија била јак научни центар, када би се изворни научни радови писали на српском језику, то би решило део проблема. И тако даље...

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #4 послато: Децембар 01, 2020, 09:13:49 пре подне »
Највише туђица су донели комунисту.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1173
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #5 послато: Децембар 01, 2020, 11:34:50 пре подне »
"Што је још грђе, старинску србску ријеч осјећа као нешто туђе и стиди је се ассоциирајући је са покољењем ђедова и баба."
Ово, просто речено, није тачно. Откуд уопште оваква тврдња? Разумем ако је ово само нечије мишљење, утисак, али изнето у облику тврдње, не може да се прихвати. Постоји ли неко научно истраживање које је дошло до оваквог налаза?

Има један веома леп снимак на Јутјубу у коме покојни Ричард Фајнман говори о псеудонауци. Највише ми се допада део у коме овај нобеловац, теоријски физичар, каже како је он свестан како је тешко доћи дотле да се нешто стварно зна. А с друге стране, људи тако олако износе непоткрепљене ствари. Овим не мислим да кажем да је сунце псеудонаучник који олако "штанцује" истине, само се не слажем са наведеном тврдњом, то јест, ако је то уопште тврдња.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Тачност моје тврдње је очевидна из простога поиска литературе и научних радова везаних за његу домаће говорне и писане ријечи; исход претраге бити ће сиромашан у односу не само на Њемачку и Русију, но и на наше сусједе и Бугаре и Хрвате. Један примјер је само ХРЗЗ (Хрватска заклада за знаност или Croatian Science Foundation) која новчано поддржава множство пројекта, који служе очувању хрватске народне ријечи, скупљању и укњижењу хрватских дијалектизама, приспособљењу језика к новим технологијским изразима, свјестном распрострањењу утемељене терминологије у школама и медијима. Института који су задужени за очување и његу језичнога блага Србије, БиХ и ЦГ нити постоје нити се финансирају, а уколико постоје, онда се баве темама, чија је сврха доказати ко је ту старији, ко је од кога пошао; јесу ли икавизми у Тузли доказ, да Бошњаци нису од Срба;  сабирање турцизама као народне дике Бошњака; јесу ли говори југоисточне Србије србски или бугарски итд.

Ја сматрам важним дјелом скупљати риједке народне ријечи, који се у разним крајевима користе на мјесту, гдје се већином користе турске или њемачке ријечи. Неке од њих су веома маштовите и дају нам калуп творбе ријечи у којем се могу салити нове ријечи у сврху науке и технологије.
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #6 послато: Децембар 01, 2020, 12:21:58 поподне »


Тачност моје тврдње је очевидна из простога поиска литературе и научних радова везаних за његу домаће говорне и писане ријечи; исход претраге бити ће сиромашан у односу не само на Њемачку и Русију, но и на наше сусједе и Бугаре и Хрвате. Један примјер је само ХРЗЗ (Хрватска заклада за знаност или Croatian Science Foundation) која новчано поддржава множство пројекта, који служе очувању хрватске народне ријечи, скупљању и укњижењу хрватских дијалектизама, приспособљењу језика к новим технологијским изразима, свјестном распрострањењу утемељене терминологије у школама и медијима. Института који су задужени за очување и његу језичнога блага Србије, БиХ и ЦГ нити постоје нити се финансирају, а уколико постоје, онда се баве темама, чија је сврха доказати ко је ту старији, ко је од кога пошао; јесу ли икавизми у Тузли доказ, да Бошњаци нису од Срба;  сабирање турцизама као народне дике Бошњака; јесу ли говори југоисточне Србије србски или бугарски итд.

Ја сматрам важним дјелом скупљати риједке народне ријечи, који се у разним крајевима користе на мјесту, гдје се већином користе турске или њемачке ријечи. Неке од њих су веома маштовите и дају нам калуп творбе ријечи у којем се могу салити нове ријечи у сврху науке и технологије.


Хоћеш да кажеш да научни радови који се баве негом домаће говорне и писане речи показују да се Срби стиде старих речи из свог језика? Не видим како је то уопште предмет истраживања тих радова. Ти си само на основу броја радова који се баве овом темом закључио то што си закључио? Мислим да је то, благо речено, исхитрено. Не могу да се сетим да је ико кога сам у животу срео, на помен неке старе речи, реаговао са презиром, а камоли стидом. Иако ја одавно нисам више млад и доста људи сам срео, јасно је да моји лични утисци и искуства не могу да имају тежину једног научног рада, али ипак ми је тешко да прихватим да се резултати неког од таквих радова баш толико разликују онога чему сам у животу сведочио. Зато ме занима да ли неки рад баш долази до таквог закључка, или то ти закључујеш на основу неких својих мерила.

Могуће је, у то не сумњам, да таквих радова има мање него што би требало, али не могу из тога да изведем како се обичан народ стиди старих српских речи.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1173
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #7 послато: Децембар 01, 2020, 01:59:14 поподне »

Хоћеш да кажеш да научни радови који се баве негом домаће говорне и писане речи показују да се Срби стиде старих речи из свог језика? Не видим како је то уопште предмет истраживања тих радова. Ти си само на основу броја радова који се баве овом темом закључио то што си закључио? Мислим да је то, благо речено, исхитрено. Не могу да се сетим да је ико кога сам у животу срео, на помен неке старе речи, реаговао са презиром, а камоли стидом. Иако ја одавно нисам више млад и доста људи сам срео, јасно је да моји лични утисци и искуства не могу да имају тежину једног научног рада, али ипак ми је тешко да прихватим да се резултати неког од таквих радова баш толико разликују онога чему сам у животу сведочио. Зато ме занима да ли неки рад баш долази до таквог закључка, или то ти закључујеш на основу неких својих мерила.

Могуће је, у то не сумњам, да таквих радова има мање него што би требало, али не могу из тога да изведем како се обичан народ стиди старих српских речи.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Очију ми, земљаче, неће твоје признање или уочење проблема нити помоћи нити одмоћи. Ја се бринем, јер не постоји охрабрења народа примати као своје, вољети и користити ријечи тисућу и жупа прије него хиљаду и регија. Сумњам је ли или није на част икојему Србину величати великога жупана Стефана Немању и потомке му и васколике богомоље, које уздвигоше, и васколике књиге, које дадоху написати и у којима стајаше ријечи тисућу и жупа, а опет стидјети се сам употријебити исте и проглашавати другога разним именима чим ко ове употријеби. Мој је доживљај овакав: будући младим учеником Приједорске гимназије Св. Савва читах у ризници књига Законник преблагога цара Душана и видјевши ове ријечи у њем, употријебих их у свом писменом раду и наруга ме "професорка српскога језика и литературе" и унизи ми оцјену и хвала јој, јербо ме још више утврди у мојем настојању љубити србство и његово духовно и умно богатство од првих времена до данас разумијевши истинит и дубок смисао те ријечи - србство.
А ти, честити земљаче, вјеруј ми, да бих љубио више но ишта, да си ти управу и да докажеш најпрво самому себи, да не бијах управу, но да се народ дичи овима ријечима, те ти крени одселе па надаље писати и говорити међу Србима тисућу и жупа, пак ми приповједи, како си прошао и што ти народ каже! Хоћемо ли се тако наредити?

Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #8 послато: Децембар 01, 2020, 02:16:11 поподне »


Очију ми, земљаче, неће твоје признање или уочење проблема нити помоћи нити одмоћи. Ја се бринем, јер не постоји охрабрења народа примати као своје, вољети и користити ријечи тисућу и жупа прије него хиљаду и регија. Сумњам је ли или није на част икојему Србину величати великога жупана Стефана Немању и потомке му и васколике богомоље, које уздвигоше, и васколике књиге, које дадоху написати и у којима стајаше ријечи тисућу и жупа, а опет стидјети се сам употријебити исте и проглашавати другога разним именима чим ко ове употријеби. Мој је доживљај овакав: будући младим учеником Приједорске гимназије Св. Савва читах у ризници књига Законник преблагога цара Душана и видјевши ове ријечи у њем, употријебих их у свом писменом раду и наруга ме "професорка српскога језика и литературе" и унизи ми оцјену и хвала јој, јербо ме још више утврди у мојем настојању љубити србство и његово духовно и умно богатство од првих времена до данас разумијевши истинит и дубок смисао те ријечи - србство.
А ти, честити земљаче, вјеруј ми, да бих љубио више но ишта, да си ти управу и да докажеш најпрво самому себи, да не бијах управу, но да се народ дичи овима ријечима, те ти крени одселе па надаље писати и говорити међу Србима тисућу и жупа, пак ми приповједи, како си прошао и што ти народ каже! Хоћемо ли се тако наредити?


А па то је друга ствар. Ја сам мислио да твој став, односно тврдња, проистиче из неког од научних радова које си поменуо, али ако је то неко твоје лично искуство, онда у реду, томе се не противим. Свако има своја искуства и она врло снажно утичу на наше животне ставове. Као што сам у једној од претходних порука написао, ја сам свој говор "покупио" из своје породице и свога окружења и не мислим да је лош или накарадан. Тако намеравам да говорим и пишем и даље. Што се тиче твог гимназијског искуства, слажем се да је поступак професорке погрешан и сигурно би и на мене лоше деловао, мада не знам да ли истоветно као што је на тебе.
Пуно поздрава, остај ми здраво и чувај се.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1173
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #9 послато: Децембар 01, 2020, 02:34:46 поподне »
Кому је мило видјети и знати, ево неколиких ријечи, које пише Законик Цара Душана, а које се данас не би употријебиле, но би се посегнуло за ријечима туђега поријекла.

преселица - лат. миграција, мигрант
дружањ - тур. јатак
сужањство - тур. хапс, хапшење
“а што буде дошло по пријети господина цара, то да се иште, рекше каде јe била размјерица, а не била зеница царева и градови" -
глагол искати којега зна још свак чловјек данас и којега сам слушао у мојих старијих;
размјерица је размјерење земљишта и успостављање међа;
зеница је настало од земница и означава оно што би данас рекли по франц. террен.
израз "по пријети" означава "послије пријети"; пријет је акцептирање, прихватање, узимање;
проводьчија - јасно се пише проводчија или проводачија а не проводаџија;
"и таи, кои е строил (напад), да му се узме дрьжава" - и тај (властелин) који је организовао (напад), да му се узме област коју држи (држава)
стројити - организовати; стројник, стројитељ - организатор, како се и данас говори за организатора дужности у манастиру

Оваквих ријечи још је много, што у списима, што у дијалектима, који могу послужити узором за превод ријечи за потребе технологије, организације и разних наука.


« Последња измена: Децембар 01, 2020, 02:37:47 поподне сɣнце »
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #10 послато: Децембар 01, 2020, 04:01:34 поподне »
Треба очистити србски језик од туђица, у што је могуће већој мери. Не измишљати речи попут западних суседа, које звуче идиотски, попут - зракомлат и сл, јер постоји мноштво страних назива за неке савремене уређаје за које не постоје називи у нашем језику. Ту треба прихватити туђицу оног језика из кога по природи ствари тај назив потиче.

Али, где год је то могуће, ваљало би наћи стару србску реч- Па тако и за хиљаду - тисућа, кашику - ложица, комшију - сусед, итд.

Најболније би ми било да искоренимо назив за моје омиљено јело - гибаницу, које је, опет, турцизам. Сирница ми звучи некако сувопарно, али, ако мора - мора  ;)

Необично је да се спорт где се руком гађа у оквир (гол, вратнице) код нас без двојбе назива - рукомет, а не хандбал или хендбол, а сличан спорт где се то све исто ради ногом, називамо туђицом - фудбал, а не очекиваним називом - ногомет, који се данас сматра кроатизмом.
« Последња измена: Децембар 01, 2020, 04:03:07 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #11 послато: Децембар 01, 2020, 04:10:06 поподне »
Ваљало би, такође, размотрити о враћању старих србских назива топонимима, где год је то могуће. Не на силу, као они са западне стране, нити као што су смишљани називи у Српској у једно доба, па је Фоча прозвана Србињем, а требало је само изменити прво слово и вратити стари србски назив - Хоча. Али, нпр, за Ћуприју се зна да се некад звала - Равно, Шабац је био - Заслон, Куршумлија - Бела Црква, итд. Има таквих још примера. Такође, треба избацити и оне силне "паланке" и "ханове" из назива и назвати их другачије.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1173
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #12 послато: Децембар 01, 2020, 04:48:35 поподне »
Ваљало би, такође, размотрити о враћању старих србских назива топонимима, где год је то могуће. Не на силу, као они са западне стране, нити као што су смишљани називи у Српској у једно доба, па је Фоча прозвана Србињем, а требало је само изменити прво слово и вратити стари србски назив - Хоча. Али, нпр, за Ћуприју се зна да се некад звала - Равно, Шабац је био - Заслон, Куршумлија - Бела Црква, итд. Има таквих још примера. Такође, треба избацити и оне силне "паланке" и "ханове" из назива и назвати их другачије.

Слажем се (Хоча, Хлијевно, Соли) итд. Паланка је турцизам, али проистиче из грчкога фаланга, а по србски би било острог; а хан је нешто као крчма или ноћница, данас то зову хотел/мотел, гдје би ноћевали путници.
Нисам ја за то, да се погуби сав дух истока и да му се сатре траг, да се, не дао бог, не би видјело, да су били овдје; нека и њихова, нека и вњетачкога, само би ми било мило, да не сатиремо и не губимо оно што нам је остављено у завјет или аманет, но да се с тим обходимо с почтовањем и да се сваки од нас осјети хранитељем духовне заоставштине (културе) предака.
Лијепо је чут источњачке ријечи у покојој пјесми, али кад чујем ово  "комшо, дај ми болан свој алат, да смонтирам шофер шајбу,! ја проб'о шрафцигером, ал не'а теорије;" дође ми, да се провалим у земљу и помислим "па јесмо ли толико неспособни, да не можемо ни за један предмет смислит назива, који одговара духу нашега језика  :o " ; па нијесу Словени изумили коло, мотовило, вретено, натру, клубко и плетиво а опет су назвали предмете по својој намјени (функцији).


« Последња измена: Децембар 01, 2020, 05:00:39 поподне сɣнце »
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 271
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #13 послато: Децембар 01, 2020, 06:11:42 поподне »
Шта би Енглезима остало кад би почели чистити језик од туђица  ;D

Мислим да је проблем и што се не објављују глосари стручних термина, а људима је лакше да преузму страни израз.

Сунце, зашто је наш народ некада сиву боју називао зеленом?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10867
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #14 послато: Децембар 01, 2020, 07:53:39 поподне »
Нисам ја за то, да се погуби сав дух истока и да му се сатре траг, да се, не дао бог, не би видјело, да су били овдје; нека и њихова, нека и вњетачкога, само би ми било мило, да не сатиремо и не губимо оно што нам је остављено у завјет или аманет, но да се с тим обходимо с почтовањем и да се сваки од нас осјети хранитељем духовне заоставштине (културе) предака.

Мени су ти називи сасвим на месту. Језик доживљава промене кроз векове, па тако вероватно и наш. Рецимо, ти Ханови моћно звуче. Асоцирају одмах на југ, где се османска власт најдуже задржала и где се утицај и данас највише осећа. Тако једна дуга владавина на овим просторима морала је оставити неке трагове и то је сасвим нормално. И у другим крајевима је тако, у зависности од поднебља, судара култура и сл. Враћати старе називе (из времена пре Турака) било би класично сиљење, чему би се вероватно успротивили и сами становници тих места. То би вероватно, из угла обичног човека, било исто као када би терали Србе да од сада говоре зракомлат и сл. :D

Просто је народ то прихватио и не треба тражити негативно у томе. Такође, не треба губити ни своју посебност (старе, архаичне изразе), на чему сунце инсистира. Поента је, по мени, да једно не траба искључивати друго.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5985
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #15 послато: Децембар 01, 2020, 08:10:10 поподне »
Не знам које туђице смо примали спонтано, а које су наметнуте...Напр., Хрвати смишљањем неких нових речи, намећу те речи...Спонтане промене у језику не могу да буду угрожавање језика, и ретроактивно наметање старијих назива за појмове који већ имају свој позајмљени назив из неког другог језика, је наметање...И то би наишло на отпир, што каже Небојша ( и поред аргумената да је тај старији појам изворнији)...Мислим да је"истрага" или "исправљање" туђица немогућа мисија у било ком језику :)
« Последња измена: Децембар 01, 2020, 08:14:38 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #16 послато: Децембар 01, 2020, 08:26:09 поподне »
Постоји велика разлика између зракомлата и нпр. топонима Бела Црква где се налази данашња варош Куршумлија. Јер, зракомлат је идиотска кованица из 20. века, а Бела Црква је тако називана у 12. веку.

У том смислу, не слажем се с вама двојицом, те мислим да би требало вратити сваки топоним у пређашње стање, пре османске или било које друге инвазије, на његов словенски назив.

Ту, свакако, треба направити одређене разлике.

1. Постоје топоними старији од србског досељења на Балкан и као такви од Срба прихваћени, као нпр. за Дурмитор, Прокупље, Ниш, Будва, Срем, итд;
2. Топоними који су имали свој ранији словенски облик, који је касније замењен туђинским, а који се и данас користи (наведени - Ћуприја, Шабац, Куршумлија, Нови Пазар, разне паланке и ханови);
3. Насеља заснована од стране несрбског становништва и од њихове стране добила назив (такав је велики број у Војводини).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10867
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #17 послато: Децембар 01, 2020, 08:35:34 поподне »
Постоји велика разлика између зракомлата и нпр. топонима Бела Црква где се налази данашња варош Куршумлија. Јер, зракомлат је идиотска кованица из 20. века, а Бела Црква је тако називана у 12. веку.

У том смислу, не слажем се с вама двојицом, те мислим да би требало вратити сваки топоним у пређашње стање, пре османске или било које друге инвазије, на његов словенски назив.

Нисам хтео рећи да би из "смисленог" угла да било исто. Него да би обичном народу било једнако компликовано навићи на те нове-старе изразе. Углавном, не мора увек нешто што је старије да буде и најбоље решење. Просто треба прихватити поједине промене, али не губити нит са старим изразима. Рекао бих да модерни Срби данас доста добро "пливају" у томе.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1173
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #18 послато: Децембар 01, 2020, 08:40:01 поподне »
Сунце, зашто је наш народ некада сиву боју називао зеленом?

Сива боја има у нас свој назив и није се редовно називала зеленом. Знало се је и разликовало што је сиво а што зелено. Назив сив је присутан и у осталих словјенских народа и то указује на то, да је ријеч "сив" из прасловјенскога и старија од диобе Словјена. Коријен ријечи заправо је си- или сје- и находи се и нпр. у русском у ријечима које означавају разне томове сиве боје: сизый сокол - свијетлосиви сокол, серый волк - мркосиви вук, седые волосы - сједе косе; синее небо и море - сиње или плавосиво небо и море;
Ми додуше називамо сивога коња и пса зеленко и зељов, али зове се и сивац;
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1173
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #19 послато: Децембар 01, 2020, 08:50:02 поподне »
Црногорци, де ми реците нешто, да ви приупитам. Боја је турска ријеч, а сусједи нам једни кажу по латински колор, други по њемачки барва < фарва, док тек се у русском каже цвет. Ја прочитах, да у Црној Гори понегдје реку и ружа за боју. Нпр. има гаће црвене руже. Јесте ли када чули тако?
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.