Локални изрази и сленгови

[Небо_Сав]

Сећам се да је деда по оцу (пореклом из Подгрмеча) кад би хтео да нешто спустим говорио "сними то". То се углавном одвијало 90-их, па сам мислио да се деда модернизовао у смислу "погледај ово" (сними ово, оно). Не знам да ли се још негде користи тај израз за спустити.

"Сними (е)то" - у руском језику има исто значење које му је придавао твој деда: спустити нешто... "сними ето са стола" (чита се "сними ета са стала", акценат је задњем слогу) - значи "спусти то са стола".

[ДамјанЋ]

Сећам се да је деда по оцу (пореклом из Подгрмеча) кад би хтео да нешто спустим говорио "сними то". То се углавном одвијало 90-их, па сам мислио да се деда модернизовао у смислу "погледај ово" (сними ово, оно). Не знам да ли се још негде користи тај израз за спустити.

Моја баба и дан данас тако говори нпр. сними тај полувер са себе

[Ojler]

Моја баба и дан данас тако говори нпр. сними тај полувер са себе

Да, и ја знам за то значење. Више је у смислу "скинути нешто са себе или са неког места" неко "спустити".

[Небојша]

Да, и ја знам за то значење. Више је у смислу "скинути нешто са себе или са неког места" неко "спустити".

Тачно тако, више је у том смислу било употребљивано.

[Милош]

Један карактеристичан израз из мога краја, а нисам га чуо у другим местима, па ме интересује да ли се користи још негде:

"ако Бог да" (изговара се као да је у питању једна реч) са значењем "куда си кренуо", "где ћеш"...

[Exiled]

Један карактеристичан израз из мога краја, а нисам га чуо у другим местима, па ме интересује да ли се користи још негде:

"ако Бог да" (изговара се као да је у питању једна реч) са значењем "куда си кренуо", "где ћеш"...

Незнам из ког си краја али то је код нас у ПП стандард, поготово код старијег стсновништва...

[Vlax]

Сећам се да је деда по оцу (пореклом из Подгрмеча) кад би хтео да нешто спустим говорио "сними то". То се углавном одвијало 90-их, па сам мислио да се деда модернизовао у смислу "погледај ово" (сними ово, оно). Не знам да ли се још негде користи тај израз за спустити.

Да, и моје бабе и ђедови користе тај израз у значењу скинути. Нпр. снимити кајмак са млијека.
С друге стране, пошто су речи снимати и скидати били синоними, слушао сам старе људе како кажу "скида камером"

[ДамјанЋ]

Један карактеристичан израз из мога краја, а нисам га чуо у другим местима, па ме интересује да ли се користи још негде:

"ако Бог да" (изговара се као да је у питању једна реч) са значењем "куда си кренуо", "где ћеш"...

У Херцеговини кад год се прича о некој радњи у будућности каже се акобогда

[Милош]

Незнам из ког си краја али то је код нас у ПП стандард, поготово код старијег стсновништва...

У питању је горњи Ибар, данашње северно Косово, управо потез где се укрштају два дијалекта, зетско-рашки и косовско-ресавски. Мислим да је "акобогда"  у значењу "куда си кренуо" карактеристика код говорника зетско-рашког дијалекта, посебно у областима око Сјенице према Штавици, па се прелило сеобама у свим смеровима.

Још неке речи које ми сад падоше на памет, већином рекао бих турцизми, карактеристичне за овај простор су: догнати (дотерати), коџа (доста), себет мене (због мене, ако сам ја разлог),  једнама (једном, још једном), тајдан (увек), споменута ложица (кашика), жељка (корњача), тамон (ђаво), коштан (кестен), мавез (марама), жив ти ја и жи' ми ти... има још доста тих речи и израза, којих се не могу сетити тренутно.

[Exiled]

У питању је горњи Ибар, данашње северно Косово, управо потез где се укрштају два дијалекта, зетско-рашки и косовско-ресавски. Мислим да је "акобогда"  у значењу "куда си кренуо" карактеристика код говорника зетско-рашког дијалекта, посебно у областима око Сјенице према Штавици, па се прелило сеобама у свим смеровима.

Још неке речи које ми сад падоше на памет, већином рекао бих турцизми, карактеристичне за овај простор су: догнати (дотерати), коџа (доста), себет мене (због мене, ако сам ја разлог),  једнама (једном, још једном), тајдан (увек), споменута ложица (кашика), жељка (корњача), тамон (ђаво), коштан (кестен), мавез (марама), жив ти ја и жи' ми ти... има још доста тих речи и израза, којих се не могу сетити тренутно.

Од наведених израза код нас се само коридти"догнати" и спорадично жив ти ја, жив ми ти.Од осталих термина препознајем само коштањ који сам чуо живећи пар година у ПГ.

[gillle]

"А САМНЕ (сване), ми у шуму, по ЦИП ЦИЈЕЛИ дан

[Ojler]

Од наведених израза код нас се само коридти"догнати"...

Ima i izraz "nagnati". Malo stariji verovatno pamte kad je Velja Ilic imao zadatak da nagna babu 

<a href="https://www.youtube.com/v/cN3uZxE_W3E" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/cN3uZxE_W3E</a>

[Exiled]

Ima i izraz "nagnati". Malo stariji verovatno pamte kad je Velja Ilic imao zadatak da nagna babu 

<a href="https://www.youtube.com/v/cN3uZxE_W3E" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/cN3uZxE_W3E</a>

Има и сагнати тј. санјети, па сјаргати као на пр. " Сјаргај овце низ Крново"... биће " безбели" још којекаквих израза...Има у одбојци детаља који се тичу гажења линије, и ја кад би на тренингу реко да је неко "чепо" линију обавезно би се прекидо тренинг и подгоричани ни се ваљали од смијеха...

[ДамјанЋ]

Ево мало хумора на тему

<a href="https://youtube.com/v/HD4ak8wtY8c" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/HD4ak8wtY8c</a>

[сɣнце]

Сећам се да је деда по оцу (пореклом из Подгрмеча) кад би хтео да нешто спустим говорио "сними то". То се углавном одвијало 90-их, па сам мислио да се деда модернизовао у смислу "погледај ово" (сними ово, оно). Не знам да ли се још негде користи тај израз за спустити.

Исто у Тимару, то јест Подкозарију.
С лингвистичке тачке гледашта [снимати] је и у прасловенском означавало [узимати с врха] и разлаже се на префикс и коријен [сн-] [-имати].

За оне који желе знати мало више

Данашњи префикс с у прасловенском гласио је сън- и истога је поријекла као грчко син- (σύν-) или латинско кум- (cum-).
Када је сн- стајало пред сугласником крајњи глас "н" се је ассимиловао, а када је стајало пред самогласником остајало је очувано. Тако се каже съ-кинути, съ-брати, но сн-имити.

у вези с глаголским коријеном ети, јмем, јмеш или у трајном облику имати, имам, имаш, он се налази у следећим старосрбским глаголима, а сада само спорадично и у измијењом облику.
узети, узмем, узмеш, узме, тајни облик узимати, узимам, узимаш, узима...
пријети, пријмем, пријмеш, пријме ... приимати, приимам, приимаш, приима ...

Иако се у србском данас каже пријем, ген. пријема, то је недослиједно и позајмица из русскога; у србском духу било би казати пријам, ген. пријма, тако да постоји хармонија са другим
именицама истога коријена као што су сајам, ген. сајма, најам, ген. најма, зајам, ген. зајма и тако редом.

изети, измем, измеш, изме... изимати, изимам, изимаш, изима... од тога именица изјам, ген. изма

У средњевјековном србском тексту о приправљању лијекова пише [узми јабуку та изми зрнца] што ће рећи [узми јабуку те извади зрнца], а значило је и порез,
конфискација, нпр. у повељи бана Кулина стоји [да ходе власи свој добитак без всакога изма] што ће рећи [да ходе власи своју стоку без свакога пореза];

најети, најмем, најмеш, најме... наимати, наимам, наимаш, наима... именица најам, ген. најма ... данашњи глагол најмити постао је од именице најам, а ранији глагол се изгубио.
отети, отмем, отмеш, отме ... отимати, отимам, отимаш, отима ... именица би била отјам, отма, но усталила се отмица.
снети, снимем, снимеш, сниме... снимати, снимам, снимаш, снима;
зајети, зајмем, зајмеш, зајме - окупирати или дати у зајам;

Глагол занимати и придјев занимљив нису србски, но преузети из русскога; у србском језику било би
дослиједно казати зајимати и зајимљив, како гласи и у чешком;

ујети, ујмем, ујмеш, ујме - ухватити, ухапсити, задржати, а именица ујам - дио брашна, који воденичар задржава као наплату за своју услугу.

[rugovac]

Јеси`л мог`о ?(Јеси ли могао?). У Пећи се поздрављао човек који је имао неко путашествије.
Кад сам расељен дошао у Београд па овакво питање поставим људима, већином су ме гледали упитно или постављали питање" шта, јел сам могао?" па сам имао потребу да им објасним да то значи кад човек крене од једне тачке и стигне до друге, на путу могу да му се издешавају многе згоде и незгоде, па се због тога и приупита "Како си? Јеси`л мог`о" доћи, стићи жив и здрав са тог пута.

Тачно описано. Сто пута сам то чуо.

[gillle]

У мом крају се и данас, код старијих људи, може чути "забожатар", скраћено од "За Божији атар", што у слободном преводу значи "Кумим те Богом".

[dolinalima]

Тачно Дамјане, то сам заборавио - "Пи, налет те било"
Претпостављам да је у питању клетва - на лет(о) те било или не било.
Шта кажу стручњаци?  Hands of ... нешто?     

Моја претпоставка је да је налет настало метатезом од lanet, на турском проклетство.
Имају Турци и сличну клетву "lanet olsun!" "lanet olsun sana!"
https://tureng.com/en/turkish-english/lanet%20olsun!

Реч је арапског порекла, има исто значење и изговара се нешто другачије.
Кога занима може да кликне на звучник при врху странице, испод English
https://context.reverso.net/translation/arabic-english/%D9%84%D8%B9%D9%86%D8%A9

[НикПав]

Две речи које сам записао приликом дугог бабиног излагања:

Стовна - тестиче за воду
Старибашта - најстарија мушка особа у домаћинству, пошто су они живели у прилично великим заједницама

Баба је из Бублице код Бојника, са прецима из Црне Траве, из Мелну и из села Рила.

[Nebo]

Старибашта - најстарија мушка особа у домаћинству, пошто су они живели у прилично великим заједницама

Овде видимо стари словенски назив за оца - башта. Писали смо о томе раније:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4310.msg143113#msg143113

Назив старибашта (стари отац) био би пандан називу старамајка.