Сада мало дужи осврт на албански и његове палеобалканске паралеле.
Прво што упада у очи је да албански дели приличан број неких заједничких термина са старогрчким и, последично, новогрчким. Овде није у питању утицај старогрчког на протоалбански током античког периода, јер је познато да је он био врло ограничен насупрот утицају латинског језика на протоалбански, већ се ради о језичким контактима који датирају из времена пре него што су се Прото-Грци спустили до крајњег југа Балканског полуострва (односно до Егејског, Јонског и Средоземног мора), дакле у питању је време раног бронзаног доба (2500-2000/1900. п.н.е.) а можда и касног енеолита (3000-2500. п.н.е.). Треба узети у обзир да је последња већа сеоба Грка са севера ка југу била тзв. Дорска сеоба која се догодила на прелазу касног бронзаног у рано гвоздено доба (1200-900/800. п.н.е.), тако да је тај међусобни утицај пре одласка Грка ка југу могао да траје и до тог периода, чему у прилог иду и уочене паралеле између протоалбанског и дорског дијалекта старогрчког. Добар преглед неких протоалбанско-дорских паралела је дао пољски лингвиста Витчак у свом раду "The earliest Albanian loanwords in Greek", користећи као извор дела Хесихија из Александрије, грчког граматичара из 5. века н.е, који је опет цитирао Алкмана, песника из Спарте који је живео током 7. века п.н.е:
αάνθα - врста наушнице - протоалб. *awantha "наушница", алб. vath, vëth;
απελλον - црна топола, Populus nigra - протоалб. *ašpella "црна топола", алб. shpel;
βάδιος - син - протоалб. *wadya, алб. voc "дечак", voce "девојчица";
βαιεσσα - грожђе - протоалб. *waiša, алб. vesh "винова лоза";
δη - земља - протоалб. *dhe "земља", алб. dhe "земља, тло";
κυσηγη - нар, Punica granatum - протоалб. *k
ušega, алб. shegë "нар";
ούθα - прашина, стаза - протоалб. *udha, алб. udhë "стаза, пут, путовање".
Протоалбански и протогрчки су такође учествовали у неким заједничким палеобалканским иновацијама, као што је нпр. семантичка промена имена појединих врста дрвећа, па тако имамо:
-протоиндоевропски *bhagos "буква" - у грчком и албанском мења значење у "храст", грч. φηγός, дорски φᾱγός, фригијски Βαγαίος "бог храста (Зевсов епитет)", алб. bungë;
-пошто је термин за букву остао "упражњен", у албанском, грчком и јерменском је искоришћен један од протоиндоевропских термина за јасен, *oskos, *oskewa - алб. ah "буква" (приметна је карактеристична промена ПИЕ *sk у h, типична за албански), грч. οξέα, όξυη "буква", јерм. uši "листопадно дрво, буква";
-ПИЕ назив за зову (Sambucus nigra), *akthewa, *akthewos, је семантички сачуван у грчком (ακτέα, ακτέος - "зова") и дачком језику (σεβα, seva - "зова"), у јерменском је добио значење јасена (hac'i, hac'eac') док је у албанском доживео дубљу семантичку трансформацију - зова>зеленика (Ilex aquifolium)>подбел (Tussilago farfara); албански назив за зеленику је ashë, ashja, а једна од ретких сачуваних речи из беског језика је ασα, asa - подбел; приметно је да све три биљке имају сличне листове оштрих врхова, те да се овиме може образложити ова занимљива семантичка промена, која успут директно везује албански за сачувани фрагмент беског језика.
https://en.wikipedia.org/wiki/Sambucushttps://en.wikipedia.org/wiki/Ilex_aquifoliumhttps://en.wikipedia.org/wiki/Tussilago