Аутор Тема: Ћаћа  (Прочитано 6953 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ћаћа
« Одговор #20 послато: Септембар 29, 2020, 09:18:44 поподне »
Ово ме подсетило на паралелу са називом за кћерку, индоевр. dhughater, који даје различите облике у индоевр. језицима, тако daughter у енглеском или tochter у немачком, али и врло блиску реч у старијем србском – дштер, од чега настају каснији облици шћер, (к)ћер(ка).

Видимо сличност у губљењу гласа Ш као код башта - (башћа?) - баћа.

За кћер имамо и другу путању у србском језику, од прасловенског дъкти – кћи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ћаћа
« Одговор #21 послато: Септембар 29, 2020, 09:34:09 поподне »
У околини Књажевца се и данас у говору старих људи може чути БАШТА када је реч о изразу који значи отац.
Такође један израз за мушкараца и данас може тамо да се чује, а то је МУЖ, МУЖИНА (једнина) или МУЖЈЕВИ (множина) и односи се на све одрасле мушкарце и ожењене и не ожењене.

Ето мени је то чаробно! Како се у једној мањој регији сачувао израз башта за оца!

Башта - баштина - наслеђе - очевина

https://sr.m.wiktionary.org/sr-ec/ba%C5%A1tina

баштинити - наследити

Ван мреже Попов

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Ћаћа
« Одговор #22 послато: Септембар 29, 2020, 09:50:12 поподне »
Када смо већ код баче, моја мама је тату звала Бача. На првом слогу иде дугоузлазни акценат. А знам да су доста старијих људи звали Лала. Вероватно се Срби староседеоци Баната зову Лале. Претпостављам да је то из турског језика, у смислу газда, домаћин... Кад смо већ код Лала, чисто да поменем да су Лале само Срби староседеоци Кикиндског диштрихта. Северни Банат Лале, средњи Паори, а јужни Милитари. Бачвани, Сремци и већи део Банаћана себе називају Лалама, иако то нису. Али то је већ нека друга тема.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Ћаћа
« Одговор #23 послато: Септембар 30, 2020, 10:57:46 пре подне »
Ето мени је то чаробно! Како се у једној мањој регији сачувао израз башта за оца!

Башта - баштина - наслеђе - очевина

https://sr.m.wiktionary.org/sr-ec/ba%C5%A1tina

баштинити - наследити

Није тако да се у других изгубило, него никада није ни било, а у оних који су били у бугарском царству никада се није ни губило. Реч баштина је црквена реч усвојена из Бугарске, као и свештеник.
У нас на западу баћа или баја је брат, као и у Чеха bat'a, а баштина је отчевина или дједовина.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Ћаћа
« Одговор #24 послато: Септембар 30, 2020, 11:14:11 пре подне »
Није тако да се у других изгубило, него никада није ни било, а у оних који су били у бугарском царству никада се није ни губило. Реч баштина је црквена реч усвојена из Бугарске, као и свештеник.
У нас на западу баћа или баја је брат, као и у Чеха bat'a, а баштина је отчевина или дједовина.

Nije jezik baš tako isečen, kao na panju -- "u nas na zapadu" vs "[oni] koji su bili u bugarskom carstvu".

cf. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, том I, уредио Љубомир Матић

« Последња измена: Септембар 30, 2020, 11:16:39 пре подне Миодраг »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ћаћа
« Одговор #25 послато: Септембар 30, 2020, 12:00:10 поподне »
Није тако да се у других изгубило, него никада није ни било, а у оних који су били у бугарском царству никада се није ни губило. Реч баштина је црквена реч усвојена из Бугарске, као и свештеник.
У нас на западу баћа или баја је брат, као и у Чеха bat'a, а баштина је отчевина или дједовина.

Код којих то "нас"? На које то "нас" мислите?

Као што је речено у посту г.Миодрага у околини Књажевца се чуло за оца "башта"! Ја нисам ни рекла да се тај израз "раширио" или да је општеприхваћен код свих јужнословенских народа или код српског народа ма где живео.

Израз "баштина" врло често користе правници и данас у савременом српском језику. Лично - врло често користим израз "отац га је разбаштинио'!

Шта вам то тачно значи "из Бугарске"? Па није то увоз воћа, па би и тада можда рекли или назначили о којој врсти воћа се ради и из ког дела Бугарске потиче то воће.

Не знам заиста  да ли сте мислили на бугарски језик и евентуално порекло речи "башта" за оца из туркијског језика којим су говорили Булгари као племе  по којем Бугари као народ носе и данас име (премда има више теорија о томе ко су били Булгари) или мислите на порекло из једне од  варијанти словенских језика који се говори (говорило) у Бугарској!

Није ми познато ни да су бугарски и српски били тако строго одсечени један од другог, a да не помињемо зоне прелазних говора (нпр. Шоплук, Македонија).

А.да не помињем колико је често у хрватским језику у употреби глагол "баштинити" (користи се и Црној Гори).
« Последња измена: Септембар 30, 2020, 12:09:41 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ћаћа
« Одговор #26 послато: Септембар 30, 2020, 12:18:28 поподне »

https://amarilisonline.com/glossary/bastina-znacenje/

Poreklo reči:
– starosrpska reč, pravni termin javlja se u Dušanovom zakoniku

bašta – staroslovenski, starosrpski, otac, vidi P.Skok

 *batę – praslovenski oblik

батя – ruski, otac,sveštenik link

Postavši od reči koja znači otac, baština, baščina je upravo što očino, očino dobro, očevina,što od oca ostaje deci; dobro, kao selo, njiva, koje se tako dobiva. Daničić, Rečnik

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Ћаћа
« Одговор #27 послато: Септембар 30, 2020, 12:27:09 поподне »
Заправо, бугарски и српски су били одсечени један од другог, јер је током раног средњег века постојао један несловенски клин у пределу Шоплука, који је условио поделу јужнословенских језика на источне (црквенословенски, бугарски и македонски) и западне (српскохрватски и словеначки)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ћаћа
« Одговор #28 послато: Септембар 30, 2020, 12:39:42 поподне »
Заправо, бугарски и српски су били одсечени један од другог, јер је током раног средњег века постојао један несловенски клин у пределу Шоплука, који је условио поделу јужнословенских језика на источне (црквенословенски, бугарски и македонски) и западне (српскохрватски и словеначки)

Хм, ви као да се у Шоплуку говорило латинским или грчким језиком или арбанашким...

Мислим да су се у време Немањића поприлично разумели Срби и Бугари!

А заборавили сте на језик Словена из околине Солуна и Свете Ћирила и Методија.

Свети Сава је два пута путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.

Знате, сумњам да је Растко Немањић водио са собом преводиоца кроз Бугарску за бугарски језик. А није искључено.
« Последња измена: Септембар 30, 2020, 12:42:05 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Ћаћа
« Одговор #29 послато: Септембар 30, 2020, 01:09:42 поподне »
Код којих то "нас"? На које то "нас" мислите?

Крајина, Крајиште. Већина људи овде зна, да сам Крајишник.

Као што је речено у посту г.Миодрага у околини Књажевца се чуло за оца "башта"! Ја нисам ни рекла да се тај израз "раширио" или да је општеприхваћен код свих јужнословенских народа или код српског народа ма где живео.

Рекли сте: "Ето мени је то чаробно, како се у једној мањој регији сачувао израз башта за оца!
Башта - баштина - наслеђе - очевина
."

Ово подразумева, да се је у другим већим областима изгубио. Ја сам само напоменуо, да речи башта и баштина нису домаће речи и нису се изгубиле, но су речи преузете из црквенословенскога.

Управо је Бугарско Царство мати свих раних црквенословенских књига и оно је напајало ризнице србских и русских двора, те утицало на терминологију властеле, цркве и званична писма итд.
Славе се преславска и охридска школа које су првооснов свим позднијим црквенословенским школам.

Што се тиче речи башта нпр. у Књажевцу, Тимоку или Шопима, они се могу похвалити тим, да су им то народне речи, а не само црквене.

Што се тиче речи баштина, она се је расширила у књижевним круговима широм Југославије, исто као што су се расшириле многе Загребачке школске и научне речне ковине у школском језику Срба.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Ћаћа
« Одговор #30 послато: Септембар 30, 2020, 01:18:48 поподне »
Хм, ви као да се у Шоплуку говорило латинским или грчким језиком или арбанашким...

Мислим да су се у време Немањића поприлично разумели Срби и Бугари!

А заборавили сте на језик Словена из околине Солуна и Свете Ћирила и Методија.

Свети Сава је два пута путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.

Знате, сумњам да је Растко Немањић водио са собом преводиоца кроз Бугарску за бугарски језик. А није искључено.


Побогу. Нисам рекао да се нису разумели. И данас се Срби и Бугари могу споразумети, камоли тада. Али су се одређени процеси у развоју језика одвијали одвојено и нису се пренели из једног језика у други, што указује на то да у раном средњем веку нису били у непосредном контакту. Али нека о томе пише неко ко се више разуме.
Да, према једној теорији то је простор на којем су могли живети прото-Албанци

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ћаћа
« Одговор #31 послато: Септембар 30, 2020, 01:52:33 поподне »
Побогу. Нисам рекао да се нису разумели. И данас се Срби и Бугари могу споразумети, камоли тада. Али су се одређени процеси у развоју језика одвијали одвојено и нису се пренели из једног језика у други, што указује на то да у раном средњем веку нису били у непосредном контакту. Али нека о томе пише неко ко се више разуме.
Да, према једној теорији то је простор на којем су могли живети прото-Албанци

Можда се нису пренели од тачке А (из неког крајње источног дела Бугарске) до тачке Ш (на крајњем хоризонту обитавања српског народа све до Беле крајине- а знамо колико је ту било повратних миграција Македонија - Србија - Хрватска па уназад зависно од друштвено историјских околности), али у пограничним просторима Бугарске и Србије и у Македонији било је "преливања" и језичких утицаја.

Мене, право да вам кажем, овде више занима словенски аспект Шоплука!

Што се тиче Арбанаса и њихових предака и везе са Шоплуком имам своје приватно мишљење - а бићу слободна да га изразим: у давно прошлом времену (плусквампергекат) на подручју данашњег Шоплука (већи део се налази у Бугарској) су живели преци Влаха (романизовани становници Балкана међу којима је било и припадника неке од римских легија, које често помињемо) од којих су се многи претопили у Грке (који су такође живели у том делу), Бугаре, Србе, Македонце, Албанце, Хрвате, Црногорце, БиХ житеље и итд. Нисам кадра да се пренесем у време пре Христа! Ни ово потоње не могу да испратим.

На подручју Шоплука су се дешавала стална претапања Влаха, Срба, Бугара и оних Арбанаса (који потичу од тих истих Влаха), при чему ја заиста мислим да не потичу сви Арбанаси од Влаха! Да потичу - не би их законик цара Душана  још у оно време тако јасно разликовао, а мислим и да су Власи и Арбанаси и у то доба имали свест о томе да су различити народи!

У сваком случају мислим да су Власи (иначе поприлично разнородни) лепо живели са Србима!

Особености духа и народног говора Шоплука не носе данас (а ни раније нису) Албанци већ Срби који говоре посебним дијалектом (нарочито су се Бугари тиме бавили и идентификовали у шопском дијалекту речи које припадају српском језику), а могуће делом и Власи али нисам довољно стручна да било шта кажем о томе.

Понављам, занимају ме речи које припадају словенском говорном подручју или утицају.
« Последња измена: Септембар 30, 2020, 01:57:23 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Ћаћа
« Одговор #32 послато: Септембар 30, 2020, 02:23:15 поподне »
Можда се нису пренели од тачке А (из неког крајње источног дела Бугарске) до тачке Ш (на крајњем хоризонту обитавања српског народа све до Беле крајине- а знамо колико је ту било повратних миграција Македонија - Србија - Хрватска па уназад зависно од друштвено историјских околности), али у пограничним просторима Бугарске и Србије и у Македонији било је "преливања" и језичких утицаја.

Да, али је до тих преливања дошло тек након нестанка тог несловенског клина између њих, што се вероватно поклапа са успоном Првог бугарског царства у 9. и 10. веку. О томе је и Сунце говорио, да је реч башта ушла са истока и задржала се у тим крајевима у народном говору, док на западу вероватно није никад ни кориштена.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Ћаћа
« Одговор #33 послато: Септембар 30, 2020, 02:46:17 поподне »
Да, али је до тих преливања дошло тек након нестанка тог несловенског клина између њих, што се вероватно поклапа са успоном Првог бугарског царства у 9. и 10. веку. О томе је и Сунце говорио, да је реч башта ушла са истока и задржала се у тим крајевима у народном говору, док на западу вероватно није никад ни кориштена.

Доста јак сноп изоглоса дијели бугарско-македонске од српских шопских говора. Управо то је доказ да су штокавско-бугарски контакти каснијег постања, негдје тек од почетка владавине Немањића.
Чак и и случајевима гдје су сусједни дијалекти конвергирали, врло је лако разликовати говоре с доминантно бугарско-македонском физиономијом од оних са доминантно штокавском физиономијом, какав је рецимо говор Призрена или Лесковца.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ћаћа
« Одговор #34 послато: Септембар 30, 2020, 05:57:49 поподне »
Да, али је до тих преливања дошло тек након нестанка тог несловенског клина између њих, што се вероватно поклапа са успоном Првог бугарског царства у 9. и 10. веку. О томе је и Сунце говорио, да је реч башта ушла са истока и задржала се у тим крајевима у народном говору, док на западу вероватно није никад ни кориштена.

Може то Сунце много боље (кад се потруди)!

Скоро нам ништа није рекао.

А и не слажем се са оним што је рекао!

Кад кажете исток мени то звучи као да је дошло са далеког истока.

Нема правника у бившој СФРЈ, а ни данас у свим бившим југословенским републикама који као један од првих појмова не научи реч баштина.

И добро нека само бугарски језик чува то башта (отац), али се  не може оспорити ни то да  српски и хрватски језик чувају то башт- у речима баштина и баштинити (разбаштинити).

батюшка (баћушка)

https://ru.m.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%8E%D1%88%D0%BA%D0%B0#%D0%AD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%8F

Этимология   Править

Происходит от сущ. батя, из праслав. *batę, *bat'a, от кот. в числе прочего произошли: др.-русск. батѦ, русск. батя, укр. ба́тьо, ба́тько, белор. ба́ця, бацька, болг. баща́,

сербск. ба̏ħа — ласкательное название брата, чешск. baťa "брат, родственник, приятель", диал. моравск. baťa "дядя". Попытки рассматривать это слово как заимств. из венг. bátya "старший брат, дядя" были справедливо отвергнуты Бернекером. Он считает *batę, *bat'a усеченными формами от brat(r)ъ "брат". Следует, во всяком случае, отвергнуть попытку Соболевского рассматривать это слово как ир. заимств. "Для того, кто знает Авесту, авест. формы *patar больше не существует" (Хюбшман, Arm. St. 37; Фасмер, RS 4, 161).

Овде имамо да се бугарско баща́ изговара као башта

https://forvo.com/word/%D0%B1%D0%B0%D1%89%D0%B0/

Ево им реклама за нашу Бајину башту

https://www.booking.com/hostels/city/rs/bajina-basta.bg.html

Онда ми је још више занимљиво бугарско баща́ (башта) и српско баћа  за оца.

И како је то шт нестајало и претварало се у ћ (мада имамо и облик башћа за башта, али и оно општина - опћина, шта - ћа).




Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Ћаћа
« Одговор #35 послато: Септембар 30, 2020, 07:06:44 поподне »
Може то Сунце много боље (кад се потруди)!
Скоро нам ништа није рекао.
А и не слажем се са оним што је рекао!
Кад кажете исток мени то звучи као да је дошло са далеког истока.

Једна ђевојка љуби драгога па моли сунце, да не излази, но још мало причека;
Једној баби додијало спати, па моли сунце, што прије изајти;
Један сељак по њиви оре, па моли сунце, да не упече;
Другому сељаку суше се гаће, а жури му се у град, па моли сунце, мало жешће да упече;
Народа са својим жељама има каконошто је лишћа у гори, а Сунце је једно и грије онако како је Бог рекао, а не како се кому чељаду свиди.

И како је то шт нестајало и претварало се у ћ (мада имамо и облик башћа за башта, али и оно општина - опћина, шта - ћа).

Уважена, дати ћу Вам једну табелу, па извуц'те поуку.

ss. svět*, světja*
sr. svijet, svijeća
cs. svět, svíca
ru. свет, свеча
bg. свет, свеща / svet, svešta

ss. kutja sr. kuća bg. kušta
ss. motj sr. moć  bg. mošt
(Но у црквеној терминологији mošti, a не moći. Можете ли продумати зашто?  ::) )

ss. svęt, svętiti sę, svętjen, svętjennik
sr. svet, svetiti se, svećen, svećennik
bg. svet, sveti se, svešten, sveštennik
(Што мислите, одкуда у ср. свештеник уместо очекиванога и у католика коришћенога свећеник?)

Исто је и с релацијама
ss. medju sr. међу bg. между
ss. rydj sr. риђ bg. рижд
ss. rādjati, sr. рађати, bg. ражда

Зато је, уважена, госпођо, баШТина, кано и баШТа реч, која није искони србска, но је ушла у србски, када и свеШТеник и моШТи оданде одкуда је и пошло све словенско хришћанство, каконошто и пресвети учитељи предака наших Кирил и Методиј.

Напоследак, у прасрбском се није могла родити реч бсшта, но само баћа. А баћа је брат.
« Последња измена: Септембар 30, 2020, 07:08:16 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Ћаћа
« Одговор #36 послато: Септембар 30, 2020, 08:18:12 поподне »
Напоследак, у прасрбском се није могла родити реч бсшта, но само баћа. А баћа је брат.

A "baća" je u srpskom, kao što već rekosmo, i brat; i otac, dever, stric, gazda; i moćan, bogat čovek, q.v. ultra.



Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Ћаћа
« Одговор #37 послато: Септембар 30, 2020, 08:45:30 поподне »
A "baća" je u srpskom, kao što već rekosmo, i brat; i otac, dever, stric, gazda; i moćan, bogat čovek, q.v. ultra.

Uostalom i madžarsko "bacsi" (stric, ujak, stariji čovek iz poštovanja, ali ne i brat) koje se dodaje iza imena je od srspkog "baća"/"bača". Nisu Ugri išli u Maćedoniju u Solun da zajme reči.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Ћаћа
« Одговор #38 послато: Септембар 30, 2020, 10:37:37 поподне »
Uostalom i madžarsko "bacsi" (stric, ujak, stariji čovek iz poštovanja, ali ne i brat) koje se dodaje iza imena je od srspkog "baća"/"bača". Nisu Ugri išli u Maćedoniju u Solun da zajme reči.

Ако свекра и свекрву назива отче и мати, зашто девера не би брате и баћо? Ако друг друга зове брате мој или побратиме, зашто не би и баћо?
То што колико знам у Бачкој баћа је нешто кано титула из поштовања, каконо и у мађарском, па и Чеси и Словаци кажу за главнога из пастира бача или баца, а за брата baťa. Може бити, да бугарско и панонско прасловенско батја има сасвим другу етимологију, но баћа, хип. брат. нпр. сродну с турк. баатир < багатир - богатун, моћник, господин, будући да преобладава у аваробугарским срединама утицаја. Ово је наравно неподкрепиво ничим осим замишљу.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ћаћа
« Одговор #39 послато: Септембар 30, 2020, 10:57:13 поподне »
Како написа Миодраг, Мађари користе реч bacsi за стрица и ујака, као и уопште за неког старијег човека (као код нас - чика).

Мог чукундједа по женској линији су неки мађарски надничари звали Саво-бачи (чика Саво), па му је остао надимак Бачика, или како то Славонци воле да скрате Бач'ка. Цела породица је по том надимку носила "шпицнамет" - Бачкини.
"Наша мука ваља за причешћа"