Траг - корисне књиге, сајтови > Православље

Свети Василије Острошки

(1/8) > >>

Nebo:
Браћо и сестре, срећан вам празник желим, да нам Свети Василије буде свима заштитник, да нам да смирења и разума да некако опстанемо у овим смутним временима.

О Светоме Василију има леп чланак на Пореклу:
http://www.poreklo.rs/2014/05/12/sveti-vasilije-ostroski

А ја препоручујем овај документарац о преносу моштију Светога Василијa из Острога у Требиње, Попово и Никшић и назад у Острог маја месеца 1996. године:
https://www.youtube.com/v/Nb8q-n7y8FY

У филму има неколико дивних беседа о Светитељу.

Иначе, колико сам успео да сазнам, о пореклу фамилије из које потиче Свети Василије постоје две верзије:
Једна је да су Јовановићи старинци у Мркоњићима, а друга да потичу из Црне Горе. У прилог овој другој претпоставци Филиповић и Мићевић („Попово у Херцеговини“) наводе месно предање о пореклу:
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEcWZSSVU4WUJCT1k/edit?pli=1
(страна 171)
Једино не знам где му дође тај Мркодол у Црној Гори, чуо сам за онај у Херцеговини. Ако неко зна, нек дојави.

Nebo:
Ево и мишљења др Горана Комара о пореклу Јовановића из Шума, село Хум:

ČUDOTVORAC VASILIJE OSTROŠKI JE IZ HUMA?

Dr Goran Komar o poreklu Svetog Vasilija Ostroškog da je iz šumskog sela Hum, a ne iz Mrkonjića. Otac svetiteljev odbegao u Srbiju, a majka prešla sa sinom u Popovo

NIKŠIĆ — Može li otkriće istraživača istorije Srpske pravoslavne crkve u Hercegovini i Boki dr Gorana Komara o predanju porekla Svetog Vasilija Ostroškog (da je iz šumskog sela Hum, a ne iz Mrkonjića), koji se čuva u zemlji Hercegovoj, otvoriti novu do sada za širu javnost nepoznatu stranicu iz života čudotvorca?

Više je razloga za objavljivanje ovog humskog predanja, smatra Komar, a prvi je da se istraži familijarno poreklo ostroškog svetitelja.

— Iako ne želim da tvrdim da predanje donosi istinu o svetiteljevom poreklu, ipak smatram da ga treba objaviti jer pruža nova kazivanja o Svetom Vasiliju, a u sebi nosi izvesna zrna koja ubuduće treba pažljivo prosejavati i ispitivati — kaže u razgovaru za "Novosti" dr Komar, koji se od 1994. godine bavi izučavanjem izvorne ćirilične građe bokeških i dubrovačkih arhiva iz perioda turske i mletačke uprave Bokom i ćiriličnih natpisa na grobnim spomenicima Hercegovine i Boke.

— Očigledna su preklapanja određenih popovskih toponima sa imenima iz predanja, kao i pojava imena krupnih istorijskih ličnosti. I pojava preklapanja imena srednjovekovnih bratstava sa područja Šume i toponima u Humu predanje opredeljuje Jovanovićima.

Tokom opsežnih terenskih istraživanja u oblasti istočne Hercegovine, dogodilo se da se početak i završetak istraživačke kampanje usmeri na Trebinju, okolne predele Šume i Površi. U Šumi trebinjskoj, selu Hum, dr Komar zabeležio je predanje o poreklu svetitelja.

— Kao što je poznato, mesto rođenja ostroškog i tvrdoškog, popovskog svetitelja, Sv. Vasilija (Jovanovića), traženo je, na temelju predanja, u selu Mrkonjići, popovskom selu na desnoj obali Trebišnjice. Govori se o patronimikonu izvedenog od očevog imena Jovan. Ukazivano je po predanju i na kuću u kojoj je rođen svetitelj. Poznato je, takođe, da su ostroški kaluđeri preneli sećanja na žitije koje se u manastiru čuvalo do pohoda Omerpaše Latasa, kao i da je srpski patrijarh Vasilije Brkić sačinio žitije svetiteljevo — priča naš sagovornik.

Nebo:
Dr Komar podseća da se u istočnoj Hercegovini čuvaju dva predanja, jedno opštepoznato o prvoj svetiteljevoj parohiji u ljubinjskom selu Mišljen (Bančići), gde i sada stoji crkva njemu posvećena, i, drugo, koje je on čuo i zabeležio u trebinjskom, šumskom selu Hum.

— Svedočenje Nikole Jovanovića iz tog sela u ovoj familiji prenosi se sa kolena na koleno. Po njegovom kazivanju, otac svetiteljev, sklanjajući se od Turaka, odbegao je u Srbiju, dok je majka Anđa prešla sa sinom u Popovo. I pored već prihvaćene tradicije o poreklu iz Mrkonjića u Popovu, skrećem pažnju na ovo predanje u Šumi, u kojem pored porodica Kolak, Stanić i Tarana od davnina žive i Jovanovići, čiji ogranak se svio pod grebenom Hum, kraj Crkve Roždestva Presvete Bogorodice.

Predanje govori da su u selu Hum živela trojica braće Jovanovića: Andrija, koji je bio najstariji, Vuko i Đurđe. Kuća najmlađeg brata Đurđa i danas se vidi kao ruševina, blizu Zakršća, gde se na jednoj gredi nalazi manji krst. Upravo od njega, u istočnom delu sela, a blizu seoske crkve, pa do drugog većeg krsta u Kolacima bio je posed Jovanovića. Đurđe je bio vezan za kuću, a Vuko trgovac stokom sa Dubrovnikom i na dubrovačkom drumu kod Ljubova, imao je svoj han, pa čak i brod koji su mu gusari potopili.

"U to vrijeme ubije Turčina Risto Mrkonja, pa dobježe u brda oko Huma (u Šumi Trebinjskoj). Turci pritisnu ovaj kraj i dovedoše Mrkonjinu majku na livadu Trijebanj. Nakon mučenja i traženja da kaže jatake, majka je pozivala i majčinim mlijekom zaklinjala sina da se preda. Mrkonja onda ubije majku iz puške. Jatak njegov bio je Đurđe Jovanović. Posle ovog događaja, Mrkonja i Đurđe morali su bježati, što im je pošlo za rukom obukavši se u jagnjeće kožuhe i zatisnuvši čaktare na ovnovima. Turci su, zatim, ovdje doveli Kolake koji su stigli iz Tulja i Kovačine. Đurđe je bio kmet u vrijeme Turaka i davao je desetinu. Đurđe je imao ženu Anđu ili Anu i malog sina od godinu dana, kojega je majka, poslije ovoga događaja i sklanjanja muža u Srbiju odvela u manastir Zavalu", zapisao je Nikolinu priču dr Komar.

— Đurđe Jovanović iz predanja, koji bi bio otac svetiteljev, preklapa se sa pojavom u humskom predanju Đurđevića u selu Hum, na predelu humskih Jovanovića — objašnjava Komar. — Nije mi poznato da se Đurđe javlja u ispravama koje dolaze u vreme Kandijskog ili Morejskog rata. On bi, dakle, zaista mogao napustiti zavičaj. Očigledno je da su Jovanovići temeljna familija u Humu, koja možda ovde živi u srednjem veku, ovde dočekuje tursku upravu, a sigurno događaje koji bi prethodili Kandijskom ratu 1645. godine. Zanimljivo je i pominjanje središnje ličnosti u humskom predanju Rista Mrkonje, čije prezime svakako upućuje na popovsko selo koje je određeno kao mesto rođenja ostroškog svetitelja.


OGNJIŠTE U selu Hum, Jovanovići danas žive u više kuća, a središnja, koja predstavlja primarno sedište roda, jeste kuća Nikole Jovanovića.
— To je kuća na sprat sa pomoćnim prizemnim zgradama. Između zgrada poseduje avliju koja je grubo popločana. U suterenu još uvek gori ognjište — primećuje dr Goran Komar.

Veliša Kadić | 23.06.2012. | Večernje novosti

Синиша Јерковић:
Хвала, Небо, и ја теби и свима осталима желим сретан данашњи празник Светог Василија Острошког и Тврдошког Чудотворца.

Био сам на Острогу прије двије недјеље, драго ми је да сам видио да су направили нови пут од Подгорице и Даниловграда, мада сам ја користио стари, јер сам ишао од Никшића. Бар на старом нема више аутобуса за мимолилажење.

Као и увијек, Острошка светиња је мелем за душу.

Читао сам ово предање које си поставио. Чуди ме како у Херцеговини није остало јаче сачувано предање о поријеклу св. Василија.

Nebo:
Ако Бог да, и ја би требало ускоро да идем.
Мени је највећи ужитак ићи пешке од Богетића до Горњег манастира.
Само, често идем ову деоницу сам, јер мало ко хоће толико да пешачи.

А за предања си сасвим у праву. Није то тако далека прошлост, и још имају таквог великана у свом крају, па да се не зна поуздано о пореклу.
Мени је ближа претпоставка да је старином из Херцеговине. Немам неки опипљив аргумент за тај став, једноставно осећам тако.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна