Село Доња Бадања, град Лозница (Donja Badanja - Loznica)

[Марко Гајић]

        Доња Бадања је село на територији града Лозница, на западу Републике Србије. Налази у се подножју планине Цер и ниске планине Иверак, у Јадру. Према попису становништва из 2011. овде је живело 384 становника, а пад броја становника је незадржив већ дужи низ деценија.
        Ову тему отварам у нади да се повежу они које истраживање порекла доведе до овог села, да пронађу своје рођаке са истим презименом и крсном славом. У наредним уписима ћу се потрудити да испишем што више података који би могли значити породицама које живе у овом селу или су из њега одсељене у претходном веку. Нажалост, село нема издату хронику нити је обрађено у некој монографији, за разлику од суседног села, Горње Бадање (заједно чинили јединствено село, до 1838. године). Податке сам налазио у разним књигама, а значајан је био и форум Порекла.

[Марко Гајић]

Боривоје Милојевић, Рађевина и Јадар - Антропогеографска истраживања, 1913.

Доња Бадања

Положај: Горња мала и Средња мала су на ртовима рипањске површи. Доња мала је на присојној страни долине Цернице. Кик је на једној главици рипањске површи. У селу се пије вода из извора.

Мале су:

Горња мала: Гајићи 5к, Јоцићи 4к, Старчевићи 3к, Пурић 1к, Станојевић 1к;
Средња мала: Божићи 3к, Поповићи 3к, Вуковићи 3к, Гајићи 2к, Павловићи 3к, Марковићи 3к, Росићи 2к, Аћимовићи 2к, Ђорђићи 2к, Матић 1к, Лукићи 4к, Вилотић 1к, Игњатовић 1к и Живковић 1к;
Доња мала: Стевићи 3к, Максићи 2к, Живановић 1к, Јовановићи 2к, Ђукановићи 2к, Јагодићи 3к, Лазаревић 1к, Ђекићи 3к, Тодорчевићи 5к, Митрићи 7к;
Кик: Томићи 2к, Недељковић 1к, Максимовићи 3к, Благојевићи 2к, Илић 1к, Марковићи 3к, Петровићи 5к, Симеуновић 1к, Божић 1к.

Горња и Средња мала су растављене јаругом Росића Потока; Средња мала и Кик су растављени Церницом. У задрузи Лукића има 20 укућана. У њој су три ожењена брата, од којих двојица имају и ожењене синове.

Порекло становништва:

Досељени су:
У првој половини 18. века: Гајићи, Божићи, Павловићи, Марковићи, Росићи, Игњатовић, Живановић, Јовановићи, Ђукановићи, Јагодићи, Лазаревић, Ђекићи, Тодорчевићи, Митрићи, Томићи, Максимовићи, Благојевићи, Илић, Петровићи и Божић из Таора, славе Ђурђиц. Од Лазаревића је у Шабац одселио Кузман, отац приповедача лазе Лазаревића.
Мандићи из Херцеговине (Арх. Михаило); Стевићи и Максићи из Липеновића (Арх. Михаило); и Недељковић и Симеуновић из Мађера (Св. Никола).
У другој половини 18. века: Ађимовићи из Букора, од Ђапића и од Арсеновића. Њихов предак се настанио као поп.(Јоаким и Ана); Ђорђићи, Матић и Вилотић из југозападне Србије (Св. Никола) и Лукићи од Пљеваља (Св. Ђорђе).
У почетку 19. века: Старчевићи и Поповићи из непознатог места. Њихов прадед се населио као поп (Св. Стеван); Пурић и Станојевић из Горње Бадање (Св. Никола); и Вуковићи из Слепчевића (Св. Никола)

Ово се у поменутој књизи може наћи о пореклу доњобадањских фамилија. Уколико неко има податке о каснијем насељавању, било би лепо да допише које су се породице населиле у селу након осамостаљивања Србије у 19. веку.
Поред Доње Бадање, у истој књизи се може пронаћи још неколико података о породицама из Доње Бадање, које су се одселиле у села:

Брезјак - Кузмановић 1к - из Доње Бадање  крајем 19. века (Ђурђиц).
Филиповићи - Николић 1к - из Доње Бадање у првој половини 19. века (Св Никола).
Горња Бадања - Ковачевићи 19к - из Доње Бадање у почетку 19. века
                         Јевтићи 5к - исто
                         Арсеновићи 6к - исто.
Доња Сипуља - у другој половини 18. века дошли данашњи Павловићи, Марјановићи, Петровићи, Матић, Стевановић, Нешковићи, Живановићи, Гагићи, Симеуновић - сви из Доње Бадање. Њихов чукунђед убио Турчина (Апостол Тома).
Грнчара - Поповићи 3к - из Бадање у првој половини 19. века (од Гајића). Њихов ђед је доселио због неродности. (Михољдан).
Шурице - Симеуновић 1к - из Бадање у другој половини 19. века, он је усињен (Ђурђиц).
Драгинац - Мандић - из Бадање крајем 19. века (трговац, колачар).
Горњи Добрић - Марићи из Бадање у другој половини 19. века (Арх. Михаило).
Јадранска Лешница - Вилотићи 2к - из Бадање у другој половини 19 века (Св Никола).

[Марко Гајић]

У првој половини 18. века: Гајићи, Божићи, Павловићи, Марковићи, Росићи, Игњатовић, Живановић, Јовановићи, Ђукановићи, Јагодићи, Лазаревић, Ђекићи, Тодорчевићи, Митрићи, Томићи, Максимовићи, Благојевићи, Илић, Петровићи и Божић из Таора, славе Ђурђиц. Од Лазаревића је у Шабац одселио Кузман, отац приповедача лазе Лазаревића.

Можели неко стручнији да ми објасни, да ли ово може да се протумачи да су све ове породице сродне? Узевши у обзир да славе исту славу и да се заједно крећу (Овај долазак из Таора тренутно посматрам само као успутну станицу, из правца Херцеговине највероватније).

[Марко Гајић]

Видосава Николић-Стојанчевић, Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника, 1975.

        Опис Доње Бадање у овом издању одговара стању за годину 1903, дакле за период од 10 година пре него што исто село описује књига из мојих претходних објава.
 
Становници села Д. Бадање имају више презимена и презивају се:

У Јоцића мали: Јоцићи 5к, Божићи 2к, Поповићи 3к, Симанићи 2к, Старчевићи 4к, Гајићи 4к, Пурићи 1к, Јездићи 3к, Глишићи 2к, Матићи 2к.
У Јагодића мали: Лазаревић 1к, Ђекићи 3к, Вилотићи 3к, Обрадовић 1к, Ђукановић 2к, Пурићи 3к, Калабићи-Јовановићи 3к, Благојевић 1к, Лукићи 5к, Игњатовић 1к и Аџићи 2к.
У Средњој мали: Росићи 3к, Јањић 1к, Павловићи 2к, Гајић 1к, Сакићи 1к, Аћимовићи-Марковићи 5к, Којић 1к, Тиосављевић 1к, Мандићи 3к, Матић 1к, Вилотићи-Ђорђићи 2к, Вуковићи 2к.
У Митрића (Доњој) мали: Митрићи 4к, Пантићи 2к, Тодорчевићи 3к, Весићи 2к, Максићи, 5к.
У Кику: Петровићи 4к, Максимовићи 5к, Томићи 2к, Антонић 1к, Марковић 3к, Симеуновић 1к, Недељковић 1к и Маринковић 1к.

[Марко Гајић]

Бадањци у аустријској војсци у Дубичком (Аустријско-турском) рату 1788-1791. године

Село се тада звало Бадања, није било подељено на Доњу и Горњу, а припадници одреда чије је седиште било у Брчком су:

Ћиро Вуковић
Вучета Андрић
Ђука Марковић
Никола Пантић
Спасоје Ивановић
Јован Игњатовић
Пане Обрадовић
Васа Јовић
Теодор Михаиловић
Петар Степановић
Вукоман Ивановић
Ђорђе Јагодић

[Марко Гајић]

Погинули у ратовима Србије у 19. веку, у борбама за ослобођење Краљевине Србије:

Доња Бадања:

Гајић-Росић Симеун            35 година
Росић Марјан                      37 година
Живановић Коста                40 година
Вуковић Марјан                  25 година

[Марко Гајић]

За ратове 1912-1918. пописано је чак 97 'умрлих, погинулих и палих' војника из Доње Бадање.

У питању је попис који је 1930. године извршила Краљевина Југославија, састављен према званичним подацима.
Пошто је попис подугачак, и за сваког палог стоје подаци у форми: име - презиме - јединица у којој се борио - година рођења - година смрти - наследник, радо ћу на упит исписати сваком ко затражи жртве своје фамилије, јер би било непрегледно а и требало би превише времена да се све испише.

Ево примера, навешћу све Гајиће са списка:
1. Петар М. Гајић, последња одбрана стараца, рођ. 1862, година смрти 1915, иза њега остао Митар Гајић, земљорадњик из Доње Бадање.
2. Стојадин М. Гајић, регрут без војног распореда, рођ. 1896. године, година смрти 1915, из њега остао Митар Гајић, земљорадник из Доње Бадање.
3. Ђурађ С. Гајић, 4. ч, 2. бат, 6. пеш. пук, 1. позив, рођ. 1885. године, година смрти 1913, иза њега остао Љубомир Ђ. Гајић, земљорадник из Доње Бадање.
4. Цвејо О. Гајић, комора, 2. бат, 6. пеш. пук, 3. позив, рођ 1867. године, година смрти 1916, иза њега остао Војислав Гајић, земљорадник из Доње Бадање.
5. Борисав Ц. Гајић, 4. ч, 2. бат, 6. пеш. пук, 1. позив, рођ. 1891. године, година смрти 1914, иза њега остао Војислав Гајић, земљорадник из доње Бадање.
61. Милутин М. Гајић, београдски жандармеријски одред, рођ. 1887. године, година смрти 1915, иза њега остао Драгољуб М. Петровић, земљорадник из Доње Бадање.

[Марко Гајић]

Као за ратове 1912-1918, и за Други светски рат не могу писати цео списак, већ ћу на упит достављати податке ако буде заинтересованих.

За Доњу Бадању постоје следећи спискови, везани за Други светски рат (1941-1945):

Списак жртава окупатора
Списак бораца НОР
Списак палих бораца НОР-а
Списак/ мој извод из 'Отворене књиге' регистра жртава комунистичких власти након 12. септембра 1944.

Пали борци у НОР-у:

Гајић Д. Трифун
Калабић Ч. Бошко
Којић Ж. Радивоје
Максић Т. Сретен
Марковић В. Никола
Матић М. Станимир
Митић П. Живорад
Недељковић С. Слободан
Сакић О. Чедомир
Стевић П. Добривоје

Додатак: Доњобадањци у Бањичком логору

13. Фебруар 1942, у другом транспорту допремљени Јосиповић Јосипа Лука, опанчар из Бадање и Матић Велимира Станко, земљорадник из Бадање. Стрељани су 5. марта 1942. године.

[Exiled]

Гајићу, ви очигледно знате доста о вашем крају и породицама које тамо обитавају и на томе вам свака част. Али овде се иде мало дубље од таксативних набрајања па би ваљало за почетак да нам кажете јесте ли радили генетички тест и какви су вам реззлтати? Ево ја ћу вам помоћи јер и мене тај крај занима али дајте да прво видимо неке резултате...извињавам се ако сам нешто пропустио...

[Марко Гајић]

Гајићу, ви очигледно знате доста о вашем крају и породицама које тамо обитавају и на томе вам свака част. Али овде се иде мало дубље од таксативних набрајања па би ваљало за почетак да нам кажете јесте ли радили генетички тест и какви су вам реззлтати? Ево ја ћу вам помоћи јер и мене тај крај занима али дајте да прво видимо неке резултате...извињавам се ако сам нешто пропустио...

Хтео сам првенствено да изнесем овде имена људи које сам пронашао из разних извора, да бих уштедео другима време . На форуму Порекла сам нашао податак да је Јагодић из Јошеве радио генетички тест, резултат је Е - V13 PH 1173. Јагодићи спадају у ону групу породица са славом Ђурђиц, које су дошле у Бадању почетком 18. века (по истраживању Б. Милојевића) а касније се селе у Јошеву.

По тексту тог истраживања, који имате горе, многобројне породице су сврстане у исти род, то би био најстарији слој становништва села. Порекло ових породица је по мени Херцеговина, јер се у Гласнику антрополошког музеја из 1964 (Вуков завичај) могу јасно видети терминологија и обичаји који су донети са тих простора. За тачнију локацију херцеговачког порекла бих морао контактирати са поменутим музејом, али јако су неорганизовани. За сада имам само непотврђене теорије о два места: Бијело Поље код Мостара и Видово Поље код Стоца, али не могу их узети здраво за готово. Уколико би се тестирао неко из других породица овог рода и добио исти резултат, онда би могли да потврдимо заједничко порекло.

Интересује ме, да ли неко упућенији зна више о распрострањености E V-13 PH 1173 на Балкану и одакле највише потиче?

[Бранко Поповић]

Поздрав Марко. Ја сам родом од Поповића из Југовића код Горње Бадање. Моја хаплогрупа је Е>Z17264>PH 1173 (DYS 439=9), иста као код Јагодића (разликујемо се на 1/23 маркера), што значи да нам је заједнички предак живео пре једно 400 година. У Горњој Бадањи имаш две породице које имају исту хаплогрупу и то Туфегџићи и Николићи, с тим што први славе Ђурђиц, а други Никољдан. Славе су се мењале али углавном овај род слави Ђурђевдан, Ђурђиц и Никољдан. У Доњој Бадањи, тест преко ''23andMe'' радио је Божић и добио резултат хаплогрупа Е-В13 (без дубље гране), али обзиром на славу врло вероватно да има нашу хаплогрупу. Чини ми се да си ти у сродству са Божићима и Лазаревићима. Ово нарочито када се узме у обзир да су сва три села била једно село по мојој процени раније од 1838 године, можда око 1790 године. По мојој процени овом роду припадају и Арсеновићи, Ковачевићи, Павловићи, Ристановићи, Јовановићи, Савићи, Стевановићи у Горњој Бадањи и Југовићима, и ова три села чине матицу рода у Јадру, док родови у Волујцу, Поцерском Метковићу и Грушићу чине матицу рода у Поцерини. Иначе, матице овог рода имаш у Вардарској Македонији, Далмацији, Босанској крајини, Топлици, Западној Србији и Банату. Колико сам читао, ова хаплогрупа (PH1173 Dys 439=9)је најчешћа међу Грцима, има је нешто међу Италијанима. По мом мишљењу ова хаплогрупа је илирског порекла, дарданског, и учествовала је у етногенези Античких Грка и Македонаца, најмање романизована а касније се прибратила Словенима и од почетка учестује у етногенези српског народа у Македонијама, а касније се проширила надирањем Турака на север и северо запад преко Косова у два таласа ка Шумадији и Црној гори и Далмацији. Наша грана је ишла преко Жабљака, Старог влаха, Ваљева ка месту где је лоцирана данас. Проф др Зоран Николић из Горње Бадање је најбољи познавалац ове хаплогрупе, којој и сам припада, и пише књигу о њој. Ако те још нешто интересује, могу ти дати његов мејл.

[Марко Гајић]

Поштовани Бранко, хвала много на учествовању у теми. Сад сам још више заинтересован око истраживања порекла, требало би повезати све ово и конкретним родословима, што је наравно мукотрпан посао. Али свакако ми је драго кад сам сад сазнао да се пише књига на ову тему, да се покренуло са мртве тачке, јер ми смо један од највећих родова на овим просторима а не знам каква је представа преосталих припадника рода из села, конкретно о предачким родбинским везама. Надам се да ће и о томе бити у поменутом истраживању, јер нити сам рођен, нити сам живео у поменутим селима, те немам то предачко знање.
Баш кад сам први пут загребао површину, Е ПХ1173 ме је упутила на старобалканско становништво, јер се види бројност са једне и са друге стране Дунава.

[Небојша]

Један резултат са 23andMe:

Јагодић, Ђурђиц, Јошева, Лозница, R1a-Z280>CTS3402

Једни Јагодићи из Јошеве су тестирани преко ДНК центра и припадају хаплогрупи E-V13>PH1173.

– Јагодићи су из Горње Бадање, славе Ђурђиц.
https://www.poreklo.rs/2014/04/21/poreklo-prezimena-selo-joseva-loznica/

[Gorance]

  Свака част за Доњу Бадању. Један од кумова ми је родом одатле,Живановић,али га тестирање уопште не занима. Приметио сам у литератури да се не слаже предање о пореклу Живановића. Наиме, на једном месту пише да су дошли из Цикота поч. 20 века,а овде се помиње порекло из Таора, поч. 18. века и то само једна куца 200 год. касније. Можда нисам добро видео, не знам.

[Марко Гајић]

Поздрав, по Милојевићевом теренском раду резултат је да припадају групи породица које су дошле из Таора, могуће је да је он направио грешку тако што их је преко славе сврстао међу овај род, јер су славу могли да промене након доласка у село, али нема шансе да су досељени почетком 20. века, јер је истраживање вршено око 1913. године (знало би се по селу за нову породицу). Једина могућност је да је породица са истим презименом дошла у Бадању после Првог светског рата.

Интересује ме где сте нашли тај други податак, о Цикотама?

[Gorance]

Поздрав Марко. https://www.poreklo.rs/2014/07/11/poreklo-prezimena-selo-cikote-loznica/ Књига је ,,Рађевина и Јадар,, од Боривоја Милојевића. Помиње Живановиће и још неке породице које се помињу у Д. Бадањи и сви славе Ђурђиц. Каже за њих да су старинци у Цикотама и да живе у мали Раковица. Е  сад, колико дуго старинци, изгледа од пре сеоба (по њему). Међутим, код Видосаве Николић Стојанчевић их уопште не помињу у Бадањи. Некако ми све с брда с дола написано или сам ја нешто измешао.

[Марко Гајић]

Видосава је направила монографију о истраживању које су вршили локални свештеници и учитељи, углавном датираним око 1902/3. Тако да је могуће да су у тих десет година дошли. Погледаћу кад будем имао времена оба извора, па ћу упоредити и видети баш где се повезују два села 👍🏻

[Зарожанин Јагодић]

Један резултат са 23andMe:

Јагодић, Ђурђиц, Јошева, Лозница, R1a-Z280>CTS3402

Једни Јагодићи из Јошеве су тестирани преко ДНК центра и припадају хаплогрупи E-V13>PH1173.

– Јагодићи су из Горње Бадање, славе Ђурђиц.
https://www.poreklo.rs/2014/04/21/poreklo-prezimena-selo-joseva-loznica/

Први тестирани Јагодић из Јошеве (E-V13) и други горе  наведен Јагодић из Јошеве (R1a) су иначе рођаци по прадеди (то је  ваљда треће колено, ако се не варам).

Још пар детаља о овом роду: Прадеда Стојша Јагодић је рођ. 1880 у Јошеви и имао седморо деце, од којих горе наведени наводно потичу.
Даљи сродници су у Крнулама. Вук Јагодић (рођ. ~1830 “на Јадру”) је довео Јагодиће у село Крнуле код Владимираца.
Иначе Јагодићи из Зарожја (R1a-YP417) имају предање да су њихови рођаци у 18. век. населили Ступницу на Јадру, која се налази недалеко од Јошеве.

Други тестирани Јагодић R1a је на Јагодић ДНК пројекту навео да ће ускоро тестирати маркере.
Више овом пројекту: https://www.prezime-jagodic.org/

[Саша Драгојевић]

Видосава Николић-Стојанчевић, Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника, 1975.

        Опис Доње Бадање у овом издању одговара стању за годину 1903, дакле за период од 10 година пре него што исто село описује књига из мојих претходних објава.
 
Становници села Д. Бадање имају више презимена и презивају се:

У Јоцића мали: Јоцићи 5к, Божићи 2к, Поповићи 3к, Симанићи 2к, Старчевићи 4к, Гајићи 4к, Пурићи 1к, Јездићи 3к, Глишићи 2к, Матићи 2к.
У Јагодића мали: Лазаревић 1к, Ђекићи 3к, Вилотићи 3к, Обрадовић 1к, Ђукановић 2к, Пурићи 3к, Калабићи-Јовановићи 3к, Благојевић 1к, Лукићи 5к, Игњатовић 1к и Аџићи 2к.
У Средњој мали: Росићи 3к, Јањић 1к, Павловићи 2к, Гајић 1к, Сакићи 1к, Аћимовићи-Марковићи 5к, Којић 1к, Тиосављевић 1к, Мандићи 3к, Матић 1к, Вилотићи-Ђорђићи 2к, Вуковићи 2к.
У Митрића (Доњој) мали: Митрићи 4к, Пантићи 2к, Тодорчевићи 3к, Весићи 2к, Максићи, 5к.
У Кику: Петровићи 4к, Максимовићи 5к, Томићи 2к, Антонић 1к, Марковић 3к, Симеуновић 1к, Недељковић 1к и Маринковић 1к.

Поздрав свима! Пре свега, Марко честитам ти на изузетном познавању историје села Доња Бадања али и околних села, и шире.
Моје порекло са мајчине стране је од Којића из Доње Бадање. И сам сам истражујући порекло са очеве стране (Драгојевић из Горње Сипуље) читао књиге "Рађевина и Јадар" Боривоја Милојевић, "Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника" Видосаве Николић-Стојанчевић, као и "Шабачка Посавина и Поцерина" Војислава радовановић, "Јадар у прошлости" групе аутора итд.
Оно шта сам приметио што се тиче Којића из средње мале села Доња Бадања је нелогичност да се у књизи Боривоја Милојевић - Рађевина и Јадар из 1913. године на странама од 797 до 799 (опис села Доња Бадања) не наводе Којићи, а у књизи Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника где је опис старији 10 година (из 1903.) наводи се 1 кућа Којића у средњој мали.
У књизи Боривоја Милојевић се у опису Рађевског села Липеновић (код Крупња) на страни 707 наводи да су се Којићи доселили из Липеновића (околина Братунца) у Босни почетком 18. века, да су побегли од турског насиља и да славе Аранђеловдан. Крсна слава Којића из Д. Бадање је такође Аранђеловдан. Занимљиво је да се у истој књизи о пореклу становништва села Доња Бадања наводи да су Стевићи и Максићи, који такође славе Аранђеловдан, досељени у првој половини 18. века из Липеновића.
Породично предање Којића је да су пореклом из Босне што ме наводи на помисао да су се можда ове три породице доселиле заједно у Доњу Бадању из Липеновића у Босни.

[Саша Драгојевић]

Испод остављам линк сајта "Меморијал Драгинац" на ком се налази списак убијених Бадањаца од стране нациста 1941. године.
http://memorijaldraginac.rs/donja_badanja.html