ДНК порекло > Народи и њихова генетика

Делимилова хроника

(1/3) > >>

Неродимац:
Делимилова хроника је рукописна књига из 14. века у којој су изведни одломци историје Чешког народа па у њој има интересантних делова које се тичу Срба и Хрвата и њиховој домовини. Одломци из књиге:

Поглавље 1: О ВАВИЛОНСКОЈ КУЛИ

Mezi jinými Srbové, (Међу осталим Србима,)
тu kdežto bydlí Rekové, (а где живе и Грци,)
podle more se usadili, (смештени крај мора,)
až do Ríma se rozminožili. (до Рима се размножили.)

Поглавље 2, O ПОЧЕТКУ ЧЕШКОГ НАРОДА

V srbském národě jest země, (У српском народу постоји земља,)
jížto Charváty jméno je, (Хрватска јој је име,)
V té zemi byl lech, (у њој беше један Лех (данашњи Пољак),)
jemužto jméno bylo Čech. (чије је име било Чех.)

Ten -vraždy se dopustil, (Тај је убиство починио,)
pročež své země pozbyl. (због чега је сву земљу изгубио.)
Ten Čech měl bratří šest, (Тај Чех је имао шесторо браће,)
pro které měl moc i čest — (са њима је имао моћ и част —)
a od nich mnoho čeledi nabyl, (а од њих су биле велике породице,)

kterou jedné noci ech shromáždil, (једне ноћи сви су се окупили,)
I vybral se se vším z země, (и изабрао је сву земљу,)
kteréž Charváty jméno je. (којој је Хрватска име.)
I bral se lesem do lesa, (ишао је од шуме до шуме,)
dědky své na plecech nesa. (деду свог је на раменима носио.)

Па уживајте у тумачењу Делимила и шта је овде хтео рећи.

Imoćanin:
Dalimilova kronika postoji još u jednoj njemačkoj verziji urađenoj u istoj generaciji od jednog praškog dvojezičnog klerika. A postoji i malo kasnija latinska verzija. Tako da je za razumjevanje prvi potez sinopsa ovih verzija.

Imoćanin:

--- Цитат: Imoćanin  Септембар 25, 2021, 12:14:22 поподне ---Dalimilova kronika postoji još u jednoj njemačkoj verziji urađenoj u istoj generaciji od jednog praškog dvojezičnog klerika. A postoji i malo kasnija latinska verzija. Tako da je za razumjevanje prvi potez sinopsa ovih verzija.

--- Крај цитата ---

evo, za ljubitelje filologije, njemačka verzija (latinsku nažalost nisam pronašao na netu):

1.
Dy Windin by den andirn.
Da nun dy Crichin wandern,
Dy sich saczten by das mer
Vnd furn gein Rom mid erme her

2.
Von den sibin brudirn,
Di daz lant woltin furdirn.

[2.] Czu Winden ist ein gegent,
Di ist Grauacia genent.
Do wont ein man, der hijs Tscheche,
Von dem ich hir nach spreche.
Einen mort hat er begangin,
Dar vmb er nahe was gefangin,

Da von er alczu hant
Da virlos sin lant.
Der Tschech hatte ses brudir,
Von den er had gwald vnd ere,
Auch gesindes vil von in.

Er vant sy all mit sinem sin
By enandir in einer nacht.
Darvmb gink er vmbdacht
Mid in allen vs dem land
Grauacia allcuo hand.

Do worden sy wandern
Vs einem wald in den andirn,
Vnd ir kinder mit vnfugin
Sy vff irn achsyln trugin.
Da si in weldin, als ich sage,
Gegangen warn manichem tage,

сɣнце:

--- Цитат: Imoćanin  Септембар 25, 2021, 12:44:23 поподне ---evo, za ljubitelje filologije, njemačka verzija (latinsku nažalost nisam pronašao na netu):

1.
Dy Windin by den andirn.
Da nun dy Crichin wandern,
Dy sich saczten by das mer
Vnd furn gein Rom mid erme her

2.
Von den sibin brudirn,
Di daz lant woltin furdirn.

[2.] Czu Winden ist ein gegent,
Di ist Grauacia genent.
Do wont ein man, der hijs Tscheche,
Von dem ich hir nach spreche.
Einen mort hat er begangin,
Dar vmb er nahe was gefangin,

Da von er alczu hant
Da virlos sin lant.
Der Tschech hatte ses brudir,
Von den er had gwald vnd ere,
Auch gesindes vil von in.

Er vant sy all mit sinem sin
By enandir in einer nacht.
Darvmb gink er vmbdacht
Mid in allen vs dem land
Grauacia allcuo hand.

Do worden sy wandern
Vs einem wald in den andirn,
Vnd ir kinder mit vnfugin
Sy vff irn achsyln trugin.
Da si in weldin, als ich sage,
Gegangen warn manichem tage,

--- Крај цитата ---

У њемачком ономадне Лужичке Србе по обичају називаху Wenden. Стога и у љетопису ријеч Srbove бје преложена истом ријечју.

"Zu Wenden ist ein Gegend,
die "Cravacia" genannt ist. Da wohnte ein Mann, der Tschech hieß".

 " До Венда је крај који се зове Хрватска; тамо живијаше муж по имену Чех".

У чешком језику "лех" није Пољак, него нешто као кнез, господин, имућан сељак.

Ова легенда казује, да је праотац Чех с браћом и својим малим племеном због некакога убијства итбјегао из Хрватске земље, која се находила до Србске, који су сједјели до Грка и распространили се до некадашњих римских крајева.

Овакав ток збивања није немогућ и сасвијем је разумљив имамо ли на уму некадашњи обичај крвне освете.
Ваља не забивати, да је чешко племе само племе на мјесту града Праге, те да је племе Хрвата обитавало у близини. Остала племена Бохемије и Мораве су домородачка и тек касније попримила назив чешкога двора, који је ојачао.
Дакле, чешки Хрвати су по легенди чешке властеле од балканских Хрвата. Та сеоба се десила пређе 11. вијека судећи да су ти Хрвати познати Порфирогениту. То да су ти Хрвати у вријеме Порфирогенита некршћени, не говори много, јер је поганатво било учестало и на Балкану све до 10. вијека.

Тај правац кретања с нашега југа у смијеру Полабља и Поодрја није необичајан судећи, да су и Срби веома рано туда кретали и вјеројатно су и тада биле чрстве политичке везе србских и хрватских племена.

Све указује на то дасу Срби и Хрвати с југа учествовали у етногенези Бохемљна и Лужичана, док обратно није случај.

Imoćanin:
Postavio sam ovo jer je lijep primjer komparativne eksegeze u rijetkim slučajevima kad imamo istovremeni prijevod jednog dokumenta.

Da, njemački autor je koristio izraz "Wenden", a ne zato što mu finese češke verzije ili češke političke perspektive nisu bili poznate (radi se također o praškom kleriku), nego zato što je autor češke verzije termin "Srbi" koristio za sve Slavene koji su naselili Balkanski prostor. (Sad sam i vidio, da je netko manipulirao verziju kronike na srpskoj wikipediji, nije "národě" nego "jazyku" i još na drugim mjestima).

To je već sasvim jasno u dijelu gdje se koristi biblijska legenda o babilonskoj kuli jer se u svim verzijama jezici granaju na velike jezične skupine a ne na "političke" narode. Ima jedan noviji zanimljiv rad koji se bavio ovom problematikom pa ću citirati iz njega:

 Марко ГАВРИЛОВИЋ
„O СРБИMA У ДАЛИМИЛОВОЈ ХРОНИЦИ“
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LXIX (2020) стр. 13–37

„У Хроници Прибика Пулкаве из Радењина из 1374. јавља се слична конструкција, мада је он у много чему јаснији од Далимила, иако се у основи ослања на његово дело. Пулкава наводи да су Словени напустили Сенар, прошли кроз Халдеју и дошли у земљу где сада живе Грци. Словени су одатле упали у Бугарску, Рашку, Србију, Далмацију, Хрватску, Истру и Карниолу (Крањску), које како аутор истиче, Словени држе и у данашње време.”

„Када је у питању контекст помена Срба у Далимиловој хроници, проблематика је нешто сложенија. Као прво, мора се поставити логично питање, да ли је под именом Срби Далимил заправо мислио на Словене? То мишљење је присутно међу истраживачима, али се у дубље разлоге поменутог није улазило.66 Чињеница је да оригинал Далимилове хронике није сачуван. У Бечком, који је најближи оригиналу, али и у већини других рукописа, се спомињу Срби, а интересантно је да се у најстаријем сачуваном, Кембричком и сто година млађем Фрањевачком у првом поглављу уместо њих наводе Словени.67 Могуће да је у предлошку који је пред собом имао преписивач Кембричког рукописа стајао назив Словени, али се у свим рукописима, рачунајући поменути и Фрањевачки, у другом поглављу налази стих: у српском језику (народу) је земља, којој је Хрватска име.68 Податак да се у наведеном стиху из другог поглавља ипак помиње српски, а не словенски народ, говори у прилог томе да је назив Срби највероватније био присутан у изгубљеном оригиналу. Без обзира на то, у најстаријем препису се (не)намерно изједначавају термини Словени и српски народ. Са друге стране, у оба немачка превода се користи израз Winden (Венети) како у првом, тако и у другом поглављу.”

„Такође, потребно је истаћи, да иако Далимилу није било познато значење Склавоније као политичког синонима за Србију, он је практично под земљом Срба означио шири (јужно)словенски простор, чији је део била Хрватска, управо због схватања српског имена као синонима за Словене.”

“На питање зашто су баш Срби, уместо Словена, наведени као народ од кога су постали Чеси, не могу се дати коначни одговори. Улогу у томе је имала чињеница да Срби припадају Словенима, али и Далимилово схватање српског имена као синонима за Словене, затим присуство српског имена на Балкану, али и у близини Чешке.“

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна