Порекло становништва > Како истраживати породично порекло

Предања са елементима натприродних појава

<< < (2/23) > >>

Дробњак:

--- Цитат: Amicus  Март 19, 2017, 05:19:09 поподне ---Зашто да не? :D

Можда смо могли и ово да издвојимо, и да то буде нова тема; ако неко не отвори посебну, пребацимо ову последњу причу у посебну тему.

--- Крај цитата ---
Па хајде помоћниче уредника  :)

Дробњак:
Ево једне од мене коју чух од ђеда.
У касно поподне једног зимског дана, пође са Жабљака, општински службеник на коњу, са хитном депешом упућеном бану Зетске бановине, који се тог тренутка налазио у Никшићу. Требало је што пре стићи у Никшић, што је подразумевало јахање без одмора. По поласку са Жабљака, брзо га је ухватио мрак. Гледајући да што пре пређе преко ветровитих Језера, коњаник није јахао новом џадом, него је ишао старим племенским путем. На руку му је ишао и пун месец, чија се светлост одбијала о снежни покривач и није било шансе да залута у мраку. Племенски пут га је водио поред Вражијег језера. Баш у близини језера покрај једне стене угледа девојку у белој кошуљи, чија се коса вијорила на зимском ветру. Коњаник се упути ка њој да је упита шта ради сама у овој пустињи и треба ли јој каква помоћ. Како јој се приближио и назвао добро вече, угледао је њено неприродно бело лице, необично искежено и ужарене очи. Схватио је да то није никаква девојка, већ авет која у зимским ноћима лута овим пустим пространством. Авет у женском облику је тог тренутка скочила на службеника и његовог ата покушавајући да га смакне на земљу. Коњ се дао у трк али авет није посустајала него је сваког тренутка хватала час коња за реп, час несретног човека за капут, чакшире или косу. Час је била испред коња, час иза. Њене руке са дугим ноктима су гребле сапи ата, који је у очајању њиштао. Борба са авети је потрајала неко време док човек не угледа светла усамљене куће покрај пута. У том тренутку га је авет оборила са коња и вукла га по снегу а несретни човек је из свег гласа запомагао. Његове крике зачуше Чупићи који су баш тада сели за трпезу да вечерају и помисливши да су неког намерника напали курјаци, истрчаше из куће са оружјем и упаљеним лампама. Кроз ветровиту ноћ су пратили крике и њиштање коња док не наиђоше на човека који сав разбуцан и унезверен лежи у снегу, а мало даље нађоше и његовог коња узнемиреног и знојавог. Несретника уведоше у кућу а коња у стају. Један од укућана узвикну кад је коња довео под светло лампе и позва укућане да дођу. Имали су шта и видети. Сапи коња су биле изгребане до крви. Узалуд су покушавали несретног човека да смире али се он сав тресао и знојио. Није могао доћи до речи. Са првим зрацима сунца, онемоћалог су спаковали у саонице и одвели пут Жабљака лекару. Успут, домаћица која је седела на саоницама крај несрећног човека, примети да му је коса сва поседела. Данима је општински службеник лежао у жабљачкој болници у бунилу и са температуром. Коса му је заувек остала седа. А иза њега и његових спасилаца оста ова прича.
Како је чух тако вам је преносох.

Nebo:

--- Цитат: Amicus  Март 19, 2017, 04:18:57 поподне ---Приповедања о натприродним појавама у Барањи не недостаје.

--- Крај цитата ---

Ја сам слушао у селу моје бабе о вештицама са брда Аркањ (Harkany, ваљда), или како тамо (јужније, источна Славонија) кажу - Аршањ.

Nebo:
Мој ђед је, Бог да му душу прости, својој ђеци причао ноћима неке страшне приче са натприродним елементима, које је тобож сам проживео.
Сећам се (препричавао ми је мој отац) једне како је, идући за Подгорицу преко Матешева, видео човека са крилима како лети, и повремено бљује пламен, те га је он тако целе ноћи пратио и видео како улази у једну пећину, али није смео да прилази. Крилати га је приметио и одлетео негде бљујући ватру...
Он је то знао јако уверљиво да исприча, да ђеца после у страху ни у WC нису смела отићи (то је наравно био "пољак" ван куће), него су трпели до јутра.

По опису, радило се о змају или здухачу из народних прича.
О овоме је писао и наш Ивица Тодоровић у раду "Митске представе и идентитет у Горњем Полимљу и околним областима".

Селаковић:
Не знам шта је истина у овој Дробњаковој причи у којој човек за ноћ оседе у борби с аветињом, али сам сигуран да ми је пар длака на глави оседело само читајући ово :)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију