Порекло становништва > Како истраживати породично порекло

Предања са елементима натприродних појава

(1/23) > >>

Amicus:
Сјајно, Волфе! :D

Тек синоћ сагледах ову тему, и с пажњом прочитах сваку од прича.

Написано је без сумње вредан траг о људима, чија имена и године у родослову представљају тек скелет онога што су они заиста били. Оваквим белешкама, коментарима, ти изврсни људи се овековечују.

То би заиста требало постати саставним делом наших истраживања. Бележење приповести о људима које смо знали, који су нам остали у памћењу по својим особинама, животима, делима. На неки начин, то је дуг нас живих према њима, који су нас створили оваквима какви јесмо. ;)

Иначе, ово ме подсети на причу коју записах давне 2009. године, а коју ми је више пута приповедао мој покојни деда (Милош Товјанин).

ЂОРЂЕ И ВИЛЕ
Ово је једна прича која је збила на концу XIX века негде у равницама Паноније, у атарима барањких села, касно у ноћи, некад после поноћи...

Главни ликови:

* Ђорђе (од мог деде прадеда)
* два коња вранца
* виииле
Дакле прича почиње овако:

Било је то топло летње вече, а Ђорђе (тада момак) беше прегао коње у кочије, да се крене у Мохач у сватове. Пошто Мохач није био баш близу, да би се дошло на време, требало је поћи дан пре, у предвечерје, и целу ноћ путовати да би са зором стигло у град. И тако и би, негде у сумрак, с камџијом и кајасима у рукама пође Ђорђе на пут који ће памтити до краја свог живота.

Како се село полако губило на хоризонту пала је ноћ, а пун се месец ухватио, па се све види као по дану. Са два упаљена фењера јездиле су кочије по ноћи као по облацима... Како је ноћ пролазила и они су одмицали све даље и даље.

Све до једног моста.

Ту се коњи зауставише, кочије мало заљуљаше, и оне стадоше. Одједном се човек нађе у чуду.

Један ударац бичем, други ударац јаче, и јаче - коњи се с места не макоше. Видевши да коњи не реагују, сиђе се с кочија да види шта им је, загледа, види све је у реду, мало се измакну и попе се на мост.

А под мостом ори се коло, одјекује музика и вриска девојака - а доле никог ни од корова, само облесак месечине на води која испод немо протицала. Жамор није престајао.

Избезумљен, хита Ђорђе назад у кочије. Шиба коње, они стоје, а кочије пођоше сама, ал' унатраг низ брег! Сјурише се кола неколико метара па се уставише, и онда поново настаде мир.

Кад се Ђорђе мало прибрао, сиђе поново с кочије, стаде пред њих па загледа оне штранге (каишеви с којима су кола везана за коње), а оне све искидане, зубима кидане.

Те штранге су висиле на зиду у нашој старој кући до Другог светског рата, после се не зна куд су нестале или бачене...

- А да ли је стигао на свадбу?
- Стигао је.
- Како?
- Не знам, Бог зна.

Селаковић:
Амикусе, ово веома подсећа на приче о људима, коњима и вилама које је мени исто деда причао. Нисам их никад записао, али сам га једном приликом снимио помоћу диктафона. Само да успем наћи то.

Amicus:

--- Цитат: Селаковић  Март 19, 2017, 03:36:39 поподне ---Амикусе, ово веома подсећа на приче о људима, коњима и вилама које је мени исто деда причао. Нисам их никад записао, али сам га једном приликом снимио помоћу диктафона. Само да успем наћи то.
--- Крај цитата ---

Приповедања о натприродним појавама у Барањи не недостаје. Ово је само једна од многих. Иначе, из неког разлога, немало их се везано управо за поменутог деда Ђоку. Деда Ђоко је канда био склон таквим сусретима. ;)

Било би одлично ако нађеш поменути снимак. Размишљао сам и сам више пута, како би било добро нешто снимити, али то мора бити тајно да не знају. Јер тада се приповест преноси са посебним надахнућем. :)

Дробњак:
Било би занимљиво када би отворили нову тему само за овакве приче које смо слушали, или слушамо, од наших старих. Небитно да ли су учесници у њима наши преци или људи из њихове околине. Што би Англосаксонци рекли, посебан одељак за folktales.

Amicus:

--- Цитат: Дробњак  Март 19, 2017, 04:52:11 поподне ---Било би занимљиво када би отворили нову тему само за овакве приче које смо слушали, или слушамо, од наших старих. Небитно да ли су учесници у њима наши преци или људи из њихове околине. Што би Англосаксонци рекли, посебан одељак за folktales.
--- Крај цитата ---

Зашто да не? :D

Можда смо могли и ово да издвојимо, и да то буде нова тема; ако неко не отвори посебну, пребацимо ову последњу причу у посебну тему.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију