Порекло становништва > Србија

Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату

(1/51) > >>

Мића:
Кулизе се помињу на више места на овом форуму и порталу, а не постоји посебна тема на форуму (иако постоје два одлична текста на порталу Порекло), па реших да то исправим . Зову их још светоминци, мратинци, а на овом форуму и мратинштаци. Кулиза је, иначе, погрдно име, дато овим родовима од њихових суседа у значењу улизица (на латинском culus = стражњица).
Трудићу се да не понављам већ написано, већ да, за почетак, на једном месту сакупим досад објављено (линкове) али и подстакнем друге чланове форума да дају свој допринос. Идеју за наслов теме сам позајмио од текста објављеног на порталу Порекло, у ком је објављена студија Радослава Љ. Павловића  “Кулизе (порекло и старина)“, објављену у Гласнику Етнографског института Српске академије наука 1952. године:
http://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/
Аутор студије помиње на више места теорију о пореклу Кулиза од средњовековних рудара Саса. Помиње и предање код неких Кулиза о пореклу од владарских породица Бранковића и Мрњавчевића. Студија обилује вредним подацима, али је по мом мишљењу закључак да су Кулизе пореклом из северне Албаније је погрешан. Ова теза се изводи из арбанашког порекла речи Кулиза, тј. наставка –за.
Следећи је текст је написао наш форумаш, Синиша Јерковић: http://www.poreklo.rs/2013/10/13/cocici-sasi-medju-srbima/
Закључци његове анализе су:

--- Цитат ---1. Саси рудари, поријеклом из Њемачке Рајнске области населили су у средњем вијеку Србију
2. Присутност Саса на подручју Копаоничке рудне области је историјски потврђена и документована чињеница
3. Простор Копаоника је задржао висок проценат старог, средњевјековног становништва
4. Ћоћићи из Александровачке жупе поријеклом су из мјеста Шошиће на Копаонику
5. Генетска анализа Ћоћића показала је припадност хаплогрупи I2-М223 P78 која није типична за Србе, али је веома карактеристична за подручје сјеверозападне Њемачке
6. Генетски најближа подударања тестирани Ћоћић има са појединцима из Њемачке Рајнске области одакле су доселили Саси на подручје Балкана у Средњем Вијеку
Након свега наведеног да ли можемо одговорити на питање постављено у наслову текста- Да ли су Ћоћићи Саси међу Србима? Са великом вјероватноћом можемо одговорити потврдно. Тестирање Ћоћића на већем броју маркера, као и тестирање већег броја породица Копаоничке рудне области свакако би ову могућност подигло на виши степен. Потомци Саса сасвим сигурно носе и неке друге хаплогрупе, и само упоредном анализом историјских, етнографских, лингвистичких и генетских података можемо доћи до правилних одговора.
Зато би од велике помоћи било шире истраживање које би генетски истражило не само тзв. Кулизе у Србији, већ и католичко становништво рударских центара у Босни (Вареш, Какањ, Крешево, Олово), слично становништво у Македонији и Бугарској, Трансилванијске Сасе као и њемачко становништво Рајнске области. На основу тог истраживања би могли да се извуку убједљивији и валиднији закључци о поријеклу њемачких рудара средњег вијека и преживјелим елементима у нацијама домаћинима.
Како год, ова кратка анализа може да буде први корак у проналажењу одговора на питање: гдје су нестали Саси? Они би и данас могли да буду међу нама. Можда и не говоре њемачки и не знају ништа о рударству и крсте се са три прста, али ако језик и култура умиру, гени остају вјечно да живе и показују шкрт, али дубок траг свјетлости у далеку историју овог народа баш као некад њихов фењер у рударским јамама Копаоника.

--- Крај цитата ---

Мића:
Досад сам написао само оно што већ знамо  :)
Радољуб Глигоријевић у својој књизи „У престоници војводе Мркше“ даје преглед породица у селу Штави на Копаонику:

--- Цитат ----засеок Миочиће (Мијочиће): Радисављевићи, Гавриловићи, Стевићи и Нешићи.
-засеок Жељево: Јовићи, Миленковићи (Гавриловићи), Митровићи,  Вучковићи и Младеновићи
-засеок Малкићи:  Танасковићи, Смилићи, Милетићи и Гавриловићи
-засеок Трешница: Јовићи, Лазаревићи, Стојковићи, Симићи и Виторовићи
засеок Добро Брдо: Миленковићи, Ђокићи и Митровићи
-засеок Крњци: Милетићи, Гавриловићи, Симићи, Смилићи и Милићи.
Из Штаве се, после ослобођења од Турака 1878. године, одселила породица Ковачевић. Три брата су отишла у три различита правца – у Тмаву код Куршумлије (сада Петровић), у Калудру, код Прокупља (задржали презиме Ковачевић), и у Паваштицу, код Куршумлије (сада Ристић). Четврти брат је остао у Штави и није имао потомака.
Фамилије у Штави славе Светог Мину, осим засеока Крњци, чија је слава Свети Агатоник, који сваке године пада 4. септембра. Литије у Штави се одржавају на Богојављање и Мали Спасовдан.
--- Крај цитата ---

mladjo:
Икона св.Мине, једна од неколико верзија:



Извор: СПЦ

mladjo:
Извините на питању, Кулизе славе и св.Мину и св.Мрату?

Мића:

--- Цитат: млађо  Јул 03, 2016, 01:42:44 пре подне ---Извините на питању, Кулизе славе и св.Мину и св.Мрату?

--- Крај цитата ---
Свети мученик Мина и свети краљ Стефан Дечански - Мратиндан су два свеца која се славе истог дана, 24. новембра по новом календару (11. новембра по старом календару). Неке Кулизе славе св. Мину, а неке св. Мрату. У Штави у Копаонику, на пример, славе св. Мину.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна