Грешке у годинама старости на попису 1863.

Порекло становништва > Како истраживати породично порекло

<< < (2/3) > >>

Đorđo:
наилазио сам више пута да су се људима по надгробним споменицима увећавале године живота понекад чак и по 15 година, тако да је и то била пракса коју треба имати у виду

Platin:
Слажем се да су године понекад уписиване описно.
Нисам још био у прилици да помоћу црквених књига проверим податке из пореског пописа 1863. године, али то стиже кад тад :)

Приметио сам да у књигама умрлих буде старих од 70 или 80 година... Нису сви умирали "округло", него је било "ма има 80"... плус минус...

Можда најчешћа грешка, боље рећи манипулација, је била код младиних година на венчању. Погађате - смањивало се. Ни младожење нису баш увек уписане тачно.
Наравно, рађања буду током године мање више равномерно а венчања највише у новембру и јануару (пре и после Божићног поста). Неко има 22 године и месец, а неко 22 године и 10 месеци на венчању. Обома може да се упише "22"...

Увидом у књиге рођених се све врло лако среди.

Јосиф из Трбушнице:
Све је то стога што у "неписменим" културама људи не маре за мерење времена на начин како се то мери у "писменим". Њима бројеви у том смислу не значе ништа. Дете буде уписано у књигу крштених, али његови родитељи тај податак не доживљавају административно. Није им било важно, јер на њиховом хоризонту тако нешто не постоји, пошто нема реалну вредност. Време се мерило другачије, традиционално - годишња доба, празници, ванредни догађаји (нпр. ратови). фала Богу, тад није било рођендана и сличних бреспослица.

Моја мајка нема појма који јој је датум рођења. Баба вели да је то било "неђе око Петрова дана". :) Зато многи старији људи, као што се зна, имају фиктивне датуме у документима. А за наше старе не верујем да су и сами знали тачно колико им је година.
Отуд и та заокруживања.

Чуо сам пре неку годину занимљив догађај који је испричала лекарка која је негде 80-их радила у једној забити у источној Босни међ нашим муслиманима. Дошла јој нека цура, жали се на невољу... Ова установи да је мала трудна. Па пошто је требало установити, јелте, и тачно време кад се тај весели догађај збио, да би се одредило колико је прошло од зачећа, она навали да и то утврде. Цура никако није могла да се снађе, не само који је то дан био, него и који месец. На крају није имала како друкчије објаснити, па рече да је то било "кад се вукло ђубре". ;D

Онај с ону главу:
Не бих се сложио са веровањем попису из 1863. Управо сам упоредио податке за претка за ког не знам кад је рођен, јер је пре 1837. кад се уводи обавезно уписивање у матичне књиге у Србији, један син му је рођен 1840, други 1851, једна кћи 1842, једна 1844. и трећа 1846.

У попису је за њега наведено да има 46 година, дакле рођен 1816. или 1817. Међутим за старијег сина је наведено да има 20 година (као и за снаху), а за млађег 10. Пошто сам прилично сигуран да је матична књига коју је поп водио аутентична, јер се бележе рођења како се дешавају, па и мастило не буде исто, некад ни рукопис јер се поп промени, ја верујем књигама. А оне одударају од пописа.

Даље, помињу се само две кћери. Нема најмлађе по имену (Станка). ОК, можда је једно дете умрло. Али се најстарија кћи, Станојка, рођена 1842. помиње као да је рођена оне године кад је рођена Станка. Нека буде и да су то помешали и да се Станојка можда удала (има већ 21 годину) или је и умрла, ко зна. Онда би године Станке биле опет пријављене бар 1 годину ниже него што јесу. Исто важи и за средњу, Марију и за млађег сина, а код старијег сина, ожењеног, то су најмање две а можда и целе 3 године.

Све у свему, ја препоручујем ослањати се превасходно на књиге рођених и крштених кад год је могуће, оне су најсигурније, па онда књиге венчаних, па тек онда попис и књиге умрлих.

--- Цитат: Златан Јун 03, 2019, 01:35:32 поподне ---Ја такође имам једну недоумицу у вези година у попису 1863. године.

По породичном предању сам имао претка који је живео 100. година.
Исто му пише на споменику (Живео своји' 100 година"), уз датум смрти децембар 1929.

Међутим, на попису 1863. је уписан са 24. године, што значи да је рођен 1839. године.
С обзиром да му се први син родио 1863. године (из матичних црквених књига), а имао их је још 2, 1866. и 1867. године, његово рођење из пописа делује веродостојно и поклапа се чисто по неким логичним годинама рађања деца.

Међутим, ако је поверовати надгробној плочи, он је рођен 1829. године и децу је правио тек у 4. деценији живота.

Његова мајка је на попису имала (заокружених) 50 година, то значи да је рођена око 1813. године.

Ако је веровати попису, родила га је са 26 година.
Међутим, ако је веровати надгробној плочи, већ га је родила са 16 година.

Мало ме логика више упућује на тачност пописа овај пут, али исто тако може бити и грешка у годинама старости.

--- Крај цитата ---

Platin:
Једино је сигурно ако се прво све књиге прегледају, па се онда упореди.

Може да буде врло занимљиво, али и тешко за спровођење, ако се венчавање није дешавало у парохији одакле су поменута деца. За синове је то мање-више очекивано, за ћерке баш и није, али није немогуће.
Постоји такође могућност да неко и умре у другом месту и да буде тамо прокњижен. Не постоји нека пречица у овом случају, него само ишчитавање много књига.

Нажалост, књиге су у кнежевини почеле да се воде тек 1837., што није тако дуг период.

Навигација