Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Bokez]

Кекер, Ђурђевдан, Округлица, Пашино Поље, Жабљак, I1-P109
Слабо су се трагали. . (Лубурић, 1930)

Слабо су се трагали јел се то мисли слабо су се множили, нема их пуно.
И јесу ли од Гргуревића или Гргуровића? Који је исправнији навод?

[Небојша]

Слабо су се трагали јел се то мисли слабо су се множили, нема их пуно.
И јесу ли од Гргуревића или Гргуровића? Који је исправнији навод?

Ја сам тако схватио, слабо се расељавали, множили. Гргуревићи су у питању. Од Златнопојасовића имамо још тестиране Шљиванчане и Шушиће, тако да је генетика и овај пут потврдила предање о сродству.

[Небојша]

I2-S17250

Владисављев, Србија
Симић, Трстеник, Србија
Зорић         
Ребић            
Милојковић, Србија
Родић, Аранђеловдан, Рипањ/Београд, Србија
Ковачевић, Србија   
Маровић         
Томић, Србија
Анчић               
Жутковић, вероватно Црна Гора, или Херцеговина      
Богдановић               
Чепрњић, Илиндан, Херцег Нови, Црна Гора
Ранисављевић, Србија   
Радовић, Зачеће Св. Јована, Крушевице/Херцег Нови, Црна Гора   
Цукић, Лазаревдан, Елемир/Зрењанин, Србија
Анђелиновић                  
Радосављевић, Србија
Паламаревић               
Вујатов      

- Родићи из Рипња се наводе у литератури као огранак Качаревића који су пореклом из Куле у Лици. Међутим, како Качаревићи славе Лучиндан питање је да ли постоји веза по мушкој линији са Родићима.
- Према једној верзији, Чепрњићи су досељени из околине Билеће крајем 17. века, док су према Накићеновићу (Бока) дошли са Грахова у 18. веку.
- Цукићи су досељеници непознатог порекла (Ердељановић, Срби у Банату).

I2-Z16983

Панић, Јовањдан, Сарајево
Андрић
Меселџија, Јовањдан, Босанска Крајина

- још једна потврда за Меселџије из околине Гламоча. Овом генетичком роду припада већи број крајишких породица са славом Св. Јован.

         

[Небојша]

I2-S17250   
      
Чусто, БиХ
Халиловић, БиХ
Чајић, БиХ
Хаџић, Добој, БиХ
Челиковић         
Мехмедовић            
Никшић, Јелеч/Фоча, БиХ
Кекић, БиХ
Имамовић, БиХ
Црналић, Приједор, БиХ
Тодоровац, Бања Лука, БиХ
Белегић, Нова Опара/Нови Травник, БиХ
Чајић, Дервента, БиХ
Рахмановић, Средња Босна, БиХ
Лушија, Бусовача, БиХ
Корјенић, БиХ
Јусуфовић         
Ћордић, Приједор, БиХ

I2-Z16983

Палангић, Заљево/Бар, Црна Гора


I2-S17250

Модрић, Госпић, Хрватска   
Сумић, Сплит, Хрватска
Павичић   
Ројић         
Шарић, Промина/Шибеник, Хрватска
Пешут, Ловинац, Хрватска
Тошић, Развође/Промина, Хрватска   
Спречкић, Средња Босна, БиХ
Копаран, Средња Босна, БиХ
Модрић      
Пранчевић

I2-Z16983

Рувић, Хрватска

[Небојша]

I2-M423      
      
Чучковић         
Вукадиновић   

- Резултат Чучковића потенцијално важан за Чучковиће из Глине (хаплогрупе I2-Z16983 и N2-P189.2). Чучковића Лучинштака је било у Херцеговини.      
         
I2-CTS5966   
      
Малобабић, Никољдан, Вргинмост, Хрватска
Башић               
Клашња, Ђурђевдан, Цетинград, Кордун, Хрватска
Борка, Никољдан, Омољица/Панчево, Србија

- Клашње су готово сигурно у вези са њиховим презимењацима из Лике (иста слава, I2-Y3120)
- Борке су старији досељеници из Хрватске

I2-Z17855
            
Павловић, Србија
Петровић, Србија
Милошевић, Србија         
Мирковић, Хрватска
Пејовић, Никољдан, Ријека Црнојевића/Цетиње, Црна Гора
Вујновић      

- Пејовићи су Горњаци из Цеклина
- Вујновићи су вероватно у вези са Вујновићима Јовањштацима (кластер Мириловића) из Лике и Горског Котара.
   

I2-M423

Бркић, БиХ

I2-CTS5966   

Челић, БиХ         

[Небојша]

E-M215
Раић, Србија

E-V13
Вујас, Котор, Црна Гора
Аћимовић   
Марковић      
Пејчић         
Апостоловић, Трстеник, Србија
Мијић

E-M123>M34         
Павловић, Србија

E-M123>M34>L29 (M84)         
Бугариновић, Ђурђиц, Севојно, Ужице, Србија
Стевић   

- Bugari (Bugarinovići) je treća starija porodica gotovo u zajednici sa pop Damnjanovim društvom, čiji je predak Anđelko Bugarin neobično odeven, neobičnog govora, hoda i kretanja, prost i neokretan, došao iz okoline Premćana u Donjem Kolašinu i naselio se odmah do popa Damnjana. Bugara je danas mnogo raseljenih; toliko su se izmenili da se smatraju najjačom prodicom u Sevojnu, ima ih 15 kuća, slave Đurđic. (Љ. Павловић, Ужичка Црна Гора)
         
E-V12>V32         
Стокић   


E1b-M78>L677            
Бракић, Приједор, БиХ
Језерак, Ровине/Градишка, БиХ      

E-V13            
Кантаревић, БиХ
Селмановић, Брда, Црна Гора
Мехмедовић         
Берковић, Сарајево, БиХ
Шабић, БиХ   

E-V13>L241            
Мемић            
Коњхоџић, Мостар, БиХ
Шаљић, Кладница/Сјеница, Србија

- KONJHODŽIĆ (m), u Ljubuškom i Humcu kod Ljubuškog. U Humac su Konjhodžići doselili "na svoje" iz Ljubuškog. Početkom XX vijeka u Humcu su bile tri kuće Konjhodžića. Ima ih nastanjenih i u Mostaru, Tuzli i drugim mjestima. Prezime je složeno od zoonima konj i prezimena Hodžić.


E-L29         
Матијашец, Загорје, Хрватска
      
E-V13         
Некић, Модрича, БиХ
Пуљић, Средња Босна, БиХ
         
E-V13>L241         
Иванић   
Калем, Вареш, БиХ

[Небојша]

R1a-Z280>CTS1211>CTS3402         
Љепава, Лучиндан, Требиње, БиХ
Вукелић   

- LJEPAVA (p), Poljice (Popovo) i Buna (Bišće, Mostar). Ogranak su velike rodovske grupe Ivaniševića iz Poljica. U Popovu se održalo predanje o dječaku Ljepavi koji je odveden u janjičare i postao paša. Kada je taj paša došao u Trebinje, «dozvao je Poljičane i upitao ih da li im nešto treba, Poljičani su se paši požalili da su im drugi oduzeli zemlju pod Ravnom. Paša im je dao pismenu potvrdu da je to njihova zemlja i oslobodio ih plaćanja poreza. Nije im kazao ko je. U Bunu su Ljepave doselile oko 1860. godine iz Sedlara u Popovu. Slave Trojčindan (?). Ljepava ima nastanjenih i u Mostaru.

R1a-Z280>CTS1211         
Предовић (могуће крајишки Предојевићи)   
Радека

- Радеке са славом Часне Вериге припадају хаплогрупи E-V13. Ово могу бити Радеке са славом Мратиндан, у том случају би се резултат добро уклопио у резултат Калембера (Мратиндан, R1a-Y2613).

R1a-M458>YP417         
Плећаш, Јовањдан, Крајина
Лукић

- Потврда резултата личких Плећаша


R1a-Z280>CTS1211>CTS3402            
Турић, Завидовићи, БиХ
Еминовић, Сјеница, Србија

R1a-Z280>CTS1211            
Делибашић, БиХ
Салкић, Клокотница/Добој Исток, БиХ

R1a-M458>YP417            
Поповић, Црна Гора

R1a-M458>CTS11962.1 (R-Y23108 YSEQ)            
Сијарић, Бистрица/Бијело Поље, Црна Гора


R1a-M512         
Влахов, Хрватска
      
R1a-Z280>CTS1211>CTS3402         
Лабудовић, Тешањ, БиХ
Златић, Хрватска
Будак, Свети Рок/Ловинац, Хрватска
Јураић, Герово Тоуњско/Тоуњ, Хрватска
         
R1a-Z280>CTS1211         
Јајац, Далмација, Хрватска
Шкртић, Карловац, Хрватска
         
R1a-M458>YP417         
Нинић

R1a-M458>L260         
Саламунић/Шаламунић, Далмација/Лика, Хрватска
Марин, Хрватска

[Небојша]

I1-L22>P109            
Гарић         
Сератлић, Никољдан, Шавник, Дробњак, Црна Гора
Вишњић, вероватно Крајина

- Сератлићи су огранак Балотића. Од њих су се, како изгледа, одвојили пред крај 15 века. Садашње су презиме добили по некоме претку који је, веле, јахао коња као сератлија. Тај њихов предак је био, причају, брат Томе Балотића, по коме се презивају Томићи. Можда је овај Балотић био у турској војсци у одреду сератлија. У старој турској војсци сератлијама су се називали крајишници, т.ј. они који бране крајину, границу. Из народног предања сазнајемо, да су Дробњаци у најстарије турско доба давали султану неки број људи у војску. Њихов су огранак Јегдићи. До пре око 70 година сви Сератлићи су становали у Превишу, а тада се стану исељавати у Горњу Буковину, где су им до тада била катуништа. Први се тамо иселио Милутин Бјелаков око 1862, а за њим Митар 1870. Доцније су се досељавали и други. Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан. (Лубурић, 1930)
         
I1-Z63>Y7075 (BY332)         
Томић, Србија
   
I1-Z63>Y7075>Y13946            
Павловић   


I1-M253            
Половина, Тјентиште/Фоча, БиХ
         
I1-Z63>Y7075 (BY332)         
Омеровић         
            
I1-M227            
Шукурица, Бијело Поље, Црна Гора
Зорлак, Зорлаци/Горажде, БиХ

- ЗОРЛАК, Савремено презиме y Горажду у Босни. Води порекло од турског индеклинабилног придева zorli y значењу силан, обестан. (В. Михајловић, Српски презименик)

I1-Z58            
Хусаџиновић, Брчко, БиХ


I1-L22>P109            
Месић, Хрватска

- Потврда једног ранијег резултата. Вероватно је реч о Месићима из Лике.

I1-Z63>Y7075>Y13946         
Мудринић, Богатић/Дрниш, Хрватска

[Зрно]

Mudrinići su katolici od davnina.

[Небојша]

R1b-L51>U106>L48>L47>Z159   
Недељковић   

R1b-PF7558         
Ивковић, Слатински Дреновац/Чачинци, Хрватска

R1b-L51>U106>L48>Z326            
Фржина, Радовчићи/Сребреница, БиХ


J2b-M205         
Слијепчевић, Св. Симеон Богопримац, Горња Радња/Теслић, БиХ
Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево/Босанско Грахово, БиХ
Вишекруна, Јовањдан, Босанска Крајина, БиХ
Деспинић, Јовањдан,Отишић/Врлика, Хрватска
Трикић, Вартоломијевдан, Дрвар, БиХ

- Двојица Вишекруна M205 бацају сумњу на онај резултат Вишекруна J1 из Бања Луке. Односно не на сам резултат будући да је он регуларан, већ на оригиналну хаплогрупу рода. Вишекруне из Грахова су пореклом из Отона у Далмацији, а исељавали су се масовније у Поткозарје, околину Мркоњић Града, итд.
- Трикић (огранак Кецмана из Унца) и Деспинић су потврда неких ранијих резлтата.

J2b-M241>L283         
Кошутић, свакако Крајина

- Резултата интересантан за групу крајишких родова J2b-PH1602 са славом Лучиндан. Кошутићи су и према литератури део овог "рода".

[Небојша]

J2b-M205
Чолакхоџић, Мостар, БиХ

- ČOLAKODŽIĆ (m), Presjeka (Mostar). Porijeklom su, navodno, iz Azije. U Presjeku im je došao "pradjed" iz Uboska kod Ljubinja. Početkom dvadesetog vijeka bilo ih je pet kuća. Čolakodžići su nastanjeni i u Mostaru.

J2b-M241>L283            
Субашић, Босанска Крајина, БиХ
Бајрић   

J2a-M67
Куштрић
         
J2a-L26
Зукић


G2a-L30>PF3345
Стјепановић, Стевањдан, Паочићи/Вишеград, БиХ

- Вероватно постоји веза са Тртовићима (Стевањдан) из Нове Вароши.

J1-CTS5368
Росић, Чачак, Србија
Бабић
Милошевић
Батрићевић, Подгорица, Црна Гора
Јацковић (можда занимљиво због оних Јаковића)
Деклић, Хрватска   

- Резултат Батрићевића је интересантан, пошто може бити да смо са њим открили и хаплогрупу једног дела Вељокрајана.

Batrićević, i kao: Veljokrajanin, u Herakovićima (Velji Kraj), Cetinje. Od njih su u: Žanjev Dolu (Cuce), kao: Ljesar, Vulović, Gavrilović, Jovečki, a u Mircu, prema Grblju kao: Peraš, a jedni su se preselili u Srbiju; od Herceg-Novog odseljeni u Meku Grudu (Bileća) kao: Gaćina = Gaćinović a ranije kao: Sikimić; Bratićev Do u Zovinom Dolu (Cuce) i kao:
Batrićević - Lukač; Carine (Nikšićka Župa), porijeklom iz Zovina Dola u Cucama
Batrićevići, bratstvo na Carini
Batrićevići, bratstvo u Veljem Kraju
Batrićevići (Lukači), bratstvo koje je živjelo u selu Zovini
Batrićevići, bratstvo u Cetinjskom Plemenu

I2-L38
Вукосављевић, Хрватска

I2-L1287>L233
Радан, Дубровник

I2-M223>A427         
Станишић, Хрватска

Q-M378>Y2209>Y2225
Пударић, Корчула, Хрватска

[Nebo]

I2-S17250

Радовић, Зачеће Св. Јована, Крушевице/Херцег Нови, Црна Гора   

Радовићи су највеће братство у Крушевицама. Ту су дошли са Луштице, а неко предање говори да су најдаљом старином из Мораче.

У млетачком катастру из 1702. године у Крушевицама постоји само један дом Радовића - Вуко Радовић са шесторо чељади. Биће да је то и први досељеник од овог рода у Крушевицама.

(Милан Милановић, „Бајкове Крушевице“)

У Забрђу на Луштици постоје Радовићи настали од претка који се доселио из Црне Горе крајем 17. века, само што они славе Светог апостола Андреја. Такође, у Клинцима на Луштици је раније постојао род Радовића, за које се сматра да су изумрли током 17. века. Можда су крушевички Радовићи настали од једног од ова два рода.

Што се њихове славе тиче, слава Зачеће Светог Јована је честа слава у Крушевицама, тако да је родоначелник крушевичких Радовића могао узети нову славу при досељење у Крушевице.

https://www.poreklo.rs/2017/10/19/lustica-naselja-i-poreklo-stanovnistva/

На Луштици имамо тестираног Бабовића (Радованићи) РН908, па би и ту могла постојати нека веза.

[Nebo]

Према једној верзији, Чепрњићи су досељени из околине Билеће крајем 17. века, док су према Накићеновићу (Бока) дошли са Грахова у 18. веку.

Вероватније да је тачно ово прво, сами Чепрњићи имају предање да су старином из Чепелице (Билећа), а у Суторину и околна места дошли крајем 17. века са Саватијем Љубибратићем.

[Nebo]

I2-S17250

Анђелиновић                  

Има неких Анђелиновића у Дероњама у Бачкој, ту досељени после Другог светског рата из околине Пирота (село Црвена Јабука).

[Небојша]

На овој мапи ће бити сви тестирани Срби са 23andMe (познате локације).

https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1sxXWVjkdBOBnDryk1LljsJIzOMKQY5xM&ll=43.96683920603282%2C20.614557914843758&z=7

Како је могуће отворити највише 10 поља, засебне спискове имаће само заступљеније хаплогрупе, док ће под "остали" бити заведени припадници I2-L23, I2-M26, I2-M223, Q, L, T, итд.

Уколико неко има предлог у смислу боље прегледности, или неке друге сугестије, нека напише. Пада ми на памет да би код одређених подграна могли стављати симболе препознатљиве у оквиру појединих групација, народа. Нпр код неких I1 грана секиру, код неких подграна које везујемо за Сасе рударе крамп итд (широк је избор). Али бојим се да би нарушило озбиљност мапе.

[Небојша]

Свака подграна у оквиру неке хаплогрупе има засебну ознаку, али идентичну боју као основна хаплогрупа. Испод презимена и славе налази се последњи познати SNP са 23andMe, као и линк са Yfull који води ка истом.

Тамо где постоји 23andMe SNP који нема директан линк на Yfull, у заграду се уноси његов еквивалент са Yfull, а испод аутоматски линк који води ка тој подграни.

[ak]

На овој мапи ће бити сви тестирани Срби са 23andMe (познате локације).

https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1sxXWVjkdBOBnDryk1LljsJIzOMKQY5xM&ll=43.96683920603282%2C20.614557914843758&z=7

Како је могуће отворити највише 10 поља, засебне спискове имаће само заступљеније хаплогрупе, док ће под "остали" бити заведени припадници I2-L23, I2-M26, I2-M223, Q, L, T, итд.

Уколико неко има предлог у смислу боље прегледности, или неке друге сугестије, нека напише. Пада ми на памет да би код одређених подграна могли стављати симболе препознатљиве у оквиру појединих групација, народа. Нпр код неких I1 грана секиру, код неких подграна које везујемо за Сасе рударе крамп итд (широк је избор). Али бојим се да би нарушило озбиљност мапе.

Moze se slovo haplogrupe u krugu odredjene boje, cini mi se da je vec notacija neka (I1 svijetlo plava, I2 tamno plava, J zelena, R crvena itd) uspostavljena crvena plava zuta itd... ako si vidjao Gmail account ili na androidu u kontaktima kada neko nema sliku onda su inicijali odnosno pocetno slovo imena.

Mislim da je puno ocitije i preglednije kada je veliko slovo (u ovom slucaju konvencijom latinicnim pismom)

Mozda zalijepim primjer

[Небојша]

Moze se slovo haplogrupe u krugu odredjene boje, cini mi se da je vec notacija neka (I1 svijetlo plava, I2 tamno plava, J zelena, R crvena itd) uspostavljena crvena plava zuta itd... ako si vidjao Gmail account ili na androidu u kontaktima kada neko nema sliku onda su inicijali odnosno pocetno slovo imena.

Mislim da je puno ocitije i preglednije kada je veliko slovo (u ovom slucaju konvencijom latinicnim pismom)

Mozda zalijepim primjer

Није ми баш најјасније шта желиш да кажеш. Постави пример свакако, ако можеш.

[ak]

Evo nesta ovako

https://mui.com/components/avatars/#letter-avatars

Skroz jednostavno rjesenje, samo sto je umjesto kvadratica kruzica itd stoji HG... Naravno pod uslovom da se moze ubaciti custom slicica (a koliko procitah spominjes neke simbole pa pretpostavljam da moze)

p.s.
Ako treba da se generise set ikonica, nije frka, nije tesko u nekom alatu

[ak]

https://e9sxmu--run.stackblitz.io/

Ovo je proof of concept, nije polirano, mozda se moze ukinuti ovo bijelo oko ikonice itd

npr: