Дреница

Порекло становништва > Србија

Дреница

<< < (4/9) > >>

Слатинац:
Ево још једног текста који доказује да је Крлигате део Дренице. Ово је текст из књиге нашег чувеног етнолога Петра Ж. Петровића "Из наше народне прошлости:опажања и осврти, Том 1", стр. 61. Чак се и у књизи етнолога Радослава Љ. Павловића Крлигате помиње као део Дренице, то можете видети и на првој страни ово теме о Чубрцима.

НиколаВук:

--- Цитат: Слатинац Април 28, 2019, 07:39:16 поподне ---Ево још једног текста који доказује да је Крлигате део Дренице. Ово је текст из књиге нашег чувеног етнолога Петра Ж. Петровића "Из наше народне прошлости:опажања и осврти, Том 1", стр. 61. Чак се и у књизи етнолога Радослава Љ. Павловића Крлигате помиње као део Дренице, то можете видети и на првој страни ово теме о Чубрцима.

--- Крај цитата ---

Занимљиво је да Татомир Вукановић у свом етнографском делу "Дреница" није обрадио поједина села која су на овој албанској карти означена као део Дренице а која се налазе у њеном северозападном и западном делу. Тако су изван његових истраживања остале Крлигате (али је зато обрадио оближњи Доњи Стрмац), Рудник, Бања, Суво Грло, Читак, Падалиште, Леочина, Кострц и Воћник/Воћњак (познато као село где је колонизован деда Новака Ђоковића). Претпостављам да је разлог тога административан, тј. обрађена су села која су припадала тадашњем дреничком срезу; међутим, у уводу књиге Вукановић цитира Глишу Елезовића: "Предео коме се тачно границе не знају. Како ју је народ омеђио, она се простирала између Колашина и Подримља, Прекорупља и Косова. Највећи број села која спадају y дренички срез не обухвата целу Дреницу." Сам Вукановић је овако описао њене границе:

"Дреница је простран предео терцијарног побрђа у Косовско–метохијској покрајини. Она се налази између Косова, Ибарског Колашина, Метохијског Подгора, Прекорупља, жупе Лапушника и Подрима. Већим делом данас Дреница припада гравитационом подручју Косовске Митровице, а мањим делом гравитационом подручју Приштине. Сачињавају је две жупе: једна већа, позната под именом Доња Дреница, која се налази на западној страни у горњем сливу реке Клине, притоке Црног Дрима, и друга, позната под именом Горња Дреница или и као Пашина Дреница, знатно мања од Доње Дренице, која се налази на истоку око Седларске реке, левог изворног крака реке Дренице, и око реке Дренице. Границе овог предела су природне и сасвим изразите. Наиме, Дреница захвата простран басен терцијарног језера, по чијем се ободу издижу старе масе: планине Чичавица и Голеш, између којих се пробија река Дреница, спајајући предео Дреницу са Косовом. Остале старије масе по ободу Дренице су Липовица и Космач. Планина Црнољева са својим огранцима дели Дреницу од предела Подрима, а стара маса планина Дреница и Космача деле Дреницу од Лапушничке жупе. Са Прекорупљем Дреница је везана клисуром Шевар. Од Метохијског подгора и Ибарског Колашина дели је читав низ височијег побрђа који јој исто тако служи и као спона између ових предела и предела Дренице."

Слатинац:

--- Цитат: НиколаВук Април 28, 2019, 08:42:50 поподне ---Занимљиво је да Татомир Вукановић у свом етнографском делу "Дреница" није обрадио поједина села која су на овој албанској карти означена као део Дренице а која се налазе у њеном северозападном и западном делу. Тако су изван његових истраживања остале Крлигате (али је зато обрадио оближњи Доњи Стрмац), Рудник, Бања, Суво Грло, Читак, Падалиште, Леочина, Кострц и Воћник/Воћњак (познато као село где је колонизован деда Новака Ђоковића). Претпостављам да је разлог тога административан, тј. обрађена су села која су припадала тадашњем дреничком срезу; међутим, у уводу књиге Вукановић цитира Глишу Елезовића: "Предео коме се тачно границе не знају. Како ју је народ омеђио, она се простирала између Колашина и Подримља, Прекорупља и Косова. Највећи број села која спадају y дренички срез не обухвата целу Дреницу." Сам Вукановић је овако описао њене границе:

"Дреница је простран предео терцијарног побрђа у Косовско–метохијској покрајини. Она се налази између Косова, Ибарског Колашина, Метохијског Подгора, Прекорупља, жупе Лапушника и Подрима. Већим делом данас Дреница припада гравитационом подручју Косовске Митровице, а мањим делом гравитационом подручју Приштине. Сачињавају је две жупе: једна већа, позната под именом Доња Дреница, која се налази на западној страни у горњем сливу реке Клине, притоке Црног Дрима, и друга, позната под именом Горња Дреница или и као Пашина Дреница, знатно мања од Доње Дренице, која се налази на истоку око Седларске реке, левог изворног крака реке Дренице, и око реке Дренице. Границе овог предела су природне и сасвим изразите. Наиме, Дреница захвата простран басен терцијарног језера, по чијем се ободу издижу старе масе: планине Чичавица и Голеш, између којих се пробија река Дреница, спајајући предео Дреницу са Косовом. Остале старије масе по ободу Дренице су Липовица и Космач. Планина Црнољева са својим огранцима дели Дреницу од предела Подрима, а стара маса планина Дреница и Космача деле Дреницу од Лапушничке жупе. Са Прекорупљем Дреница је везана клисуром Шевар. Од Метохијског подгора и Ибарског Колашина дели је читав низ височијег побрђа који јој исто тако служи и као спона између ових предела и предела Дренице."

--- Крај цитата ---
Крлигате није обрадио ни Лутовац, а Лутовац чак на једној страници помиње исељене родове из Горњег Стрмца у село "Крлигате (Дреница)". Реално гледано Крлигату су најближа села дреничка: Радишево, Доњи Стрмац и Которе од којих је удаљено око пар километра. Можда Вукановић није обрадио Крлигате зато јер су ту од 1912. године живели само Колашинци који за Крлигате кажу да је део Колашина, док они исељени Крлигаћани кажу да је Крлигате у Дреници што су забележили етнолози још пре 80 и више година код нас у Слатину и наших рођака у Топлицу. А ето и комшије Албанци Крлигате сврставају у Дреницу. Мислим да би се после више од 80 година требао поново извршити ономастички попис (попис порекла становништва), јер Урошевићев и Вукановићев рад је стар преко 80 година и становништво се за то време пуно променило.

Слатинац:
У приложеној књизи етнолога Петра Ж. Петровићаи могу се видети његове примедбе и критике на Лутовчев рад, због тога што је Лутовац многа села која историјски и географски не припадају Колашину он је сврстао међу колашинска села и за разлику од осталих етнолога који су у Колашин сврстали по 38, 42, 48 села, Лутовац је сврстао 56 села.

Слатинац:
Крлигате је географски ближи дреничким селима, него колашинским . На овој мапи можете видети колико су близа дреничка насеља Радишево, Доњи Стрмац и Которе, жутом бојом означене су насеља са кућама, а ове жуте линије су путеви и граница катастарских зона. Најближе колашинско село је Горњи Стрмац које је удаљено од Крлигата 13км. Неки етнолози Доњи Стрмац сматрају као део Ибарског Колашина.[1] Доњи Стрмац је данас заселак села Кућица, али некад је био самостално насеље.

А ево колика је удаљеност ова три дреничка села и села Горњег Стрмца.

Навигација