Аутор Тема: Јелена Анжујска  (Прочитано 4643 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Јелена Анжујска
« послато: Јун 17, 2016, 12:39:17 поподне »
Poznata mi je teorija o južnofrancuskim Balšićima, što se povezuje sa provansalskim porijeklom Jelene Anžujske, pa su neki uspjeli da iskopaju i neke Balšiće prije Balšića.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Bal%C5%A1i%C4%87i

Ne znam koliko je ovo opravdano. Kao da se vještački htjelo dokazati francusko porijeklo Balšića.

Sa druge strane, pitanje je da li je Jelena bila prava ili uopšte Anžujka.

Wiki:
Њено порекло није тачно утврђено, али је познато да је у сродству са Карлом I, краљем Напуља и Сицилије, који је у писму из 1273. назива рођаком.

Презиме Анжујска је последица погрешног превода имена Анђелина, које је понела по византијској владарској породици Анђела.

Енглески историчар Гордон Макданијел утврдио је да је она унука сестре Бодуена II, латинског цара Константинопоља.

По овој теорији, Јелена Анжујска (1236 – 1314), правим именом Јелена Анђелина, је кћи мађарског племића Јована Анђела (Angelo János), војводе Срема, и француске племкиње: Матилде де Вјанден, војвоткиње Пожеге и Ковина. Јеленин отац, Јован Анђео, био је син византијског цара Исака II Анђела и Маргарите Мађарске, која је била кћи краља Беле III и Ањес де Шатијон.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0   

Imajući u vidu dosadašnja saznanja (koja naravno nisu sveto slovo), direktno porijeklo iz Grčke je manje vjerovatno.
Teško da su došli kopnom. Kako Hrabak datira vlaške seobe iz Tesalije u Hercegovinu u 10. vijek, ovdje imamo vremenski period od 400 godina, gdje bi trebalo da povjerujemo da su sve ovo vrijeme živjeli u izolaciji. Pošto se smatra da je taj narod manje-više došao u kolektivu, teško je očekivati da bude imalo izolovan. Osim toga, bio je naseljen u središtu srpskih teritorija.

More? Početkom 14. vijeka, prije i poslije toga, putovanje brodom je predstavljalo luksuz. Stočari i zemljoradnici se ne sele brodom, pogotovo ne sa stadima :) Zapravo, brodom putuje onaj koji ima pare ili zna nekoga ko ih ima. Brodom putuje neko ko ima neki zanat i taj obično ostane na obali, u gradu, gdje ima ljudi koji će platiti njegove usluge. Brodom putuju vojnici, kojima se u trenucima krize umjesto novca usluge plaćaju zemljom.

Španski/katalonski plaćenici došli su u Srbiju preko Sicilije, zato što je Aragon od početka 14. stoljeća zavladao ovim ostrvom. Sasvim je moguće da su se katalonskim ratnicima, u svojim poduhvatima pridružili i sicilijanski starosjedioci.


Што се тиче краља Драгутина, о њему се може наћи у овом раду који сте недавно поставили "Опису источне Европе"Descriptio Europae Orientalis (DEO) од непознатог аутора-доминиканског монаха са почетка 14. вијека. Мислим да је страница 38. (на другом рачунару су ми биљешке)

 Све у свему Драгутин је био и остао православни, што га је спријечило да активније укључи у династичке ствари Угарске. Међутим, с обзиром на то да је био зет угарског краља Стефан V Арпадовића, био је прихватљивији за Запад у односу на Милутина. Види се то у DEO чији је аутор веома непријатељски расположен према "омраженом шизматичком краљу Милутину"

Рецензент је Радивоје Радић.

Када је у питању поријекло Јелене Анжујске, тренутно могу да понудим оно што пише Константин Јиричек у Историји Срба.

Страна 182.

" Тамно је њено порекло. Данило (архиепископ) пише да је Јелена била француског порекла (од рода фрушког), од царске или  краљевске лозе, ћерке славних и богатих родитеља који су је удали за српског краља. Нису празне речи када се ова краљица, као и њена сестра у повељама Карла I и II Анжуанца назива рођаком, као и њена сестра".

Међутим, Јиричек у даљем тексту додаје да сумња у њену генеалошку везу са француским краљевима или латинским царевима у Цариграду (Латинско Царство - (IV крсташки поход), него је доводи у везу са неком француском владајућом господом у Грчкој, која је поријеклом из Шампање или Бургундије. Даље наводи као података да је Јеленина сестра Марија била удата за Анзелма од Шора, који се 1273. спомиње као генерални капетаном Карла I у Албанији.

Чини ми се да у Историји српског народа, том I није детаљније образложено њено поријекло.

Нови подаци о пореклу Iелене Анжуiске
Crusades: Volume 14  /2015 - Nicolas Petrovitch -La Reine de Serbie Helene d Anjou et la Maison de Chaources

http://i.imgur.com/Xqi6AVd.png
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #1 послато: Јун 17, 2016, 03:47:51 поподне »
На скорашњој изложби у Галерији САНУ билo је занимљивих табли са подацима који неће бити од вишка на овој теми. Ту је пре свега табла са хипотетичким родословима предака Јелене Анжујске, као и карта области којима је владала краљица Јелена, а било је могуће видети и неколико мање познатих фресака са ликом Краљице.

Шта се још могло видети на изложби, забележио је Предраг Петровић, па предлажем да се остатак погледа на његовом профилу.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #2 послато: Јун 17, 2016, 04:54:59 поподне »
Хвала на приложеним родословним таблицама и карти, Амикусе! Колико ми iе познато Краљица Iелена је столовала у Улцињу, зато сматрам да ако iе пореклом из норманске породице де Каiо/de Cayeux (Cayeux-sur-Mer) - није дошла сама у Зету (Дробњаци-Новљани)

Велика iе вероватноћа да iе тада осим I1 и Ј2а ступила у Зету.

Цитат
More? Početkom 14. vijeka, prije i poslije toga, putovanje brodom je predstavljalo luksuz. Stočari i zemljoradnici se ne sele brodom, pogotovo ne sa stadima :) Zapravo, brodom putuje onaj koji ima pare ili zna nekoga ko ih ima. Brodom putuje neko ko ima neki zanat i taj obično ostane na obali, u gradu, gdje ima ljudi koji će platiti njegove usluge. Brodom putuju vojnici, kojima se u trenucima krize umjesto novca usluge plaćaju zemljom.

Španski/katalonski plaćenici došli su u Srbiju preko Sicilije, zato što je Aragon od početka 14. stoljeća zavladao ovim ostrvom. Sasvim je moguće da su se katalonskim ratnicima, u svojim poduhvatima pridružili i sicilijanski starosjedioci.

Овај Сириусов цитат је битан, ако би се могли упоредити наши хаплотипови J2a M92 са италиiанским- поготову из Лучере/Lucera, насеобине пресељених 30.000 сицилиiанских домородаца/Арапа? за време Фридриха II Хоенштауфена, коiи су потом покатоличени и касније као наiамници Карла Анжуiског - са својим вођом  Ricciardo-m Saraceno-m и заједно са Норманима  борили при освајању Албаниie и шире.

напомена: на арапском се Lucera зове Lūshīra / Lūǧāra. (Лужани?)

https://en.wikipedia.org/wiki/Muslim_settlement_of_Lucera

Цитат
L'attività principale dei musulmani era però il servizio militare agli ordini dell'imperatore. Particolarmente apprezzati erano i loro arcieri, che combatterono per gli Svevi in Sicilia (contro gli Angioini), e per gli Angioini di Carlo I in Romania e Albania
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #3 послато: Новембар 22, 2016, 06:49:20 пре подне »
Љубавна прича из српског средњег века - Урош I Храпави и Јелена Анжујска

http://dinastijanemanjic.weebly.com/1033109110731072107410851072-10871088108010951072-10801079-1089108810871089108210861075-1089108810771076111410771075-1074107710821072.html


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #4 послато: Август 01, 2017, 03:41:53 поподне »
Нови прилог о пореклу Iелене Анжуiске
Crusades: Volume 14  /2015 - Nicolas Petrovitch -La Reine de Serbie Helene d Anjou et la Maison de Chaources

Нисам видео раније ову поруку, а сад нађох тај текст.

Nicolas Petrovitch -La Reine de Serbie Helene d Anjou et la Maison de Chaources

Треба нам само преводилац, тј. превод дела. :)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #5 послато: Август 01, 2017, 03:48:11 поподне »
Треба нам само преводилац, тј. превод дела. :)

Није ово тако тежак текст за превести (оно - на први поглед), него, не могу да стигнем поред свих других работа којима се бавим.
Ако има неки ентузијаста који има више времена..., било би свима корисно.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #6 послато: Август 01, 2017, 04:01:00 поподне »
Није ово тако тежак текст за превести (оно - на први поглед), него, не могу да стигнем поред свих других работа којима се бавим.
Ако има неки ентузијаста који има више времена..., било би свима корисно.

Ко знаде француски, а има времена, позван је да то учини. :)



Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #7 послато: Јул 06, 2018, 12:04:42 пре подне »
Света краљица Јелена, монахиња Јелисавета (1236 / према неким мишљењима 1230 - 1314)
Краљица Јелена као монахиња Јелисавета
О пореклу краљице Јелене, у историјској науци су подељена мишљења. Док једни сматрају да је она родом Францускиња из властеоске куће Анжу (Anjou), други су мишљења да је по оцу византијског порекла.
„Јелена Анжујска је била Францускиња, по оцу, и рођака француског краља Луја IX и његовог брата напуљско-сицилијанског краља Карла Анжујског. Рођена је у Палерму (Италија) око 1230. године, гдје је и живјела док није отишла на двор у Будим код своје тетке (Јоланде) удате за мађарског краља (Андрија II)“ (Александар Трбовић – „Света српска краљица Јелена Анжујска“).
Други извори, опет, сматрају да је онај придев „Анжујска“ грешком записан, те да је њено право име Јелена Анђелина, с обзиром да потиче од византијске владарске куће Анђела. По овој верзији, Јелена је унука византијског цара Исака II Анђела, односно кћер Исаковог сина Јована Анђела (угарског племића) и угарске принцезе Маргарите (кћер угарског краља Беле III). Једна варијанта потврђује порекло од византијских Анђела, а као Јеленину мајку наводи француску принцезу Матилду од куће Де Куртне (de Courtenay), која је огранак Анжујаца. Ово мишљење заступао је, између осталих, британски историчар Гордон Мекданијел.
С обзиром да о њеном „фрушком“ (франачком, француском) пореклу пише њен савременик, архиепископ србски Данило II, као и да Карло Анжујски, краљ сицилијанско-напуљске краљевине Јелену и њену сестру Марију назива рођакама, могло би се закључити да је краљица Јелена заиста била француског рода. Овоме у прилог иде и чињеница да је у Србију она дошла као римокатолкиња, те да је током свог живота у Србији помогала како православне, тако и католичке цркве и манастире и одржавала живу везу с католичком Дубровачком републиком. Најизвесније је да Јелена по оцу потиче од властеоске куће Де Куртне, чији је заснивач Пјер, брат француског краља Луја VII.
У својој 15-ој години (1250. године), удата је за србског краља Уроша, сина краља Стефана Првовенчаног и краљице Ане (Дандоло, млетачког порекла). Свима је позната прича о велелепном дочеку младе краљице у Рашкој, кад су долином Ибра засађени јорговани да улепшају дочек. Приликом венчања, Јелена је примила православну веру. Изродили су четворо деце: синове Драгутина, Милутина и Стефана и кћер Брнчу (или Брњачу). Након што је Драгутин свргнуо оца са престола и Урошеве смрти (1276/77. године), управљање краљевином подељено је на три дела, на чијем челу су били Јелена, Драгутин и Милутин. Краљица Јелена управљала је Ибром, Плавом, Зетом и Требињем (са титулом „краљица Србије, Дукље, Албаније, Хума, Далмације и Приморских области“). Главни двор јој се налазио у Брњацима (данас Брњак) на северу Косова (данашњи Ибарски Колашин). У двору је засновала девојачку школу. Остаци двора су, нажалост, потопљени стварањем вештачког језера Газиводе 1977. године.
Оставила је неколико задужбина, од којих су најчувеније Манастир Градац и црква светог Николе у Скадру. Обновила је Манастир Светих мученика Сергија и Вакха (Свети Срђ) на Бојани код Скадра. Помагала је пуно и католичке светиње у Зети и Приморју. Позната је њена повеља Манастиру Светог Николе на Врањини из 1280. године, где је често боравила. Замонашила се око 1290. године у својој задужбини Светом Николи у Скадру, монашким именом Јелисавета.
Упокојила се почетком 1314. године и сахрањена је у својој задужбини Манастиру Градац на Ибру, где јој мошти и данас почивају. Након три године од упокојења, јавила се једном монаху са налогом да се њен гроб откопа. Након што је ово учињено, монаси су утврдили да је тело краљичино нетрулежно. Ово се догодило пре тачно седам столећа, на данашњи датум 1317. године. Одмах је проглашена светом. Култ Свете Краљице је током наредних столећа постао изузетно јак међу народом Рашке области.
Јелена Анжујска је добрим делом заслужна за увођње неких западњачких новина у средњевековној Србији. Она је утицала на краља Уроша да дозволи долазак великог броја искусних саских рудара у Србију (који су се испред татарске најезде склањали из Ердеља), њеним залагањем почиње жива трговина Дубровчана и Которана са Србијом, захваљујући чему новац Урошеве Србије добија вредност у Европи, и коначно, србска војска се по Јеленином предлогу модернизује и уводе се плаћеничке јединице, захваљујући чему ће у наредном раздобљу, почев од њених синова, па закључно са Душановом државом, Србија постати војна сила свог времена.
„Била је паметна и оштроумна, у речима строга, али у срцу добра, побожна и изобилно дарежљива. После смрти свога супруга блажена Јелена се сва предала подвизима побожности: сиротињу је збрињавала и издржавала; манастире и цркве зидала и помагала; о љубави и слози синова својих се старала; о заштити и васпитању народа свога се бринула, о страху Божјем се свагда старала“. (Свети ава Јустин Ћелијски)
Нарочито су јој били привржени синови. Приликом сахране Јеленине, Милутин је изговорио потресну беседу коју је забележио архиепископ Данило у житију Свете краљице Јелене („Животи краљева и архиепископа српских“).
Потпис краљице Јелене (ѤлѢна) на повељи из 1304. године
http://www.novipolis.rs/memento/29680/najzagonetnija-kraljica-srednjeg-veka.html
https://jelenaanzujska.wordpress.com/
http://kraljevske-novine.rs/jov-skadar%C2%ADski%C2%AD-%C2%AD-i-blaze%C2%ADna%C2%AD-%C2%AD-kralji%C2%ADca%C2%AD-jele%C2%ADna/
О краљици Јелени постоји чланак и на страници Порекла:
http://www.poreklo.rs/2013/02/08/na-dana%C5%A1nji-dan-umrla-srpska-kraljica-jelena-an%C5%BEujska/
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #8 послато: Јул 06, 2018, 09:04:12 пре подне »

Други извори, опет, сматрају да је онај придев „Анжујска“ грешком записан, те да је њено право име Јелена Анђелина, с обзиром да потиче од византијске владарске куће Анђела. По овој верзији, Јелена је унука византијског цара Исака II Анђела, односно кћер Исаковог сина Јована Анђела (угарског племића) и угарске принцезе Маргарите (кћер угарског краља Беле III). Једна варијанта потврђује порекло од византијских Анђела, а као Јеленину мајку наводи француску принцезу Матилду од куће Де Куртне (de Courtenay), која је огранак Анжујаца. Ово мишљење заступао је, између осталих, британски историчар Гордон Мекданијел.


Ова теорија је данас најприхваћенија. Према истом аутору (Мекданијел) њена рођена сестра Марија била је супруга Анселма де Шора или Кајоа (вјероватно друга - прва Евдокија ћерка никејског цара Теодора I Ласкариса) генералног викара Анжујске Албаније.

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #9 послато: Јул 06, 2018, 09:51:27 пре подне »
Други извори, опет, сматрају да је онај придев „Анжујска“ грешком записан, те да је њено право име Јелена Анђелина, с обзиром да потиче од византијске владарске куће Анђела. По овој верзији, Јелена је унука византијског цара Исака II Анђела, односно кћер Исаковог сина Јована Анђела (угарског племића) и угарске принцезе Маргарите (кћер угарског краља Беле III). Једна варијанта потврђује порекло од византијских Анђела, а као Јеленину мајку наводи француску принцезу Матилду од куће Де Куртне (de Courtenay), која је огранак Анжујаца. Ово мишљење заступао је, између осталих, британски историчар Гордон Мекданијел.

Da li neko ovo namjerno radi ili je po srijedi prosto samoreklamiranje. Da li je istorija postala nauka u kojoj može da se napiše bilo šta i bilo kako i da će se uvijek naći neko ko će to da pročita i povjeruje u to?
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #10 послато: Јул 06, 2018, 07:32:32 поподне »
Кочане, кад већ постављаш моје постове, било би пристојно од тебе да поставиш и везицу ("линк") одакле си преузео текст, као што си поставио везице за друге изворе. Јер, ја већ писах о овоме о чему ти пишеш на теми "Свети Немањићи". Потичеш из краја где живе пристојни људи, па би требало и ти да се владаш у том маниру.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #11 послато: Јул 06, 2018, 07:42:38 поподне »
Ова теорија је данас најприхваћенија. Према истом аутору (Мекданијел) њена рођена сестра Марија била је супруга Анселма де Шора или Кајоа (вјероватно друга - прва Евдокија ћерка никејског цара Теодора I Ласкариса) генералног викара Анжујске Албаније.

Да, али тај Мекданијел је наш савременик, а ми имамо записе савременика краљице Јелене, архиепископа Данила, где он за краљицу каже да је "од племена фрушкога". Да је била византијска принцеза, верујем да би то било поменуто. Свакако би савременик Јеленин знао боље овакве појединости од неког аутора седам столећа касније.

https://jelenaanzujska.wordpress.com/
« Последња измена: Јул 06, 2018, 07:44:12 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #12 послато: Јул 06, 2018, 08:16:55 поподне »
Кочане, кад већ постављаш моје постове, било би пристојно од тебе да поставиш и везицу ("линк") одакле си преузео текст, као што си поставио везице за друге изворе. Јер, ја већ писах о овоме о чему ти пишеш на теми "Свети Немањићи". Потичеш из краја где живе пристојни људи, па би требало и ти да се владаш у том маниру.

Јој јеси краткофитиљаш Небо :) . Покушао сам Те цитират и а основу тога започет тему али нисам знао како се то може технички извест. Е, ево линка :
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?action=search2
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #13 послато: Јул 06, 2018, 08:22:26 поподне »
Vratimo se na pitanje Sasa, ovaj put radi Jelene Anžujske.
Dr. Gregor Čremošnik , Nekoliko napomena o Brskovu, (strana 9.) toponim Brskovo veže za Breisgau u Njemačkoj. Naravno, osporavan je. Dobro bi bilo pročitati cijeli članak, vrlo je kratak.
https://www.scribd.com/doc/116448172/1959
Na ovom mjestu http://www.zgodovinskicasopis.si/_pdf/Digital-archive/ZC_1990_2.pdf
Čremošnik  ide dalje i tvrdi:
„Prihod Sasov v Srbijo je zavit v temo. Mavro Orbin (1601) pravi v svojem delu »Kraljestvo Slovanov«, da jih je kralj Uroš I. poklical iz Nemčije, medtem ko v novejši literaturi prevladuje mnenje, da so se Saši v Srbijo umaknili iz Severne Ogrske ali Erdelja pred tatarskim vdorom leta 1241. Cremošnik se sicer ne sklicuje na Orbina, vendar je mnenja, da so Saši prišli direktno iz Breisgaua v Srbijo ter da ne gre za slučajne begunce, ampak za premišljeno akcijo naselitve rudarjev na določenem mestu.“
Dakle, prema Čremošniku  „sasi“ dolaze iz zapadne Njemačke  i to ranije nego što su im se pridružili izbjeglice iz Ugarske ( Erdelj, Spiš, Bukovina,..). Breisgau se nalazio u Alamaniji a znamo da je jedan od nazive za te obrtnike bio i „alamani“.
Breisgau  https://de.wikipedia.org/wiki/Breisgau
Mapa https://www.viamichelin.com/web/Maps/Map-Freiburg_im_Breisgau-_-Baden_Wurttemberg-Germany
Google mapa:
https://www.google.ba/maps/place/Freiburg,+Njema%C4%8Dka/@48.0033084,7.7201951,7z/data=!4m5!3m4!1s0x47911b26560bd665:0x41f6bb7a5df57b0!8m2!3d47.9990077!4d7.8421043?hl=hr

Pogledajmo šta se kaže o tom etnosu koji se formirao na i oko Karpata:
(https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons)
"The first wave of settlement continued well until the end of the 13th century. Although the colonists came mostly from the western Holy Roman Empire (and generally spoke Franconian dialects), they came to be collectively referred to as 'Saxons' because of Germans working for the Hungarian chancellery. Gradually, the type of medieval German once spoken by these craftsmen, guardsmen, and workers became known locally known as 'Såksesch'."
Dakle, ovo stanovništvo nije dolazilo samo iz Njemačke a naziv Sasi se proširio i na one došljake koji nisu iz Saksonije !

„The initial phase of German settlement began in the expansive mid-12th century, with colonists travelling to what would become Altland or Hermannstadt Provinz, based around the city of Hermannstadt, contemporary Sibiu. Although the primary reason for Géza II's invitation was border defense, employing the Székelys against invaders, Germans were also sought for their mining expertise and ability to develop the region's economy. Most colonists to this area came from Luxembourg and the Moselle River region (https://en.wikipedia.org/wiki/Moselle#/media/File:Mosel_Einzugsgebiet.png ) (e.g. Medardus de Nympz).
Region kroz koji protiče ova rijeka najvećim dijelom pripada Francuskoj. Na ovj karti se može vidjeti udaljenost ove rijeke od Freiburg_im_Breisgau. https://www.google.ba/maps/place/88360+Ferdrupt,+Francuska/@47.904295,6.7102036,8z/data=!4m13!1m7!3m6!1s0x47be7b5776237d9d:0x422d4d510dab360!2sKoblenz,+Njema%C4%8Dka!3b1!8m2!3d50.3569429!4d7.5889959!3m4!1s0x4793b51a725811ef:0x40a5fb99a378360!8m2!3d47.9078744!4d6.7084676

Detailed map depicting the initial areas of emigration of the Transylvanian Saxons during the High Middle Ages.
https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons#/media/File:HeimSachsen.png
Prema ovoj karti se vidi da je Breisgau unutar ove zelene zone sa koje je došlo većinsko stanovništvo koje će kasnije zvati Sasima.

I sada ide glavno:
A second phase of German settlement during the early 13th century consisted of settlers primarily from the Rhineland, southern Low Countries, and the Moselle region, with others from Thuringia, Bavaria, and even from modern France. A settlement in northeastern Transylvania was centered on the town of Nösen, the later Bistritz (Bistrița), located on the Bistrița River. The surrounding area became known as the Nösnerland.
Ova činjenica se obavezno trebati uzimati kada procjenjujemo haplogrupe koje su „sasi“ donijeli na Balkan ali i uzeti u obzir da je neko od porodice Anju mogao biti dio te privredne migracije.
Sve ovo upućuje da je neko iz dinastije Anjou mogao doći u Srbiju i direktno, ali i preko Ugarske gdje je bilo.
« Последња измена: Јул 06, 2018, 08:29:53 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #14 послато: Јул 06, 2018, 09:06:09 поподне »
Јој јеси краткофитиљаш Небо :)

Е, насмеја ме  :D
Ништа лично  8)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #15 послато: Јул 06, 2018, 09:11:32 поподне »
Писало се и о топониму Брсково:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2357.msg72673#msg72673
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Јелена Анжујска
« Одговор #16 послато: Јул 06, 2018, 10:29:38 поподне »
А писано је и о Јелени Анжујској:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1449.0

Можда би ове теме требало да се споје.
"Наша мука ваља за причешћа"