Поздрав добри људи,
желео сам да се активирам на овој теми поводом следећег уписа:
Одувек су ме занимале ове ретке миграције родова из Црне Горе у Албанију и то у делове Албаније који су баш удаљени од ЦГ.
Пример Гулићи из Ранилуга који су се иселили из Црне Горе у Мирдите, где су примили католичанство:
""Гулић, Ранилуг (Косовска Каменица) – 10 кућа, славе св. Арханђела Михаила, старином из Црне Горе, од крвне освете избегну у Миридите, ту привидно приме католичанство. После сто година се селе у Грајовце (Косово), између Подграђа и Билинца. У Ранилуг досељени пре 120 година. Ово је увек био поповски род као и до сада.""
Зна ли неко зашто су се баш селили у ове делове Албаније који су баш удаљени од ЦГ и где није било уопште Срба.
Моја породица Димић потиче од Гулића који су споменути у овом тексту. Оно што такође може бити занимљиво јесте да је породица Гулића, преносећи са оца на сина поповско звање, дала преко 30 православних свештеника, што ову породицу, према неким изворима, смешта у време Косовске трагедије. Ово привидно прихватање католичанства је вероватно било ради бољег заклањања од крвне освете. Један од најистакнутијих потомака ове породице је Зарија Р. Поповић, истакнути српски национални и просветни радник, књижевник и начелник Државне статистике. У тексту који је објављен у Политици у вези Заријине смрти 1934. године спомиње се чак и братство а не породица Гулића. (
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1934/08/27#page/5/mode/1up)
С обзиром да правим родослов своје породице такође сам почео да истражујем узроке овог исељавања које је и вама занимљиво. Са тим у вези нашао сам јако штур текст Димитрија Богдановића (Књига о Косову):
"Четири су тока или "струје" албанског исељавања из матичне земље и ширења по суседним областима. На југу je "струја Тоска" обухватала углавном православне Албанце, те сe почев од друге половине XIV века као вероватно "најјача арбанашка
миграција" кретала уздужним епирским путем у средњу Грчку све до Атике и Пелопонеза; Јован Цвијић их после првога светског рата броји у Грчкој на 250.000. То je сад доста пространа зона Епира, коју Албанци зову "Ћамерија", и која у извесном
смислу представља прелазну па и мешовиту грчко-албанску област. [На територији Албаније сачувало сe, тако, и грчко становништво, а у Грчкој има етничких слојева албанског порекла. На обе стране су ове етничке групе изложене дејству спонтане или планске асимилације и денационализације]. Остале три струје ударају на јужнословенско становништво: "струја Шкумбије", "дукађинска струја" и "малисорска струја". Прва од њих обухватала je становништво средње Албаније, које сe кретало једним делом старим римским путем Via Egnatia, а већим делом нешто северније од Струге и Охрида, преко високих планинских прелаза. Резултати ове миграције су сразмерно скромни, мада су, и такви какви су, угрозили малобројно словенско
становништво Македоније. Прилично разбијене групе Албанаца нису сe могле лако обједињавати због јаког отпора македонских Мијака и Брсјака.[12]
Северније од ове струје текла je тзв.
"дукађинска струја", која je обухватала албанско становништво око Дрима са Миридитима и становништво из области Мата и Лурје. То je она струја која je продрла најдаље на исток, до Масурице и Лесковца. Идући попречним путевима, нарочито зетским, Албанци су превладали најпре у Љуми, а затим и у другим шарпланинским жупама у околини Призрена, у Метохији и на Косову. У новим земљама већина католичких Миридита примила je ислам. Најзад, на крајњем северу je "малисорска струја", која обухвата малисорска племена махом мешовитог српскоалбанског порекла, настањена у долинама Проклетија између Скадра и Метохије. Ова сe струја рачвала у две гране, од којих je једна ишла метохијској и косовској котлини, а друга je преко превоја на Проклетијама прешла у долину горњега Лима око Гусиња и Плава [поглавито Клименти] и у долину горњега Ибра између Рожаја и Рибарића, па сe одатле разливала на запад од Новог Пазара и Сјенице и асимиловала сe са исламизираним српским становништвом. Осим на север, Малисори и Миридити су сe, најзад, последњих векова селили у приморје, од Улциња до Љеша, и у залеђе овог појаса. [13]"
Моја последња истраживања се тичу проналажења било какве повезаности старих црногорских племена са албанским братством Мирдита.
С обзиром да се презиме Гулић формира тек на Косову, остаје непознаница порекло и локација боравишта породице у Црној Гори пре исељавања на север Албаније, за шта сам такође веома заинтересован.
С обзиром да има доста добрих познавалаца ове теме, замолио бих за одређене смернице у ком правцу да усмерим своје даље истраживање. Ствари које ме првенствено занимају су следеће:
- Да ли је постојало неко масовније исељавање црногораца на север Албаније, област Мирдите или су то више били спорадични случајеви?
- Да ли постоје неки старији савези између црногораца (одређених племена) и католичких албанаца усмерени ка борби против турака?
- Који би били релевантни извори за проучавање изложене проблематике?
Унапред сам захвалан на одговору свим члановима форума који могу на било који конструктиван начин да допринесу мојој даљој потрази.
П.С. Као једну занимљивост прилажем слику припадника албанског племена Мирдита који су католици, Скадар 1913.