Новогодишња ДНК недеља 2023

[Иван Вукићевић]

26. Шашић, Мратиндан, Ервеник, E-V13>Z1057>Y30977>Y37092

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=25, DYS458=17 и DYS533=11. Од претходно тестираног Шашића из Бјелаја код Босанског Петровца разликује се на два маркера, а са њим дели вредности маркера DYS390=25 и DYS533=11, при чему обојица имају и повишене вредности на маркеру DYS458. Шашићи су свстани у нови род Д у оквиру гране Y37092 у табели Српског ДНК пројекта. Од хаплотипа Радуловића из Шћенице у Бобанима код Требиња, који припада роду Бобанаца - ђурђевштака, разликује се на три маркера, али је разлика на маркеру DYS458 за две вредности.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

21. Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Припада роду Перенчевића. Ово је трећи тестирани припадник овог братства, а роду припада и Вукобратовић, који потиче од Перенчевића. Хаплотип тестираног је модалан за овај род са изузетком вредности маркера DYS458=16.

Тестирани је у упитнику навео да се 1737. помиње предак по имену Никола, који је имао сина Марка. Надимак породице је Кутлаче.

[Иван Вукићевић]

36. Попивода, Јовањдан, Љешев Стуб, Цетиње, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Бјелица који је тренутно на нивоу FT104106* на основу неколико WGS/BigY резултата појединих тестираних припадника рода Матаруга.

Попиводе су већ више деценија једини становници села Љешев Стуб (помиње се и као Љешев Ступ) у Бјелицама, а старо презиме им је Рабаревић. Почетком 20. века, када је Ердељановић обишао Стару Црну Гору, у селу је било 20 кућа Попивода и 3 куће Кузмана. Ови други су се средином века скроз иселили.

О Попиводама је доступно више корисних података на следећој страници:
http://www.popivoda.net/Popivoda/05%20-%2001%20Prezime%2004.html

Сматра се да су Попиводе и Кузмани род, али не постоји родослов којим би своје претке довели у везу:
http://www.popivoda.net/Popivoda/08%20-%2001%20Bratstvo%20Kuzman%2004.html

Оно што се може уочити на сајту Попивода јесте да немају практично никакво предање о даљем пореклу или припадности неком већем роду. Постојала су различита мишљења, од тога да потичу од Орловића и да су род са осталим Бјелицама (Дубљанима, Предишанима и Милешевићима), па до тога да су староседеоци у Бјелицама које су затекли досељени Орловићи. У прилог првој тези је ишло то што Попиводе славе Јовањдан, исто као и Дубљани и Предишани, а у прилог другој тези је ишло то што односи Попивода са суседним Предишанима и нису баш били идеални. Конкретно - Абрамовићи из Предиша су око 1800. године попалили суседни Љешев Стуб:
http://www.popivoda.net/Popivoda/09%20-%2001%20Narav%20Ljesevostupaca%2004.html
Познато је да Бјелице важе за најагресивније црногорско племе, али овај догађај са паљењем Љешевог Стуба је дефинивно врхунац имајући у виду да се ради не само о вишевековним саплеменицима (Љешев Стуб је део Бјелица од постанка племена), већ и о даљим сродницима што видимо на основу овог резултата.

Дакле, може се закључити да су се Љешевоступци временом разродили са Дубљанима, Предишанима и Милешевићима, те да су Бјелице од свог настанка племе чија је окосница један род, који се дели на 4 основне гране у овом племену. Ако изузмемо села Микулићи и Томићи која су Бјелице борбама освојиле и чије су становнике увек посматрале као другоплеменике, сва братства из овог племена припадају генетичком роду Матаруга, судећи барем по досадашњим резултатима. Самим тим је предање према коме Бјелице потичу од неког Бијела/Бјелана/Бјела сасвим реално, без обзира на то што се поменути родоначелник везује за митске Орловиће.

Додатну забуну када је у питању порекло Попивода унео је Небојша Драшковић, који је у првом издању своје књиге Господари гена у Црној Гори грешком објавио хаплотип неког припаданика рода Бјелопавлића као хаплотип Попиводе. Грешку је исправио у другом издању своје књиге, а овај резултат је додатна потврда да Попиводе припадају генетичком роду Матаруга.

[Иван Вукићевић]

37. Хаџић, Никољдан, Раља, Сопот, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS481=21 и DYS643=11. Има потпуно поклапање са хаплотипом следећег тестираног:

Хаџић, Никољдан, Лозовик, Велика Плана

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Родоначелник Хаџића је Илија Распоповић, његови синови су се такође презивали Распоповићи или Илићи, а његови унуци су 1857. преузели презиме Хаџић, јер је Илија био хаџија тј. ишао је на хаџилук. Имали су родбину у Старом Селу. Нашао сам такође да Хаџићи потичу од староселских Радоњића и Распоповића који су по предању дошли средином 18. века у Аџибеговац из Пиве у Црној Гори."

С обзиром на исто презиме и славу, нема дилеме да се ради о истом роду. Двојица Хаџића су у табели СДНКП сврстани у род Х. Тестирани Хаџић из Раље нема предање о даљем пореклу, али је навео да је старије презиме породице било Поповић, што је врло слично старијем презимену Распоповић које је навео Хаџић из Лозовика.

[Ивица Јовановић]

Ако се испостави да је истинито то да је Хаџић презиме које је тај род узео у другој половини 19. века онда би ова двојица тестираних требали да имају неку информацију о заједничком пореклу. Јер је прошло тек око 150 година. А и да немају сада имају 

[Ojler]

27. Топић, Никољдан, Барице/Доњи Вакуф, I2-Y3120

Иако хаплотип тестираног Топића одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 на великом броју маркера (чак 10), само за две разлике се може рећи да су специфичне, док су остале без посебног филогенетичког значаја и прилично често се јављају и код других тестираних. Карактеристичним се могу сматрати маркери DYS458=16 и DYS549=12. На упоредива 23 маркера резултату Топића најближи је резултат једног тестираног из околине Сјенице (два разлике) и резултат Марића из села Пољице Чичево код Требиња (три разлике). Оба ова резултата поседују поменуте вредности маркера DYS458=16 и DYS549=12, а тестирани славе Никољдан као и Топић.

Топићи иначе живе у више села на подручју Доњег Вакуфа. Осим Барица, где их је на попису 1991. године било и највише, у већем броју су забележени и у селима Криваче и Урије. Тестирани Топић је навео да у породици постоји предање по коме су старином из Старе Херцеговине или Црне Горе, што се на основу резултата ДНК теста чини могућим.

[Ojler]

49. Ћесаровић, Чуруг/Жабаљ, Никољдан, I2-Y3120

Ово је други тестирани Ћесаровић из Чуруга. Претходни је тестиран прошле године:

102. Ћесаровић, Чуруг/Жабаљ, Никољдан, I2-Y3120

Према наводима тестираног старије презиме породице било је Ћесаров. У матичним књигама Чуруга Ћесарови се јављају од 1737. године, док се презиме Ћесаровић наводи 1760. године. Очито се ради о староседелачкој породици још из времена Потиске границе.

Посматрано у односу на модални хаплотип карпатско-динарске гране хаплогрупе I2a, резултат тестираног Ћесаровића поседује више карактеристичних маркера - DYS390=23, DYS456=16 и DYS549=12 - као и нешто ређу вредност DYS635=22. Од родова који славе Никољдан најближи му је хаплотип Вараклића (Седобро, Пријепоље) са разликом на три вредности и подударањем на DYS390=23 и DYS635=22, али упоредив на само 17 маркера. Зато је можда занимљивији резултат Седларевића (Драгољевац, Исток) који слави Ђурђиц. Овај резултат од хаплотипа Ћесаровића одступа за четири вредности на три маркера од 23 упоредива, а такође поседује карактеристичне вредности DYS456=16 и DYS549=12, као и нешто ређу вредност DYS635=22.

Нови резултат другог Ћесаревића, тестираног током Новогодишње ДНК недеље, разликуе се од хаплотипа претходно тестираног на три маркера и као што је било очекивано уједно му је и најближи. Новотестирани Ћесаровић не поседује карактеристичну вредност маркера DYS456=16, па се чини да је она специфична за претходно тестираног или грану фамилије којој он припада. То Ћесаровићима оставља два заједничка карактеристична маркера, DYS390=23 и DYS549=12, и удаљава их од раније поменуте могуће блискости са Седларевићем.
Требало би још поменути један донекле близак резултат који ми је раније промакао, а до је хаплотип Самопјана (Мишљен/Љубиње), са подударањем на оба поменута карактеристична маркера и разликом на четири од 23 упоредива. Но, Самопјани ипак славе другу славу (сада Јовањдан, а раније наводно Ђурђевдан), па је велико питање има ли ова генетичка назнака могуће блискости са Ћесаровићима неког стварног родословног значаја.

[Atlantische]

27. Топић, Никољдан, Барице/Доњи Вакуф, I2-Y3120

Иако хаплотип тестираног Топића одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 на великом броју маркера (чак 10), само за две разлике се може рећи да су специфичне, док су остале без посебног филогенетичког значаја и прилично често се јављају и код других тестираних. Карактеристичним се могу сматрати маркери DYS458=16 и DYS549=12. На упоредива 23 маркера резултату Топића најближи је резултат једног тестираног из околине Сјенице (два разлике) и резултат Марића из села Пољице Чичево код Требиња (три разлике). Оба ова резултата поседују поменуте вредности маркера DYS458=16 и DYS549=12, а тестирани славе Никољдан као и Топић.

Топићи иначе живе у више села на подручју Доњег Вакуфа. Осим Барица, где их је на попису 1991. године било и највише, у већем броју су забележени и у селима Криваче и Урије. Тестирани Топић је навео да у породици постоји предање по коме су старином из Старе Херцеговине или Црне Горе, што се на основу резултата ДНК теста чини могућим.

Врло је могуће да су ови Топићи једнородни са јањским Топићима из Чуклића код Шипова. Поред исте славе, познато је да су многи јањски родови ''силазили'' и насељавали Скопљанску (Врбаску долину) око Доњег Вакуфа.

[Иван Вукићевић]

40. Маринковић, Ђурђевдан, Рогојевац, Крагујевац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Припада генетичком роду Вранешана - савинштака и има модални хаплотип овог рода. Матица рода је у Вранешу на северу Црне Горе, а сви до сада тестирани припадници рода славе Савиндан. За већину припадника овог рода је карактеристична повишена вредност маркера DYS549=14, коју има и хаплотип Маринковића.

Тестирани је навео да Маринковићи према предању потичу са севера Црне Горе, што је овим резултатом потврђено.

Род Вранешана - савинштака је доста бројан у околини Пријепоља, тако да је обрађен детаљније у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

41. Станојевић, Лазарева Субота, Лесковац, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744

Хаплотип тестираног је поприлично модалан за грану Y142744, а једина вредност која одступа је DYS449=31. На једном од упоредива 23 маркера (ту не спада DYS449, који је један од два маркера која су додата у сет Биолошког факултета) разликује се од хаплотипова следеће тројице тестираних:
Радовановић, Лазарева Субота, Лесковац/Кнић
Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
Чикара, Михољдан, Петковац/Петриња

Радовановић је из истог места и слави исту славу, тако да је јасно да су истог порекла. Маркер на коме се разликује од хаплотипа Петровића (DYS549) доста варира код припадника ове гране, тако да је могуће да и он припада истом роду. Тројица тестираних су у табели СДНКП груписани у род Г. С друге стране, хаплотип Станојевића се од хаплотипа Чикаре разликује на маркеру DYS391, на коме Чикара и већина других њима сродних братстава која славе Михољдан имају карактеристичну вредност маркера 11, тако да се не може тврдити да су ближе повезани.

У књизи Михаила Драгића „Гружа“ наводи се следеће:
У селу је најстарија фамилија Станојевићи. За време Кочине Крајине Станојевићи су бежали у Срем, па су се после неколико година вратили; Станоје је умро „тамо у Немачкој“.
...
-Станојевићи су досељени из Котраже у Драгачеву; до сада их је седмо колено. Узуновићи у Новом Селу (Морава) држе још са овима кумство из Драгачева, јер су и они пореклом са тих простора, из села Краварице. Славе Лазаревдан.

[НиколаВук]

Следи списак туре кандидата која је предата прошле недеље лабораторији (највећа до сад, укупно 102 кандидата):

75. Валан, Илиндан, Доњи Рајић, Новска
76. Ђурић, Никољдан, Јелићка, Приједор
77. Шврака, Часне Вериге, Јелићка, Приједор
78. Глушац, Аранђеловдан, Корита, Билећа
79. Несторовић, Никољдан, Подгорац, Бољевац
80. Кујачић, Аранђеловдан, Аранђелово, Требиње
81. Сарачевић, Лучиндан, Љутовница, Горњи Милановац
82. Лепојевић, Никољдан, Балиновац, Прокупље
83. Којовић, Мратиндан, Велика Гора, Требиње
84. Зарић, Никољдан, Вилуси, Бања Лука
85. Маричић, Ђурђевдан, Дедевци, Краљево
86. Ђерић, Ђурђиц, Буар, Ужице
87. Филиповић, Никољдан, Ниш
88. Вурдеља, Лазаревдан, Адашевци, Шид
89. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој
90. Петревски, Мратиндан, Арбиново, Дебарца
91. Ковач, Стевањдан, Јабука, Фоча
92. Иванов, Јовањдан, Каменица, Димитровград
93. Белензаде, Јовањдан, Рудине, Гламоч
94. Васић, Јовањдан, Пожарница, Тузла
95. Павловић, Јовањдан, Добрње, Петровац на Млави
96. Росић, Алимпијевдан, Мислопоље, Рашка
97. Јованчевић, Јовањдан, Шутци, Љиг
98. Новаковић, Ђурђевдан, Гуча Село, Лучани
99. Станојевић, Ђурђевдан, Причевић, Ваљево
100. Булатовић, Лучиндан, Колашин
101. Костић, Стевањдан, Алексиначки Бујмир, Алексинац
102. Вранов, Аранђеловдан, Вишњићево, Шид
103. Рајић, Никољдан, Калаузовићи, Соколац
104. Цвијановић, Ђурђевдан, Доњи Вакуф
105. Тошић, Никољдан, Петровац, Пирот
106. Андрић, Јовањдан, Дрежник, Ужице
107. Поповић, Никољдан, Дучина, Сопот
108. Веселић, Ђурђевдан, Сремски Карловци
109. Бошњак, Алимпијевдан, Шарок, Мохач
110. Пезић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи, Челинац
111. Пиља, Јовањдан, Бротња, Грачац
112. Милићевић, Петковдан, Богатић
113. Луковић, Никољдан, Бања, Аранђеловац
114. Јанковић, Ђурђиц, Вировац, Мионица
115. Чановић, Аранђеловдан, Бршно, Никшић
116. Вилић, Никољдан, Брајићевићи, Гацко
117. Остојић, Лазаревдан, Кржава, Крупањ
118. Јовић, Јовањдан, Власотинце
119. Трифуновић, Мала Госпојина, Горња Врањска, Шабац
120. Адамовић, Јовањдан, Дрвар
121. Ђекић, Стевањдан, Крњеуша, Босански Петровац
122. Жујовић, Аранђеловдан, Врачевић, Лајковац
123. Павловић, Савиндан, Ново Село, Лесковац
124. Мунћан, Јовањдан, Конак, Сечањ
125. Јевтић, Митровдан, Брестовац, Бојник
126. Раца, Мратиндан, Мрчевци, Лакташи
127. Карабасил, Никољдан, Црквичко Поље, Плужине
128. Грубор, Ђурђевдан, Бастаси, Дрвар
129. Лачњевац, Никољдан, Стањево, Александровац
130. Мишић, Никољдан, Шадићи Горњи, Власеница
131. Марковић, Никољдан, Лозовик, Велика Плана
132. Михаиловић, Аранђеловдан, Кладово
133. Шаренац, Аранђеловдан, Доњи Давидовићи, Билећа
134. Павлица, Стевањдан, Мушић, Купрес
135. Максимовић, Св. Аксентије, Вир, Никшић
136. Поповић, Ђурђевдан, Сочковац, Добој
137. Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Грачац
138. Стојичић, Часне Вериге, Растока, Рибник
139. Филиповић, Лучиндан, Душковци, Пожега
140. Илић, Аранђеловдан, Бијељани, Билећа
141. Стаменковић, Никољдан, Црковница, Пожега
142. Димитријевић, Никољдан, Пећ
143. Олуић, Аранђеловдан, Билишане, Обровац
144. Поповић, Аранђеловдан, Ба, Љиг
145. Јудин, Београд
146. Недељковић, Стевањдан, Долац, Завидовићи
147. Ђорђевић, Аранђеловдан, Бошњаце, Лебане
148. Обрадовић, Аранђеловдан, Божевац, Мало Црниће
149. Мијановић, Никољдан, Столац
150. Голоскоковић, Стевањдан, Златарић, Ваљево
151. Ризнић, Јовањдан, Бања, Аранђеловац
152. Живковић, Ђурђевдан, Јеринићи, Плужине
153. Куљанчић, Аранђеловдан, Кула
154. Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани
155. Вујовић, Никољдан, Прераца, Билећа
156. Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка
157. Стевић, Ђурђиц, Вировац, Мионица
158. Караман, Сплит
159. Николић, Никољдан, Корбово, Кладово
160. Рајковић, Петковдан, Ново Корито, Књажевац
161. Андрић, Јовањдан, Покревеник, Пирот
162. Видановић, Аранђеловдан, Покревеник, Пирот
163. Полимац, Митровдан, Швракарица, Двор
164. Марасанов, Казањ, Русија
165. Филиповић, Јовањдан, Горња Рженица, Плав
166. Јанићијевић, Мратиндан, Приштина
167. Цветковић, Аранђеловдан, Велики Јовановац, Пирот
168. Цветковић, Аранђеловдан, Велики Јовановац, Пирот
169. Обрадовић, Ђурђиц, Јелен До, Пожега
170. Николић, Никољдан, Стубал, Блаце
171. Милуновић, Ђурђиц, Ђаке, Куршумлија
172. Обрадовић, Аранђеловдан, Беочин
173. Шоћ, Аранђеловдан, Дубова, Цетиње
174. Трифковић, Никољдан, Раштани, Мостар
175. Даниловић, Ђурђевдан, Срећање, Пљевља
176. Огњеновић, Никољдан, Миљанићи, Никшић

[Ивица Јовановић]

Машала 

[drajver]

45. Савић, Ђурђевдан, Робаје/Мионица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује модални хаплотип за дробњачки род, тако да има велики број пуних или веома бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. По предању, Савићи су огранак Дробњака Косовчића Славујевића Маловића, па се са великом дозом сигурности може рећи да је предање потврђено. Ипак за пуну потврду везе потребни би били дубински тестови како Савића, тако и Маловића (који нису ни STR тестирани). Припадност Савића роду Косовчића могла би лако бити утврђена преко тестирања појединачног маркера DYS607 (Косовчићи су DYS607=13 у односу на модално 14).

О поријеклу Савића у етнографској литератури је записано сљедеће:
"-Драгојевићи, Савићи и Маријићи. Пред Кочину Крајиму доселили су се Драгојевићи из Дробњака од братства Маловића; са њима су у сродству Савићи и Маријићи у овом селу, Јовановићи у Мратишићу и Текићи у Кључу, славе Ђурђевдан а до скоро преслављали Савиндан."

Од наведених породица, засад су само Савићи тестирани. Било би добро такође да се тестирају и породице из рода Славујевића у Дробњаку: Маловићи, Мандићи и Машићи. ( Постоје додуше Мандићи из околине Пријепоља који славе Савиндан и SNP тестирани Маловићи који су I1-P109, али веза ових дробњачких породица са Славујевићима тек би требала да се утврди).

[drajver]

51. Иванишевић, Ђурђевдан, Мали Радић/Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I1-Z63>PH220, роду Б у табели СДП. Већина вриједности маркера Иванишевића је модална за хаплогрупу I1-PH220. Сврстан је на основу крсне славе Ђурђевдана и географске повезаности у род крајишких I1-PH220 ђурђевштака. У овом роду присутно је више родови са подручја: Јања и Змијања, околине Прњавора и Славоније. Сама грана I1-Z63>PH220 присутна је широм српских земаља и о њој детаљније може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/01/04/stablo-haplogrupe-i1-m253z63/
Од свих припадника ђурђевштака I1-PH220 једино је Алексић из Сврзигаћа/Милановац/Славонија тестиран дубински и има дужи хаплотип. Оно што би можда у хаплотипу могло бити одређујуће за овај ужи род јесте вриједност маркера DYS460=11 коју посједују и Алексић и Иванишевић, а код осталих припадника рода није покривана. Остали припадници I1-PH220 који имају дужи хаплотип посједују DYS460=10. Ипак, ово је мали број упоредивих узорака да би се ова маркерна одредница могла поуздано користити у профилацији овог рода. Иванишевић посједује немодалну вриједност DYS635=21 у односу на остале припаднике рода, али и хаплогрупе I1-PH220, па се може закључити да се ту ради о некој скоријој приватној промјени.

У енографској литератури се помиње да су се Иванишевићи у Мали Радић доселили након окупације (1879) из Бјелопоља/Кореници у Лици, гдје их и данас има. Ово је у складу и са предањем које је оставио тестирани.

[Селаковић]

Следи списак туре кандидата која је предата прошле недеље лабораторији (највећа до сад, укупно 102 кандидата):

106. Андрић, Јовањдан, Дрежник, Ужице

Је л' овде сигурно слава Јовањдан?

103. Рајић, Никољдан, Калаузовићи, Соколац

Одлично, ово би тебало да је најстарија фамилија на подручју Гласинац-Соколац, једна од ретких из 18. века, ако не и раније.

[НиколаВук]

Је л' овде сигурно слава Јовањдан?

Требало би да јесте, барем према информацијама које смо добили од тестираног.

[Христифор]

Машала 

Ударнички се пријављивало, што један добар тв прилог може доброг да донесе.

[drajver]

73. Милутиновић, Пантелиндан, Коцељева

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226, роду А у табели СДП. Овом роду, поред Милутиновића припадају још три породице које славе Пантелиндан. Двије су из Барање (Татарин и Дворнић), док је једна из Старог Влаха. Узимајући у обзир смјер миграција могло би се закључити да је исходиште овог рода на подручју Старог Влаха и да се ради о веома старом роду који је и кроз крсну славу сачувао своју препознатљивост. На основу етнографских и историјских података о породицама које припадају овом роду, могло бис езакључити д аје кретање рода ка сјеверу везано првеснтвено за миграције у 16. вијеку. Хаплотип Милутиновића је потпуно модалан, како за род Пантелинштака тако и за хаплогрупу I-FTA73226. О хаплогрупи I-FTA73226 може детаљније да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Милутиновићи су стара породица у Коцељеви. У етнографској литератури о групи породица којима припадају Милутиновићи записано је сљедеће:
"-Бабићи*, стара породица, Пантелијевдан.
*Бабићи су стара коцељевачка породица растурена по свим џематима и под разним презименима, али преовлађује у Доњем Крају са презименом Бабић."

[Рус]

164. Марасанов, Казањ, Русија

Појашњење: презиме није руског (словенског) порекла, већ од Коми-Пермјака. Рећ "марайтны" значи прљаво, прљавштина. Наши понекад користе рећ "марать".

[Exiled]

73. Милутиновић, Пантелиндан, Коцељева

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226, роду А у табели СДП. Овом роду, поред Милутиновића припадају још три породице које славе Пантелиндан. Двије су из Барање (Татарин и Дворнић), док је једна из Старог Влаха. Узимајући у обзир смјер миграција могло би се закључити да је исходиште овог рода на подручју Старог Влаха и да се ради о веома старом роду који је и кроз крсну славу сачувао своју препознатљивост. На основу етнографских и историјских података о породицама које припадају овом роду, могло бис езакључити д аје кретање рода ка сјеверу везано првеснтвено за миграције у 16. вијеку. Хаплотип Милутиновића је потпуно модалан, како за род Пантелинштака тако и за хаплогрупу I-FTA73226. О хаплогрупи I-FTA73226 може детаљније да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Милутиновићи су стара породица у Коцељеви. У етнографској литератури о групи породица којима припадају Милутиновићи записано је сљедеће:
"-Бабићи*, стара породица, Пантелијевдан.
*Бабићи су стара коцељевачка породица растурена по свим џематима и под разним презименима, али преовлађује у Доњем Крају са презименом Бабић."

Врло је могуће као што кажеш да је у 16. вијеку миграција ишла на сјевер али је исто тако могуће да је након окончања рата и разграничења између Аустрије и Турске могло доћи и до миграција сјевер-југ, почетак и прва половина 18. вијека. Значи миграције Барања,Бачка у Срем а након тога прелазак на турску страну,тј "препливавање Саве. Иста судбина је могла бити и код мојих рођака Кандића.