Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2023  (Прочитано 55918 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #220 послато: Фебруар 07, 2023, 12:53:31 поподне »
147. Ђорђевић, Аранђеловдан, Бошњаце, Лебане, J2a-L70

Тестирани је оставио податак о породичном надимку "Постолови". У литератури је то претпостављам следећи род: Деда Ђокини (Ђорђевићи) су непознатог порекла.(https://www.poreklo.rs/2016/05/14/poreklo-prezimena-selo-bosnjace-lebane/)

У генетичком смислу, нема потпуних поклапања, али има више релативно блиских хаплотипова на простору југоисточне Србије и Шумадије. Чест случај код наших припадника J2a-L70. Од читаве ове групе српских J2a-L70, једино је Јовановић из Лесковца код Петровца на Млави урадио дубински тест, па можемо претпоставити да су и Ђорђевићи позитивни на J-Z40772. То је нека препорука за даље тестирање. Два маркера разлике од старих узорака J2a-L70 из околине Травника.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #221 послато: Фебруар 07, 2023, 12:57:42 поподне »
88. Вурдеља, Лазарева Субота, Адашевци, Шид, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=16, коју нема ниједан припадник гране Z38456 на нашем пројекту. Од модалног хаплотипа ове гране одступа и вредност маркера YGATAH4=11. На три маркера се разликује од хаплотипова Црљића (Дервента, Ђурђевдан) и  једног тестираног чији резултат није јаван (Радишево/Србица, Петковдан).

Тестирани је навео да Вурдеље према предању потичу са Косова, одакле су се доселили са Чарнојевићем.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #222 послато: Фебруар 07, 2023, 01:00:16 поподне »
147. Ђорђевић, Аранђеловдан, Бошњаце, Лебане, J2a-L70

Тестирани је оставио податак о породичном надимку "Постолови". У литератури је то претпостављам следећи род: Деда Ђокини (Ђорђевићи) су непознатог порекла.(https://www.poreklo.rs/2016/05/14/poreklo-prezimena-selo-bosnjace-lebane/)

У генетичком смислу, нема потпуних поклапања, али има више релативно блиских хаплотипова на простору југоисточне Србије и Шумадије. Чест случај код наших припадника J2a-L70. Од читаве ове групе српских J2a-L70, једино је Јовановић из Лесковца код Петровца на Млави урадио дубински тест, па можемо претпоставити да су и Ђорђевићи позитивни на J-Z40772. То је нека препорука за даље тестирање. Два маркера разлике од старих узорака J2a-L70 из околине Травника.

Село се зове Бошњаце?
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #223 послато: Фебруар 07, 2023, 01:03:01 поподне »
Село се зове Бошњаце?

Да. Немој ми рећи да си повезао то са Травником?:)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #224 послато: Фебруар 07, 2023, 01:04:37 поподне »
159. Николић, Никољдан, Корбово, Кладово

Припада хаплогрупи G2a-M406, вероватно грани Z17887 за коју му Невген даје највеће шансе.

Најближа поклапања (2-3/17) има са тројицом САНУ тестираних са подручја северних и североисточних падина Копаоника, из Рашке и Александровца. Један од ових родова слави Аранђеловдан а друга два Никољдан. Како су у питању географски удаљена подручја и поклапања (са разликама) на мањем броју маркера не би их посматрао као сигурне даље генетичке сроднике. За тако нешто би било потребно да Николић и неко од њих уради дубинско тестирање. Ми на пројекту имамо Јовановског из Полошке котлине у Македонији, припадника низводне Z17887>FTB20525 у којој се налази и тестирани из румунског Каларашија, али је сматрам разлика између њих двојице превелика (7/25) да би Николић припадао овој грани. Није немогуће али хаплотип из основног теста не иде у прилог томе.

Тестирани није навео родовски надимак његове породице, па из тог разлога не могу да повежем Николиће са неким од родова Никољштака у Корбову које је обрадила литература. Колико видим, сматра се да је село обновљено средином 18. века од досељеника или повратника са друге стране Дунава, из Румуније. Становништво је насељавано у три таласа, углавном из Влашке или локалним сељакањима.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #225 послато: Фебруар 07, 2023, 01:06:00 поподне »
Ма јок  ;D
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #226 послато: Фебруар 07, 2023, 01:13:08 поподне »
93. Белензаде (презиме оца: Белензада), Јовањдан, Рудине, Гламоч, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу Драгошевића, услед чега има више потпуних поклапања са хаплотиповима припадника овог рода.

Боривоје Милојевић наводи следеће у раду „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“:
Белензаде славе Св Јована. „Кад је српско пало, а турско настало”, један паша узме два момка из „Берлина”: Штрпца и Белензаду. Белензади је дао земљу од Врбе до Башића Моста и дао му је „фетму“ (тапију). Белензаде су најпре „стали“ у Рудинама. Ту им „узмакне мал”, а Турци им одузму земљу и „окрену под трећину и половину”. „Фатму” су им отели Омерхаџићи из Малкочеваца. Они пређу у Зајаругу и отуда опет дођу у Рудине „прије Аустрије”. Око 1830. год, била је једна кућа Белензада и у њој су живела три брата. Око 1840. год. један Белензада се био „замиловао” са неком цуром. Кад му је Турчин хгео отети, он је узме и оде у Ускопље у „момчалук” Миралемима. Ови му даду кметство у Главици.
« Последња измена: Фебруар 07, 2023, 02:16:14 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #227 послато: Фебруар 07, 2023, 01:23:28 поподне »
Исељених Белензада из Гламоча било је у Хан Пијеску, негдје '60-70' година прошлог вијека. Упечатљиво презиме  :)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #228 послато: Фебруар 07, 2023, 01:27:53 поподне »
Да. Немој ми рећи да си повезао то са Травником?:)

 :D јес к'о да сад гледам... Али и мени би пролетила помисао  :D

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #229 послато: Фебруар 07, 2023, 01:51:11 поподне »
104. Цвијановић, Ђурђевдан, околина Доњег Вакуфа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип што значи д аима велики број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Од немодалних вриједности издвајају се DYS391=10 и DYS449=32. Вриједност DYS391=10 можда упућује на припадност грани I2-Z16983>A493, али то би требало SNP провјерити. Од слављеника Ђурђевдана, Цвијановићу је по кукупном хаплотипу најближи Јокић из Каменице/Маглај (1/23). Бољу профилацију могу дати само дубински тестови.

Тестирани није оставио предање о поријеклу, па чак ни тачно мјесто поријекла. У околини Доњег Вакуфа Цвијановића је било у насељима Растичево и Оборци, сјевероисточно од града. Овдје се ради о старијим српским насељима, гдје становништво највећим дијелом потиче од Срба у влашком статусу из 16.вијека. Турски попису на том подручју у том периоду биљеже кнежинске самоуправе. Могуће је да Цвијановић потиче из тог слоја српског становништва.

Тестирани Цвијановић се јавио мејлом и пренео да је сазнао да је место порекла село Оборци код Доњег Вакуфа, па се то може допунити у бази.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #230 послато: Фебруар 07, 2023, 01:58:52 поподне »
156. Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка, J1-P58

Тестирани је навео магловито предање о пореклу са Косова, пре тога из Црне Горе. Судећи по литератури, Павловићи би могли припадати роду Коилковци:

"Коилковци (Нешићи и Живићи) и Лишковци (Цонићи, Младеновићи, Веселиновићи, Павловићи и Денићи), Св.Ђорђе. Коилковаца-Живића има одсељених у Белу Паланку а Лишковаца у Ниш и Белу Паланку. Извесно је да побројани, данас потпуно издиференцирани родови, који славе исту славу, имају заједничко родовско порекло. О таквим пореклу има трагова у свести неколико најстаријих представника неких поменутих родова."
https://www.poreklo.rs/2016/04/16/poreklo-prezimena-selo-kremenica-bela-palanka/

Реч је највероватније о подграни J1-P58>Z2313>FGC4415. После Влаховића-Синобада, ово је најбројнији и Y-STR најпрофилисанији J1 род код Срба. Кластер је за сада присутан искључиво на простору Југоисточне Србије, Северне Македоније и Косова. Сви су међусобно доста блиски (2-3 маркера разлике), али мана је што нико од њих није радио дубинску анализу. Већина из ове групе је са анонимних истраживања, а презименима се могу поменути: Илић, Аранђеловдан, Ресник/Бабушница и Владимиров, Никољдан, Драјинци/Сурдулица. 

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #231 послато: Фебруар 07, 2023, 02:13:38 поподне »
99. Станојевић, Ђурђевдан, Причевић, Ваљево, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Има потпуно поклапање са хаплотипом Живановића из Крњева код Велике Плане, који слави Ђурђиц. Овај хаплотип је потпуно модалан за грану L241 и нема ниједну карактеристичну вредност маркера. Живановић има предање о пореклу из села Гари код Дебра (племе Мијаци), па би и Станојевић могао потицати одатле даљим пореклом.

Тестирани је навео да су се Станојевићи доселили око 1800. године из Црне Горе или Херцеговине. У селу су познати и као Цветићи.

У раду Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“ из 1907. године наводи се следеће:
-Станојевићи су пореклом од Костојевића-округа ужичког, предак сишао као мајстор после Кочине Крајине и овде застао, има их 5 кућа и славе Ђурђевдан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #232 послато: Фебруар 07, 2023, 02:14:52 поподне »
157. Стевић, Ђурђиц, Вировац, Мионица, J2b-M205>Y22059


Стевићи су по свему судећи огранак Јанковића, чији је резултат објављен нешто раније у склопу ове акције. Више о Јанковићима из Вировца и генетички сродним породицама:

114. Јанковић, Ђурђиц, Вировац, Мионица, J2b-M205>Y22059


"Јанковићи, као најстарију породицу у селу узимају да су данашњи Јанковићи, за које се држи да су одвајкада на левој обали Топлице, под Рогљевицом. Ова породица је врло стара, за њу не зна се, да се откуда доселила, а сматра се да је готово цело село разродило се од ње, да их има чак у Ратковцима и да је први насељеник овог села од ове исте породице. Јанковићима се данас у селу зове мали број кућа, али како је ова породица одавно најчувенија и највиђенија у селу, то и ми увршћујемо по примеру сељана све сродне породице у њу. Јанковића према овоме, под разним презименима, има у овом селу 61 кућа и све славе Ђурђиц." (Љубомир Павловић, Колубара и Подгорина, 1907)

Мусићи (Јабучје) су од непричавских Гавриловића и вировачких Јанковића и чудо да су и данас одржали родбинске везе. У селу (Јабучју) се зови још и: Ћатићи, Стевановићи, Шљокићи, МИЛИЋИ, Радованчевићи, Јакшићи, Ћосићи и Тејићи и сви су у горњем делу села, до Рукладе и Лајовца и сви славе ЂУРЂИЦ (према књизи Антропогеографија ваљевске Тамнаве од истог писца, оп. Милодан).
https://www.poreklo.rs/2013/03/29/poreklo-prezimena-selo-virovac-mionica/

Јанковићи су свакако најстарији и најразгранатији род у Вировцу. Упитна је веза са Мусићима из Јабучја, пошто има тестираних припадника овог рода који припадају хаплогрупи I2-PH908 (Милићи). Још једна породица из Вировца (иста слава) тестирана је у склопу ове акције и припада истом кластеру M205 као и Јанковић, тако да је ова прича Јанковићима као веома разгранатом роду (са изведеним презименима) вероватно потврђена.

Јанковићи врло вероватно припадају подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (Затарје, Кричи). Интересантно да су им блиске многе породице које славе управо Ђурђиц, али и Ђурђевдан, па вероватно ту треба тражити везу. У питању су углавном вредности маркера 385=15-18/19, 458=15, 576=19/20 и 481=23.

У тој су групи Исаиловићи из Мачве, Живковићи из Непричаве код Лајковца, Радовићи из околине Бијелог Поља, Бирчани из Колубаре, Кукољи из Старог Влаха, итд.

Јанковић и Стевић су сврстани у посебан род у оквиру подгране J-Y155375 (А4). Деле вредност 27 на маркеру 389II, као и веома ретку вредност 12 на маркеру 533. Овим родовима су могуће блиске још неке M205 породице из Колубарског округа и Мачве (Ђурђевдан/Ђурђиц), али за сада се држимо сигурних веза.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #233 послато: Фебруар 07, 2023, 03:17:10 поподне »
79. Несторовић, Никољдан, Подгорац, Бољевац

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа подграна не може утврдити на овом броју маркера. Несторовић поседује јако ниску вредност DYS448=15, коју поред њега поседује само још један тестирани из наше базе, а поред ње издвајају се још две специфичне вредности, DYS385=11-12 и врло ниска DYS458=14. Једино ближе поклапање у бази има са тестираним из околине Прешева чији резултат није још увек јаван, а који такође слави Никољдан. Разликују се на 3 од 23 маркера, а с обзиром да деле две од три горенаведене специфичне вредности (DYS448=15 и DYS458=14) нема сумње да припадају истој грани. Због изузетно специфичног хаплотипа, препорука за Несторовића је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700) како би се утврдила најмлађа грана којој припада. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у тексту о Подгорцу не спомињу се Несторовићи, па не знамо да ли припадају неком од родова који су поменути.

https://www.poreklo.rs/2020/01/19/poreklo-prezimena-selo-podgorac-boljevac/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #234 послато: Фебруар 07, 2023, 04:03:34 поподне »
82. Лепојевић (Миленковић), Никољдан, Балиновац, Прокупље

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Oва грана не јавља се често у јужнијим крајевима, па одатле нема ни блиских поклапања. Најближе поклапање има са Новаковићем из Крупе на Врбасу (Стевањдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера, затим са Сремцем из Вашице код Шида (Стевањдан) и Медићем из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) од којих се разликује на 2 од 25, и Медићем из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан) и Алексићем из Брадића код Лознице (Ђурђевдан), од којих се разликује на 2 од 23 маркера. С обзиром да је од свих припадника ове гране само Сремац урадио дубински тест, препорука за Лепојевића је WGS или BigY-700 тест, након чега би највероватније ова група родова била у потпуности генетички профилисана. Тестирани је у упитнику навео да је предак Вукадин усвојен од стране Лепојевића, а да је рођењем био од Миленковића из истог села.

Ван мреже Шарпланинац

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
  • G2a>M406>Z17887>FTB20525
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #235 послато: Фебруар 07, 2023, 04:10:20 поподне »
159. Николић, Никољдан, Корбово, Кладово

Припада хаплогрупи G2a-M406, вероватно грани Z17887 за коју му Невген даје највеће шансе.

Најближа поклапања (2-3/17) има са тројицом САНУ тестираних са подручја северних и североисточних падина Копаоника, из Рашке и Александровца. Један од ових родова слави Аранђеловдан а друга два Никољдан. Како су у питању географски удаљена подручја и поклапања (са разликама) на мањем броју маркера не би их посматрао као сигурне даље генетичке сроднике. За тако нешто би било потребно да Николић и неко од њих уради дубинско тестирање. Ми на пројекту имамо Јовановског из Полошке котлине у Македонији, припадника низводне Z17887>FTB20525 у којој се налази и тестирани из румунског Каларашија, али је сматрам разлика између њих двојице превелика (7/25) да би Николић припадао овој грани. Није немогуће али хаплотип из основног теста не иде у прилог томе.

Тестирани није навео родовски надимак његове породице, па из тог разлога не могу да повежем Николиће са неким од родова Никољштака у Корбову које је обрадила литература. Колико видим, сматра се да је село обновљено средином 18. века од досељеника или повратника са друге стране Дунава, из Румуније. Становништво је насељавано у три таласа, углавном из Влашке или локалним сељакањима.

Zdravo. Bilo bi dobro Nikolic da se testira na Dante ili slicno da saznamo kojoj podgrani pripada. Inace vrlo zanimljiv rezultat. Mozda je Nikolic poreklom sa Juga. Ili je mozda i neka druga struja u pitanju koja dosla od severa.

Ван мреже Шарпланинац

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
  • G2a>M406>Z17887>FTB20525
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #236 послато: Фебруар 07, 2023, 05:57:19 поподне »
156. Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка, J1-P58

Тестирани је навео магловито предање о пореклу са Косова, пре тога из Црне Горе. Судећи по литератури, Павловићи би могли припадати роду Коилковци:

"Коилковци (Нешићи и Живићи) и Лишковци (Цонићи, Младеновићи, Веселиновићи, Павловићи и Денићи), Св.Ђорђе. Коилковаца-Живића има одсељених у Белу Паланку а Лишковаца у Ниш и Белу Паланку. Извесно је да побројани, данас потпуно издиференцирани родови, који славе исту славу, имају заједничко родовско порекло. О таквим пореклу има трагова у свести неколико најстаријих представника неких поменутих родова."
https://www.poreklo.rs/2016/04/16/poreklo-prezimena-selo-kremenica-bela-palanka/

Реч је највероватније о подграни J1-P58>Z2313>FGC4415. После Влаховића-Синобада, ово је најбројнији и Y-STR најпрофилисанији J1 род код Срба. Кластер је за сада присутан искључиво на простору Југоисточне Србије, Северне Македоније и Косова. Сви су међусобно доста блиски (2-3 маркера разлике), али мана је што нико од њих није радио дубинску анализу. Већина из ове групе је са анонимних истраживања, а презименима се могу поменути: Илић, Аранђеловдан, Ресник/Бабушница и Владимиров, Никољдан, Драјинци/Сурдулица.

Imamo Kiroskog iz Vratnice na Poreklu.  Jel im neke blize veze sa Pavlovicem koji pominje Kosovo kao dalje poreklo ?

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #237 послато: Фебруар 07, 2023, 06:09:14 поподне »
88. Вурдеља, Лазарева Субота, Адашевци, Шид, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=16, коју нема ниједан припадник гране Z38456 на нашем пројекту. Од модалног хаплотипа ове гране одступа и вредност маркера YGATAH4=11. На три маркера се разликује од хаплотипова Црљића (Дервента, Ђурђевдан) и  једног тестираног чији резултат није јаван (Радишево/Србица, Петковдан).

Тестирани је навео да Вурдеље према предању потичу са Косова, одакле су се доселили са Чарнојевићем.

Вурдеље су са простора Горње Крајине (Лика и Кордун) где славе: Ђурђевдан, Лазареву Суботу и Никољдан. Било их је и у Лици у местима: Бунић, Дољи Лапац, Љубошина, Медак, Могорић, Папуча, Сврачково село, Удбина, док их је на Кордуну било у селима: Коранско село, Маљевац, Велики Козинац. С обзиром на славу тестираног и наведене славе из Крајине највероватније ова породица потиче из неког од тих села, јер је сам простор Срема од 18. века па до данашњих дана представљао регији у коју су се многи досељавали са простора Лике, Кордуна, Баније и других западнијих регија.

Ван мреже Фубуки

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #238 послато: Фебруар 07, 2023, 06:16:10 поподне »
93. Белензаде (презиме оца: Белензада), Јовањдан, Рудине, Гламоч, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу Драгошевића, услед чега има више потпуних поклапања са хаплотиповима припадника овог рода.

Боривоје Милојевић наводи следеће у раду „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“:
Белензаде славе Св Јована. „Кад је српско пало, а турско настало”, један паша узме два момка из „Берлина”: Штрпца и Белензаду. Белензади је дао земљу од Врбе до Башића Моста и дао му је „фетму“ (тапију). Белензаде су најпре „стали“ у Рудинама. Ту им „узмакне мал”, а Турци им одузму земљу и „окрену под трећину и половину”. „Фатму” су им отели Омерхаџићи из Малкочеваца. Они пређу у Зајаругу и отуда опет дођу у Рудине „прије Аустрије”. Око 1830. год, била је једна кућа Белензада и у њој су живела три брата. Око 1840. год. један Белензада се био „замиловао” са неком цуром. Кад му је Турчин хгео отети, он је узме и оде у Ускопље у „момчалук” Миралемима. Ови му даду кметство у Главици.

Једна моја чукунбаба је од Белензада, тако да је мени ово веома занимљив резултат. Неке Белензаде, можда због необичног презимена и предања које спомиње некакав „Берлин“, имају причу о сефардском пореклу. Можда ипак по родоначелниковој женској линији :)
Свакако, веома специфично и презиме и предање указују на то да се свашта занимљиво издешавало између одласка из Старе Херцеговине и доласка у Гламоч. Само када бисмо имали неке сачуване документе, па да сазнамо шта тачно.

Ван мреже ivanc79

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 199
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #239 послато: Фебруар 07, 2023, 06:16:51 поподне »
Zdravo. Bilo bi dobro Nikolic da se testira na Dante ili slicno da saznamo kojoj podgrani pripada. Inace vrlo zanimljiv rezultat. Mozda je Nikolic poreklom sa Juga. Ili je mozda i neka druga struja u pitanju koja dosla od severa.
Николић је у суштини заинтересован за даља испитивања. Можда се одлучи и за WGS