Светски ДНК месец 2023

[Ojler]

Да ли су сви резултати са ове акције објављени?

Има још три-четири необјављена резултата.

[Иван Вукићевић]

112. Милутиновић, Никољдан, Крупаја, Жагубица, E-V13>Z5017>CTS9320>FT79190>Y189173

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=13 и DYS576=18. На три маркера се разликује од хаплотипова Кесеровића (Јовањдан, Завлака/Крупањ) и једног тестираног чији резултат још није објављен (Јовањдан, Љубинић/Обреновац), који такође припадају грани Y189173. На три маркера се разликује и од хаплотипа Слијепчевића (Ђурђевдан, Ивица/Љубиње), али он не поседује вредност маркера DYS390=25 која је типична за грану Y189173.

Преци Милутиновића су према предању ове породице међу оснивачима села, где су се доселили са Косова (претпоставља се из околине Липљана). Старо презиме им је Тимотијевић, које су имали током 19. века, док им је породични надимак Сапуни.

[Иван Вукићевић]

114. Рачић, Аранђеловдан, Андријевица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића и поседује модални хаплотип за овај род. Од хаплотипа претходно тестираног Рачића из Врањештице код Колашина разликује се на једном маркеру.

Рачићи су братство из групе Новаковића и матица им је у Слатини код Андријевице. Било би добро да тестирани провери да ли потиче из овог места, пошто ми није познато да их је било у самој Андријевици почетком 20. века.

https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

[Иван Вукићевић]

115. Марловић, Стевањдан (од 1950-их, пре тога нису имали славу), Велики Радинци, Сремска Митровица, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11, DYS448=19, DYS449=30, DYS481=23 и DYS549=11.

Тестирани је као даље место порекла навео место Дурнбах у Бургенланду у Аустрији, области која је до 1918. године припадала Угарској. Званични назив насеља је Dürnbach im Burgenland:
https://de.wikipedia.org/wiki/D%C3%BCrnbach_im_Burgenland
Дурнбах је у прошлости већински био насељен Хрватима.

Марловићи се у књизи Od Karaša do Biferna помињу као једна од породица из области Влахије:



Влахија је свој назив добила по досељеним власима из динарског подручја, за које постоји мишљење да су покатоличени по доласку на тај простор:

[Зрно]

Прекајски (Јовањдан), Оборњача/Ада

Припада хаплогрупи R1b, тј. изузетно реткој грани Y13200>BY15590, која се раздвојила од свих осталих европских R1b (М269) пре више од 13.000 година. Нађена је у неким древним узорцима из Европе и местимично се појави код савремених људи у разним крајевима континента. Овој грани код нас за сада припадају само Бодироге/Бодироже/Бодрожићи и Станчић из околине Ужица. На упоредива 23 маркера, од једног Бодрожића се разликује само на једном маркеру, од другог на два, док се од Бодирога и Станчића разликује на 3 маркера. Ускоро би требао бити резултат великог теста Бодрожића, па да се позиционира ова грана, а врло је пожељно да уради још један од наведених, нпр. Прекајски.

Ово је та грана на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY15590/

Презиме је документовано у прошлости у више насеља Бачке, али углавном се наводи слава Аранђеловдан. Презиме је очигледно добило назив по Прекаји. Иако постоји Прекаја код Дрвара и код Медвеђе, ово је сигурно у вези са некадашњим насељем Прекаја, које је записано у турском дефтеру с краја 16. века за подручје Сомбора, са типичним српским именима тог доба, на челу са примићуром. Нашао сам податак о пустари Прекаји између Бачког Брестовца и Сивца, па је то вероватна локација. Кад сам објавио Бодрожића, написао сам да то презиме има сличности само са старим градом Бодрогом код Сомбора, а он је био близу Прекаје. Не тврдим ништа.

[Небојша]

Прекајски (Јовањдан), Оборњача/Ада

Припада хаплогрупи R1b, тј. изузетно реткој грани Y13200>BY15590, која се раздвојила од свих осталих европских R1b (М269) пре више од 13.000 година. Нађена је у неким древним узорцима из Европе и местимично се појави код савремених људи у разним крајевима континента. Овој грани код нас за сада припадају само Бодироге/Бодироже/Бодрожићи и Станчић из околине Ужица. На упоредива 23 маркера, од једног Бодрожића се разликује само на једном маркеру, од другог на два, док се од Бодирога и Станчића разликује на 3 маркера. Ускоро би требао бити резултат великог теста Бодрожића, па да се позиционира ова грана, а врло је пожељно да уради још један од наведених, нпр. Прекајски.

Ово је та грана на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY15590/

Срби који припадају овој подграни R1b на 23andMe добијају SNP R1b-P297. Осим Бодироже (Стевањдан), Сански Мост, овој подграни тамо припадају Милекић (Јовањдан), Мокра Гора, Ужице, Трумбуловић (Јовањдан), Субјел, Косјерић и Грујин (неопозната слава), Ново Милошево, Нови Бечеј. Због славе Јовањдан, није искључена веза тестираног са простором Западне Србије.

[Небојша]

Коначни (збирни) резултати ДНК акција из 2022. и 2023. године

Светски ДНК месец 2022 (април – јун), 115 тестираних
Српски ДНК месец 2022 (септембар – октобар), 89 тестираних
Новогодишња акција 2023 (децембар 2022 – јануар 2023), 204 тестираних
Светски ДНК месец 2023 (април), 115 тестираних

https://www.poreklo.rs/2023/07/08/konacni-rezultati-dnk-akcija-iz-2022-i-2023-godine/

[Андрић]

19. Зубовић, Стевањдан, Јаворани, Кнежево

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује двије карактеристичне вриједности маркера DYS481=24 и DYS549=13. Једини тестирани у оквиру дробњачког рода који као и Зубовић има обе ове карактеристичне вриједности је Инђић из Војке/Стара Пазова, који слави Ђурђевдан. По укупном хаплотипу удаљеност Зубовића и Инђића је 3/23, па постоји могућност за ближу везу, без обзира на географску удаљеност. Инђићи из Војке помињу поријекло из Херцеговине,а у Војки су од почетка 19. вијека. Од припадника рода Дробњака који славе Стевањдан, нема ниједног који би био посебно близак Зубовићу, ни на подручју Крајине Зубовић нема посебно блиских хаплотипова.

Тестирани није оставио податке о евентуалним предањима о поријеклу. Зубовићи са славом Стевањдан били су крајем 19. вијека присутни на подручју парохија Јаворани, Ребровац и Бања Лука бањалучког протопрезвитерата. У подручју гдје су присутни Зубовићи, постоји разгранат род стевањштака који припадају хаплогрупи I2-PH908>Y52621 (Милан-кнежевићи). Зубовић очигледно не припада том роду, али не би требало искључити могућност прибраћивања.

Ево сјетих се након дугог времена овог резултата, заборавио сам га потпуно, па ево да га коначно прокоментаришем ако дозволите. Зубовићи као род из Јаворана су у турском мушком попису из 1851 год. били најбројнији у Јаворанима са чак 4 кућа, а у сеоском попису насеља БиХ из 1991 год. били су међу бројнијим презименима у Јаворанима са 59 чланова. Што се тиче црквеног шематизма из 1882 год. ту се спомињу у Јаворанима, Бања Луци и парохији Ребровац. Овај спомен у ребровачкој парохији се највјероватније односи на Зубовиће из села Вујиновићи приградског насеља у Бања Луци који су мислим припадали тада парохији Ребровац (само треба провјерити шта славе). Треба споменути и да Зубовића Стефањштака има и у селу Бољанићи код Котор Вароша који су смијештени одма до Јаворана (7 чланова 1991.), а који су највјероватније нешто касније насељени у то село. Због бројности и због самог положаја Зубовића у Јаворанима мислим да им је то матично село одакле су се ширили. Иначе нисам чуо за сад никакво породично предање одакле су Зубовићи тамо дошли. Познат ми је само податак, да постоји један заселак с називом Зубовићи не предалеко од Јаворана у селу Вишевице у општини Котор Варош. У питању је било католичко тј. шокачко насеље, а спомен Зубовића могуће да је остао од неких пређашњих становника. У подножју планине Влашић постоји насеље "Зубовића" такође шокачко, а у оквиру хрватске општине Добретићи.

[Христифор]

На 115 тестираних имамо следећи резултат:

И2а-43 (37.3% )  Дин Југ-34 (79%)  / Дин Север-9 (20.9%)
Р1а-18 (15.6%)
Е-В13-18 (15.6%)
Р1б-8 (6.9%)
И1-7 (6%)
Ј2a-5 (4.3%)
Ј2б-5 (4.3%)
Н2-5 (4.3%)
Ј1-3 (2.6%)
Г2а-1 (0.8%)
Х1а-1 (0.8%)
И2-M223-1 (0.8%)

[Неродимац]

32. Видић (Никољдан), Механе/Куршумлија

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, a нижу грану није могуће одредити без дубинског тестирања. На 23 маркера има потпуно поклапање са Дробњаковићем из околине Прибоја (Ђурђевдан), а од много њих се разликује на само једном маркеру. Има ретку вредност 11 на маркеру DYS439.

Тестирани је написао да су даљим пореклом из околине Ивањице. О становништву селa Механе ништа нисам нашао.

ВИДИЋ, Пореклом су из околине Сјенице. Прадеда Раша се доселио око 1880. године. Род су са Радојичићимама, а садашње презиме узели су по некој баба Види. Слава Св. Никола.
Међутим у попису топличког округа из 1884 године пописан је Раша Видић који је тада имао 38 година (р. 1847) али је пописан као житељ села Бресанчић па се касније преселио у Механу.
Има их и у Великом Пуповцу и још неким села у Топлици.

[Uzi]

16. Срнић, Никољдан, Горња Ораовица, Двор

Тестирани припада хаплогрупи N2>FT182494. Има немодалне вредности на маркеру DYS392=13, DYS460=11, DYS635=22. Нема потпуних поклапања али има доста блиских. Због географске близине и слављења исте славе могао би му бити близак Граонић из Пољавница (Нови Град).

Најранији запис за Срниће у Г. Ораовици сам нашао у 1772. години, а врло вероватно је да су Срнићи били присутни у том селу и у првој половини 18. века. Тестирани је у упитнику навео потенцијалну повезаност мушког потомка са породицом Оука из Бих.

Предлог за даље тестирање би био директан тест на грану FGC28435 или Y334541. Потврђена припадност грани FGC28435 би тестираног повезала са родом Руђића из Пиве, а припадност грани Y334541 роду Штрбаца из Б. Крајине.

Тест за FGC28435: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772
Тест за Y334541: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=341732

Срнић је директним тестом потврдио да припада FGC28435 грани. Овај резултат донекле потврђује предање породице тестираног да им је старо презиме О(в)ука. Овуке славе Јовањдан, те је поред презимена вероватно дошло и до промене славе. За коначну потврду тог предања би било потребно да се тестира и Овуке који славе Јовањдан. Претпостављам да изворни Срнићи из Г. Ораовице ни не припадају N2 хаплогрупи.

[Bojan Ljubisavljevic]

44. Љубисављевић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома високу вредност 458=20. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним тестираним у оквиру САНУ истраживања из околине Теслића, са славом Ђурђевдан. На већем броју маркера, уз  славу Никољдан, можда му је близак Ђукетић из Шушњара код Лазаревца. Међутим имају већи број разлика, па би најбоље било да Љубисављевић или тестира СНП MF4021 или одради WGS тест.

Одрадио сам тест на MF4021 и нема поклапаља.


У литератури у селу Бегаљици једини род који слави Никољдан су Палалићи, који  су пореклом од четири брата, који су у овом селу служили, али се не зна одакле су били. Презиме су добили по једном од њих, кога су Турци звали Палалијом, а тако се звао један Турчин, који је био велики зликовац. Славе св. Николу. Из те породице свакако је био Стеван Андрејевић Палалија (1804), који је познат из народне песме о дахијама.

https://www.poreklo.rs/2012/06/22/poreklo-prezimena-selo-begaljica-grocka/

[Ивица Јовановић]

55. Пикула, Никољдан, Сливља, Гацко

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичнијих вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д: на само 1 од 21 маркера разликује се од раније тестираног Пикуле, а на 1 од 23 од Дамјанца, обојица такође из Сливаља, с тим да Дамјанац слави Јовањдан. На 3 од 23 маркера разликује се од Говедарице из Крекова код Невесиња. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Пикула је такође и Чешко и Пољско презиме. Пошто Пикуле (нађох на форуму) имају предање да су стари род и дуго присутни на тим просторима онда неки скорији долазак из Чешке или Пољске пада у воду. То што су YP417 чини целу ствар још занимљивијом. Moжда то презиме означава неко занимање или ствар у сва три језика.