Очигледни наставци да али сигурно су и они имали изузетака?Као и сви народи.Претпостављам да ви у потпуности одбацујете могућност да су Власи користили нека од наведених имена?Да су их преузели од Келта ?
Није спорно да имена нестају.Али нека од наведених у дискусији су преживјела друга не.Оних који су блискији нашем језику и даље има,оних “сумњивих” који више вучу ка неким другим народима су нестала.Можда су временом Брајан,Рајан,Брајен,Брајехна нестали јер су сматрана несрпским?Можда то има и везе и са развојем нивоа националне свести код Срба?Иако се ви не слажете ја бих ипак као опцију оставио могућност нестанка тих имена као последицу асимилације Влаха или неких других етничких група и преузимање само оних имена која су карактеристична за Србе.Немојте сметнути са ума да су на подручју данашње источне Црне Горе а и Малесије,српска односно албанска имена била сасвим уобичајена са оне стране “границе” да би са поларизацијом на српску или албанску страну она постала екслузивитет само за одређену државу.
Да ли неко ишчитавањем историјских списа/пописа може да оквирно утврди када су оваква имена и дефинитивно “испала из моде”?
Као што сам већ нагласио ову теорију сам само навео као једну од могућности.Засигурно ми није циљ борба са ветрењачама тј. тврдоглаво инсистирање на истој.Само ми је делује као могућа ...
Врло су мали изгледи да се било шта од келтског/келтских језика говореног/говорених на овим просторима сачувало. Ипак је у питању дуг временски распон (6-7 векова) од времена избијања римских легија на Дунав па до доласка Словена, а треба узети у обзир и огроман асимилаторски утицај римско-грчке културе и последично латинског језика. Слабо се шта од старог римског именослова сачувало чак и код Влаха, да не говоримо о именима и језицима који су коришћени пре римског периода. Осим тога, не можемо гледати садашње облике тих имена која се користе у енглеском и ирском језику, јер она потичу из
ирског језика, а не из општекелтског или протокелтског. Дакле, чак и да Ирци и даље баштине неко келтско име које потиче из првог миленијума п.н.е, што је врло мало вероватно, опет је то име прошло кроз гласовне промене од времена Келта па до средњовековних и данашњих Ираца, и то искључиво у ирском језику. Дакле чак и да је у питању име које се код Ираца баштини из келтског језика са континуитетом од око 2500 година, оно свакако у том раном периоду није гласило Рајан и Брајан, већ се вероватно изговарало потпуно другачије. Опет понављам, такав континуитет је врло мало вероватан, о чему говори и етимологија за име Брајан назначена на Викиречнику:
Etymology
Uncertain;
possibly a borrowing from Proto-Brythonic *brɨɣėnt (“high, noble”).
Дакле, вероватно је у питању позајмица у ирски из прото-бритонског, претка данашњег велшког језика, у којем се тај придев ("племенити, високи, велики") изговарао као "бригент". Као што се види, мало сличности са садашњим "Брајан". За "Рајан" се наводи следећа етимологија:
An Irish surname, anglicized from Ó Riaghain, Ó Riain (“descendant of Riaghan, Rían”).
Riaghan/Rían is perhaps from rí (“king”) + -án (diminutive suffix), meaning “little king”.Овде је у питању потпуно ирска кованица, која се на овај начин сигурно није изговарала у протокелтском или општекелтском језику.
Једна од често помињаних псеудоетимолошких "бајки" је она о имену Аде Циганлије, која се пласирала у последњих 30 година. Опет повезивање са модерним речима из ирског језика, као и са Брајаном и Рајаном, и поред тога што се на старим мапама Београда из 17-18. века више пута види овај топоним преведен на немачки баш као "Острво Цигана", плус је убележено да се у то време тамо заиста налазило ромско (циганско) насеље, по чему је острво и названо.
