О црквеним објектима на Полици готово да нема никаквих писаних трагова. Веома мало података из ове области односи се на цркву брвнару (можда и плотару) на главици у средини бабињског поља око које се развило сеоско гробље (узгред речено поред поменуте цркве је сахрањен чувени пророк са краја 17 вијека Старац Стањ Шћекић за кога предање каже да је био син Шћека Никачева родоначелника братства Шћекића) и цркву у селу Горажде на тзв. "Ђукића главици" за коју се каже да је "још из Немањина доба" што наравно није научно потврђено.
Још четири локалитета на Полици (два на Горажду и по један селима Маште и Заграђе) имају назив Црквине или Црквиште, али за њих осим претпоставке да су се ту некада налазиле цркве нема поузданих података.
Нема сазнања да ли су ове цркве порушене у неком од безброј напада турске војске на поличка села или су просто урушене након исељавања старог становништва Полице. Наиме, тадашње становништво Полице спорадично се почело исељавати још од почетка 17 вијека и првих прелазака православног становништва на Ислам да би око 1648 године и убиства митрополита Пајсија исељавање постало интензивније. Коначно исељење цјелокупног становништва Полице догодило се вјероватно за вријеме Друге сеобе око 1730 године. На то упућује податак да је патријарх Арсеније (Шакабента) полазећи у избјеглиштво прошао кроз Полимље и ноћио у кући попа Катане у Божићима па је претпоставка да је ова патријархова "посјета" пресудно утицала на становништво Полимља (самим тим и Полице) да крене у неизвјесност.
Црква на Горажду била је скромних димензија. Откопавањем темеља приликом обнове утвђено је да су димензије ове грађевине 4x8 метара те да се около ње налазило неколико гробова. Одлучено је, приликом почетка обнове 1995 године, да обновљена црква има веће димензије али да се ради на истом мјесту гдје се налазила стара црква. Посвећена је Св. Тројици што је уједно и завјетна слава (завјетина, дан када се носи литија) Поличана.
Једна интересантна прича везана је за мјесто на ком се налазила (и данас се налази) црква Св. Тројице. Наиме, сва земља на Полици након исељења старог становништва била је у власништву велепосједника (ага и бегова) који су је могли по слободној погодби уступити другом лицу на обраду и одржавање а заузврат добијати трећину (или четвртину) рода са уступљене земље. Приликом досељења на Горажде, мјесто гдје се налазила црква велепосједник је додијелио Ђукићима који су неколико деценија раније били примили Ислам и као муслимани живјели на Полици. После пропасти Османске државе земља је постала власништво Ђукића који су на њој и даље живјели. Приликом исљења са Полице 1960 године браћа Хасан и Салко (Јукови) Ђукићи земљу на Ђукића главици продали су Ненадовићима и Савовићима с тим што је Савовићима, на чијем дијелу се налазило црквиште, саопштено да тај дио земљишта "не продају". Мјештани Горажда причали су касније да је Хасан као старији брат водио преговоре око продаје земље и том приликом изјавио "Ова земља је била црквена и да остане црквена". У складу са тим Савовићи, у чијем је катастерском посједу била поменута парцела, приликом обнове "поклонили" су земљу цркви.
Осталих пет Црквишта на Полици и даље чекају на обнову