Подаци преузети из књиге ''Племенски речник Личко-Крбавске жупаније'' Радослава М. Грујића, као и дела ''О пореклу Буњеваца'' од Јована Ердељановића.
Грујић се позива на рукопис из 18.в., насловљен ''Stammbaum'', а који је сачињен на основу бележака Илије Рукавине, преминулог 1796. године. На основу тог документа, род Рукавина као и још 12 личких родова, води порекло од неретванског властелина Гргура Владимировића званог Рукавина. Он је након пада Босне 1463. године са породицом пребегао у Далмацију. Ту је имао 7 синова.
Касније је Гргур примио мухамеданство и оженио се удовицом Огрешевића из Ливна с којом је имао 3 сина исламске вере, али традиција не познаје њихова имена. Приликом једног доласка у Далмацију, не желећи се одрећи исламске вере и у намери да се одсели у Турску, убије га најстарији син Вукеља.
По традицији, од Вукеље су:
- ВУКЕЛИЋИ у Св. Јурју и Косињу,
- БИОНДИЋИ у Мелницама.
Од другог Гргурова сина Милоша постадоше:
- РУКАВИНЕ у Брлогу, Перушићу и Пазаришту и
- БАЋИЋИ у Подгорју.
Од трећег сина Драгића развило се племе:
- РУКАВИНА у Ражанцу и Трновцу
- БОБИЋИ – РУКАВИНЕ у Пазаришту
- ГЛАВАША у Јабланцу
- БЕВАНДИЋА у Трновцу
- ДРАГИЧЕВИЋА у Јабланцу, Грачацу и Св. Петру (Брувну).
Од четвртог сина Марка су:
- РОНЧЕВИЋИ у Јасеници у Далмацији
- МИХИЋИ у Метку
- РУКАВИНЕ у Св. Року и Тересинополу.
Од петог сина Ивана су се развили:
- ЖАЛОВИЋИ у Вукшићу.
Од шестог сина Николе су:
- РУКАВИНЕ на Пагу и осталим острвима који изумреше почетком 19.века.
А од седмог Блажа су:
- БЛАЖЕВИЋИ у Св. Михаилу (Ловинцу) и Вранику
- МИШКУЛИНИ у Св. Јурју, Смиљану и Бужиму.
За Грујића, цит.: ''Ово предање, премда по својој прилици у многом није точно ипак нам може да послужи као лијеп примјер како се из једне породице, тијеком два и по вијека, постепеним разграњивањем развише многа племена.''
Даље за род Рукавина, Грујић вели да су друго најраширеније племе и да су груписани у 3 групе:
1) Најјача је она око Перушића и Трновца (120 к.)
2) У Влашком Пољу, око Брлога и Пазаришта (107 к.)
3) Око Св. Јурја у Подгорју (47 к.)
Из ових група издвојила се једна мања и населила се око Св. Рока и Личког Петровог Села те на Кордуну.
1683. године помиње се Јерко Рукавина од Ражанца који се у то доба преселио у Подгорје, а Грујић сматра да је то племе, Рукавина, и пре тога било врло раширено по северној Далмацији и острвима. Део трновачких и перушићких Рукавина је у 18.в. добило племство с предиктом од Љубачког – de Liebstadt (дан. Љубач), поред којег и данас постоји топоним Рукавина.