Аутор Тема: Локализми у говору далматинских Срба  (Прочитано 25978 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #40 послато: Април 06, 2018, 11:17:04 пре подне »
Доста од овде набројаних речи нису специфичне само за далматински говор, већ се користе и у другим крајевима, чак бих неке сматрао за веома уобичајене.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #41 послато: Април 06, 2018, 11:57:12 пре подне »
Шпајз - ја сам за ту реч први пут чуо када сам из Далмације дошао у Србију.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #42 послато: Април 06, 2018, 12:31:11 поподне »
Шпајз - ја сам за ту реч први пут чуо када сам из Далмације дошао у Србију.

Нисам знао да ли се користи и у Далмацији па нисам коментарисао али пре бих је везао за северне крајеве који су били под утицајем Аустроугарске.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #43 послато: Април 06, 2018, 01:36:14 поподне »
Вилаш је во са великим роговима, које подсећају на виле. Ован никако не може имати рогове сличне вилама.

Неке речи су се разликовале од села до села.
Нпр. у  Далмацији се говорило палента, пура и пула. У Плавну се говорило пура.  Како се говорило код тебе? 

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #44 послато: Април 06, 2018, 02:32:58 поподне »
У Подкозарју полента је кукурично брашно а пура је јело од заварене поленте, а упиташ ли што је качамак, мало тко би ти могао одповједит.

Мени је чудновата ствар, да смо ми сијали овас а ћаћа ми говорио да је то само зоб за коње а за људе не ваља. Дојде вријеме, одидеш у свијет, а тамо чуда чудновата, људи жеру овас кано коњи да су, а цијел словјенски свијет скоро свако јутро кашу овсянку си спрема кано ми пуру. Ил су они коњи ил ми што поред толикога Müsli или гладовасмо илиисе пуром трпасмо до муке.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #45 послато: Април 06, 2018, 02:34:06 поподне »
Неке речи су се разликовале од села до села.
Нпр. у  Далмацији се говорило палента, пура и пула. У Плавну се говорило пура.  Како се говорило код тебе?

Исто пура. За паленту нисам чуо док нисам дошао у Србију.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #46 послато: Април 06, 2018, 02:39:44 поподне »
Исто пура. За паленту нисам чуо док нисам дошао у Србију.

Душанова баба је из Голубића Обровачког, он каже да се тамо говорило палента. Чуо сам да се тако говорило у још неким местима у Далмацији, али не знам тачно у којим.

Знам да се у неким селима у Буковици говорило пула.
« Последња измена: Април 06, 2018, 02:42:10 поподне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #47 послато: Април 06, 2018, 03:16:30 поподне »
Нисам знао да ли се користи и у Далмацији па нисам коментарисао али пре бих је везао за северне крајеве који су били под утицајем Аустроугарске.

Моја баба која је из Поцерине је исто врло често употребљавала тај термин - шпајз, за оставу. Палента је чини ми се италијанизам.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #48 послато: Април 06, 2018, 03:25:41 поподне »
Моја баба која је из Поцерине је исто врло често употребљавала тај термин - шпајз, за оставу. Палента је чини ми се италијанизам.
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #49 послато: Април 06, 2018, 03:29:12 поподне »
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.

Е то. Ја сам увек ту кухињску оставу звао шпајз, тек сам касније сазнао да постоји за њу и то друго име.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #50 послато: Април 06, 2018, 03:31:39 поподне »
Моја баба која је из Поцерине је исто врло често употребљавала тај термин - шпајз, за оставу. Палента је чини ми се италијанизам.

Да, палента је италијанизам https://it.wikipedia.org/wiki/Polenta

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #51 послато: Април 06, 2018, 03:33:12 поподне »
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.

То и ја кажем. Слично је и са бројним другим речима које су поменуте, односно нису у питању далматински локализми.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #52 послато: Април 06, 2018, 03:36:40 поподне »
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.

И у Банату и Срему се каже шпајз у том контексту који је Дробњак навео.Што неко рече ,мислим да је ово типично за све територије које су биле под Аустријом. :)

Ал приметио сам да у Срему ту и тамо има икавице.Рецимо за секиру се обавезно каже сикира,прасиће понегде означавају као прасици :D(наводим чисто као интересантан израз не тврдим да је икавски изговор у питању ) ,па на надгробним споменицима доста често стоји "Поживио толико година.. "Ако се још неких речи сетим написаћу овде,ал баш ме занима да ли је то утицај можда крајишких досељеника на староседелачко становништво,као и оно досељено из централних,јужних и источних крајева српског народа?Када сам причао са једним ликом који је пореклом из Далмације рекао ми је да се код њих секира не каже сикира и да то нема везе са тим,но због неких других ствари које је говорио није ме баш убедио да о Далмацији ,њеном говору и традицији зна нешто више од мене.
« Последња измена: Април 06, 2018, 03:45:07 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #53 послато: Април 06, 2018, 03:40:40 поподне »
И у Банату и Срему се каже шпајз у том контексту који је Дробњак навео.Што неко рече ,мислим да је ово типично за све територије које су биле под Аустријом. :)

Очигледно су разни германизми нашли своје место и у говору становништва са подручја Кнежевине и Краљевине Србије. У мачванском и поцерском говору их има поприлично.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #54 послато: Април 06, 2018, 03:47:17 поподне »
То и ја кажем. Слично је и са бројним другим речима које су поменуте, односно нису у питању далматински локализми.

Многе речи које сам написао нису искључиво далматински локализми, већ су се говориле у Лици и Босанској Крајини, а неке и у Црној Гори и Србији. Али те речи су архаичне и мало људи данас зна за њих.

За реч ћикара (шоља) сам мислио да је италијанизам, а онда сам сазнао да се тако каже и у Дробњаку.
Скоруп (кајмак), вареника (млеко), дроб (стомак) се говори у Дробњаку, а вероватно и у остатку Старе и Херцеговине и у Источној Херцеговини.

Речи које су ограничене само на Далмацију и Боку Которску су углавном италијанизми: шкале (мердевине), камара (соба), катрига (столица), шкатула (кутија), дота (мираз), мурва (дуд), шолде (паре), капула (црни лук), пијет (тањир), пињур (виљушка), шиматорија (гробље), помидора (парадајз), дишпет (инат) и др.

Моје бабе никад у животу нису рекле столица већ искључиво катрига.
« Последња измена: Април 06, 2018, 03:48:50 поподне Свевлад »

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #55 послато: Април 06, 2018, 03:51:11 поподне »
Многе речи које сам написао нису искључиво далматински локализми, већ су се говориле у Лици и Босанској Крајини, а неке и у Црној Гори и Србији. Али те речи су архаичне и мало људи данас зна за њих.

За реч ћикара (шоља) сам мислио да је италијанизам, а онда сам сазнао да се тако каже и у Дробњаку.
Скоруп (кајмак), вареника (млеко), дроб (стомак) се говори у Дробњаку, а вероватно и у остатку Старе и Херцеговине и у Источној Херцеговини.

Речи које су ограничене само на Далмацију и Боку Которску су углавном италијанизми: шкале (мердевине), камара (соба), катрига (столица), шкатула (кутија), дота (мираз), мурва (дуд), шолде (паре), капула (црни лук), пијет (тањир), пињур (виљушка), шиматорија (гробље), помидора (парадајз), дишпет (инат) и др.

Моје бабе никад у животу нису рекле столица већ искључиво катрига.
И у Црној Гори се каже камара, шкатула, мурва, пјат, помидора... Зависи од краја до краја. Ове речи су више у употреби на Приморју и у Боки Которској. То су све италијанизми.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #56 послато: Април 06, 2018, 03:53:15 поподне »
И у Црној Гори се каже камара, шкатула, мурва, пјат, помидора... Зависи од краја до краја. Ове речи су више у употреби на Приморју и у Боки Которској. То су све италијанизми.

Знам, те речи се користи у црногорском приморју, поготово у Боки Которској.  Тих речи има у свим крајевима где су владали Млечани.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #57 послато: Април 06, 2018, 04:08:13 поподне »
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.
Остава, оставиште, спрема, спремиште, клијет, складиште или изба, а турачки хајат и јесу истовјетни шпајзу. Шпајзом се назвало када су почели градити куће по њемачки и градски са оставама унутар куће, а по селима складиштило се је оруђе и какав прибор по шупама а храна по подрумима, конобама или клијету.
Моја баба имала је једну бетонску низку избу коју су звали "трап" и у којој је и усред љета било прохладно. Ту се држао кромпир и разне стваре које лахко трухну.
Ову ријеч "изба" Мађари су из старословјенскога преобразили у "соба", а ми онда ту ријеч опет од њих узели.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #58 послато: Април 06, 2018, 04:30:27 поподне »
Многе речи које сам написао нису искључиво далматински локализми, већ су се говориле у Лици и Босанској Крајини, а неке и у Црној Гори и Србији. Али те речи су архаичне и мало људи данас зна за њих.
...

Скоруп, жеже, натрашке, креденац,  дроб, млин, (х)артија, дангуба,  блања... ја лично ни једну од ових речи не доживљавам ни као далматински или крајишки локализам нити као архаизам. Но, можда сам и ја већ помало архаичан ::) ...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #59 послато: Април 06, 2018, 04:33:13 поподне »

Ал приметио сам да у Срему ту и тамо има икавице.Рецимо за секиру се обавезно каже сикира,прасиће понегде означавају као прасици :D(наводим чисто као интересантан израз не тврдим да је икавски изговор у питању ) ,па на надгробним споменицима доста често стоји "Поживио толико година.. "Ако се још неких речи сетим написаћу овде,ал баш ме занима да ли је то утицај можда крајишких досељеника на староседелачко становништво,као и оно досељено из централних,јужних и источних крајева српског народа?Када сам причао са једним ликом који је пореклом из Далмације рекао ми је да се код њих секира не каже сикира и да то нема везе са тим,но због неких других ствари које је говорио није ме баш убедио да о Далмацији ,њеном говору и традицији зна нешто више од мене.

Ми у крајини не кажемо сикира. Сикира је босански. Старјији људи сви реку (не мо'ш то ни записат' овом ћирилицом) ... śjekira, а нова покољења научена су у школама стандардној босанској ијекавици пуној икавице.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?