32. Домановић, Св. Врачи, Горње Јарушице, Крагујевац (
R1b-U152 > R-FTA27217 > R-FTA43936)
Хаплотип тестираног има поклапања (разлике су углавном на брже мутирајући маркерима) са следећим тестиранима, који су сви дубински профилисани:
- Домановић, Св. Врачи, Соколићи/Чачак (3/25)
- Милинковић, Св. Врачи, Вирово/Ариље (3/25)
- Обреновић, Св. Врачи, Марковица/Лучани (3/25)
- Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац (5/25)
Нема сумње да тестирани Домановић припада хаплогрупи
R1b-U152 > R-FTA27217, oдносно још нижој подграни
R-FTA43936 у којој су претходно тестирани Домановић и Велимировић.
Овим резултатом потврђено је да су Домановићи из Горњих Јарушица исти род као и Домановићи из села Лисице код Лучана (од којих потичу и исељени Домановићи из Соколића и Прислонице). Поред тога, овим резултатом открили смо и генетичко порекло нашег знаменитог књижевника и сатиричара Радоја Домановића, чији отац Милош је управо из села Горње Јарушице:
Домановићи су под овим презименом почетком 19. веку забележени у бројним местима:
- Лисице/Лучани
- Соколићи/Чачак
- Прислоница/Чачак
- Горње Јарушице/Крагујевац
- Бошњани/Крагујевац
- Адрани/Краљево
Обзиром да су Домановићи бројно и географски вероватно убедљиво најзаступљеније братство у оквиру хаплогрупе R1b-FTA27217, има чак основа и да се по њима именује цео овај род у табели Српског ДНК пројекта.
Етнограф Тодор Радивојевић је и свом делу "Лепеница" (објављеном 1903. године) забележио следеће о селу Горње Јарушице:
"Горње Јарушице основане су отприлике пре 130 година. Засновала су га четири рода: Домановићи, Баковићи, Маргетићи и Перовићи (Тошовићи), који су се настанили раздалеко један од другог и ударили темеље данашњим крајевима Кусовцу, Синору, Иригу, Кленовцу и Перовском. Брђани и Доњи Крај постали су за време Првог устанка. Домановићи су пореклом Херцеговци из села Домановића, одакле су најпре дошли у Ужице, па одатле прешли у гружанско село Претоке, из кога су се доселили у ово село. Четири оснивачка рода имају данас у селу 45 домова, т. ј. 3/7 од укупног броја горњојарушичких кућа."Обзиром да је Радивојевић истраживања спроводио између 1892. и 1902. године, то би значило да је његова процена да су преци Домановића присутни у селу од ~1770. године.
Интересантно је да је Радивојевић у фусноти забележио и ово:
Другим речима, податке о селу Горње Јарушице по свему судећи
добио је управо од оца Радоја Домановића!
Са друге стране Ердељановић у књизи "Етнолошка грађа о Шумадинцима" (коју је по пишчевим белешкама с пута средио и објавио Петар Ж. Петровић) наводи:
"Домановићи (15 к., Врачеви), дошао чукундед Вучић из „Ерске" (његов брат је погинуо у Бошњанима, где такође има Домановића). Они су се налазили са рођацима из Ерске, који су доносили катран на продају по Шумадији."На интернету се чак и у више детаља може прочитати о пореклу Домановића у Горњим Јарушицама, али треба скренути пажљу да се углавом ради о унакрсном цитирању чланка на порталу "Моја Херцеговина" под насловом "Херцеговачки рођаци Домановић, Лазаревић, Ршумовић!", аутора Жарка Јањића.
Јањић у чланку наводи да је да је о пореклу Радоја Домановића читао у необјављеном рукопису Милинка Домановића "Порекло и родослов фамилије Домановић из Горње Јарушице":
“Наши преци су из села Домановића, из Херцеговине – из села на седмом километру од Чапљине према Мостару. Од четири брата Тимотијевића из Домановића – један се населио у Адранима код Краљева, други у Студеници код Чачка, трећи у Бошњану код Раче Крагујевачке – а четврти, Вучић Тимотијевић (1765 – 1830), у Горњим Јарушицама… Ови у Горњим Јарушицама ново презиме су узели “по селу порекла, а то су Домановићи и славе славу Свети врачи”.Овај необјављени рукопис имали смо прилике и да прочитамо, захваљујући нашем члану Давиду Томићу из села Горње Јарушице, који нам је уступио копију. У тексту се заиста помињу четири брата која су се населила у различитим селима, али помињу се и нека прилично маштовита предања (порекло Домановића од војводе Домана који је предводио 800 коњаника на Косовском боју и по коме је место Домановићи у Херцеговини добило име), тако да је врло вероватно да су неки детаљи предања накнадо исконструисани.
Код доношења закључка о матици како Домановића тако и овог ширег рода, ипак треба бити опрезан. Неки други огранци Домановића, као што су рецимо они у Лисицама (од којих потичу и Домановићи у Соколићима и Прислоници), наводе Сјеницу као место одакле су се доселили у Драгачево. Домановићи из Адрана памте да су дошли из села Лисице. Велимировићи (Врачевићи) такође памте да су дошли из села Градац код Сјенице. Обреновићи и Милинковићи имају предање "из Ковачице од Вучитрна", док је Ердељановић забележио да је са браћа Обрен и Обрад Савић, родоначелници Обреновића и Милинковића, дошли "однекуд из Босне", што се може довести у везу и са Херцеговином, али и са Сјеницом која је у време њиховог доласка била у саставу Босанског ејалета.
Све у свему, о даљем пореклу Домановића још увек је незахвално донети чвршћи закључак, а ова тема ће вероватно бити и предмет неког ширег чланка на порталу "Порекло" у будућности.
