Аутор Тема: Банијски Срби (Y-DNA)  (Прочитано 14628 пута)

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Банијски Срби (Y-DNA)
« послато: Јануар 26, 2017, 05:04:54 поподне »
Ријешио сам покренути тему о генетици банијских Срба из више разлога.
Родом сам са Баније, па је природно да ми је она најдража и најзанимљивија крајишка област, а осим тога има неких наговјештаја да би Банија могла имати нешто већи удио словенске генетике од осталих крајишких области.

Прво ћу поставити списак тестираних банијских родова, па ћу писати посебно о сваком роду (писани помени, распрострањеност, иста или слична презимена на крајишком подручју, генетска поклапања на крајишком подручју). Како буду пристизали нови резултати, тако ћу их овдје објављивати и коментарисати. С обзиром да је Банија доста добро покривена историјским изворима, овдје можемо направити и списак старијих, бројнијих и значајнијих родова, па ако буде прилике и тестирати те родове.

Молио бих све заинтересоване, посебно моје Крајишнике, да се укључе.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #1 послато: Јануар 26, 2017, 05:09:41 поподне »

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #2 послато: Јануар 26, 2017, 05:39:34 поподне »
Што се тиче већих сеоба Срба на Банију, поклапале су се са почетком и крајем одређених ратова:

1) У рату 1683-1699. године, Аустријанци ослобађају Костајницу и привремено заузимају Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, Босански Нови, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. На Сувој међи заузимају Малу Кладушу, Врнограч, Брековицу, Бужим… Након завршетка рата Аустрија је изгубила све што је освојила са босанске стране Уне, укључујући и Нови Нови (данашњи Двор) и Зрињско поље. Српски народ из тих крајева прешао је у глински и петрињски крај. Турци у њихова опустјела села доводе Србе из унутрашњости, углавном из средње Босне.

2) У рату 1716-1718. године, Аустријанци заузимају Нови Нови, Зрињско поље, Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу, а изгледа проширују и Суву међу према Цазинској крајини. Напад на Босански Нови је одбијен. Након завршетка рата, Аустрија је добила све што је освојила у западној и сјеверној Босни. На освојеном простору основана је Дубичка капетанија, са центром у Босанској Дубици. Око Дубице је било 18 мање или више запустјелих села, у која су навалили Срби из средње Босне. Дубичка капетанија је остала под Аустријом до 1739. године.

3) У рату 1737-1739. године, Аустријанци (и наши Крајишници са њима) су доживјели тешке поразе код Бужима у Цазинској крајини и под Бања Луком (сасвим је извјесно да је српски народ у тим крајевима стао уз Аустријанце и заједно са њима кренуо у повлачење на Банију, бојећи се турске освете). Турци тада прелазе у офанзиву и пале по Зрињском пољу и велики дио Срба одводе у ропство. Након завршетка рата, Турци су добили Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. Аустријанцима је остао Нови Нови и Зрињско поље. Српски народ са простора Дубичке капетаније, тј. оних њених дијелова са босанске стране, који су поново припали Турцима, морао је опет у сеобу. Чак су Аустријанци планирали да један дио њих населе у Банат, пошто су дијелови Дубичке капетаније са банијске стране били пренасељени. Зна се да је тад насељено доста Срба у глинску капетанију и низ Суву међу, а неки су завршили и око Војнића.

4) У рату 1788-1791. године, Аустријанци су на простору Лике избили на Уну. Прије почетка рата, костајнички прота Јован Поповић је прешао у Поуње и почео народ позивати на устанак, да би се олакшало Аустријанцима. Зна се да су се Срби дигли на оружје и још прије рата је на Банију прешло 428 српских породица, од којих су војно способни одмах увршетни у редовну граничарску војску. Након завршетка рата, на Банију је прешло још 818 српских породица. Попунили су засеоке по већ насељеним селима, а било је и оних за које није било мјеста на Банији, па су насељени по Кордуну и по Цивилној Хрватској. Помиње се да је тада пресељено из Босанске крајине око 15.000 Срба.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #3 послато: Јануар 26, 2017, 06:40:01 поподне »
Комљеновић, Велики Градац (општина Глина), Петровдан, E1b1b-V13

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 18 кућа Комљеновића.
Крсна слава Комљеновића је Петровдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Комљеновићи у Горњој крајини славили Часне вериге апостола Петра.
Комљеновићи су на Банији потврђени 1752. године, када се помињу поп Антоније, Михаило, Тома и Петко. Осим Антонија, Комљеновићи су дали још једног попа у XVIII вијеку, Симеона, који је рукоположен 1767. године.

Осим на подручју Глине (Велики Градац, Глина, Доња Бачуга, Драготина, Мали Градац), Комљеновића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Цремушница, Чемерница), Двора (Голубовац), Костајнице (Доња Велешња) и Петриње (Петриња, Суња). У сваком случају, најбројнији је управо овај наш тестирани огранак Комљеновића.
Занимљиви су и Комљеновићи из Лике и Горског котара, са подручја Коренице (Ваганац) и Делница (Српске Моравице).


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #4 послато: Јануар 26, 2017, 08:08:25 поподне »
Комљеновић, Велики Градац (општина Глина), Петровдан, E1b1b-V13

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 18 кућа Комљеновића.
Крсна слава Комљеновића је Петровдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Комљеновићи у Горњој крајини славили Часне вериге апостола Петра.
Комљеновићи су на Банији потврђени 1752. године, када се помињу поп Антоније, Михаило, Тома и Петко. Осим Антонија, Комљеновићи су дали још једног попа у XVIII вијеку, Симеона, који је рукоположен 1767. године.

Осим на подручју Глине (Велики Градац, Глина, Доња Бачуга, Драготина, Мали Градац), Комљеновића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Цремушница, Чемерница), Двора (Голубовац), Костајнице (Доња Велешња) и Петриње (Петриња, Суња). У сваком случају, најбројнији је управо овај наш тестирани огранак Комљеновића.
Занимљиви су и Комљеновићи из Лике и Горског котара, са подручја Коренице (Ваганац) и Делница (Српске Моравице).

За Комљеновиће се, на основу ретке славе, претпостављало да припадају роду крајишких Влајсављевића. На основу резултата из неких необјављених студија, потврђено је да постоји и генетска веза између ових породица.

О крајишким Петровштацима Карановић каже следеће:

"Родови Јерковићи 29 кућа у 8 насеља, Балабани 12 к. у 4 н. и Влајсављевићи 8 к. у 3 н. славе Петровдан. С њима су једно, али славе Благочасне Вериге Св. Апостола Петра 16/1. Шкорићи 9 к. у 5 насеља, Шарци 8 к. у 4 н .; Ловрићи 14 к. у 6 н. и Влајсављевићи 1 к. У ову су област досељавали од Тромеђе. Благочасне Вериге као зимски светац почели су једни да славе због тога, што је већина кућне чељади била о Петровдану са стоком на планини далеко од куће, па нису могла чељад бити о слави код куће. Некакав им владика говорио да је свеједно славили а једно, а друго."

Иначе их Карановић убраја у досељенике с југа (Рашка, Херцеговина, Македонија).

Комљеновићи, тј. Влајсављевићи су тзв. крајишки Васојевићи. Генетски су им најближе породице из рода Васојевића (род V13>PH1246).

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #5 послато: Јануар 27, 2017, 06:45:12 поподне »
За Комљеновиће се, на основу ретке славе, претпостављало да припадају роду крајишких Влајсављевића. На основу резултата из неких необјављених студија, потврђено је да постоји и генетска веза између ових породица.

О крајишким Петровштацима Карановић каже следеће:

"Родови Јерковићи 29 кућа у 8 насеља, Балабани 12 к. у 4 н. и Влајсављевићи 8 к. у 3 н. славе Петровдан. С њима су једно, али славе Благочасне Вериге Св. Апостола Петра 16/1. Шкорићи 9 к. у 5 насеља, Шарци 8 к. у 4 н .; Ловрићи 14 к. у 6 н. и Влајсављевићи 1 к. У ову су област досељавали од Тромеђе. Благочасне Вериге као зимски светац почели су једни да славе због тога, што је већина кућне чељади била о Петровдану са стоком на планини далеко од куће, па нису могла чељад бити о слави код куће. Некакав им владика говорио да је свеједно славили а једно, а друго."

Иначе их Карановић убраја у досељенике с југа (Рашка, Херцеговина, Македонија).

Комљеновићи, тј. Влајсављевићи су тзв. крајишки Васојевићи. Генетски су им најближе породице из рода Васојевића (род V13>PH1246).

Хвала, Небојша.

Чим нађем времена издвојићу крајишке родове који славе Часне вериге и Петровдан (на основу шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године).

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #6 послато: Јануар 27, 2017, 07:29:11 поподне »
Може ли ми неко рећи порекло Влаисављевића,из села Доња Чемерница (Топуско)?
Крсна слава је зимски Петровдан.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #7 послато: Јануар 27, 2017, 11:49:35 поподне »
Може ли ми неко рећи порекло Влаисављевића,из села Доња Чемерница (Топуско)?
Крсна слава је зимски Петровдан.

С обзиром на крсну славу и презиме, мислим да је очито да се ради о роду који је Небојша већ поменуо.

Према попису СР Хрватске из 1948. године на подручју Вргинмоста пописане су само двије куће Влаисављевића у селу Бакић (с обзиром да је у Чемерници било Бакића, вјерујем да се ради о њеном засеоку).
На подручју Горње крајине Влаисављевићи су били најбројнији у Лици (137 кућа према попису из 1915. године), на подручју Коренице и Оточца. Самим тим намеће се питање јесу ли чемернички Влаисављевићи од личке или крајишке гране овог рода (по мени, прије су од личке гране).

Према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, Влаисављевићи са подручја Горње крајине славили су Никољдан, Видовдан и Часне вериге апостола Петра (дакле, вјероватно нису сви исти род).

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #8 послато: Јануар 28, 2017, 12:56:13 пре подне »
Рајшић, Старо Село (општина Вргинмост), Лучиндан, E1b1b-V13

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописане су 34 куће Рајшића.
Крсна слава Рајшића је Лучиндан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Рајшићи у Горњој крајини славили Лучиндан.
Рајшићи су у непосредном сусједству Баније потврђени 1755-1756. године, када се помиње Петар из Глинице на Сувој међи.

Осим на подручју Вргинмоста (Катиновац, Старо Село), Комљеновића је на Банији било и на подручју Глине (Дабрина, Глина, Горње Селиште, Лушчани), Двора (Двор, Доњи Добретин), Костајнице (Боројевићи, Горња Велешња, Костајница) и Петриње (Бачуга, Горња Бачуга, Пецки). Најбројнији огранак банијских Рајшића је управо овај наш тестирани.
Занимљиви су и Рајшићи из Лике, са подручја Госпића (Барлете), гдје су потврђени још 1712. године.

Тестирана породица има предање да су у Старо Село код Вргинмоста дошли око 1830. године са подручја Госпића.
Ако узмемо у обзир бројност Рајшића у Старом Селу и рани помен Петра Рајшића на Сувој међи (1755-1756. године), не знам колико је реална опција тако касног доласка са подручја Госпића.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #9 послато: Јануар 28, 2017, 11:43:31 пре подне »
Оно што је интересантно је да су и банијски и лички Рајшићи после 2. Светског рата колонизовани игром случаја у исто место, у Пригревицу код Апатина.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #10 послато: Јануар 28, 2017, 11:55:54 пре подне »
Рајшића са овом славом (Св. Лука) било је и у Босанској Крајини, у околини Дубице (Ведовица) и у Дабру крај Санског Моста.

Код Милана Карановића (Саничка Жупа) није обрађен Дабар, али српско становништво овог краја води порекло углавном из Бјелајског Поља, Тромеђе, Лике и Далмације. Ове миграције падају углавном у време после Омер-Паше Латаса (1851.).   

Велики прилив становништва десио се и после окупације, из Лике (1878.).

Процентуално то изгледа овако: Личани (23%), Бјеласко Поље (22%), Далмација (19%), Унац (6%). Укупно око 70%.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #11 послато: Јануар 28, 2017, 05:09:12 поподне »
Оно што је интересантно је да су и банијски и лички Рајшићи после 2. Светског рата колонизовани игром случаја у исто место, у Пригревицу код Апатина.

Занимљиво је и то што су у Глиници (исто село у коме се помиње Петар Рајшић 1755-1756. годину), на Сувој Међи, постојали Опачићи, који памте да су се презивали Рајшић. Дошли су из Лике (изгледа од Лапца) око 1825. године. Славили су Лучиндан.

Милан Карановић помиње велику групу породица у Босанској крајини (има њихових огранака и по сусједним областима) која слави Лучиндан.
Ријеч је о Опачићима, Бандићима, Кљајићима, Чубрилама, Шевићима, Кошутићима, Билбијама, Мићићима, Драшковићима, Чавкама, Вукмирицама и Благојевићима. Ове породице имају предање да су једно и да су поријеклом од Никшића.
Постоје двије верзије о њиховим сеобама:
1) по првој, дошли су од Никшића на Змијање, па одатле у Далмацију
2) по другој, дошли су од Никшића у Далмацију, па се један органак иселио на Змијање

Међутим, према неким резултатима који су објављени (Кљајић), према неким за које немамо маркере (Опачић) и према неким који још увијек нису јавни, ова група коју помиње Карановић је је по свој прилици I2a1b-L147.2 (Dinaric) и то изгледа мјешано I2-CTS10228 (сјевер) и I2-PH908 (југ). Али пошто је ријеч о бројној групи, није искуључено да међу њима постоје и друге хаплогрупе.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #12 послато: Јануар 28, 2017, 05:21:50 поподне »
Нужда, (општина Двор?), Никољдан, I1-P109

Према попису СР Хрватске из 1948. године Нужде су пописане само на подручју Баније (барем што се тиче Горње крајине) и то свега 8 кућа.
Крсна слава Нужди је Никољдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су све Нужде у Горњој крајини славиле Никољдан.
Нужде су на Банији потврђене 1754. године, када се помиње Никола.

Матица им је на подручју Двора (Котарани, Тргови), а било их је и на подручју Костајнице (Свиница) и Петриње (Велика Градуса). 

Као што видимо, матица Нужди била је на самој Сувој међи, према Босанској крајини. Не заборавимо да имамо Бомештара, који је исто I1-P109 и који је такође са Суве међе (село Бањани), само са босанске стране.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #13 послато: Јануар 29, 2017, 02:18:39 поподне »
Вујашковић, Доња Пастуша (општина Петриња), Никољдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric)

Према попису СР Хрватске из 1948. године пописане су само двије куће Вујашковића на Банији и то у селу Драга Шамаричка (општина Двор). Међутим, на списку жртава Другог рата имамо пописане Вујашковиће у Горњој Пастуши (општина Петриња) и то у варијантама Вујашковић, Вујешковић и Вујошковић. Питање како су уписани у попису из 1948. године, провјерио сам све три варијанте и нашао само ове из Драге Шамаричке.
Крсна слава Вујашковића је Никољдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Вујашковићи у Горњој крајини славили Никољдан и Јовањдан.
Вујашковићи су на Банији потврђени 1754. године, када се помињу Лазо и Ђурађ.
« Последња измена: Јануар 29, 2017, 03:51:38 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #14 послато: Јануар 31, 2017, 02:13:37 поподне »
Кепчија, Кепчије (општина Двор), Јовањдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric north) тј. I2-CTS10228

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 27 кућа Кепчија.
Крсна слава Кепчија је Јовањдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Кепчије у Горњој крајини славиле Јовањдан и Ђурђевдан.
По свему судећи, Кепчије су потврђене на Банији 1778. године, када се помиње Петар Кевчина (могуће да је ово искривљен облик презимена Кепчија).

Осим на подручју Двора (Доња Јаворањ, Драга Шамаричка, Кепчије, Матијевићи, Сочаница), Кепчија је на Банији било и на подручју Костајнице (Костајница, Росуље) и Петриње (Блињски Кут). Најбројнији огранак банијских Кепчија је управо овај наш тестирани.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #15 послато: Фебруар 03, 2017, 04:00:17 поподне »
Јока, Шегестин (општина Двор), Јовањдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric south) тј. I2-PH908

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 10 кућа Јока.
Крсна слава Јока је Јовањдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Јоке у Горњој крајини славиле Митровдан и Јовањдан.
Јоке су на Банији потврђене 1754. године, када се помиње Божо.

Осим на подручју Двора (Грмушани, Двор, Косна, Тргови, Шегестин), Јока је на Банији било и на подручју Петриње (Петриња).

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #16 послато: Фебруар 03, 2017, 04:36:19 поподне »
Слијепчевић, Ровишка (општина Глина), Јовањдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric south) тј. I2-PH908

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 10 кућа Слијепчевића.
Крсна слава Слијепчевића је Јовањдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Слијепчевићи у Горњој крајини славили Врачевдан, Никољдан, Јовањдан и Мратиндан.
Слијепчевићи су на Банији потврђени 1737. године, када се помиње Јован.

Ријеч је о прилично бројном роду, који је према попису СР Хрватске само на подручју Баније бројао преко 80 кућа.
Осим на подручју Глине (Брезово Поље, Брњеушка, Горњи Класнић, Дабрина, Доња Бачуга, Доњи Класнић, Глина, Глински Тртник, Горња Јама, Лушчани, Равно Рашће, Ровишка, Хајтић), Слијепчевића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Доњи Сјеничак, Сјеничак Ласињски), Двора (Двор, Замлача, Унчани, Хртић), Костајнице (Живаја) и Петриње (Петриња, Суња).

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #17 послато: Фебруар 03, 2017, 04:59:59 поподне »
Џаић, Љесковац (општина Двор), Ђурђевдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric south) тј. I2-PH908

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 9 кућа Џаића.
Крсна слава Џаића је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Џајићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Нисам нашао потврду Џаића на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Двора (Доњи Јаворањ, Љесковац, Мајдан), Џаића је на Банији било и на подручју Глине (Глина) и Петриње (Брђани, Брђани Коса, Греда).

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #18 послато: Фебруар 03, 2017, 07:30:11 поподне »
Џаић, Љесковац (општина Двор), Ђурђевдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric south) тј. I2-PH908

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 9 кућа Џаића.
Крсна слава Џаића је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Џајићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Нисам нашао потврду Џаића на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Двора (Доњи Јаворањ, Љесковац, Мајдан), Џаића је на Банији било и на подручју Глине (Глина) и Петриње (Брђани, Брђани Коса, Греда).

Да ли постоје маркери?  За Џаиће ме посебно интересује и то DYS19, чија би вредност требала да буде 14.

Ван мреже ...

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #19 послато: Фебруар 03, 2017, 07:36:44 поподне »
Да ли постоје маркери?  За Џаиће ме посебно интересује и то DYS19, чија би вредност требала да буде 14.

У табели је груписан са каталоцима DYS19=14.