У књизи Небојше Драшковића "Господари гена у Црној Гори" објављени су резултати Вучинића и Радевића из Рогама у Пиперима, који припадају генетичком роду Братоножића.
Едељановић је за Вучиниће и Вукановиће записао следеће:
Вучинићи и Вукановићи у Рогамима. Вучинића има 22 дома (од којих је један у Загоричу) а Вукановића 11 домова (мања су им презимена: Блажићи или Тодићи и Божарићи). Оба браства славе Арханђелов-дан а при служују Мали Петков-дан. Ова су два браства заједничког порекла, а по предању, које је делимично очувано у Пиперима а много боље у Загарачу, ова су рогамљанска браства истога порекла са Радмановићпма у Доњем Загарачу. То предање гласи овако. На Пелеву Бријегу у Братоножићима становао је Радман с неколико браће, од којих се један звао Рашко. И сад се, веле, на Пелеву Бријегу зна Радманово кућиште.
„Чегов је био“ (т. ј. како се презивао) тај Радман и браћа му, не зна се. Из непознатих узрока Радман са браћом „дигне“ са Пелева Бријега и дођу најпре на Милош-долину пред Спужем. Ту се поделе, и Радман дође у Загараче, где су од њега Радмановићи. Од остале браће зна се, да је један отишао у Херцеговину у Зупце и од њега су тамошњи Вукаловићи, а други који се звао Рашко настанио се на Ножици у Лијевој Ријеци. Је ли било још браће, то данашње предање не зна. Рашко је живео на Ножици на месту, које се по њему прозвало Рашково Гувно. Он је тамо и погинуо на дно Веруше, А његови потомци се преселе у Рогаме на земље у источном делу Стрганице и при врху Вежешника, које су тада махом биле својина подгоричких „Турака“. Од тих Рашкових потомака су данашњи Вучинићи и Вукановићи. Они нису знали, да ми наброје своје насове до заједничког претка Рашка '), али пошто Радмановићи у Загарачу знају поуздано, да до њихова праоца Радмана има десет пасова (и умеју да их на-
броје), јасно је, да ће од прилике толико пасова имати и до Рашка. Још је знатно, што Радмановићи знају и да су најпре славили Св. Николу и прислуживали Петков-дан, дакле исто онако као и други Братоножићи (в. „Братоножићи“, стр. 490), па су тек од скора променили и узели славити обрнуто: као главну славу Петков–дан а као прислужицу Никољ-дан. Према томе не може
бити сумње, да су и преци рогамских Вучинића и Вукано-вића најпре славили те свеце, па после место Св. Николе узели Св. Арханђела или још у Лијевој Ријеци међу Васојевићима (који славе такође Св. Арханђела) или међу Пиперима по досељењу на Рогаме.
Иако је оборен део предања о сродству са Радмановићима и Вукаловићима (који припадају хаплогрупи L), потврђено је да Вучинићи и Вукановићи заиста потичу из Братоножића.
С друге стране, резултат Радевића је донекле изненађујући. Радевићи су огранак Рајковића из Рогама, за које је Ердељановић био убеђен да су староседеоци.
О пореклу данашњих брастава y Рогамима веома сам тешко дошао до поузданих података. Узрок је томе, што су се четири главна браства рогамљанска — Рајковићи, Атаматовићи, Вучинићи и Вукановићи — међу собом збратила, те поред тога што сва четири држе исту славу и прислужбу „Арханђелов-дан и Мали Петков–дан, 26. јула) до скора су и заједнички држали „коpare“, кад би умро и погинуо неки од чланова ма кога рогамљанског браства. Нешто због тога свога братимства а нешто и због неистинитнх гласова о њихову пореклу [који су их вређали] сами Рогамљани нису ми хтели казати о своме пореклу готово ништа.
...
Према свима тим подацима, које сам прибрао, несумњиво је, да су два од поменутих рогамљанских брастава, Рајковићи и Стаматовићи, пиперски староседеоци, док су друга два, Вучинићи и Вукановићи, досељеници. Да ли су Рајковићи и Стаматовићи истог порекла, то се сад не зна. Али они имају од старине иста крсна имена и прислужбе и држе се једни других, па као што смо мало пре поменули са њима су се и свакако њиховим утицајем збратила и друга два, новија, браства, те се према томе може веровати, да су се ова два стара рогамска браства развила од првобитно једног рода. Рајковића има 22 дома. Они су најпре, и то давно, становали у поменутим Круговима при брду Тријепчу, па су после прешли у Горњи До y главни део Рогама). Не знају да наброје више од пет–шест својих пасова. Мисли се, да је од њих био онај исељеник рогамски, од којега су именована три косијерска браства: Рајковићи, Радовићи и Латковићи.
Дакле, иако је Ердељановић мислио да је дошло до саплемењавања досељених Вучинића и Вукановића са Рајковићима и Стаматовићима, очито су Рајковићи истог порекла као и досељени Вучинићи и Вукановићи. Стаматовићи из Пипера још нису тестирани, али су тестирани Стаматовићи са Златибора који такође славе Аранђеловдан и припадају хаплогрупи I2-PH908. Братства из Косијера нису генетички сродна ни Братоножићима ни Стаматовићима са Златибора.
Испоставило се да су Рогами поред Улотине у Васојевићима највеће насеље које је већински насељено братствима рода Братоножића изван матичног племена.