У вези нахије Клименти и пописа 1497. г. (дакле није ово попис из 1485, већ један мањи дио из пописа 1497. који је укључивао нахије Пипери и Клименти).
1. Пуљаха је превео име нахије као "Kelmenta", међутим код појединаца код којих се јавља ово име он га је преводио искључиво као "Kelmend", то је веома важно јер су гласови "т" и "д" у османском писму уписивани са јасно различитим арапским словима, и чисто сумњам да би Пуљаха ту погријешио, и сигурно не 6 пута, односно та имена јесу гласила "Kelmend", што је важно је рећи и данашња албанска форма, односно слично (ако је гласило Klemend).
2. Ово су особе које се помињу:
Вукша Келменд , Селца , катун Личени
Влад Келменд , Селца, катун Личени
Ђон Келменд , Селца, катун Личени
Вук Келменд, село Ичпаја, катун Ђоновић
Деда Келменд, село Ичпаја, катун Мурић
Степан Келменд, село Ичпаја, катун Мурић
Дакле све особе имају албанску форму Келменд
3. Код свих шест спомена имена Келменд, оно долази као "друго име" тј. име оца, што говори да је:
A) Постојала је нека особа са личним именом Келменд која није била жива 1497. али је имала 6 синова распоређених у два села и три катуна.
B) Келменд је племенско/родовско име и није име оца. На сличан начин су у том и другим пописима пописивана очигледно родовска имена која се не јављају као имена саме особе већ као "име оца".
Оно што је занимљиво у овом дефтеру је и село Ичпаја које је било подијељено у неколико катуна: Ђоновић, Љешовић, Мурић и Кољемад.
Ичпаја се највероватније односи на данашњи фис Вукли где се налази село Мурићи:
Ђоновићи су према Јовићевићу једно од 12 братстава из Селца, али они су досељени из Вукли:
Врата и Ђоновић су потомци Лекини, петога Аматова сина. Лека се искрај брата Вука, из Вукли, иселио и одселио, како Клименте тврде, у Пипере, одакле је, по једном предању, био његов отац Амат. Лекин се син, пошто му је отац одбјегао, пресели из Вукли у Селца и од њега воде порјекло братства у Селцима: Врата и Ђоновић. Врата и Ђоновић припадају Селцима и барјаку селачком, али када се што год посвађају са Селчанима, затраже помоћ од Вукли и ови им је дају.Постоји наравно могућност и да ови Ђоновићи из Селца немају везе са Ђоновићима из дефтера.
Клименти имају то предање о пореклу из Пипера одакле им се предак наводно доселио преко Куча, док је према другом предању њихов родоначелник пореклом из Лопара у Кучима одакле се доселио преко Хота. Како су Лутовци и Мурићи исти род (R1b-L23>BY611>Z2705>Y32147), могуће је да је неког досељавања из Пипера у Вукли заиста и било, али данас је јасно да нема ни говора о томе да се ради о претку већине Климената. Презиме Мурић има српски завршетак, што такође иде у прилог могућности да су се доселили из Пипера, као и то што се Лека из Вукли, одакле су Мурићи, преселио баш у Пипере где Мурићи имају генетске сроднике.
Клименти иначе, исто као и Кучи, имају предање да им се родоначелник доселио у фамозни Брштан (Јовићевић га назива Бштани) на Цијевни и да су се одатле даље ширили. Како Јовићевић каже да сви Клименти поштују то место као највећу племенску светињу и да је неподељено и заједничко свим Климентима, могуће је да заиста ради о родоначелнику највећег рода из Климената (E-V13>Z5017>Z16988>BY4590). На основу тога што Клименти држе Брштан тек од момента кад се тај њихов предак доселио, као и да су Брштан и суседно село Бардањи у 15. веку и даље припадали Кучима, може се закључити да су Кучи старији род од Климената који припадају грани E-BY4590 јер су се Кучи претходно раселили из та два села на њихову данашњу племенску територију.