Бјелајско поље у Босанској Крајини – генетска слика и порекло породица

[Небојша]

Бјелајско Поље и Бравско се налазе у северозападном делу Босне (Босанска Крајина), а по административној подели припадају петровачкој општини.

Српско становништво овог краја је готово у поптуности досељеничко. Врло је мало старинаца који су ту били у време када је зидан град Петровац (око 1700-е године). Предање каже да су такве породице Шикмани и Репије из Колунића, као и Милановићи из Суваје, односно Кнежевићи из Скакавца.

Остали углавном долазе након Карловачког мира (крај 17. века) из Лике и Северне Далмације. Рађеновић вероватно с правом сматра да су Лика и Далмација само прелазне области, а да је права матица ових досељеника западна Босна, а понајвише Херцеговина и Црна Гора.

Чини се да су због природе саобраћајних веза Личани више населили северни део Петровачког поља, док су Далматинци доминантнији у јужнијим крајевима.

Телесне особине становништва:

"Што се тиче узраста и уопће телесног кроја, треба се сетити, да је народ овога краја доселио махом из Лике и из Далмације, а старо порекло вуче вероватно из Херцеговине и Црне Горе. Отуда није нимало чудно, да је овде народ крупна и висока стаса. Премда темељита костура и јаке кости, струк је ипак више витак него здепаст. Ширина трупа ублажује се висином раста. Груди и плећи су снажне. Лице широко. Очи доста крупне. Понајвише плаве и смеђе, па онда тек зелене и црне. Коса најчешће плава и риђа. Има и црне. Више је танка и мека, него јака и оштра. Коврчаста коса је сасвим ретка. Мушкарци су претежно коштуњави и сувоњави, но нађе их се и пуних образа. Врло мало је мушкараца трбушатих. Код женских се може наћи више пуноће у трупу и у образима. Претерана тананост и мршавост, као и претерана дебљина сасвим су ретке."


Ово је неки преглед тестираних породица из те области:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1xhwoQoeuO5ROx9lRIHJA77oir6Vu4Z7BowkOv0qitZo/edit#gid=0

Презиме   Слава   Место   Општина   Бр. кућа (1925)   Бр. чланова (1991)   Одакле су досељени   Предање/даље порекло   Родовско име   Хаплогрупа   Подграна

1. Кецман   Св. Вартоломеј   Крња Јела   Петровац   5   58   Унац/староседеоци         I2a   I2-PH908

2. Кецман - Сидић   Св. Вартоломеј   Скакавац   Петровац      3            I2a   I2-PH908

3. Родић   Аранђеловдан   Баре   Петровац   2   10   Рупе/Скрадин   Далмација      I2a   I2-PH908

4. Милановић   Аранђеловдан   Петровац   Петровац   2/7   17   Суваја   Зрмања/Лика      I2a   I2-CTS10228

5. Шљивар   Алимпијевдан   Петровац   Петровац   1/10   14   Тук-Џевар   Далмација, раније Пилиповић      R1a   R-Z280 YP237

6. Кецман - Шпирић   Св. Вартоломеј   Дринић   Петровац   41   128   Унац   Црна Гора      R1a   R-M458 L1029

7. Кртинић   Јовањдан   Медено Поље   Петровац   2   3   Лика         E1b   E-V13

8. Шашић   Мратиндан   Бјелај/Бусије   Петровац   3   4   Лика         E1b   E-V13

9. Ћуп   Никољдан   Петровац   Петровац   3   10            E1b   E-V13 Z5018

10. Карановић   Ђурђевдан   Рисовац   Петровац      10   Лика   раније Војиновић      I1   I-P109

11. Даљевић   Марковдан   Смољана   Петровац   3      Смољана   Далмација      I1   I-Z63

12. Кецман - Дајичић    Св. Вартоломеј   Буковача   Петровац   11      Дринић/Унац         J2b   J-M205 Y22066

13. Узелац   Јовањдан   Рашиновац   Петровац   1   13   Лика         N2a   N-P189.2

14. Бањац   Јовањдан   Бара   Петровац   6   9   Дринић   Далмација      N2a   N-P189.2

15. Латиновић   Јовањдан   Кленовац   Петровац      8      Далмација      N2a   N-P189.2

16. Кецман   Никољдан   Петровац   Петровац                  R1b   R-L23 BY611


Изгледа да је најбројнији род међу до сада тестиранима из тог краја, род Кецман - Шпирић, R1a-M458. Чак 41 кућа у Дринићу 1925. године и 128 чланова 1991.

Лако додуше може бити да не припадају сви истој хаплогрупи, с обзиром да су и ови Кемцани J2b1 из Буковаче једним делом пореклом из Дринића.


Извор:

- Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925.
- Попис Босне и Херцеговине, 1991.
- Шематизам Митрополије дабро-босанске, 1882.
- Српски днк пројекат/FTDNA/23andMe/YSEQ

[crni]

У тражењу узрока опадања броја становника проматраног подручја сјеверне Далмације, книнско-дрнишког подручја (Книнско поље, Косово поље, Петрово поље), претежно насељењо српским живљем, у периоду од 1850. до 1880. године треба имати у виду рад М. Фригановића Поља горње Крке, 1961., у којем се обилато користио истраживањима Петра Рађеновића у Бјелајско Поље и Бравско, 1925., (https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEc2VLTVlsNW1mMUU/edit , (https://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/)) из којег доносим односни цитат :

" ... U traženju objašnjenja opadanja stanovništva u razdoblju od 1850. do 1880. god. korištene su matične knjige. Knjige rođenih i umrlih, koje su se za neke župe u poljima djelomično sačuvale iz toga razdoblja, ne pokazuju prirodan pad nego prirast.²⁰⁰ Na osnovu toga može se, dakle, zaključiti da slično vrijedi i za ostale župe u poljima. Ako se to usvoji, onda izlazi da se najvjerojatnije radi o iseljavanju u susjedne krajeve gornjega Pounja i zapadne Bosne neposredno nakon austrougarske okupacije tih krajeva. Iseljavanju su pogodovali: siromaštvo i relativna veća naseljenost kraja oko gornje Krke a prorijeđeno stanovništvo susjednoga zaleđa poslije potiskivanja Turaka, niži stupanj iskorišćivanja a veće gospodarske mogućnosti zapadne Bosne. Ovo se slaže i s ispitivanjima P.  R a đ e n o v i ć a  i  M.  K a r a n o v i ć a  o podrijetlu stanovništva u tim krajevima Bosne.²⁰¹ Ekonomsko-politički razlozi uvjetovali su, dakle, zabilježeno opadanje stanovništva u poljima gornje Krke od 1850. do 1880. godine. Usporedbom kretanja stanovništva triju polja posebno opaža se u svima pad (u Kninskom 146, u Kosovu 342  i u Petrovu 1098 stan.). … Slabiji porast u posljednja dva desetljeća prve polovine 19. stoljeća objašnjava se također  i iseljavanjem u susjednu Bosnu.²⁰² "

²⁰¹ P. Rađenović, Unac. Antropogeografska ispitivanja. Srpski etnogr. zbor. knj. 56. Beograd 1948. Str. 445-635; Bjelajsko i Bravsko polje. Antropogeografska ispitivanja. Cit. zbor., knj. 35. Beograd 1925. Str. 125-276. i M. Karanović, Pounje u Bosanskoj krajini Cit. zbor., knj. 35. Beograd 1925. Str. 281-724.; Sanička župa u Bosanskoj krajini. Cit. zbor. knji. 46. Beograd 1930. Str. 245-305 . Prema istraživajima P. Rađenovića gotovo u svakom selu porječja Unca ima po više kuća koje su podrijetlom iz Dalmacije, najvećma iz kninskog i drniškoga kraja. Najstariji doseljenici žive tu već 5-6 generacija, ali je pojačano doseljavanje bilo nakon okupacije Bosne 1878. god. Utvrđeno je da su 132 patronimikuma, ili 47%, podrijetlom iz susjednih krajeva Dalmacije. Od tih se spominju 42 kuće u selima: Štrbci, Ljeskovica, Štipovljani, Trnjinića brijeg, Drvar, Donje Vrtoće itd., koji su doselili za okupacije. Međutim, bilo je kretanja prije i poslije nje. Okupacija je taj proces pospješila. Dalje se navodi da je u Bjelajskom i Bravskom polju (Bjelajsko …, str. 161) od ukupno 460 patronimikuma 161 ili 745 kuća podrijetlom iz Dalmatinske zagore. Glavnina je doselila od 1850. do 1880. god. M. Karanović (Sanička župa…) spominje znatan priliv stanovništva s tromeđe Like, Bosne i Dalmacije, osobito poslije 1850. god.
²⁰² Konstantno ali neravnomjerno strujanje stanovništva u drugoj polovini 19. st. živi i u narodnoj tradiciji oko gornje Krke. Spominju se iseljenici u susjednu Bosnu iz Strmice, Golubića, Biskupije, Polače, Otona, Mokroga polja, Kosova, Žagrovića, Radučića, Drniša, Biočića, Promine i dr.

(Mladen Friganović, Polja gornje Krke, Zagreb 1961., str. 102-103)

Са друге стране ваља имати на уму и супротан процес, насељавање сјеверне Далмације након пораза Турака под Бечом 1683. године из периода тзв. Морејског рата (1684.-1699.) са истог подручја сјеверозападне Босне. Такво запажање дао нам је Глигор Станојевић у Далмација у доба Морејског рата, 1962., које прилажем овој теми :

" ... U sjevernoj Dalmaciji, stanovništvo sedam sela iza Crne Gore, sjeverno od Knina, početkom decembra 1688. godine, izjavi želju da se preseli u Dalmaciju, samo su tražili pratnju da ih uz put ne napadnu Morlaci.³¹ U toku decembra iste godine u Vrliku se naselio iz okoline Livna 25 porodica, iako je već bio pao snijeg.³² U toku 1689. godine zabilježena je samo jedna veća seoba iz Turske u Dalmaciju. Još u proljeće generalni providur vodio je pregovore sa starješinama sela Janja i Čelebić u blizini Glamoča o preseljenju na mletačku teritoriju, pa je u maju upućen jedan odred Morlaka da ih doprati, ali zbog lošeg vremena Morlaci nijesu izvršili zadatak.³³ Poslije toga seljaci Janja predadoše taoce, a knez Šibenika u novembru uputi Morlake da ih prihvate. Tada je oko 120 porodica sa 1.200 lica, od kojih 400 sposobnih za oružje prešlo u Dalmaciju. Doseljenici sobom dovedoše 1.000 volova i 4.000 komada sitne stoke. Mlečani ih naseliše u Drniškom polju.³⁴ Takođe iduće godine u Drniško polje naselilo se 400 turskih podanika iz sela Zlatine i Rastaka. U februaru 1690. godine providur uputi jednu grupu Morlaka da ih doprati. Pošto Morlaci na turskoj teritoriji nijesu ništa zaplijenili to doseljenicima uz put oduzeše oružje i stoku.³⁵ "

³⁰ A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 528. Galera in porto d Ussin 5 decembre 1688.
³¹ Isto, Spalato 15 decembre 1688.
³² Isto, bez datuma iz decembra 1688.
³³ A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 529. Liesena 28 maggio 1689.
³⁴ Isto, Spalato 29 novembre 1689.
³⁵ A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 530. Zara 5 marzo 1690.

(Dr Gligor Stanojević, Dalmacija u doba Morejskog rata 1684-1699, Beograd 1962., Vojno delo, str. 121)