Стојан (Добриловић) Чупић (Пива, 1765 — Зворник, 1815) је био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја.У кули Чупића у Дробњаку постоји цртеж Змаја од Ноћаја, настао крајем 19. века у Зворнику. Урамљен је 1929 године, што и пише на самом раму. Чупиће тврде да је Стојан био од њих, тј. да га је један од одсељених Чупића усвојио. Не знају како се тај Чупић звао, да ли Милош или Нинош али наводно се иселио из Милошевића због зулума никшићких Турака у другој половини 18. века. Наводно је тај Чупић био ујак Стојанов и био је без деце па га је усвојио, тј. посинио. По легенди коју Чупићи имају Стојан је био јако срећне руке, те је као дечак пронашао златан прстен у планини у пећини, а као момак је, док је орао у Мачви, нашао ћуп са златом.
Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастира.
Био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Салашу. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској пјесми „Змај од Ноћаја“. Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и Карађорђеве речи: Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/5/58/Stojan_cupic.jpg)
Колико Никшића...Доста, кренуо сам њих јер сам имао њихова имена већ, са претпоставком да су Никшићи
Čupići su poreklom Dobrilovići iz Pive u Staroj Hercegovini, gde se rodio Stojan Čupić - Dobrilović. Stojanov deda Tode Dobrilović bio je starešina u mestu Stojanovog rođenja [1]. Tode Dobrilović doselio se u Mačvu, a kasnije je došao i Stojan, kao dečak, gde ga je usvojio Strahinja Čupić, trgovac. Stojan Dobrilović je iz zahvalnosti uzeo prezime poočima Čupić.На латиничној Википедији је мало боље објашњено Чупићево порекло.
Чарапићи су огранак Милошевића. Не зна се када су се од њих одвојили, нити како су добили презиме Чарапићи. Зна се да су били најближи с Чупићима и да су били богати. Послије удара хајдука Баја Пивљанина на њихову стоку на Крнову, када их је опљачкао, разјуре се и одселе у Србију. У Дробњаку тврде да Васа Чарапић потиче из овог братства. Васа је био познати јунак из Првог српског устанка.https://www.poreklo.rs/2012/03/20/poreklo-prezimena-carapic/
У још једном извору са сајта Порекло, наводе се два предања. У првом, Чарапићи потичу од Дрекаловића, у другом, од босанских Милошевића. Такође, и овде се наводи повезаност са Чупићима. https://www.poreklo.rs/2013/09/14/poreklo-prezimena-%C4%8Darapi%C4%87/Чарапићи из Белог Потока су изгледа заиста Кучи. И данас има њихових рођака у Топлици. Дробњачки Чарапићи који су од Милошевића су полу-легендарна породица. Били су најближи дробњачким Чупићима и изумрлим Маринковићим али им се губи сваки траг. Да ли су се и они одселили или изумрли, не зна се са сигурношћу. У Дробњаку су остали упамћени по богатству и помињу се у стиховима:
Свака част Душане. Честитам на отварању ове теме...Хвала Ђоко :)
Чарапићи из Белог Потока су изгледа заиста Кучи. И данас има њихових рођака у Топлици. Дробњачки Чарапићи који су од Милошевића су полу-легендарна породица. Били су најближи дробњачким Чупићима и изумрлим Маринковићим али им се губи сваки траг. Да ли су се и они одселили или изумрли, не зна се са сигурношћу. У Дробњаку су остали упамћени по богатству и помињу се у стиховима:У Чупића и у Чарапића три стотине и иљаду брава,
У Вучете, у Маринковића, у њега брава нема ђавољега
али гради дијете од сувога злата.
...Богићевића, од којих је био Анта Богићевић војвода лознички, нема више у овом селу; они су били досељени из Дробњака.[/b]
НЕНАДОВИЋИ – Прота Матија, по причању своје бабе Манде, у својим “Мемоарима“ наводи да је његова породица, кад се доселила из Бирча у Осату у ово село, нашла га пусто. Тако у ствари, није било. И раније је било овде насељеника, а нарочито је било у доба досељења Ненадовића породице. Ненадовића се породица доселила у општој сеоби, при крају 17. столећа и настанила се одмах поред Павића кућа. У почетку 19. столећа играли су знатну улогу унашој историји, али су их време и прилике уклониле одавде те их данас овде нема већ су растурени по Ваљеву и целом свету. Њихови су сродници ЛАЗАРЕВИЋИ, има их 4 куће и славе Св. Алимпија
Арсеније Лома (Гојна Гора, око 1778 — Брусница, 1815), војвода Качерски. Рођен је у Гојној Гори, од оца Јоксима Кнежевића, који се, у време досељавања нових становника, убрзо након Арсенијевог рођења, преселио у Драгољ.
Драгољ: Ломићи, фамилија војводе Лома, чији је отац дошао у 18. века из Гојне Горе-округ ужички, славе Јовањдан. (Милоје Т. Ракић: "Качер")
Нема конкретних података о даљем пореклу Ломиних предака. Постоје само претпоставке да су досељени из Пиве (вероватно због старог презимена Кнежевић и славе Св. Јован)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0e/Arsenije_loma.jpg)
Порекло презимена, село Мратишић (Мионица)
Грбовићи: После Вулетића доселио се кнез Грбо из Никшићке Жупе, од братства Радуловића из места Драговољића. Грбо је био кнез са турским бератом, па је накако одмах и овде постао бератски кнез и кнез ваљевске Колубаре. Од Грба су данашњи Грбовићи, славе Лучиндан.
Стеван СинђелићУ Грабовцу и данас има пар кућа Синђелића.
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Порекло презимена, село Војска (Свилајнац)
Гроздићи-Лазићи (60 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), старинци, и од њих је био Стеван Синђелић.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/5/52/Stevan_Sindjelic2.jpg/220px-Stevan_Sindjelic2.jpg)
Интересантно, Никољштака ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.Да, западна Србија и Шумадија и миграције из Херцеговине и Црне Горе , (Никшићи и Дробњаци значајно присутни међу устаничким војводама, али и Васојевићи и Пива)...миграциони талас је био кичма каснијег отпора
Интересантно, Никољштака ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.Овде хтедох да изузмем Обреновиће.
Интересантно, Никољштака ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.Павле Цукић
Да, западна Србија и Шумадија и миграције из Херцеговине и Црне Горе , (Никшићи и Дробњаци значајно присутни међу устаничким војводама, али и Васојевићи и Пива)...миграциони талас је био кичма каснијег отпораИ Куча и свих који нису набројани, а има их...али се ради о том подручју, Херцеговина, Црна Гора
Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет
Капетан фрајкорске чете Радич Петровић је међу првим регрутима примио Кочу и његовог брата Петра Анђелковића, као и Станка Арамбашића, Јована Новаковића и доста касније Карађорђа. За време Кочине крајине, Карађорђе је увек био уз Радича, кога је сматрао својим поочимом. Био је његов помоћник и велики пријатељУ гроб однео око 30 бојних рана. Након избијања Другог устанка, враћа се у Србију, али је ухваћен од Турака и убијен. Могуће по Милошевој наредби. У тренутку смрти имао око 80 година.
Један од најстаријих (вероватно и најстарији) војвода у Првом српском устанку - Радич Петровић (Сиоковац код Јагодине, 1738 — 1816). Стекао је големо војно искуство у фрајкорима, где се упознао са свим вештинама савременог ратовања. У гроб однео око 30 бојних рана. Након избијања Другог устанка, враћа се у Србију, али је ухваћен од Турака и убијен. Могуће по Милошевој наредби. У тренутку смрти имао око 80 година.Црква у Сиоковцу је подигнута у спомен на Радича Петровића. И овај портрет налази се у цркви осликан у једном медаљону. Цркву је 1930. подигао лично краљ Александар у знак сећања на Радича Петровића, поочима његовог прадеде Карађорђа.
Порекло: Обрадовићи (10 к., св. Никола), дошли из Крушевачке Жупе кад и Рашићи. Из овог рода био је капетан Радич Петровић, који се 1804. године придружио Карађорђу и постао карановачки војвода. https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-siokovac-jagodina/
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/2f/Radic_petrovic.jpg/800px-Radic_petrovic.jpg)
Додуше, и Карађорђе :)
Jelena Petrović, rođena Jovanović se rodila u selu Masloševo 1765. ili 1771. godine. Bila je ćerka Bosiljke i jaseničkog obor-kneza Nikole Jovanovića[1]. Rano je ostala bez majke, a kasnije su joj otac i dva brata poginuli kao hajduci tako da je živela kod tetke Bisenije u selu Jagnjilu.
Za vožda Đorđa Petrovića Karađorđa, udala se 1785. godine. Rodila je sedmoro dece: Simu (preminuo odmah posle rođenja), Savu, Saru, Poleksiju, Stamenku, Aleksu (umro sa 29 godina u Kišinjevu) i naslednika Aleksandra.
Порекло Маслошево (Страгари):
Илијашевићи (Јовановићи) 15 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Илија од Сјенице у исто време кад и Радичевићи.
U ovom članku ima dosta doprinosa ovoj temi.
Petar Šobajić - Udeo dinarskih plemenika u Prvom srpskom ustanku http://www.mediafire.com/file/j7v7lj854d92r17/Sobajic.pdf
Михајловићи (Јанковићи 6 к, Марковићи 4 к, Мандићи 6 к, Радовановићи 4 к, Јеремићи 6 к, Ђурђевићи 9 к, Живановићи 5 к и Ранковићи 4 к, укупно (45 к., славе св. Ђурђиц). Стари су им се доселили из Мораче у Црној Гори. Претка сеоског кнеза Станоја Михајловића, погубили су јаничари 1804. године у његову воћњаку, где му је и данас гроб.
Палалићи су пореклом од четири брата, који су у овом селу служили, али се не зна одакле су били. Презиме су добили по једном од њих, кога су Турци звали Палалијом, а тако се звао један Турчин, који је био велики зликовац. Славе св. Николу. Из те породице свакако је био Стеван Андрејевић Палалија (1804), који је познат из народне песме о дахијама.
–Ерчићи и Кукљаши, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из Старог Влаха. Од њих је био кнез Петар.
Пре неколико дана сам са једним колегом расправљао о пореклу породице његовог пријатеља која сматра да је од Узун Мирка Апостоловића. Није, али ме то подстакло на питање:Александар Лома.
Које данашње породице (у Србији и иностранству) воде, или тврде да воде (и како), порекло од познатих устаничких војсковођа из Устанака?
Пре неколико дана сам са једним колегом расправљао о пореклу породице његовог пријатеља која сматра да је од Узун Мирка Апостоловића. Није, али ме то подстакло на питање:На теми "Порекло устаника" имаш списак устаника и њиховог порекла , а у селима из којих потичу су пописане сродне породице, а постоје и директни потомци (претпоставка за Хајдуквељковиће код Младеновца, Дејан Цукић итд.)
Које данашње породице (у Србији и иностранству) воде, или тврде да воде (и како), порекло од познатих устаничких војсковођа из Устанака?
Јован Курсула (Доња Горевница, 1768 – Делиград, 1813) је прослављени српски јунак из Првог српског устанка.--Јованов отац Велимир Петровић досељен у Горевницу доњу из Дробњака. После његове смрти жена му Магдалена остаје са троје деце удовица(две ћерке и син Јован). Преудаје се за удовца Токовић Ивана у село Цветке...
Јован Курсула је рођен 1768. године у Доњој Горевници код Чачка код Чачка као Јован Петровић. После очеве смрти мајка се преудала у село Цветке код Краљева и са собом је повела и Јована.
U ovom članku ima dosta doprinosa ovoj temi.
Petar Šobajić - Udeo dinarskih plemenika u Prvom srpskom ustanku http://www.mediafire.com/file/j7v7lj854d92r17/Sobajic.pdf
Кад си већ поменуо Ненадовиће, не би било лоше да се осврнемо и на кнеза Илију Бирчанина, који је са Алексом Ненадовићем настрадао у "Сечи кнезова". За Бирчанине тврде да су истог порекла као и Ненадовићи, чак и да су некад носили исто презиме. Према првом предању, презиме су добили по месту Бирач у Бањанима, одакле воде порекло. Други извори тврде да су презиме стекли по босансој регији Бирач, која им је била успутна станица према селу Суводању (Ваљево). Забуну око заједничког порекла ове две фамилије ствара то што им нису исте славе. У монографији "Колубара и Подгорина", Љуба Павловић наводи да је слава Бирчанина - Ђурђевдан.
84. Бирчанин, Ђурђевдан, Суводање, Ваљево, J2b-M205>Y22059
"Бирчани (Петровићи, Матићи, Алексићи и Николићи): Одмах после Кућинаца доселили су се и Бирчани из Бирча у Осату. Бирчани су досељени у две породице и населили се са леве стране Реке, поред Буцура Стојшића, које су затекли у том крају. Из ове је породице знаменити јунак и мученик за народну слободу Илија Бирчанин, који је погубљен 23. јануара 1804 године у Ваљеву у сечи кнезова, само што су ови Бирчани њему далеки род, а најближи они, који су у Седларима у овој области. Бирчана има и одсељених; доста их је у Ваљеву, и по Тамнави, а у селу се зову општим именом Бирчани, мада имају разна презимена, њих је 17 кућа и славе Ђурђевдан."
https://www.poreklo.rs/2013/07/15/poreklo-prezimena-selo-suvodanje-valjevo/
(Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”)
На мрежи постоје подаци да су Бирчани заправо из Бањана пореклом, тачније из неког несталог места Бирач, те да су одатле преко Бирча у Босни дошли у ваљевски крај. Неретко се може прочитати и то да су им сродни Ненадовићи из истог краја, мада су они потврђени као R1b-R-BY16680. Од њих је Алекса Ненадовић. Ипак је много реалније претпоставити да су име добили по области у Средњем Подрињу.
Иако се код Бирчанина јављају неке мутације које нису тако честе у оквиру J-Y22059 (393=13), највероватније упада у род Б у пројекту. На то упућују вредност 15 на маркеру 458 и вредност 20 на маркеру 576. Припадност овој подграни Бирчанин би могао потврдити тестирањем СНП-а J-Y155375. У пројекту су му најближи Радовићи из околине Фоче, Ћировићи из околине Пљеваља, Кричаци из расинског округа, Стојичићи из Мркоњић Града, итд (углавном 21/23 са свима).
Илија Бирчанин (Суводање 1764 - Ваљево 1804)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ec/Ilija_Bir%C4%8Danin.jpg)
Сцена "Сече кнезова", из култне серије "Вук Караџић"
https://www.youtube.com/v/rTZ6gcG4AAc
Током акције тестирања за Српски ДНК дан (месец), откривено је генетско порекло Илије Бирчанина (J2b-M205>Y22059). Бирчани нису сродни Ненадовићима (R1b-PF7562>BY16680).
Током акције тестирања за Српски ДНК дан (месец), откривено је генетско порекло Илије Бирчанина (J2b-M205>Y22059). Бирчани нису сродни Ненадовићима (R1b-PF7562>BY16680).
Бирче је била влашка нахија са хришћанима тимарницима од 16 в.. То да потичу од "Бирча из Бањана" је вјероватно накнадна конструкција. Могли би ови резултати бити од важни за влахе Бирче из 16./17. в. Видим да се спомиње као мјесто рођења његово Кострач што је у нахији Бирач. А и неће постати кнезовима неко ко је дошао тек из Бањана, с друге стране Бирач је имао тих кнежевских лоза од 16. в.Dr. Jusuf Mulić:
Dr. Jusuf Mulić:
"Prva skupina Vlaha u sastavu od 448 šatora/kuća i 130 oženjenih muškaraca stigla je do prvog popisa Bosanskog sandžaka iz 1468/1469. godine iz Hercegovine u istočnu Bosnu, nahija Birač/tur. Birče u Vilajetu Pavlovići. Bili su to, što će popis Bosanskog sandžaka iz 1488/1489.. godine i potvrditi, Vlasi iz plemena Banjani iz Rudina"
Dr. Jusuf Mulić:
"Prva skupina Vlaha u sastavu od 448 šatora/kuća i 130 oženjenih muškaraca stigla je do prvog popisa Bosanskog sandžaka iz 1468/1469. godine iz Hercegovine u istočnu Bosnu, nahija Birač/tur. Birče u Vilajetu Pavlovići. Bili su to, što će popis Bosanskog sandžaka iz 1488/1489.. godine i potvrditi, Vlasi iz plemena Banjani iz Rudina"
Такође овај навод Мулићев у вези влаха нахије Бирач из 1468/1469 вјероватно није тачан. У том попису се не помиње нахија Бирач, која тада вјероватно није ни постојала, нити су власи тада били тамо, јер ни турска власт у том подручју није била стабилизована. У том попису помиње се 448 влашких кућа у цијелом вилајету Павловића, али ових 448 кућа се може односити само на влахе нахије Бања (шири простор Мокре Горе) која је улазила у вилајет Павловића.
Ханџић нахију Бирач и влахе у њој помиње тек од пописа 1528. године. А свакако су забиљежени у попису 1533. године. Не знам какво је стање са пописом из 1480-тих.
Такође овај навод Мулићев у вези влаха нахије Бирач из 1468/1469 вјероватно није тачан. У том попису се не помиње нахија Бирач, која тада вјероватно није ни постојала, нити су власи тада били тамо, јер ни турска власт у том подручју није била стабилизована. У том попису помиње се 448 влашких кућа у цијелом вилајету Павловића, али ових 448 кућа се може односити само на влахе нахије Бања (шири простор Мокре Горе) која је улазила у вилајет Павловића.
Ханџић нахију Бирач и влахе у њој помиње тек од пописа 1528. године. А свакако су забиљежени у попису 1533. године. Не знам какво је стање са пописом из 1480-тих.
Godine 1485 , u vezi s popisom carskih vlaha u Žepču od 48 domaćinstava i u Maglaju 34 domaćinstva zapisano je sljedeće : Ovaj džemat vlaha od davnina je bio carski has . Međutim , kad je prije ovog popisa ovu oblast popisivao Mevlana Vildan ( 1475. ) vlasima je raspolagao sam bosanski kralj pa zbog toga , a prema carskoj odredbi , oni tada nisu bili popisani , te su sada zatečeni izvan ranijeg popisa . “ U maglajsko područje bili su , također , već od ranije stigli i drugi vlasi , sandžakbegovi , kojih je bilo 90 domaćinstava , a za koje je u tom popisu naznačeno došli sa strane . " Dakle , u maglajskom području još za vrijeme vlasti kralja Radivoja bile su naseljene dvije skupine turskih vlaha , ukupno 172 domaćinstva . Iz te činjenice se vidi da je u toj oblasti , ipak , postojalo određeno dvovlašće između Radivojeve i turske vlasti . Međutim , vidi se i to da su Turci priznavali tu činjenicu i nisu se miješali u pogledu svojih vlaha koji su prešli u Radivojevu oblast .
Tadašnji feudalni domen ( has ) bosanskog sandžak-bega obuhvatao je brojna naselja u središnjem i istočnom dijelu Bosne naseljena zemljoradnicima, kao i vlahe koji su se nalazili na dvije različite strane , u Birču ( područje Vlasenice ) i u Maglaju . U Birču su bili razvrstani u 14 džemata . Očito je to bila jedna velika knežina kojoj je na čelu stajao knez Šajko , dok su starješine ostalih 13 džemata bili primićuri , a obuhvatala je 393 domaćinstva s još 13 pretećih , odraslih neoženjenih članova . Nisu bili teritorijalizirani , jer su zabilježeni samo džemati po imenima starješina , a ne i sela . To su , očito , bili oni vlasi o kojima je u ovom popisu donesen spomenuti zakon o vlasima oblasti Pavlovića . Ovo navodim zbog toga što postoji dilema u vezi s ovim vlasima . Naime , u popisu ovog sandžaka , svega četiri godine kasnije ( 1489. ) , nema uopće spomena o vlasima oblasti Pavlovića .
Što je bilo s tim vlasima , da li su prešli na zemljoradnju , ili su se negdje pomaknuli , nije bilo jasno . Budući da su sandžakbegovi vlasi u maglajskom području do 1489. godine bili brojno znatno povećani , o kojima je u popisu iz te godine donesen i navedeni zakon maglajskih vlaha , uporedili smo popis vlaha oblasti Pavlovića s popisom vlaha u maglajskoj nahiji . I , bilo je pravo iznenađenje . Svi su oni iz oblasti Pavlovića prešli u maglajsko područje i tu istovetno popisani kao i ranije, tj . isto čelno osoblje i isti broj džemata . Štaviše , tu je zapisan i osobito važan podatak o konkretnoj ubikaciji tih vlaha , tj . da su to vlasi po imenu Banjani . ' ) Vrlo su male promjene nastale . Tako je glavarstvo knežine naslijedio u međuvremenu sin bivšeg kneza , Nole , sin kenza Šajka.
Сумарни дефтер Босанског санџака из 1485.
Eflākān-ı Birçe (21)
На страни 21. се помињу власи Бирче. Имали су 14 џемата. Помиње се нахија Бирче и у сумарном дефтеру из 1516.
У опширном дефтеру 1489. је не видим, но овај текст Адема Ханџића из 1990. даје објашњење за то као и још много тога. Нпр. ово о власима краља Радивоја.
Занимљиви подаци. Ови наводи Ханџићеви само потврђују оно што сам и раније претпостављао,а то је да су власи области Павловића из пописа 1468. године заправо власи нахије Бања (Мокра Гора и околина), под њима треба разумјети "влахе Бањане" које наводи Ханџић,а не херцеговачке Бањане како се често чини. Истовремено, кроз овај податак потврђен је и смјер миграције из Старог Влаха ка сјеверној Босни, а могуће и даље према Крајини.
Кретање ових група у влашком статусу у 15. и 16. вијеку кључно је за питања поријекла српских родова у западнијим подручјима.
Godine 1468. u vilajetu Pavli spominje se 448 vlaških domaćinstava sa 130 neoženjenih , 1485. upisana su 393 domaćinstva i 133 neoženjena u 14 džemata . Njihov je status regulirao » Kanun džemati eflakân vilajeti Pavli « . Vlasi Banjani u nahiji Maglaj ( što znači da su doseljeni ) , ali se poslije oni uopće ne spominju u navedenim nahijama
На подручју некадашње области Павловића (касније Вишеградска каза), по попису из 1530. године постојале су само двије скупине влаха, у нахији Бирач и у нахији Бања. По попису 1468. године, власи области Павловића, кao уосталом ни херцеговачки власи нису пописани по насељима већ збирно. Као што смо већ поменули, било их је 442 куће. Мислим да је мало вјероватно да се тих 442 куће већ тада налазило у Бирчу, јер подручје још није било освојено од Турака. Осим тога, питање је шта је са власима Бање који би ту такође требали да улазе, без обзира што нахија Бања као нахија тад није била формирана. Много је логичније да су се власи из Бање која се 1468. године већ налазила под Турцима до 1485. године помјерили према Бирчу и да су то власи Бањани који се касније помињу код Маглаја, него да су власи Бањани директно из Херцеговине дошли у Бирач. Област и топоним Бање у области Павловића није ништа млађи,а вјероватно је и старији од херцеговачких Бањана.
Да у праву си. Уколико је манастир Бања имао своје влахе онда се ради свакако о власима области Павловића. Логично да они нису у Бирчу 1468. јер се помињу ове нахије пуне пустих села на том подручју око Власенице, и скоро сва та села се касније и не помињу.
Знам да манастир Милешева јесте имао своје влахе, и то је влашка нахија Милешева унутар Херцеговачког санџака. Влашке нахије Бања није било унутар тог санџака, а у Босанском се јавља 1516. Као што се јавља и 1516. нахија Бирче чији становици нису иста популација као 1485. могао је то бити и случај са Бањом. Баш сам тражио доказ непосредни помињања влаха Бање, нисам то још нашао, а има логике да су имали своје влахе.
1468. су пописани збирно, као и власи Сјенице 1455. Ту су неки аутори правили ужасну грешку гдје су влахе нахије Сјеница 1604. поистовјећивали са њима, иако никакве везе немају (осим пар заједница из Барче које су добиле дербенџијски статус). 1468. видимо да су власи Сјенице у ствари власи Барче а то и остају до 1604. с тим да се од њих овдојило пар нахија до тада. А власи нахије Сјеница нису имали влашки статус у 15 в. изгледа да су га добили око 1530.
Да, осим тога. Турци подручје влаха Бањана у Херцеговини освајају тек 1466. године. Мислим да је практично немогуће да су у року од годину-двије дана неки власи Бањани из Херцеговине могли бити насељени на полупустој територији Бирча и већ 1468. године ту имати преко 400 кућа.Извињавам се што реметим тему, само ми реците да ли има каквог пописа Бањана с краја 15. и с почетка 16. вијека?
Миграција из области Вишеградског Старог Влаха (што је у суштини каснија влашка нахија Бања) према сјевероисточној Босни посвједочена је читавом низом влашких насеља од Перућца на Дрини (гдје је излазила нахија Бања), преко Осата до Бирча.
Раније сам помињао могућност да су и власи Бањани оригинално потицали од ових старовлашких Бањана, тј. влаха манастира Бања и да би неки крајишки N2 могли потицати и из Старог Влаха,а не из Херцеговине. Уосталом неке крајишке породице које су N2 имају предање да су од "некакве Бање",а не да су од племена Бањана.
Извињавам се што реметим тему, само ми реците да ли има каквог пописа Бањана с краја 15. и с почетка 16. вијека?
Да, осим тога. Турци подручје влаха Бањана у Херцеговини освајају тек 1466. године. Мислим да је практично немогуће да су у року од годину-двије дана неки власи Бањани из Херцеговине могли бити насељени на полупустој територији Бирча и већ 1468. године ту имати преко 400 кућа.
Миграција из области Вишеградског Старог Влаха (што је у суштини каснија влашка нахија Бања) према сјевероисточној Босни посвједочена је читавом низом влашких насеља од Перућца на Дрини (гдје је излазила нахија Бања), преко Осата до Бирча.
Раније сам помињао могућност да су и власи Бањани оригинално потицали од ових старовлашких Бањана, тј. влаха манастира Бања и да би неки крајишки N2 могли потицати и из Старог Влаха,а не из Херцеговине. Уосталом неке крајишке породице које су N2 имају предање да су од "некакве Бање",а не да су од племена Бањана.
Кад је Србија 1804. под Карађорђем, а затим под Милошем, дизала велике устанке за ослобођење Балкана... У Србији су се јављали... и Македонци, који су дали две војводе...- Јован Дучић, Верујем у Бога и у Српство (Београд: Дерета, 1999), 49.
Мислим да ова област има значајног утицаја на порекло српског становништва у сјевероисточној Босни,али и у Крајини.
Пре неколико дана из штампе је изашао Гласник Историјског архива Ваљево за 2023. годину, а у њему се нашао и мој чланак под називом „Нова сазнања о родослову и пореклу златиборских Мићића“. Реч је о породици сердара Јована Мићића. Линк директно ка .пдф фајлу, почетак рада је на 35. страни:
http://istorijskiarhiv.rs/wp-content/uploads/2023/08/GLASNIK-57-2023-za-stampu-19-jul-23-REDUCED.pdf
Пре неколико дана из штампе је изашао Гласник Историјског архива Ваљево за 2023. годину, а у њему се нашао и мој чланак под називом „Нова сазнања о родослову и пореклу златиборских Мићића“. Реч је о породици сердара Јована Мићића. Линк директно ка .пдф фајлу, почетак рада је на 35. страни:Хвала на дијељењу, прочитаћу опет ал да забиљежим одговором на тему да касније нађем лакше ако прође вријеме.
http://istorijskiarhiv.rs/wp-content/uploads/2023/08/GLASNIK-57-2023-za-stampu-19-jul-23-REDUCED.pdf
Као што можемо видети, не постоји ближа генетичка повезаност између Мићића и фамилија које своје порекло везују за Баја Пивљанина, нити са некима од оних (Лакетић, Бачаревић) које се доводе у патрилинеарну везу с Мићићима. Тестиран је само по један припадник ових фамилија, који не мора нужно бити „репрезентативан“ за мушку линију дате фамилије (у прошлости могла су се десити, а временом заборавити, разна усвајања, призећивања и др), па треба оставити могућност да се неки од ових резултата доведе у питање. Међутим, генетичка повезаност по мушкој линији са Селаковићима је неспорна.
*
Све похвале. Одличан примјер како треба да изгледа један рад који користи податке генетичке генеалогије,
Неки пут сам размишљао у вези са тестирањем Y-ДНК, како објаснити ако је резултат у неком смислу неочекиван, па само да речем да ми се овај текст допада (да тестирани не морају нужно бити репрезентативни за мушку линију итд).