Српски ДНК месец 2022

[ВелиборЛазић13]

Урадио сам збирну статистику за тестиране Србе са овогодишњих акција тестирања (Новогодишња ДНК недеља 2022 + Светски ДНК месец 2022 + Српски ДНК месец 2022).

Има ли смисла додати и ове моје Семберце и Мајевичане? Ем су Срби (осим двојице на чије резултате чекамо), ем су из ове године. :-)

За 30 су резултати објављени, а за 14 још чекамо. Дакле 44 тестирана, уопште није занемарљиво у односу на укупну цифру.

[Иван Вукићевић]

Има ли смисла додати и ове моје Семберце и Мајевичане? Ем су Срби (осим двојице на чије резултате чекамо), ем су из ове године. :-)

За 30 су резултати објављени, а за 14 још чекамо. Дакле 44 тестирана, уопште није занемарљиво у односу на укупну цифру.

Мислим да нема смисла јер су организовано тестирани и сви су са истог подручја (многи чак и истог села).
Статистика редовних акција тестирања (попут Српског ДНК месеца) је интересантнија за српски просек због тога што се тестирани сами пријављују тј. имамо случајни узорак.

[Небојша]

Статистика редовних акција тестирања (попут Српског ДНК месеца) је интересантнија за српски просек због тога што се тестирани сами пријављују тј. имамо случајни узорак.

Истина. С тим да за овај Српски ДНК месец није био толико случајан узорак. 30% тестираних је знало своје хаплогрупе унапред.

[ВелиборЛазић13]

Мислим да нема смисла јер су организовано тестирани и сви су са истог подручја (многи чак и истог села).
Статистика редовних акција тестирања (попут Српског ДНК месеца) је интересантнија за српски просек због тога што се тестирани сами пријављују тј. имамо случајни узорак.

Слажем се да се не ради о случајном узорку. Шта више, акцију ћу наставити, јер сад већ нисам сам ни међу финансијерима. И наставићу је циљаним тестирањима. Да не буде забуне, када говорим о циљаним, то само значи да бирам представнике родова чије су унутрашње везе доказане писаним изворима (ријетко предањем) и да избјегавам тестирање више припадника истог рода осим ако је резултат сумњив (нпр. сви тестирани Стевањштаци из Батковића су Ј2б М241, па није било потребе тестирати чак ни више кандидата са различитим презименима ако је кроз писане изворе посвједочен заједнички предак).

Моје прво питање односи се на то како ће, у оквиру статистике укупног српског корпуса, бити третирани и кориштени ови резултати из Семберије? Ми их ретроактивно не можемо свести на случајни узорак, а дефинитивно их не можемо ни занемарити. Или можемо.

Умјесто другог питања изнијећу своје размишљање на тему случајног узорка и циљаног тестирања. У акцији Свјетски ДНК мјесец 2022 тестирани смо и нас четворица Сембераца, од тога тројица Батковљана (2 пута Н2, један Ј2б М241 и један Е-В13). Дакле, по овим мјерилима и то је далеко од случајног, не одражава стварну слику чак ни за Батковић (то можемо рећи сада након што знамо све што смо сазнали у међувремену), а ипак је ушло у статистику јер је провучено кроз акцију редовног или општег типа. Ко зна колико оваквих примјера има у свакој акцији. Тешко да су филтрирани код прављења статистике. 

Да ме неко не схвати погрешно, немам ништа против општих акција, али су њихови домети у одгонетању свега што нас занима свакако далеко скромнији, јер је потребан велики протек времена да ствари почну да се "уклапају" самим повећањем броја тестираних. С друге стране, далеко су мања логистичка ноћна мора - објавимо трајање, чекамо узорке и уплате и лагано. За овакве акције локалног типа треба свега - новца, знања и нерава да људе убиједите да узорак дају чак и ако не морају платити, времена за све то, преузимања ризика да се узорци прикупљају и чувају, транспорт до Београда , објашњавање зашто чекају дуже од очекиваног на резултате, а ја их једва наговорио са причом о 10-15 дана итд. Резултати су фасцинантни и свакако вриједе труда, без обзира на статистику.

Уз дужно поштовање И2/Р1а/Херцеговина über alles курса, можда би Друштво требало размислити о анимирању чланова да и сами покрећу и "гурају" овакве акције у својим срединама. Резултати ће бити вриједни труда.

[Иван Вукићевић]

Моје прво питање односи се на то како ће, у оквиру статистике укупног српског корпуса, бити третирани и кориштени ови резултати из Семберије? Ми их ретроактивно не можемо свести на случајни узорак, а дефинитивно их не можемо ни занемарити. Или можемо.

Сви резултати који се налазе у бази Српског ДНК пројекта улазе у главну статитстику која је доступна на сајту пројекта у два формата:
1) http://dnk.poreklo.rs/Statistike/Regioni
2) http://dnk.poreklo.rs/Statistike/Haplogrupe
Ту нема никакве поделе на тестиране који су се сами пријавили за тестирања и оних који су плански тестирани.

Уз дужно поштовање И2/Р1а/Херцеговина über alles курса, можда би Друштво требало размислити о анимирању чланова да и сами покрећу и "гурају" овакве акције у својим срединама. Резултати ће бити вриједни труда.

Стара Херцеговина је само прва област за коју је рађено истраживање. Ван тога ни по чему није фаворизована у односу на друге области. Ми смо већ прикупили резултате из истраживања за неке друге области (Косово и Метохија, Македонија, Рашка и Стари Влах, Горње Полимље) и само је ствар времена када ће бити написани радови и за те области.

Исто важи и за хаплогрупе - I2 и R1a фигурирају као изворне хаплогрупе Срба, али не видим да су на било који начин фаворизоване на пројекту у односу на остале хаплогрупе. Сасвим је природно да ће увек бити више оних који се интересују за те две хаплогрупе него за мање заступљене хаплогрупе, али то нема везе са политиком уредништва.

[Ojler]

...
Умјесто другог питања изнијећу своје размишљање на тему случајног узорка и циљаног тестирања. У акцији Свјетски ДНК мјесец 2022 тестирани смо и нас четворица Сембераца, од тога тројица Батковљана (2 пута Н2, један Ј2б М241 и један Е-В13). Дакле, по овим мјерилима и то је далеко од случајног, не одражава стварну слику чак ни за Батковић (то можемо рећи сада након што знамо све што смо сазнали у међувремену), а ипак је ушло у статистику јер је провучено кроз акцију редовног или општег типа. Ко зна колико оваквих примјера има у свакој акцији. Тешко да су филтрирани код прављења статистике. 
...

Грешиш. Помешао са случајни узорак са репрезентативним. Нико није тврдио да тестирани у оквиру Светског ДНК месеца представљају репрезентативни узорак српског народа, али случајан свакако јесте. Није било никаквог критеријума по којем је рађена селекција пријављених већ се тестирао свако ко је желео.

[ВелиборЛазић13]

Грешиш. Помешао са случајни узорак са репрезентативним. Нико није тврдио да тестирани у оквиру Светског ДНК месеца представљају репрезентативни узорак српског народа, али случајан свакако јесте. Није било никаквог критеријума по којем је рађена селекција пријављених већ се тестирао свако ко је желео.

Гријешим сигурно, али ако ћемо већ о детаљима код сваког узорковања избор узорка је на истраживачу. Случајност узорка ће свакако зависити од објективности истраживача, али то је тема за себе. Оно што је суштина за ове наше опште акције - истраживач не врши селекцију узорка, узорак бира сам себе. То га не чини случајним, него збиром мањих група међусобно више или мање повезаних тестираних (поменух нас четворицу из маја, а заборавих да сам и петог регрутовао, мада је он Озренац) и одређеног броја појединаца, који су, ето, сами и случајно набасали на објаву акције. То што узорак бира сам себе свакако утиче на објективност истраживања, јер у ситуацији у којој истраживач нема контролу над истраживањем, не може се рачунати на репрезентативан узорак. Наравно, јасно је да без обезбијеђених финансија и људи који ће се бар полу-професионално бавити тиме (у смислу времена које ће томе посветити) није ни могуће управљати узорковањем, него се ствари морају препустити свом току. Мени се то није дало радити, али сам систематско узорковање платио (бар 1250 евра нас пар, а о броју мојих долазака у Београд, одвојеном времену за узимање узорака, преговоре и друге пратеће радње, па до тога да Николи доставим прикупљене податке из писаних извора и предања за сваког тестираног нећу ни причати). Јасно је да као Друштво немамо ресурсе да тако нешто радимо централизовано, нарочито у ситуацији када треба рјешавати питање просторија Друштва, али сматрам да бисмо требали више пажње посветити оваквим акцијама и гледати их у позитивнијем свјетлу. Можда се појави још неки луд... ентузијаста, а ја сам свакако вољан подијелити своја искуства.

Дакле, опште акције, по мом погрешном мишљењу, само стварају привид случајног узорка (понављам - случајни узорак бира истраживач, а не он сам себе јер ту већ нестаје контрола над истраживањем), а о репрезентативном да и не говорим (није репрезентативни узорак када од узоркованог изаберемо мало овога - мало онога и подесимо посматрана подручја броју узорака, него кад подједнако заступимо све очекиване различите слојеве испитиване групе - ми то немамо ни са константним прекрајањима посматраних подручја).

Радимо како можемо, сходно ситуацији, урађено је стварно много и овако, али то није разлог да не направимо искорак.

[Ojler]

Гријешим сигурно, али ако ћемо већ о детаљима код сваког узорковања избор узорка је на истраживачу. Случајност узорка ће свакако зависити од објективности истраживача, али то је тема за себе. Оно што је суштина за ове наше опште акције - истраживач не врши селекцију узорка, узорак бира сам себе. То га не чини случајним, него збиром мањих група међусобно више или мање повезаних тестираних (поменух нас четворицу из маја, а заборавих да сам и петог регрутовао, мада је он Озренац) и одређеног броја појединаца, који су, ето, сами и случајно набасали на објаву акције. То што узорак бира сам себе свакако утиче на објективност истраживања, јер у ситуацији у којој истраживач нема контролу над истраживањем, не може се рачунати на репрезентативан узорак. Наравно, јасно је да без обезбијеђених финансија и људи који ће се бар полу-професионално бавити тиме (у смислу времена које ће томе посветити) није ни могуће управљати узорковањем, него се ствари морају препустити свом току. Мени се то није дало радити, али сам систематско узорковање платио (бар 1250 евра нас пар, а о броју мојих долазака у Београд, одвојеном времену за узимање узорака, преговоре и друге пратеће радње, па до тога да Николи доставим прикупљене податке из писаних извора и предања за сваког тестираног нећу ни причати). Јасно је да као Друштво немамо ресурсе да тако нешто радимо централизовано, нарочито у ситуацији када треба рјешавати питање просторија Друштва, али сматрам да бисмо требали више пажње посветити оваквим акцијама и гледати их у позитивнијем свјетлу. Можда се појави још неки луд... ентузијаста, а ја сам свакако вољан подијелити своја искуства.

Дакле, опште акције, по мом погрешном мишљењу, само стварају привид случајног узорка (понављам - случајни узорак бира истраживач, а не он сам себе јер ту већ нестаје контрола над истраживањем), а о репрезентативном да и не говорим (није репрезентативни узорак када од узоркованог изаберемо мало овога - мало онога и подесимо посматрана подручја броју узорака, него кад подједнако заступимо све очекиване различите слојеве испитиване групе - ми то немамо ни са константним прекрајањима посматраних подручја).

Радимо како можемо, сходно ситуацији, урађено је стварно много и овако, али то није разлог да не направимо искорак.

Не спорим да је свакако боље да радимо са репрезентативним узорком али то већ захтева озбиљног статистичара који би умео да такав узорак и да формира. Мада, и даље мислим да се не разумемо, односно да имаш погрешно разумевање појма случајности узорка. Случајан узорак је случајан управо зато што истраживач не утиче на његов избор, а код отворених пријава је таква ситуација. Мада ни ту није случајност потпуна, али једини филтери који ту постоје су нечија заинтересованост за тематику и спремност да се изброји 7.000 динара. Уколико пак истраживач саставља узорак по било ком критеријуму, онда не говоримо више о случајном узорку.

[ВелиборЛазић13]

Сви резултати који се налазе у бази Српског ДНК пројекта улазе у главну статитстику која је доступна на сајту пројекта у два формата:
1) http://dnk.poreklo.rs/Statistike/Regioni
2) http://dnk.poreklo.rs/Statistike/Haplogrupe
Ту нема никакве поделе на тестиране који су се сами пријавили за тестирања и оних који су плански тестирани.

Стара Херцеговина је само прва област за коју је рађено истраживање. Ван тога ни по чему није фаворизована у односу на друге области. Ми смо већ прикупили резултате из истраживања за неке друге области (Косово и Метохија, Македонија, Рашка и Стари Влах, Горње Полимље) и само је ствар времена када ће бити написани радови и за те области.

Исто важи и за хаплогрупе - I2 и R1a фигурирају као изворне хаплогрупе Срба, али не видим да су на било који начин фаворизоване на пројекту у односу на остале хаплогрупе. Сасвим је природно да ће увек бити више оних који се интересују за те две хаплогрупе него за мање заступљене хаплогрупе, али то нема везе са политиком уредништва.

Ок, јасно је да постоји збирна статистика. Не говорим о таквим аутоматски генерисаним статистикама, него о овим нашим које износимо на темама на форумима. Није ни важно, статистика је, реално, најмање битна.

Нисам оцјењивао политику Уредништва (осим предсједника друштва у оставци, предсједника Српског ДНК пројекта и господина Бранка Тодоровића лично нисам упознао никог). Принцип ми је да не оцјењујем оно у чијем сам стварању могао институционално учествовати а нисам то учинио (бар кроз узимање учешћа у раду скупштине). :-)

Ја сам се овим нашим послом бавим на начин да од Друштва не тражим ништа, а допроносим колико могу, на терену који знам. Ето, ове године поред до сада нас 48 укупно тестираних, задовољан сам што могу рећи да сам у значајној мјери погурао процес превода турских пописних дефтера из 1850/51, па ћемо ускоро поред објављивања превода за Бијељину, Угљевик и Лопаре имати превод за цијели Озрен, а начели смо и Требаву. Пво ће бити одлична подлога за планска трстирања тих подручја, а од Озренаца би се могао очекивати солидан одзив.

Е сад, ако би за Уредништво нека од ових тема могла бити од интереса, на располагању сам за било коју врсту додатних појашњења и еазговора о томе како на најбољи начин искористити све то.

[ВелиборЛазић13]

Не спорим да је свакако боље да радимо са репрезентативним узорком али то већ захтева озбиљног статистичара који би умео да такав узорак и да формира. Мада, и даље мислим да се не разумемо, односно да имаш погрешно разумевање појма случајности узорка. Случајан узорак је случајан управо зато што истраживач не утиче на његов избор, а код отворених пријава је таква ситуација. Мада ни ту није случајност потпуна, али једини филтери који ту постоје су нечија заинтересованост за тематику и спремност да се изброји 7.000 динара. Уколико пак истраживач саставља узорак по било ком критеријуму, онда не говоримо више о случајном узорку.

Слажем се да се не разумијемо, у вези појма случајности узорка, не слажем се да ја имам погрешно разумијевање истог, али није то ни битно. :-)

Не слажем се да за формирање узорка у овоме чиме се бавимо треба добар статистичар (али и да је тако - нађимо шта је потребно, или немојмо радити). Потребна је исправна методологија у постављању темеља истраживања. Потребна је добра документарна подлога, евентуално добар историчар. Дефинишемо посматрани простор (ми за БиХ и данас простор дефинишемо накнадно, да бисмо скрпили довољан број тестираних по областима чијим би се границама већина њихових становника изненадила), дефинишемо скупове унутар узорка и онда наступа случајност (унутар неког скупа насумично бирамо кандидата - у старту елиминишемо оне за које постоје наговјештаји или документарни докази "нерепрезентативнпсти" - усвојење, сумњиво очинство о сл.). Пракса је показала, међутим, да је боље кандидате бирати мање насумично (ако већ морам тестирати нпр. Петровића из неког рода, почећу преговоре са оним од њих ко би и сам могао бити заинтересован за то (показатељи уа то су прича за себе) јер су веће шансе да сам плати.

Примјера ради, ја сам, посматрајући Батковић у периоду 1897-1914 (период који покрива најстарији домовник СПЦ, али који се поклапа са податком о поријеклу који тестирани наводе на пријави за тестирање) са овом величином систематски бираног узорка већ на око 90% покривености, што је на микро нивоу, сигуран сам, јединствен резултат.

Поређења ради, то село, са још два сусједна у посматраном периоду има практично исто или више становника него цијели котар Гацко у исто вријеме, а далеко шаренију слику што се микса становништва тиче, него Гацко, па би тим прије за такве средине требало бити лакше урадити нешто слично.

Дакле, може се, али треба воље, времена и новца.

[НУки ⚔🦅⚔]

Има ли смисла додати и ове моје Семберце и Мајевичане? Ем су Срби (осим двојице на чије резултате чекамо), ем су из ове године. :-)

За 30 су резултати објављени, а за 14 још чекамо. Дакле 44 тестирана, уопште није занемарљиво у односу на укупну цифру.

Урачунао сам тестиране само са редовних акција, пошто се у оквиру њих људи најчешће самоиницијативно тестирају, ретко има неких плански тестираних родова и крајева, а узорак је релативно добро распоређен. Идеја је била добити неку просечну слику, попут неког мини истраживања генетичке слике Срба.
 
Уколико неко жели, може урадити статистику за све Србе на Пројекту тестиране ове године, па би се ту урачунали и тестирани из Семберије, Врличког краја, тестирани ван акција са теме Нови тестирани (у које и сам спадам) итд.

[Црна Гуја]

38. Стојковић, Јовањдан, Коритник, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2902*. У потпуности се уклапа у род Б, а потпуно поклапање на 23 маркера има са Мареновићем из Плешина код Рашке (Јовањдан), Перишићем из Стојника код Аранђеловца (Јовањдан), Радишевићем из Мравиња код Подгорице (Аранђеловдан), и још једним нејавним резултатом из Плешина код Рашке (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS, BigY-700), с обзиром да овај род још увек није у потпуности генетички профилисан. Тестирани је у упитнику навео да је предак Стојко Перовић пописан у дефтеру 1833. године у оближњим Ратарима.

[Goran Perovic 66]

Odmah po doseljenju sa Pešteri jedan deo porodice se odselio ,,negde,, u Stari Vlah.Predanje staro skoro 300 godina je potvrđeno ... ! ...

[drajver]

83. Благовчанин, Лучиндан, Благовац/Вогошћа

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније роду Никшића. Од Никшића по хаплотипу су му најближе породице из Драговољића у Жупи, Вујичићи и Матијашевићи, на 2/23 разлике, али остале породице које посједују DYS439=12 и DYS389-II=30. Посједује и нешто рјеђу вриједност DYS533=14.

На основу славе, предање, хаплотипа основано се може претпоставити припадност Никшићима, питање је само ком њиховом огранку припада. Мислим да би за почетак било добро да се провјери Y189944, јер су му најближи Никшићи позитивни на овај SNP.

Преносим податке из етнографске литературе о Благовчанима:

"Благовчани (7 к. 12 пор.; Лучин дан) су се први населили на Благовцу. Било их је више браће, од којих су неки остали овдје а други отишли на Планиницу. Пок. С. Трифковић узгред помиње на једном мјесту за Благовчане, да су старином од Призрена у Старој Србији. (С. Е. 3. Х1, 254), али то неће бити тачно. Њихови рођаци на Славини и Планиници (Вељанчићи, Лазаревићи, Тончићи, Пантићи и др.) врло су многобројни, и од њих сам сазнао, да су старином Миобратовићи из Херцеговине (С. Е. З. ХЏП, 583—584); по испитивањима Ј. Дедијера они воде даље поријекло од Требјесе код Никшића (С. Б. 3. V, 852). Г. Гашић је врло опширно писао о поријеклу Благовчана и о њиховој генеалогији. По њему су они старином Брадаре, и пранђедови су им доселили из „Кулашина“, па се два брата населила на Благовцу а два на Планиници; међу собом су били рођаци. Његовим подацима додао је доскорашњи парох г. Трнинић исправку, да је старо презиме Благовчана Божовићи а садашње у Црној Гори Миобратовићи и да су се Брадарама звали зато, што је један од предака носио браду. Благовчана има сада још по Доњој Вогошћи и у Сарајеву."

Овдје треба смао поменути да род Милобратовића у Херцеговини, укључујући и поменуте Божовиће не припада генетичком роду Никшића, нити хаплогрупи I2-PH908. Можда више треба обратити пажњу на онај дио предања који говори о досељавању из "Кулашина".

[Грк]

Претпостављам да је овим резултатом оспорено предање да су Благовчани и родови из Планинице род? Тестирани Пантић, Лучиндан, Славин, Вареш припада роду Милобратовића. И Божовићи из Надинића су исто Милобратовићи и имају предање које каже да су од Божовића из Милочана код Никшића. Ови из Милочана опет имају трећу хаплогрупу.

[Uzi]

33. Сокнић, Ђурђевдан, Џинова Махала/Зови До, Невесиње

Припада хаплогрупи N2-FT182494>Y254546

За ову грану карактеристична је вредност DYS391=11 и слава Ђурђевдан.

Јевто Дедијер у свом раду "Херцеговина" о Сокнићима из Џинове Махале пише ово:
Сокнићи су старином из Бањана прије 150 година, а прије 50 година доселили су с Трусине овдје. Живе на Чолаковића читлуку. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.

Овим резултатом се потврдило предање о пореклу из Бањана. N2-FT182494>Y254546 грани такође припадају Вујадиновићи из Треслице (Билећа) и Јокановићи из Трсе (Плужине), који су по предању живели у Доњем Тупану (Бањани).

Препорука за тестираног је да потврди припадност N2-FT182494>Y254546 грани директним тестом код YSEQ.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=250638

Андрија Лубурић је у својим необјављеним истраживањима записао да су Сокнићи од Вујадиновића из Штрбаца. На Трусину се доселила удовица Сокна са сином Пајом. Пајо је имао синове: Вујадин, Станиша, Бошко и Алекса.

Овим записом и резултатом је потврђено да су Сокнићи грана Вујадиновића, па ће и у табели бити сврстани у род Вујадиновића.

[Христифор]

Коначни резултати Српског Днк месеца 2022 на 89 тестираних.


И2а-26 (29.2% ) / 22 Дин Југ (84.6%) 4 Дин Север-(15.3%)
Р1а-19  (21.3%)
И1а-12 (13.4%)
Р1б-9 (10.1%)
Ј2б-8 (8.9%)
Е-В13-7 (7.8%)
Н2-4 (4.4%)
Г2а-2 (2.2%)
Ј2а-1 (1.1%)
Т1- 1 (1.1%)

[Војиновић Марко]

Несумњиво је да је матица српских припадника J-Y40288 у Бијелом Пољу, јер даље порекло Боторића је управо Бијело Поље, а имамо и двојицу тестираних са истом славом са подручја Старог Влаха и Косова и Метохије, који своја даља порекла везују за Бијело Поље (Пореклаши који имају увид у резултате ових подухвата знају о којим породицама је реч). Очигледно је у Бијелом Пољу дошло до прибраћивања једног или више припадника J-Y40288 Никшићима

Шта је са J-Y40288 из југоисточне Србије? Данас тек видех да сам на Пројекту пребачен са J-PH502 ниже на J-Y40288. Мада је у време кад сам радио тест 2021. било претпостављено да ти родови потичу управо из овог краја, те да су се селили према западу. Пије ли то још увек воду или ова линија ипак нема претпостављену старину на југоистоку? Како уопште да се објасни њено присуство ако Бијело Поље јесте матица наших родова?

[Небојша]

Шта је са J-Y40288 из југоисточне Србије? Данас тек видех да сам на Пројекту пребачен са J-PH502 ниже на J-Y40288. Мада је у време кад сам радио тест 2021. било претпостављено да ти родови потичу управо из овог краја, те да су се селили према западу. Пије ли то још увек воду или ова линија ипак нема претпостављену старину на југоистоку? Како уопште да се објасни њено присуство ако Бијело Поље јесте матица наших родова?

Није матица свих српских J-PH1602 Бијело Поље. J-Y40288 је низводна грана. Не узимајте здраво за готово сваки текст овога типа. Мисли се на један род Y40288 из западне Србије, али чак ни за њега није доказано да је матица Бијело Поље. На југоистоку постоји солидна концентрација ове подгране, чији припадници вероватно нису скорије повезани са динарским подручјем.

[Војиновић Марко]

Није матица свих српских J-PH1602 Бијело Поље. J-Y40288 је низводна грана. Не узимајте здраво за готово сваки текст овога типа. Мисли се на један род Y40288 из западне Србије, али чак ни за њега није доказано да је матица Бијело Поље. На југоистоку постоји солидна концентрација ове подгране, чији припадници вероватно нису скорије повезани са динарским подручјем.

Разумем. Занимљиво је фразирано, тј. да сви српски Y40288 несумњиво воде порекло из Бијелог Поља. Постоји ли нека дискусија о овој подграни, и да ли се зна нешто конкретније о њој, с обзиром да њу од узводне PH502 дели солидних хиљаду година? Примећујем и да добар део тестираних на пројекту из Централне Србије такође слави Аранђеловдан. Јесте честа слава, мада можда може да наведе на нешто?