Булут (Херцеговина)

[Kor]

Недавно сам се заинтересовао за етимологију овог презимена и дошао до занимљивог податка. Иако је за претпоставити да је реч булут турског порекла (што није редак случај), она је у ствари прото-турска реч и означава- облак.

Прото-турска значи да није дошла из турског језика већ из језика од којега је настао турски и та реч не постоји у турском језику.

Etymology

From Old Turkic bulıt (“cloud”), from Proto-Turkic *bulut (“cloud”) (compare Chuvash пӗлӗт (pĕlĕt)).
Pronunciation
    IPA: [buˈɬut]
Noun
bulut (definite accusative bulutu, plural bulutlar)
    (meteorology) cloud

Дакле, реч не постоји у турском језику али зато постоји у језицима туранских народа са територије Русије (Кумики, Алтајци, Татари, Ујгури), као и народа Киргизије.


На сајту http://www.prebilovci.net/cirilica/legende/bulut.php имамо следеће казивање:

Необична пребиловачка презимена су Брњаш, Банђур и Булут. На турском језику булут значи облак, булутли облачина. На српском језику, међутим, као и у Турској и једном броју западно-европских земаља, дакле и на другим језицима- то је и презиме. У Херцеговини а посебно Пребиловцима веома je познато презиме Булут. За дивно чудо, кажу пребиловачки Булути, презиме је, кад се преведе значење ријечи булут/булутли на српски језик примјерено опису карактерних особина херцеговачких односно пребиловачких Булута. Слободније тумачење може се подвести под ријеч намргођен као облак- који тренутак прије него ће из њега провалити киша праћена олујом. А, опет док тешко вријеме са тмурним, пардон, намргођеним облацима притиска земљу, кува се невријеме, облаци мину и озари сунце. Такви су Булути, посебно они старији. Никад се, кад ушуте, са сигурношћу не зна шта ће из њих провалити, некаквa непојмљивa, несуздржанa љутња или ведра и мудра пошалица. Прво се, након шутње, код Булута јавља ово друго. A, истине ради ваља рећи да је, више јуче него данас, знало бити и другачије, сочније.

У овом (донекле уметничком) опису видимо дакле две неправилности. Прва је у вези етимологије речи (ово уопште није мала грешка) а друга је у вези "западноевропског" презимена Булут. Ствар је јасна, у питању су западноевропљани турског порекла.

Булут (никако Булат) jе старо презиме у Херцеговини. Поузданог податка када су се Булути настанили у Пребиловцима нема. До Другог свjетског рата, уз Драгићевиће, били су наjброjниjе племе у Пребиловцима. У Архиву града Дубровника коjи постоjи више од 800 година постоjе документи у коjима се спомињу Булути из Пребиловаца у Херцеговини. Jедан од тих докумената коjи смо имали у рукама настао jе око1700. године. У Архиву Херцег Новог чува се попис становништва државе Новске у коjем се може пратити присуство фамилjе Булут у овоj држави у временском распону од пола виjека. Архивски материjал из Дуборвника и Херцег Новог и литература коjа нам jе била доступна даjу за право тврдњи да се Булути спомињу као племе у Херцеговини jош 1692. године.

У Архиву Херцег Новог чуваjу се пописи становништва државе Новске, српске општине основане у Топлоj 1718/1719. године. У педесетогодишњем периоду може се пратити попис становништва. Оваj попис истраживао jе Др. Горан З. Комар и то обjавио у дjелу "Планинска села Драчевице под влашћу Венециjе". Комар у свом дjелу региструjе имена више фамилиjа коjе носе презиме Булут (ниjе забиљежено постоjање ни jедне фамилиjе коjа носи презиме Булат). Све до 1808. године у попису, у науци познатом као "Ноте од соли", регистуjу се само главе фамилиjа. Тако се сусрећемо са фамилиjом Станише Булута, Jована Булута, Илиjе Булута а од 1808. године и са броjем чланова фамилиjе, примjера ради; "Сава Булут са четири сина, наjстариjи 6 година". Булути су се на Камено код Херцег Новог досеслили из Конавља а тамо из Корjенића у околини данашњег Требиња. Jефто Дедиjер у чувеном дjелу антропогеографских студиjа "Херцеговина" само на jедном мjесту спомиње Булуте и то "православне Булуте из Габеле од коjих су муслимани Браjовићи у Кљунима код Невесиња". Прота Саво Накићеновић (1882-1926), историчар и етнограф, тврдио jе да Булути воде пориjекло из Корjенића и да их тамо има већ 1692. године и да славе Никољдан. Булутима из Пребиловаца jе крсна слава Свети Никола (Никољдан). Према томе, чини нам се, да се без резерве може узети мjесто Корjенићи код Требиња као постоjбина свих Булута (па и Булата) коjи данас славе Никољдан.

[Синиша Јерковић]

Интересантно је да су добром дијелу српских презимена која се нису завршавала на -ић, историографи новијег времена често налазили разноразне романске етимологије иако се касније показало да су та презимена махом надимачког карактера, да нека имају турски, нека посве словенски коријен, а нека романски коријен преузет од Млетака у Далмацији. Ово је све ишло оном линијом која је тврдила да су Срби словенизирани романски Власи. Читава ова тврдња није имала логике ни због чињенице да су романски власи још у 13. вијеку били потпуно словенизирани, а презимена су настајала много касније у 16. 17. 18. а нека и у 19. вијеку, па је крајњи апсурд тврдити да су петсто година већ пословењени Власи узимали романска презимена, која опет кажем, и нису романска , већ сасвим друге етимологије.

[Kor]

Не знам коме је било толико стало да веже Србе за романизоване Влахе али то о чему ти причаш је чињеница. Класични пример је презиме Мацура за кога се навелико говорило да је романског, тј. влашког порекла. Сада знамо да је презиме Мацура потекло од области Мазурија из данашње североисточне Пољске која је до 2. св. рата пропадала Пруској. Тим више, имамо и генетичку потврду да су Мацуре носиоци хаплогрупе I1 која их изворно и веже за неко од германских племена која су живела на том подручју док се касније нису стопили са словенском масом и отишли на југ.