OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina

Порекло становништва > БиХ - Република Српска

<< < (63/64) > >>

filipi:
Лазаревић, Стевањдан, Завидовићи, I2-S17250
Суботић, Стевањдан, Добој, R1a-M458>YP417

Страхиња:

--- Цитат: Filipi1 Фебруар 12, 2023, 10:33:12 пре подне ---Još jedan I2-Y3120 Ozrenac. Vrlo moguće Y4882-A1328.
146. Недељковић, Стевањдан, Долац/Завидовићи, I2-Y3120

Тестирани Недељковић је навео предање да је његов предак Недељко дошао у Долац средином 19. века због убиства Турчина, наводно из Србије. Знају да породица Недељковић у Доцу живи барем од краја 19. века. Фамилија Недељковић је до ратних збивања у БиХ била једна од бројнијих у Доцу. На попису из 1991. године пописано је 45 Недељковића од тадашњих 689 становника села. У општини Завидовићи презиме Недељковић се на истом попису помиње и у селу Потклече, где их је било четворо пописаних. У монографији из 1963. године у Доцу је било девет домаћинстава Недељковића, док у Потклечју тада нису живели.

Хаплотип тестираног Недељковића карактерише нешто ређа вредност маркера DYS391=10 и значајно ређа YGATAH4=11. Од пет резултата из базе СДНКП који са хаплотипом Недељковића имају најближе поклапање на 23 или више маркера, чак три припадају тестиранима који славе Стевањдан. Имајући при том у виду да је међу припадницима северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 ова слава заступљена испод српског просека, тешко да је оваква концентрација сличних хаплотипова тестираних који славе Стевањдан само случајност. Ако се узме у обзир да је један од тих резултата и хаплотип Стевановића из Горње Бочиње код Маглаја, села које је суседно Доцу, намеће се закључак да се ради о истом роду. Тестирани Недељковић припада дакле роду који је у бази СДНКП означен као род Ф, у коме су поред поменутог Стевановића још и Богдановић (Стевањдан, Ратково/Оџаци) и Гојковић (Аранђеловдан, Горња Трепча/Чачак) који није биолошки потомак Гојковића. Овом роду би могао припадати и Чолаков из Великог Гаја код Пландишта, који такође слави Стевањдан, а од модалног хаплотипа рода Ф одступа на једном маркеру.
Резултату Недељковића је технички ипак најближи хаплотип Јевремовића (Игњатијевдан, Горње Црњелово/Бијељина), од којег се разликује на само једном маркеру од 25 упоредивих. Како је та разлика управо на једином суштински ретком маркеру Недељковића, YGATAH4=11, сва поклапања су на прилично модалним вредностима, па без детаљнијих тестова њихова блискост није извесна.

--- Крај цитата ---

Срдачан поздрав свим Озренцима и осталима на групи. Видим да се и овдје појављује I-A1328. Ја сам тестиран и припадам истој подграни (очекујем да буду прорачунате и дубље подгране). Интересују ме предања ових породица које припадају овој подграни. Ја сам из Херцеговине. Предање каже да смо доселили из Црне Горе, али прије ће бити да је поријекло Стара Херцеговина.

filipi:
Филиповић у свом дјелу "Озрењаци или Маглајци" је очигледно рођен послије 1851. Шематизам митрополије дабробосанске из 1882. као свештеника у Бољанићу помиње Петра Поповића, очигледно сина попа Софренија, а међу свечарима не помиње Поповиће, него Соврениће, те као славу наводи Светог Стефана. Шематизам као свештеника у Раковцу помиње Јосифа Поповића. Међу свечарима се такође не помињу Поповићи. Идући трагом предања да Софреније потиче "од Поповића из Раковца", детаљно сам прегледао попис и за Раковац и утврдио да је овај поп Јосиф Поповић пописан као дјечак од седам година и син је попа Саве, сина Симе, рођеног 1802. године. Аналогијом са Бољанићем, тј. свештеник је Поповић, а породично презиме Софренић, пронађох Симиће у Раковцу, који славе Ђурђевдан, стару славу попа Софренија. Али, не само то, него пронађох и Благоја, сина Глигор(ија), који по свему одговара брату попа Софренија, као и друге Симиће и Благојевиће - Благојеве одијељене синове. По Шематизму и Благојевићи из Раковца славе Ђурђевдан (мада постоје и други, који славе Светог Стефана). Произлази, дакле, да није било никаквих Поповића у Раковцу, него да се ради о свештеничкој породици (отуд Поповић, али само код оних који су били и сами попови, док су остали носили патрониме) из Раковца, чија је слава Ђурђевдан, од које потичу бар Симићи и Благојевићи у Раковцу и Софренићи у Бољанићу, с тим да је поп Софреније отишао у Бољанић "жени у кућу" у Јанковиће, некада прије 1843, када је рођен његов најстарији син Петар, па тако Софренићи славе Светог Стефана - славу Јанковића. Дакле, рекло би се да у Раковцу постоји потенцијално жариште Н2 Ђурђевштака, можда и релативно давно насељених, с обзиром на то да их Филиповић у поменутом дјелу наводи међу онима који су непознатог поријекла.

Bokan:
Хвала Филипи, за информацију о тестираном Стевановићу из Бочиње. Нажалост он је I2-Y3120, а наша хапло група је R1a-L1029.

filipi:
Топаловић, Никољдан, Стријежевица/Добој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Скоро у потпуности модални хаплотип, што значи да ништа одређено не може да се каже. Већи број блиских поклапања која не морају имати филогенетички значај. Чисто технички гледано (без тврдње о повезаности), два најближа хаплотипа (оба са разликом 2/23) су: Јечменице/Никољдан из Доброселице/Чајетина и Биберџићи/Ђурђевдан из Струпића/Берковићи. У ближем окружењу, најближи су Петковићи/Никољдан из Подгоре/Лопаре, са 3/23 разлике, али такође без тврдње о повезаности. Са Топаловићима из Горњег Скиповца/Добој који такође славе Никољдан и имају предање о поријеклу из Херцеговине, тестирани има већи број разлика на маркерима (5/23), али не треба искључити могућност везе.

За било шта конкретније, потребно је урадити дубински или бар SNP тест.

Тестирани је оставио податке о предању да су Топаловићи доселили са подручја Борачког језера код Коњица у Херцеговини. У Херцеговини има Топаловића који су тестирани као I2-PH908, али славе Ђурђевдан. С обзиром на модалност хаплотипа, веза са Топаловићима у Херцеговини остаје само ако могућност коју треба провјерити напреднијим тестовима. Нисам у етнографској литератури пронашао неке детаљније податке о поријеклу Топаловића из Стријежевице.

Навигација