Poreklo porodice Kovačević

Порекло становништва > БиХ - Република Српска

<< < (2/4) > >>

i.kovacevic:
Hvala, ja sam se odlučio da ću ovaj posao uspešno završiti, samo videćemo kada i na koji način. Uglavnom, muči me Nikoljdan kod Kovačevića jer uglavnom, kako u Zapadnoj Bosni tako i u Hercegovini nailazim na druge slave. Hvala još jednom!

Тромеђа:
У селу Велики Цвијетнић код Дрвара постоји породица Кнежевић која се дели на две групе Ковачевићи и Барбијери. Они славе Никољдан. Могуће да су они преузели презиме Ковачевић. Ово ти пишем зато што знам да постоје људи из Великог Цвијетнића који се презивају Ковачевић. Више о овоме прочитај на http://www.poreklo.rs/2013/09/02/poreklo-prezimena-selo-veliki-cvjetni%C4%87-drvar/

i.kovacevic:
Postoji i još jedna teorija o poreklu koja vodi u Dubrovnik i krsnu slavu Sveti Stefan. Iako je do sada nisam preterano razmatrao, vidim da je sve moguće jer, sasvim je izvesno da su moji Kovačevići rod ovih iz Velikog Cvijetnića, a kaže se da su došli iz ličkog Srba, a pre toga iz Otona.

Kad to uporedim sa početkom i "došli smo sa tromeđe"... S tim što niko nije pomenuo koja je to tromeđa.

i.kovacevic:
Ukazao mi je jedan član na grešku, pa da ispravim. Primarni su mi popisi iz Semberije, prvenstveno prva polovina XIX veka, eventualno druga polovina XVIII veka.

Sva ostala literatura koja se tiče zapadne i severozapadne Bosne je naravno dobrodošla, ali uslov za to mi je da rešim šta se i kako zbilo u Semberiji, tj da li su tamo živeli ili im je to bila prolazna stanica.

Ковачевић:

--- Цитат: sirmium7 Октобар 14, 2016, 06:27:54 поподне ---Pozdrav svima,

ja sam Ivan Kovačević iz Sremske Mitrovice i sa vama bih želeo podeliti svoje nedovršeno porodično stablo. Dugo se, uz oca interesujem za poreklo svoje porodice, i uz prvi rodoslov koji smo sastavili na osnovu porodičnog predanja, poreklo je "sa Tromeđe" ili "Crne Gore". Predanja, naravno nisu oduvek sasvim tačna i ne odgovaraju na sva pitanja pa smo se bacili na istraživanje.

Čukundeda Rajko je iz sela Ravnje u Mačvi prešao u Zasavicu i tada promenio slavu Nikoljdan u Svetog Đurđica, najverovatnije jer je došao na miraz. Nakon njega nam je naravno poznata linija i mi smo malo po malo, iz Zasavice preko Mačvanske Mitrovice, došli u Sremsku Mitrovicu.

Izvesno je da je on sin Tadije, Jelenka, Đoke ili Vase Kovačevića koji su se sa ocem Petrom i Majkom Stevanijom u mačvansko selo Ravnje doselili iz Gornjeg Crnjelova iz Semberije. Ono što je čudno, a što potvrđuje popis iz 1863. godine je da Petar Kovačević ima 71 godinu, Stevanija Kovačević 60, a njihova deca Tadija 25, Jelenko 21, Đoka 15 i Vasa 9. Bilo kako bilo, iz Semberije su došli između popisa 1832. i 1863. pa mi je potrebno da nađem popis iz Semberije, što ne ide nimalo lako.

Druga stvar, koja valjda muči sve koji istražuju poreklo Kovačevića je mnoštvo izvora koji vodu na sasvim drugu stranu. Po okolnim selima u Semberiji sam nailazio na isto prezime, ali na druge krsne slave, da bih skoro pronašao da postoje Kovačevići koji slave Nikoljdan poreklom iz Zapadne Bosne i Like.

Stvarno mi je potrebna pomoć, zapeo sam i ne znam kako dalje.

--- Крај цитата ---

За моје Станислав Ц. Којић у својој књизи „Коретиште и његова традиција“ забележио је следеће: „Фамилија Ковачеви по казивању Младена Ковачевића (1942) је једна од највећих српска православна фамилија у Косовском Поморављу, која живи у Коретишту и броји око 70 домаћинства. По казивању његових најстаријих предака из ове лозе, сматра се да воде порекло са тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине из села Међани у општини Пријепоље. Један од браће је остао у том селу 45 километара источно од Пријепоља. Други брат је отишао на другу локацију на падинама Думљанског брда, са леве стране Лима, где формира насеље Ковачевац, 8 километара јужно од Пријепоља, трећи је отишао у Босну и Херцеговину, а четврти у Македонију у село Селце код Прилепа у подножју Дрен планине.“ (наставак: https://sr.wikipedia.org/wiki/Ковачевићи_из_Коретишта) ... Ја потичем од овог брата који је отишао у Македонију. Моји славе Св. Николу.

Навигација