Порекло становништва > Македонија

Струмички крај - села подно Беласице

(1/3) > >>

Алексеј:
Интересантан крај по много чему. Налази се на тромеђи Македоније, Бугарске и Грчке. Види се утицај тих трију држава, а и утицај четврте - Србије, која се сада налази далеко од овог краја, али је раније струмички регион био јако везан за Србију, а то су многи историчари приметили и писали о томе. Долина Струме је у доба цара Душана имала важну улогу, па су владари ратовали и борили се за ову област. Планина Беласаица која се из струмичке равнице нагло уздиже према југу као неки бедем крије у себи мноштво доказа великих битки. На сваком кораку могу се наћи споменици, могу се чути предања о ранијем периоду. На жалост, присуство Срба и њихов утицај на овај крај није се могао дуго задржати, али пажљивим посматрањем увек се неки траг може пронаћи. Село Мокриево се налази на највећој висини од свих села у подножју Беласице. Изворни назив је Макриево - макро (грч.) - велико - налази се на највишој тачки. Близу села налази се место Пирго - на грчком кула. Ту се 29. јула 1014. године одиграла страшна битка између војске цара Самуила и војске Василија Другог. Место је, захваљујући одоговрним појединцима поново "оживљено", извршено је археолошко испитивање и на самом месту је пронађена кула као остатак старе осматрачнице са које се видео читав простор од данашње Струмице до Петрича у Бугарској. На том месту налазе се три јавора стара око 1000 година, који сведоче о страшној судбини Беласице. Мој чукундеда по мајци, Петар Костадинов (1864-1949) био је чувени грчки свештеник. Проповедао је на грчком, о чему сведоче и библије и други документи. Његов син, а потом и унук, знали су грчки језик веома добро. Свештеник Петар сахрањен је у порти цркве у селу. На гробљу у селу, најстарији споменик је исписан чистим српским ћириличним писмом. Ради се о породици Вртевић, која је по мојој информацији касније променила презиме у Вртев и сада је чувена адвокатска породица која живи у Скопљу.

нцп:
Струмица (мкд. Струмица, грч. Στρώμνιτσα, Стромница, тур. Ustrumca) је град у Северној Македонији, у југоисточном делу државе. Струмица је седиште истоимене општине Струмица.

Aestreus је римски назив за Струмицу.

Мали ниже од Струмице налази се место
Sirbin= Србин.

Јужна Србија са Струмицом је припала српској држави у 13. веку, а у црквеном погледу тај простор је под јурисдикцијом Пећке патријаршије, до 1767. године.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0

Струмица је називан "Хрељин град", по Рељи Крилатици. Ту је наиме владао самодржећи властелин цара Душана, Хреља. Византијски цар Кантакузен у својој историји, назива Хрељу господара Струмице и Петрича, - Србином.

Хреља Охмућевић

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:hrelja-ohmucevic

Из Струмице је Зоран Заев премијер Северне Македоније.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD_%D0%97%D0%B0%D0%B5%D0%B2

Malesevic:
Ова тема ме доста занима јер се у близини Струмице налазе и Малешевске планине и постоје нека "предања" да би наш род могао да буде управо из тих крајева. Наравно ово је тешко доказиво тј. недоказиво али логички гледано има смисла јер та линија померања ка Западу преко Херцеговине и Купреса за Западној Босни даје неки смисао.

Има ли некаквих текстова о становништву краја подно Малешевских планина? Или уопште текстова о становништву тог краја.

Алексеј:
Нисам дуго обилазио форум, па тек сад одговарам. Заправо Малешевске планине обавијају Берово, скривену македонску општину, ако тако могу да назовем. Берово је место које одликује планинска клима. Са јужне стране налази се планина Огражден, која зауставља топле ваздушне струје из Грчке, па је и у најтоплијем летњем дану температура у Берову пријатна. Малешевци су познати по веома квалитетном сиру и кромпиру. У центру варошице налази се Беровски манастир, који чува лепу причу о настанку. Верујем да о Берову можете наћи у делима путописаца који су се бавили проучавањем "Јужне Србије".

Алексеј:


Спомен-чесма у селу Колешино, струмичко. Саграђена 1939. године, текст исписан на српском језику. Иначе, у овом селу данас је присутно 5 верских конфесија.



Ако неко тражи гробно место деде по имену Мито Јовановић, рођеног око 1892. године у селу Штемница (данас Шемница) општина Килкис (Кукуш), који је умро у Македонији око 1942. године, помоћи ћу око тачне локације овог места.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна