Предпостављам да мислите да треба да се изјашњавају као Срби?
Ову другу издвојену реченицу неби коментарисао
( Да не буде забуне изјашњавам се као Србин :))
Ја ћу за неког из Босне да назовем Босанац зато што долази из предела који се тако зове, као што нас са Косова зову Косовац или неког из Шумадије Шумадинац.Мислим да је употреба термина Босанац постала проблематична за многе Србе из БиХ од 1992. године, да не кажем увредљива, управо зато што је то име постало предмет манипулације политичког ислама. Управо зато да не би били Алијини "Босанци", 30.000 људи српске националности, углавном војника ВРС, или чак и више од тог броја је погинуло у рату од 1992-1995. Многи су изгубили дијелове тијела, остали инвалиди, или без комплетне имовине.
Мислим да је употреба термина Босанац постала проблематична за многе Србе из БиХ од 1992. године, да не кажем увредљива, управо зато што је то име постало предмет манипулације политичког ислама. Управо зато да не би били Алијини "Босанци", 30.000 људи српске националности, углавном војника ВРС, или чак и више од тог броја је погинуло у рату од 1992-1995. Многи су изгубили дијелове тијела, остали инвалиди, или без комплетне имовине.
Ако баш инсистирате на "географском предјелу", онда "Босна" представља ништа друго до узаног појаса који се простире од Врела Босне, долином ријеке Босне, од Сарајева преко Зенице, па до Саве, на сјевер. Правилно би било користити и термине Крајишника, Сембераца, Херцеговаца и Романијаца, а не све њих "сврставајући" под Босанце.
Ја сам Србин из Републике Српске, са Романије, а Ви ће те ме назвати "Босанцем из Босне", и мислићете да сте у праву?
Мудро је Ломпар написао, циљ је да "све што је српско треба свести на србијанско да оно што није србијанско – као Његош, Андрић, Селимовић, Петар Лубарда – с временом престане да буде српско".
Мислим да је трагично што су само нама Србима уваљене кованице попут термина Србијанац и Босанац, што води још једној од подјела, а код Хрвата или Словенаца су сви Хрвати и Словенци, немају глупаве термине попут Хрваћана, итд.
али вјеруј ми, за многе Србе је то увредљиво.У потпуности се слажем.
А што се тиче термина Босанац, довољно је поменути некадашњи часопис Босанска вила да би се схватило да тај термин није имао негативну конотацију код прекодринских и Срба уопште, напротив, био је на понос.Наравно, ту су и термини попут Младе Босне или младобосанаца, па онда Босанског Бана. Љиљани су стари српски средњовијековни симболи. Босна је била попут Рашке, још једна од српских земаља са богатом традицијом. Али се све промијенило од 1992, кад су и Љиљани, и Босна, и Босанци добили нове конотације које до јуче нису имали.
Наравно, ту су и термини попут Младе Босне или младобосанаца, па онда Босанског Бана. Љиљани су стари српски средњовијековни симболи. Босна је била попут Рашке, још једна од српских земаља са богатом традицијом. Али се све промијенило од 1992, кад су и Љиљани, и Босна, и Босанци добили нове конотације које до јуче нису имали.Да ли их треба предати онима који им се данас највише ките одбацивањем тих ствари? То и јесте питање. То што се појму Босанац деценијама додавао неки посрпрдни термин кроз вицеве о Муји и Хаси не би смело да промени историјске чињенице и регионални идентитет српског народа у тим крајевима.
Слажем се и ја, и извињавам се ако сам неког увредиоНије никакав проблем и нисам твој коментар доживио ни увреду нити као неку негативну инсинуацију. Само сам осјетио потребу да продискутујем употребу термина Босанац, и након што сам се изјаснио, а и прочитао мишљења од вас неколико овдје, већ се боље осјећам. Поздрав за све. :)
Наравно, ту су и термини попут Младе Босне или младобосанаца, па онда Босанског Бана. Љиљани су стари српски средњовијековни симболи. Босна је била попут Рашке, још једна од српских земаља са богатом традицијом. Али се све промијенило од 1992, кад су и Љиљани, и Босна, и Босанци добили нове конотације које до јуче нису имали.
Да ли их треба предати онима који им се данас највише ките одбацивањем тих ствари?Наравно да не треба, и требамо све то и даље чувати као дио нашег идентитета, историје и културног насљеђа.
Наравно да не треба, и требамо све то и даље чувати као дио нашег идентитета, историје и културног насљеђа.
Међутим, треба бити и реалан и схватити да су неке ствари и процеси неповратни, и да већина оних који се данас изјашњавају као Хрвати, Бошњаци, Албанци, не желе да живе са нама у истој држави. Зато се треба окренути српским интеграцијама, на свим могућим пољима.
Наравно да не треба, и требамо све то и даље чувати као дио нашег идентитета, историје и културног насљеђа.Апсолутно се слажем, само не разумем зашто у тим интеграцијама термини попут ''Босанац'' нису добродошли? Управо су такви термини интегративни и представљају средину између најгоре врсте регионализма и централизма у свесрпском случају.
Међутим, треба бити и реалан и схватити да су неке ствари и процеси неповратни, и да већина оних који се данас изјашњавају као Хрвати, Бошњаци, Албанци, не желе да живе са нама у истој држави. Зато се треба окренути српским интеграцијама, на свим могућим пољима.
Али што ми треба да прихватамо такве наративе и одбацујемо нешто наше зато што неко други жели да га присвоји? Чињеница је да многи људи у Србији не доживљавају назив Босанац за Србе из БиХ увредљивим, а као што кажеш, није за никога ни био до рата у БиХ. Онда испада да тиме некога несвесно вређају, мада то ником није заиста намера.Мислим да је то зато што су појмови попут Херцеговац и Крајишник недвосмислено завичајни, а Босанац је предметом манипулације постао национално-државни појам. Класичан примјер је језик. Сви језици у свијету су именовани по народу који га говори или га је први почео употребљавати. Само је код Бошњака језик Босански, а не Бошњачки. И они годинама инсистирају на томе правећи велике проблеме у школским системима Србије и Српске. Зашто, е па зато, између осталог, да би сутра госпођа Аманпур на сиенену објашњавала англосаксонцима да у Босни живе само Босанци који говоре Босанским језиком.
Такође, зашто је Србима из БиХ назив Босанац увредљив а Херцеговац није, ако се земља већ зове Босна и Херцеговина, а не само Босна? При том знамо да су националне страсти код сва три народа у Херцеговини вероватно и најјаче. Овде кад се каже "Хрват из Херцеговине", за многе је прва асоцијација - усташа. Ипак, ником не смета да се Срби из Херцеговине називају Херцеговцима, то није увредљиво. Мени то искрено није јасно и чини ми се прилично ирационалним гледиштем, што вероватно и јесте због свих ратних дешавања.
"маните се тих регионалних назива, Црногорац, Македонац, Босанац, Далматинац јер ће неко од тих регионалних назива створити народе". Зато треба да се сви зовемо Срби и само тако Срби.Овај цитат је фалсификат који се у последње доста проширио друштвеним мрежама. У суштини није много погрешан гледајући данашње време, али он пре скоро 200 година то није изјавио нити написао. Све док се користе у разумној мери и доброј намери српски обласни термини су по мом виђењу добродошли.
Мислим да је то зато што су појмови попут Херцеговац и Крајишник недвосмислено завичајни, а Босанац је предметом манипулације постао национално-државни појам. Класичан примјер је језик. Сви језици у свијету су именовани по народу који га говори или га је први почео употребљавати. Само је код Бошњака језик Босански, а не Бошњачки. И они годинама инсистирају на томе правећи велике проблеме у школским системима Србије и Српске. Зашто, е па зато, између осталог, да би сутра госпођа Аманпур на сиенену објашњавала англосаксонцима да у Босни живе само Босанци који говоре Босанским језиком.
Овај цитат је фалсификат који се у последње доста проширио друштвеним мрежама. У суштини није много погрешан гледајући данашње време, али он пре скоро 200 година то није изјавио нити написао. Све док се користе у разумној мери и доброј намери српски обласни термини су по мом виђењу добродошли.
Наравно да пара уши када се чује ''Босанци и Срби'' у реченици у којој се говори о припадницима истог народа, док са друге стране Босанци и Србијанци мени лично уопште не звучи тако, чак штавише симпатично и разумно, као што се некад користило. Мило Ломпар јесте у праву када говори да су у току процеси који све српско своде на србијанско, али то нема никакве везе са термином Босанац који прекодрински Срби у највећој мери (са ''разлогом'') данас одбацују, а о томе је и сам Ломпар говорио. То је свакако много присутније код Крајишника него код осталих.
Као што је промена назива неких градова и места током ратних дешавања 90-их била последица националног буђења након пар деценија ''братства и јединства'', исто тако је то доказ колико такви ''неедуковани'' видови националног исповаљавања могу донети више штете него користи. Најбољи пример је Фоча, која је током рата носила назив Србиње. Управо њен средњовековни назив Хоча доказује српски карактер тих крајева. А што се тиче термина Босанац, довољно је поменути некадашњи часопис Босанска вила да би се схватило да тај термин није имао негативну конотацију код прекодринских и Срба уопште, напротив, био је на понос.
Колико је погрешно свођење свега на србијанског толико је погрешно и одбацивање оригинално српских обласних термина, јер су те две ствари итекако повезане и управо оне на крају воде у ''србијанштину''.
Наравно, ово не пишем да бих ''поповао'' Србима са друге стране Дрине како би регионално требало да се осећају јер они то најбоље знају, већ износим свој став.
Употреба речи Србијанци за Србе из Србије мени није симпатична.
Шта више ту поделу на Србе (Срби изван Србије) и Србијанце (Срби из централне Србије) сматрам врло штетном по српски народ.
То нема ни код једног другог народа на свету. Мени се чини да ми и не умемо да осетимо и препознамо те замке које нам праве, ни уларе које нам стављају око врата.
Има она изрека "да се Власи не досете", али Срби мисле да се то односи на Влахе - баш Влахе (за које они мисле да нису Срби), а у ствари зависно из угла оног ко то говори односи се ( мисли се) заправо на Србе - баш Србе (за које и Срби мисле да јесу Срби).
Јербо помињањем Влаха место Срба дотични мисле да ће Срби заборавити да су Срби или да су некад били Срби, па ће "ишчилити" и нестати у влашком окружењу.
Замислите да Руси називају Русцијанцима све Русе из Русије, а Русима оне Русе који живе изван Русије?
Или да Хрвати себе деле на Хрвате и Хрватијанце...?
Или да Црногорци деле себе на Црногорце (Црногорци изван Црне Горе) и Црногоријанце (Црногорци из Црне Горе)?
Тако да када "неко" назива Србе из Србије "Србијанцима" ја њега одмах у мојој глави "етикетирам" као "онај човечијанац".
Што се тиче Срба из Босне (ја их више не зовем Босанци јер видим да им "то не паше", али превиђају да тако и Босну лагано препуштају тзв.Бошњацима), нек извине, они би сада да буду већи Срби од Срба из Србије. А сви смо ми Срби са неким особеностима географског подручја на коме смо се укоренили. Ништа више или мање кад се упоредимо.
Само још фали и да се епархие СПЦ деле на српске и србијанске. Све је то дневно-политичког карактера. Али, ни мало наивног. За мене бар.
Ово АС рођаче није било ништа лично!
Али јесте из мог угла.
Употреба речи Србијанци за Србе из Србије мени није симпатична.
Шта више ту поделу на Србе (Срби изван Србије) и Србијанце (Срби из централне Србије) сматрам врло штетном по српски народ.
....
Не постоји подела на Србе и Србијанце, већ подела на Србијанце, Црногорце, Херцеговце, Босанце, Далматинце, Славонце...
Рећи "Ја нисам Србијанац/Босанац/Црногорац, ја сам Србин из Србије/Босне/ЦГ", је слично што и рећи "Ја нисам Београђанин, ја сам Србин из Београда"
Сваки народ има називе за становнике одређених региона, покрајина, градова, села... и не треба их мешати са етничком припадношћу
Као што рече Ојлер и Хрвати себе деле на: Славонце, Далматинце, Херцеговце, Загорце, Босанце, Сремце, Барањце итд.
Такви називи постоје и у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији, Енглеској...
Израз "да се Власи не досете" је настао приликом посете делегације српских устаника Цариграду 1805. године:
Ovaj frazeologizam potiče iz vremena Turaka kada se srpska delegacija 1805. spremala u Carigrad da od tuskog sultana zatraži veću samoupravu. Međutim, znalo se da će biti mnogo onih koji bi tu molbu rado osujetili. Od srpske samostalnosti najviše je strahovala Austrija, verujući da bi se tako Rusiji otvorila balkanska vrata, a i smatralo se da bi sremski i banatski graničari mogli da se ohrabre, pa i oni zatraže samoupravu u Habsburškoj carevini. Zato su srpske vođe u proleće te godine poslale, pored pravih, i lažne delegate u Bukurešt, koji su se pretvarali da će svoje zahteve prosleđivali preko posrednika, vlaških bojara. O tome je Božidar Grujović, sekretar srpske vlade, Praviteljstvujuščeg sovjeta, tajno obavestio Petra Čardakliju, poslanika u Bukureštu.
- Naša prava molba nalazi se u prote Šopićanina i u gospodina Stevana Živkovića koje smo izabrali i poslali da dođu u Carigrad s vama, a koji će predati ovo pismo - piše Grujović. Ova dvojnost u istupanju na Porti (turskoj vladi) pisana je da bi se sakrio trag pravim zahtevima srpskog naroda od radoznalih nedobroželatelja ovog naroda; o tim namerama je bio obavešten i ruski konzul u Bukureštu, koji je, da ne bude tragične zabune, uputio svog kolegu u Carigradu u plan Srba. Izvestio ga je da su srpski deputati stigli u Bukurešt sa lažnom molbom, i svedočio da je vlaškom knezu Aleksandru Ipsilantiju preneo to pismo, te da je knez, čitajući lažnu molbu, "progutao udicu". Tu, naravno, nije bilo ni reči o autonomiji Srbije. Da bi bolje uverio vlaškog kneza, ruski konzul mu je poverio da za pismo niko ne zna osim njega, kneza Ipsilantija, ruskog agenta i sultana. Bio je to pravi potez srpskih ustaničkih vođa, koji su strahovali da vlaški bojari ne počnu da tragaju za njihovim pravim namerama, otkriju ih i prodaju austrijskim agentima i drugim zlonamernim stranama, budući da su se Vlasi već ranije pokazali kao pohlepni i potkupljivi. Tako su lažnim pismima uspavani i bojari i špijuni iz Beča, kako bi se omogućio što povoljniji ishod razgovora koje je srpska deputacija vodila u Carigradu.
https://www.telegraf.rs/vesti/1922984-ko-su-ti-vlasi-koji-su-se-dosetili-pola-srbije-ne-zna-a-vi
Иначе, колико се сећам, Руси осим свог етничког назива употребљавају и један посебан назив ("Росијци" или нешто слично) како би означили све становнике Руске Федерације, независно од тога да ли су у питању етнички Руси или не. То је у складу са грађанским концептом нације.
Употреба речи Србијанци за Србе из Србије мени није симпатична.
Шта више ту поделу на Србе (Срби изван Србије) и Србијанце (Срби из централне Србије) сматрам врло штетном по српски народ.
Замислите да Руси називају Русцијанцима све Русе из Русије
Само још фали и да се епархие СПЦ деле на српске и србијанске.
...
Ми не морамо баш све преузети од Руса.
...
Не постоји подела на Србе и Србијанце, већ подела на Србијанце, Црногорце, Херцеговце, Босанце, Далматинце, Славонце...
Рећи "Ја нисам Србијанац/Босанац/Црногорац, ја сам Србин из Србије/Босне/ЦГ", је слично што и рећи "Ја нисам Београђанин, ја сам Србин из Београда"
Сваки народ има називе за становнике одређених региона, покрајина, градова, села... и не треба их мешати са етничком припадношћу
Као што рече Ојлер и Хрвати себе деле на: Славонце, Далматинце, Херцеговце, Загорце, Босанце, Сремце, Барањце итд.
Такви називи постоје и у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији, Енглеској...
Опет, у Војводини се појам Србијанац користи за становнике не-Војвођанског дела Србије. Многи и то доживљавају увредљивим. Са друге стране, тешко да се неки Војвођанин љути када га неко назове Лалом.Косовци не би било увредљиво, али Косовари вјероватно би.
Него размишљам, ако би сутра и Косово, недај Боже, постало независна држава, да ли би било увредљиво и Србе са Косова називати Косовцима, као што је то сада случај са називом Босанац? Да ли би смо се онда одрекли и божура као што се сада одричемо љиљана?
Не морамо, али малочас смо кренули од тезе "То нема ни код једног другог народа на свету". Кад оно ипак има. И то не код једног, већ вероватно код свих који живе у више држава. И Хрват за Хрвата из Херцеговине каже Херцеговац. И Бошњак из Сарајева оног из Пазара зове Санџаклијом. И Арапи су Египћани, Либијци, Јорданци...
Оканимо се тих паушалних оцена типа "то нема нигде, само код нас" и "сви нам раде о глави". Тиме само сами себе дисквалификујемо и стављамо у позицију некаквог народа другог реда, који је у сукобу са свима. Нису ни други спашени од мана.
Извините, мени то што сте изложили као примере за вашу тврдњу (ако је тврдња) која треба да побије моју тврдњу нису адекватни.
Како се оно каже (у мојој породици) : "ил" се крсти правилно, ил' се немој крстити".
Ја сам тек кад сам студирао први пут чуо за појам "Србијанац"...Другар из Новог Сада ми рече "ви Србијанци", и тад сам осетио неки грч у стомаку, као да је увреда у питању...инстиктивна реакција је била таква и онда сам имао расправу са њим (у смислу да сам ја само Србин, а не некакав Србијанац)...то ми је звучало као напр. кад кажемо за неког, уместо Мађар - Мађарон или Бугараш...то ми је прва импресија била за тај појам, а после сам видео да нас сви сем нас тако зовуПотпуно исто искуство али прошле године у разговору са Булатовићима у Подгорици: "Ви, Србијанци..", скресао сам им у старту да нисам никакав Србијанац него Србин и да не признајем такву "дефиницију". Какве глупости, мајко Божија...
Ја сам тек кад сам студирао први пут чуо за појам "Србијанац"...Другар из Новог Сада ми рече "ви Србијанци", и тад сам осетио неки грч у стомаку, као да је увреда у питању...инстиктивна реакција је била таква и онда сам имао расправу са њим (у смислу да сам ја само Србин, а не некакав Србијанац)...то ми је звучало као напр. кад кажемо за неког, уместо Мађар - Мађарон или Бугараш...то ми је прва импресија била за тај појам, а после сам видео да нас сви сем нас тако зову
Ја се крстим правилно, но ме ви слабо пратите изгледа :) Имам и ја пар прикладних за ову прилику, што се у мојој породице користе, али не бих сад о томе...
Моји су сви рођени и са'рањени као Срби, а сада ми њихови потомци сазнајемо да они нису били Срби него Србијанци.
Моји су сви рођени и са'рањени као Срби, а сада ми њихови потомци сазнајемо да они нису били Срби него Србијанци.Не обраћајте пажњу. ;) Ко хоће да маше Мићићевим Манифестом-Србијанства нека маше, ми остали у Србији знамо добро и без њих ко смо и шта смо.
Ово је суштина.То никад у централној Србији неће да се прихвати тај појам :D Може да је како год образложен и логичан :) А и једини је појам који неки део српског народа не користи сам за себе (само нас други тако зову)...Овде знамо само за Шумадинце, Ере, Моравце итд...
Нико не каже да Србијанци (Срби из Србије) нису Срби.
Понављам, Србијанац није назив народа (нације), већ покрајински назив за становнике (превасходно - Србе) Србије.
Потпуно исто искуство али прошле године у разговору са Булатовићима у Подгорици: "Ви, Србијанци..", скресао сам им у старту да нисам никакав Србијанац него Србин и да не признајем такву "дефиницију". Какве глупости, мајко Божија...Значи, иста ствар :D Просто, колективно не прихватамо тај назив (није нам природан, новијег је датума, вероватно од 19. века и нисмо га сами себи дали) и крај приче што се нас тиче :)
Уз исто искуство На Црвењском путу:
"Мојима у Шумадији то кад им неко каже да су Србијанци погледају га "бело". Као да им је рекао да су "марсоваци".
Не обраћајте пажњу. ;) Ко хоће да маше Мићићевим Манифестом-Србијанства нека маше, ми остали у Србији знамо добро и без њих ко смо и шта смо.
Значи, иста ствар :D Просто, колективно не прихватамо тај назив (није нам природан, новијег је датума, вероватно од 19. века и нисмо га сами себи дали) и крај приче што се нас тиче :)
19. век ("тазе") :)
"Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!".
Ne bih rekao da je novijeg datuma...
19. век ("тазе") :)
Има још из тог времена:
"Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!".
Ne bih rekao da je novijeg datuma...
Ne 19. vek, već početak 19. veka, a to nije isto i ne znači, složićeš se, da je kovanica ondašnjeg pesnika :)Сад сам ово нашао:
Сад сам ово нашао:
Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918).
Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы". Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8
1818. године у Вилову код Титела у матичним књигама је двоје уписано под презименом Србијанац. У Адресару Београда из 1912. је уписана Србијанац Јелена удова Ратарска. У појединим песмама из ратних 1848-49 се помињу србијански добровољци. У Новом Саду и дан данас постоји презиме Србијанац. Немојте само да су ово коминтерновски фалсификати (мислим на оне који оспоравају историјско постојање овог термина у последњих век и кусур, не на Гилета ;)).
"Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!".
Ne bih rekao da je novijeg datuma...
Па нигде нисам погрешио, то је све новијег датума ( рекао сам " новијег је датума, вероватно од 19. века", а ти ме исправљаш са Бранком Радичевићем :D ) ако гледамо старост неког појма (200 година је ништа, најмлађи појам од свих који дефинишу неки део српског народа)
...šire upotrebljavati... :)
Можемо ли да закључимо, Срби из Србије нису Србијанци, Срби из Босне нису Босанци, а Срби из Црне Горе јесу Црногорци.
Немојте само да су ово коминтерновски фалсификати (мислим на оне који оспоравају историјско постојање овог термина у последњих век и кусур, не на Гилета ;)).Не оспоравам "историјско" постојање назива али ако ја н. пр. не користим термин Косовар за неког Србина са Косова или Босанац за Србина из БиХ, јер их то вређа увек се трудећи да и своје пријатеље подсетим на то када чујем такав термин, тако не желим ни да мене неко назива Србијанцем.
Опет, у Војводини се појам Србијанац користи за становнике не-Војвођанског дела Србије. Многи и то доживљавају увредљивим. Са друге стране, тешко да се неки Војвођанин љути када га неко назове Лалом.
Него размишљам, ако би сутра и Косово, недај Боже, постало независна држава, да ли би било увредљиво и Србе са Косова називати Косовцима, као што је то сада случај са називом Босанац? Да ли би смо се онда одрекли и божура као што се сада одричемо љиљана?
Па нигде нисам погрешио, то је све новијег датума ( рекао сам " новијег је датума, вероватно од 19. века", а ти ме исправљаш са Бранком Радичевићем :D ) ако гледамо старост неког појма (200 година је ништа, најмлађи појам од свих који дефинишу неки део српског народа)
Не оспоравам "историјско" постојање назива али ако ја н. пр. не користим термин Косовар за неког Србина са Косова, јер их то вређа увек се трудећи да своје пријатеље подсетим на то, тако не желим ни да мене неко назива Србијанцем.Постоји једна разлика. Косовар нити је српски термин нити има неко историјско упориште у говору нашег народа (говорим за Србе од Горског котара и Румуније до Црмнице). За разлику од термина Србијанац, који је очигледно коришћен у разним приликама и тек је однедавно ушао у зону ''увредљивости'', опет из разумљивих разлога, јер га форсирају сусједи. Да се вратим на Косовара. Позната је ствар како је тај термин последњих година и деценија дошао међу Србе из других крајева и да се углавном користи у негативном контексту. А ако су стихови Бранка Радичевића или презимена из матичних књига са простора Шајкашке за вас погрдни то је ваш лични доживљај истих.
Да, у Војводини се Србијанцима зову становници централне Србије, што је последица историјских околности, али с друге стране у Босни и Војвођане називају Србијанцима, а вероватно и у Црној Гори.
Што се тиче Лала, "наљутиће се" добар део Војвођана, јер су Лале само Срби староседеоци Баната, мада се тај назив полако преноси и у Бачку.
Pa dobro, ako baš hoćeš, 200 godina je sasvim dovoljno da zakljucimo da nam ga nije niko drugi skovao do mi sami, pošto je tema rasrbljavanje.Да,тачно (једино што смо га дали себи "споља", тј. Срби ван Кнежевине , касније Краљевине Србије, није ни Карађорђе себе тако звао, ни Милош, ни Краљ Милан)...ајде да назовемо ово као интерсрпску полемику, никаква дељења...мада су је користили и Аустроугари, као оно код кориговања за назив титуле Краља Милана...отприлике, можемо да закључимо да су Црногорац и Србијанац били појмови политички, не народносни...Тај политички појам је прерастао у обласни појам (можемо онда да кажемо да је 1913, становник Битоља био Србијанац, не знам...)
Постоји једна разлика. Косовар нити је српски термин нити има неко историјско упориште у говору нашег народа (говорим за Србе од Горског котара и Румуније до Црмнице). За разлику од термина Србијанац, који је очигледно коришћен у разним приликама и тек је однедавно ушао у зону ''увредљивости'', опет из разумљивих разлога, јер га форсирају сусједи. Да се вратим на Косовара. Позната је ствар како је тај термин последњих година и деценија дошао међу Србе из других крајева и да се углавном користи у негативном контексту. А ако су стихови Бранка Радичевића или презимена из матичних књига са простора Шајкашке за вас погрдни то је ваш лични доживљај истих.
Употреба речи Србијанци за Србе из Србије мени није симпатична.
Шта више ту поделу на Србе (Срби изван Србије) и Србијанце (Срби из централне Србије) сматрам врло штетном по српски народ.
То нема ни код једног другог народа на свету. Мени се чини да ми и не умемо да осетимо и препознамо те замке које нам праве, ни уларе које нам стављају око врата.
Има она изрека "да се Власи не досете", али Срби мисле да се то односи на Влахе - баш Влахе (за које они мисле да нису Срби), а у ствари зависно из угла оног ко то говори односи се ( мисли се) заправо на Србе - баш Србе (за које и Срби мисле да јесу Срби).
Јербо помињањем Влаха место Срба дотични мисле да ће Срби заборавити да су Срби или да су некад били Срби, па ће "ишчилити" и нестати у влашком окружењу.
Замислите да Руси називају Русцијанцима све Русе из Русије, а Русима оне Русе који живе изван Русије?
Или да Хрвати себе деле на Хрвате и Хрватијанце...?
Или да Црногорци деле себе на Црногорце (Црногорци изван Црне Горе) и Црногоријанце (Црногорци из Црне Горе)?
Тако да када "неко" назива Србе из Србије "Србијанцима" ја њега одмах у мојој глави "етикетирам" као "онај човечијанац".
Што се тиче Срба из Босне (ја их више не зовем Босанци јер видим да им "то не паше", али превиђају да тако и Босну лагано препуштају тзв.Бошњацима), нек извине, они би сада да буду већи Срби од Срба из Србије. А сви смо ми Срби са неким особеностима географског подручја на коме смо се укоренили. Ништа више или мање кад се упоредимо.
Само још фали и да се епархие СПЦ деле на српске и србијанске. Све је то дневно-политичког карактера. Али, ни мало наивног. За мене бар.
Ово АС рођаче није било ништа лично!
Али јесте из мог угла.
Тачно, али то мало ко зна ако не живи у Војводини. За велику већину људи ван Војводине, сви Војвођани су Лале и тако их и зову. Има доста људи који живе далеко од Војводине којима је подела на Банат, Бачку и Срем магловита. Чули су за те крајеве, али не би баш тачно знали да појасне где је шта. На томе наравно не треба никоме замерити, јер што су људи географски удаљенији, слабије познају локалне поделе.
Једна ствар је како се ви сами називате, а друга како вас називају други.
...
Имао сам друга у школи који се представљао као Роки, јер је хтео да га људи тако зову. Али џаба, сви га звали Муја, више се ни не сећам зашто. Памтим само да је лудео кад га неко тако ослови, али што се он више нервирао, више је био Муја. Ево и данас му је то једини надимак по коме га знају. А знам и за једног што су га прозвали Зрика, јер је у детињству носио наочаре, али он је то прихватио спортски, па ником више није било интересантно да га задиркује. Касније је изградио и "бренд" од свог надимка и својевремено имао ланац видеотека под тим именом.Да ли ово значи да Срби из Србије, када желе да их зовеш једноставно Србин, или конкретније територијално нпр Шумадинац, траже за себе нешто што им не припада, као тај Роки? Ко је тај који то одређује? Очито да није из Србије...
Наравоученије:
Џаба што би сте ви желели да будете Роки, ако сте другима Муја или Зрика. Па сад, ко шта са тим уради... :D
Да ли ово значи да Срби из Србије, када желе да их зовеш једноставно Србин, или конкретније територијално нпр Шумадинац, траже за себе нешто што им не припада, као тај Роки? Ко је тај који то одређује? Очито да није из Србије...Ја баш хтедох написати: имао је један Ђорђе, који је био јачи од Рокија...Њега су звали "Црни Ђорђе"...Имао је један Милош, кога су звали "Коџа Милош"...он је играо и "шах" са Турцима и померао Паше и Аге ко "пијуне" :) То што не прихватамо тај назив који нису познавали Ђорђе и Милош, не значи да је то погрдно, али објаснио сам своје мишљење "горе", није из лоше намере, али су неке друге стране то користиле за лимитирање каснијег ширења државе на све територије где живе Срби ...Просто, Срби из централне Србије желе да буду "Рокији", а не "Рокијанци" :)
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Да ли ово значи да Срби из Србије, када желе да их зовеш једноставно Србин, или конкретније територијално нпр Шумадинац, траже за себе нешто што им не припада, као тај Роки? Ко је тај који то одређује? Очито да није из Србије...
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Не, значи само то што сам написао. Можемо да се љутимо на наше регионалне надимке, али ће они свеједно остати. Неко ће их прихватити а неко не.Наравно, да се нико не осети увређеним што нам се не свиђа тај назив за нас...ово је само наш поглед из наше перцепције, назив који не прихватамо, али морамо да га уважимо, јер постоји већ скоро 200 година...сами себе не зовемо тако, други нас зову тако и то је то...Живела Србија! :D
Наравно, да се нико не осети увређеним што нам се не свиђа тај назив за нас...ово је само наш поглед из наше перцепције, назив који не прихватамо, али морамо да га уважимо, јер постоји већ скоро 200 година...сами себе не зовемо тако, други нас зову тако и то је то...Живела Србија! :D
Живела и Србија и Срби :D !Тако је! :D (скратило се време исправке поруке, мада, за исправку поруке, даће Бог времена да се и обједини та порука...само мудро и стрпљиво ;) )
Појам Србијанац је у територијалном смислу "зацементиран" у 19. веку...можда нехотично, у најбољој намери, дат од стране Срба ван Кнежевине Србије, али мислим да је искоришћен од стране других поданика Аустроугарске као нешто одакле не може да се више шири...Па у том смислу, мислим да смо сами ми , својим ослобођењем у 19. веку, осудили себе на тај назив јер процес ширења државе није ни могао да буде толико брз, а да се тај назив не устали код наших сународника ван ослобођене територије...одговор би могао да пружи и неки увид у назив територије пре устанка...јер мени би , ако бих се "пребацио" у неки 16, 17. век сам појам Србије био нешто чему се стреми, па и на крају , Србија је у главама Срба била она територија где живе Срби (а то је доста веће од устаничке Србије)...То би отприлике значило сликовито: аха, ево га добар старт, е сад кочи...ту где си стао , е дотле ћеш се звати Србијанац (тако се зове та "станица")...па сад чекај пар десетина година , примио се назив, јел да?...е сад идемо даље
Обреновићу, имате потпуно погрешну перцепцију, као и већина Србијанаца :) И Срби из Хрватске, Босне, Црне Горе, па чак и из Војводине, за Србе из Србије кажу - Србијанац. Не знам шта ту може бити увредљиво. То је регионална припадност. Било би потпуно апсурдно да нпр. један Србин из Босне гледа стару слику пријатеља из војске и каже: "Овај је Далматинац, овај је Црногорац, овај је Херцеговац, а овај је Србин, пошто је из Србије". Размислите мало о томе.
Мој пријатељ има бабу из Зрењанина, која оне јужно од Саве и Дунава назива Србијанцима.
...
Што се кориштења термина Србијанац тиче, он постоји, углавном као егзоним и тешко да се ту шта може промијенити, свиђало се то некоме или не. Мада, нисам баш стекао дојам да је тај термин нешто посебно неприхватљив Србима на које се односи. Чак је ушао и у пјесму "Јелек , антерија итд"
Србија је ипак скоро сто година, све до 1918. године, била заокружена независна цјелина и сасвим је очекивано да се створи термин за њене становнике.
И док је код Срба термин Србијанац више у неформалној употреби, дотле га Хрвати и муслимани званично користе и ту свакако има политичких мотива, наглашавањем разлика између Срба у Србији и оних ван Србије. Код Хрвата и муслимана ова употреба термина Србијанац је шира, тј. односи се на становиштво данашње Републике Србије.
Срби из Војводине користе термин Србијанац било да су као што рече Ојлер староседеоци било да су "дођоши", мада су данас мање-више сви мешанци у смислу да ретко ко нема "дођошке" крви, поготово најмлађе генерације. Исто тако, користиће га како они који су аутономашке провинијенције тако и они које би људи "космополитских" погледа на свет назвали великосрпским националистима.
Друга је ствар што ће ови први тај термин форсирати у јавном говору, док га ови други (у које спадам и сам) више користе неформално.
Јесте Војводина део Србије 102 године, али је тај термим био устаљен и у Српској Војводини 1848. и међу предратним Србима у 19. веку који су били све само ме аутономаши, под утицајем Загреба итд. Просто, разумљива ствар, постојала је независна држава Србија а Србе одатле су тако називали.
Као што су мог деду који је тада био новопечени зет у бабином селу у Шајкашкој звали Босанац, тако би га да је са територије Србије испод Саве и Дунава звали Србијанац, што као и код Босанца подразумева да је Србин. А то нису говорили јер су се сматрали "централноевропским надсрбима", већ из практичних разлога.
Али ово, како су сви регионални термини у реду али да је Србијанац увредљив, не пије воду и никада неће заживети код Срба из осталих српских области. Жао ми је ако некога то вређа али је просто тако. Друга је прича што тај термин форсирају сусједи, о чему сам већ писао.
Неприхватљив је јер не постоји и никада није постојала земља ни држава "Србијана".Верујем да сте принципијелни па да житеље Аустрије зовете Аустрима а не Аустријанцима.
Срби из Војводине ми и иначе нису неки репер. Мало би да су Срби, а мало неки "племенити Срби" које је запљуснуо дух елите Аустроугарске.Значи Срби из Војводине - рођени превртљивци. Драго ми је што сте изнели своје мишљење о њима.
Што се кориштења термина Србијанац тиче, он постоји, углавном као егзоним и тешко да се ту шта може промијенити, свиђало се то некоме или не. Мада, нисам баш стекао дојам да је тај термин нешто посебно неприхватљив Србима на које се односи. Чак је ушао и у пјесму "Јелек , антерија итд"
Србија је ипак скоро сто година, све до 1918. године, била заокружена независна цјелина и сасвим је очекивано да се створи термин за њене становнике.
И док је код Срба термин Србијанац више у неформалној употреби, дотле га Хрвати и муслимани званично користе и ту свакако има политичких мотива, наглашавањем разлика између Срба у Србији и оних ван Србије. Код Хрвата и муслимана ова употреба термина Србијанац је шира, тј. односи се на становиштво данашње Републике Србије.
Срам те било Гиле. Причао сам пре свега о добровољцима из Америке, који никад нису били у Србији, а ратовали су за њу. Чије су породице биле у Аустроугарској, а не у Србији и који су зарађивали у Америци и све то напустили да би ратовали за Србију. Ко ствара анимозитет је сад потпуно јасно.
Нама Србима, ма где били на овом белом свету, једино што фали су поделе и поделице :)
А ако се овој теми придода констатација једног учесника ове расправе који сматра да Солунски фронт не би био пробијен да није било "њих" (читај добровољаца из АУ војске, тј. оних против којих су се директно борили припадници Српске војске), па још изрази наду да ће том својојм констатацијом променити свест нама који не мислимо као дотични, стање ствари је уистину поражавајуће.
Но, Србија је мајка свим Србима - издржаће она све зарад свог народа, као и до сада.
Нама Србима, ма где били на овом белом свету, једино што фали су поделе и поделице :)
А ако се овој теми придода констатација једног учесника ове расправе који сматра да Солунски фронт не би био пробијен да није било "њих" (читај добровољаца из АУ војске, тј. оних против којих су се директно борили припадници Српске војске), па још изрази наду да ће том својојм констатацијом променити свест нама који не мислимо као дотични, стање ствари је уистину поражавајуће.
Но, Србија је мајка свим Србима - издржаће она све зарад свог народа, као и до сада.
Гледам шта каже wikipedia: "Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности".
Ово ми звучи више као жељено значење, него што је то случај у пракси, код оних који ову одредницу користе. Нисам сигуран да би поменути Хрвати користили одредницу "Србијанац" када причају о свом сународнику из Србије (или Бошњаку/Мађару/Албанцу из Србије)? Или грешим?
Углавном, читајући поруке овде, за неке људе одредница Србијанац и србијански има негативну конотацију, јер алудира на територијалну сегрегацију једног истог народа (као некада "Срби пречани" за наш народ који је остао ван граница слободне Србије).
Невезано за ову тему, и Бошњаке иритира називе ентитета "Република Српска". Неки од њих у БиХ са којима сам разговарао су ми рекли да је тај назив "дискриминишући" за друге народе који живе у том ентитету.
У исто време не звуче им дискриминишуће аналогни називи Турска, Хрватска, Мађарска, Немачка, Француска, Шведска, Данска, Финска, Чешка, Словачка, Пољска, Бугарска итд.
Ово ми звучи више као жељено значење, него што је то случај у пракси, код оних који ову одредницу користе. Нисам сигуран да би поменути Хрвати користили одредницу "Србијанац" када причају о свом сународнику из Србије (или Бошњаку/Мађару/Албанцу из Србије)? Или грешим?
Па Аустроугарска и њени Аустроугаријанци су Србима "закидали" и на оном "ић", па то многим Србима не смета, а изгледа није ни онда.
Тако и тим истим Србима 1848.г (хајде да узмемо ту годину) није сметало, а изгледа да им не смета ни сада када су их дотична Аустроугарска и њени Аустроугари-јанци чашћавали "продужавањем" или "издуживањем" њиховог имена као да је то нека "виршла" или "канап".
Опет кажем не постоји, нити је постојала земља "Србијана". Мени је то заправо "силовање" једног народа на други начин.
Зар ће Срби свако мало (на сваких пар стотина година) како која кухиња из неког центра моћи нешто "зам(иј)еси" тако лако и одмах прогутати тај "залогајчић" и тражити још?
Па нек су нам за наук Албанци (старе чекалице) који су себе звали Шћиптари, али кад су чули да их тако зову и Срби и осетили да у томе нема поштовања за њих - љутили су се када их тако зову и оспоравали им право да их тако зову.
Мени не смета кад Хрватијанци, Црногоријанци и остали - анци називају Србе из Србије Срби-јанцима. Са њима ми је лако. Знам шта да им кажем. Смета ми када то чине Срби ма где да живе или су рођени. Знам и њима шта да кажем - да не постоји земља Србијана.
Али их све више видим као вољне или невољне саучеснике у скрнављењу имена мог народа.
На Црвењском путу мало више емотивно гледа на ово и рекао бих прилично субјективно. Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули? Ово јесу увредљиви називи, и ово јесу називи поделе, за разлику од речи Србијанци, који у свом називу имају реч Србија. Ти Срби су управо и најчешће бежали од терора оних чије су име по доласку добили. Други назив, а посебно неки пежоративни, за Србе из кнежевине (централне) Србије, није постајао, нити постоји. Зато треба објективно гледати на све то и схватити да то код нас одувек постоји и можемо то или прихватити или се нервирати.
Дакле прво треба очистити своје двориште, а онда гледати преко тарабе.
Верујем да сте принципијелни па да житеље Аустрије зовете Аустрима а не Аустријанцима.
Значи Срби из Војводине - рођени превртљивци. Драго ми је што сте изнели своје мишљење о њима.
На Црвењском путу мало више емотивно гледа на ово и рекао бих прилично субјективно. Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули? Ово јесу увредљиви називи, и ово јесу називи поделе, за разлику од речи Србијанци, који у свом називу имају реч Србија. Ти Срби су управо и најчешће бежали од терора оних чије су име по доласку добили. Други назив, а посебно неки пежоративни, за Србе из кнежевине (централне) Србије, није постајао, нити постоји. Зато треба објективно гледати на све то и схватити да то код нас одувек постоји и можемо то или прихватити или се нервирати.
Дакле прво треба очистити своје двориште, а онда гледати преко тарабе.
2. За ово се у 19 веку позивало на двобој.
Моји преци по мајци (део) су "староседелаци" у Бачкој (због умишљености староседелаца у Војводини и тај назив избегавам), а удата за "исто тако староседеоца" у Банату.
И једни и други деле моје мишљење. Уосталом - од њих сам учила.
У Крагујевцу живим ево већ пола века :) а свог боравка у Старом Колашину се скоро па и не сећам, и за све то време не доживех да ме неко од овдашњег света назове онако како је Милош написао. Ни мене, ни моје, нити било кога а да ја знам. И као што каже "на Црквењском путу" први бих се супротставио. Као што се супротстављам појединцима из мог родног краја, који, рецимо, не прихватају чињеницу да су нас управо Срби из централне Србије ослободили 1912. године.
Овде се ради о једном општем тренду, који је присутан више од 200 година, а не шта ја, ти или Вања мислимо о томе и да ли би се супроставили томе или не. То је кап у мору. И немој ми само рећи да примере које сам навео ниси чуо, иако као што кажеш ти лично ниси доживео.
Гиле, Милош је поменуо у пракси, не у литератури :) У праву, је, јел си гледао филм "Кућа поред пруге"? Кад Слободан Бештић који глуми избеглицу у Краљеву игра рукомет, па му цела хала скандира "Шиптаре мајсторе!"...Иначе, није ово код нас само...колега из Хрватске, каже ми да Јањевце у Загребу, исто зову "Шиптари"
У литератури која ми је била доступна до сада, а тиче се последњих 200 година, нигде, али словима н и г д е нисам наишао на податак да су Србе, избеглице са простора Косова и Метохије називали Шиптарима. Познати су ми неки други називи, од којих многе породице носе и званична презимена, која, свакако нису увредљива.
Гиле, Милош је поменуо у пракси, не у литератури :) У праву, је, јел си гледао филм "Кућа поред пруге"? Кад Слободан Бештић који глуми избеглицу у Краљеву игра рукомет, па му цела хала скандира "Шиптаре мајсторе!"...
Требало би он сам да се брани, не ти, верујем да уме, бар онолико колико напада :)
Шиптари у контексту од 200 година!
Требало би он сам да се брани, не ти, верујем да уме, бар онолико колико напада :)
Шиптари у контексту од 200 година!
У литератури која ми је била доступна до сада, а тиче се последњих 200 година, нигде, али словима н и г д е нисам наишао на податак да су Србе, избеглице са простора Косова и Метохије називали Шиптарима. Познати су ми неки други називи, од којих многе породице носе и званична презимена, која, свакако нису увредљива.
Вала Гиле опседнут си Арнаутима а не верујем да си пет упознао лично.
Нису називани Шиптарима јер се тај назив одомаћио тек након Другог светског рата. Међутим, називани су Арнаутима, што се види и по етнографској литератури. Чак су Арнаутима у неким случајевима називани и људи који су долазили из сјеничког и новопазарског краја.
Морам признати да ми до данас није јасан анимозитет који Срби из Србије гаје према Крајишницима. Нису им криви ни Албанци који узеше Косово, ни сународници који су продали то исто Косово, ни НАТО, ни Аустријанци, ни Турци ни Немци, али им сметају Крајишници који су ратовали у Првом светском рату за ту Србију.
Да ли је то некакав комплекс, покушавам да разумем. Сличан анимозитет су Хрвати гајили према Србима досељеним у Хрватску (Војна крајина). Ваљда се тако и овде Срби из Србије осећају на неки начин "угрожено", иако нема реалних разлога за то. Са друге стране, иста нетрпељивост (не само од стране "Србијанаца", већ свих Срба), влада и према Црногорцима који се лактају у Београду, или новопридошлим Косовцима (популарно Косоварима), који су дошли са повећим капиталом, или ушли у одређене институције. Закључак - нема нама среће овде. ;)
А ови регионални називи се често и нису сматрали увредом, штавише људи су их некада с поносом истицали. У литератури су истраживачи почетком 20. века бежелили такве податке од самих досељеника. 20. век је са собом донео превише сукоба, ратова, па су у међувремену термини као што су Бугараш, Босанац, Арнауташ, постали велика увреда.
Морам признати да ми до данас није јасан анимозитет који Срби из Србије гаје према Крајишницима.Тешка реч је анимозитет, али мислим да је код свих на Балкану присутна одређена доза односа према некима који нису из њиховог краја (унутар исте популације)...Такав став имају углавном они који не гледају даље од свог дворишта и не виде ширу слику. Да не помињемо анимозитет "пургера" према херцеговцима у Загребу, Сарајлија према Санџаклијама итд...
Нису називани Шиптарима јер се тај назив одомаћио тек након Другог светског рата. Међутим, називани су Арнаутима, што се види и по етнографској литератури. Чак су Арнаутима у неким случајевима називани и људи који су долазили из сјеничког и новопазарског краја.
Мислим да је то све нормално, слична је ситуација свугдје гдје има великих миграција становништва и социјалних ломова. Није то никаква посебност Србије, тога има и у Републици Српској, код Хрвата мислим да су још израженије те регионалне разлике.
Лично сам добар дио живота провео у Србији и живио сам и на Косову и у Београду и у Војводини, био сам у контакту са појединцима из скоро свих крајева Србије. Никад нисам осјетио неку непријатност или анимозитет. Бар не отворени.
На Црвењском путу мало више емотивно гледа на ово и рекао бих прилично субјективно. Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима,у Ариљу али и ивањичком крају (као и у мом домаћинству) је увек било доста сезонских радника из крајева које си споменуо, у време бербе малина али и у периоду брања јабука и никад, ни од кога нисам чуо да тако ословљава Србе из Крајине или Србе са КиМ. Хрват - никад, Шиптар - никад, Косовар - то да. Бугарин - да али искључиво за ону мањинску популацију (пар породица) која је досељена у мој крај у 19. или 20. веку.за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина,а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима.Немојте само рећи да то нисте чули?
Нисам ни ја то лично доживео, сви смо ми фини једни према другима, условно. ;) Мислио сам на те изјаве, или неки општи став када се помену Срби из тих крајева.
Са друге стране, наравоученије: дођите, "господо" Срби, погледајте некога у очи и назовите га "Србијанцем", у централној Србији (исток, запад, у Старом Влаху, небитно где живи) и затворили сте врата искреном и пријатељском односу са том особом, у 99% случајева (а можда вам се том приликом "затвори" још нешто).
Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима.
То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима.
у Ариљу али и ивањичком крају (као и у мом домаћинству) је увек било доста сезонских радника из крајева које си споменуо, у време бербе малина али и у периоду брања јабука и никад, ни од кога нисам чуо да тако ословљава Србе из Крајине или Србе са КиМ. Хрват - никад, Шиптар - никад, Косовар - то да. Бугарин - да али искључиво за ону мањинску популацију (пар породица) која је досељена у мој крај у 19. или 20. веку.
Са друге стране, наравоученије: дођите, "господо" Срби, погледајте некога у очи и назовите га "Србијанцем", у централној Србији (исток, запад, у Старом Влаху, небитно где живи) и затворили сте врата искреном и пријатељском односу са том особом, у 99% случајева (а можда вам се том приликом "затвори" још нешто).
Морам признати да ми до данас није јасан анимозитет који Срби из Србије гаје према Крајишницима. Нису им криви ни Албанци који узеше Косово, ни сународници који су продали то исто Косово, ни НАТО, ни Аустријанци, ни Турци ни Немци, али им сметају Крајишници који су ратовали у Првом светском рату за ту Србију.
Причао ми је да је једном приликом неког дружења у Шумадији за столом, описујући неки догађај, а намјерно провоцирајући, почео реченицу са: Ми Срби и ви Србијанци... Дошло је до општег хаоса, малтене туче. Поједини присутни су то схватили као највећу увреду. Отац је додуше знао да ће их то изнервирати, али такав је човјек био, шаљивџија.Луд. ;D Вероватно је бирао и погодан моменат за шалу али му није прошла, мада му се мора признати да је имао "херца". Ипак, мислим да би га моји растргли. :D
Владо, ти си узео пример свог краја, који није добар пример. :) Зашто? Зато што у том крају у последњих 100 година, није било масовнијег насељавања становништва из тих крајева о којима причаш. И сам си рекао: сезонски радници. Ово се пре свега односи на оне крајеве где је било већег прилива тог становништва. Што се тиче Срба са КиМ, то су свакако: Краљево, Крагијевац, Крушевац, Јагодина, Смедерево... И ту ћете то сигурно чути.То је тачно, за избеглице са КиМ, али не и за избеглице из Хрватске. Доста их је дошло, доста њих и остало (имам прве комшије у селу из Пакраца) па опет термин "Хрват" о којем пишеш ми је непознат, искрено.
Са друге стране, наравоученије: дођите, "господо" Срби, погледајте некога у очи и назовите га "Србијанцем", у централној Србији (исток, запад, у Старом Влаху, небитно где живи) и затворили сте врата искреном и пријатељском односу са том особом, у 99% случајева (а можда вам се том приликом "затвори" још нешто).Ја сам летос баш у Ивањици на стадиону Јавора имао једно од лепших искустава са редарима неког домаћина и није било никаквих затварања нисаједне стране. Они нама Војвођани, ми њима Србијанци, нисмо се изљубили само због короне.
Луд. ;D Вероватно је бирао и погодан моменат за шалу али му није прошла, мада му се мора признати да је имао "херца". Ипак, мислим да би га моји растргли. :DЗависи којом енергијом је зрачио Милошев отац :D Била је ту позитива, чим је прошло добро :) Екстрем сам ја направио у кафани у Крагујевцу, када је дошао колега из Крапине, који је наручивао наше песме, све је било супер, а ја онда му кажем "ајде кад цело вече наручујеш нашу музику и кад је волиш, да за тебе наручимо "Лепе ти је Загорје зелене" (пошто је Загорац)...нас неколико за столом, и крене музика "полка" и само цела кафана се окреће према нама ооооп ;D...али све је било ок, једна строфица (мало сам ја кваран, да видим како ће да се реагује ;D, па сам им објаснио да је то наш пријатељ из Загорја који воли да дође овде и да смо му ми пријатељи, а и видели су да наручује само наше песме и кити музику и после су се и смејали и све је добро било)...Био сам млађи, сад то не бих баш радио :)
То је тачно, за избеглице са КиМ, али не и за избеглице из Хрватске. Доста их је дошло, доста њих и остало (имам прве комшије у селу из Пакраца) па опет термин "Хрват" о којем пишеш ми је непознат, искрено.
Дискусија на овој теми је свакако доступна свима, тако да може ко год жели да је наново ишчита, нема потребе да ствари трпе додатно паковање како би се стекла лажна слика код мање заинтересованих за тему.
Вероватно мислиш да је довољно да напишеш "мој добри Гиле" или "као много пута до сад", а посебно термин "релативизује", па да ствари скрену с пута и створе се услови за једну свеобухватну констатацију "а ла Милош" и тиме избегне суштина?
Мени су ствари поодавно јасне и по овом питању и по питању истраживања порекла, посебно из непосредног контакта, тако да не мораш претерано да се трудиш око појашњавања, мој земљаче, Милоше.
Нисам баш разумео ко би кога требао да позове на двобој. Вероватно Војвођани Вас.
Са оваквим ставом сте што се мене тиче обезвредили свако ваше позивање на јединство, јер очито гајите неке предрасуде и делите Србе на оне боље и лошије.
Нисам ово разумео, али није ни битно.
Чињаница је да ниси прочитао оно што сам написао, а "по дифолту" си кренуо у напад. И чињеница је да то није први пут. Рекао бих без правог резона и разлога. Све остало је шарена лажа. ;)
Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули? Ово јесу увредљиви називи, и ово јесу називи поделе, за разлику од речи Србијанци, који у свом називу имају реч Србија. Ти Срби су управо и најчешће бежали од терора оних чије су име по доласку добили.
Дакле прво треба очистити своје двориште, а онда гледати преко тарабе.
Сумњам да је иједан класични прогнаник, избеглица, несрећник икада добио увредљив надимак од стране Србијанаца.
Њега су углавном добијале оне новопридошлице ("Кезуни", како се некада говорило) које су према домаћем становништву показивали психолошке и моралне црте непријатељских народа који су и њих саме прогнали, или су са њима правили дилове.
У мом граду усред Шумадије било је поприличан број избеглица из Пећи и Приштине који су побегли 1980.-х (само у мом одељењу у основној школи их је било четворо), а из Хрватске и БиХ да не говорим, али ни у лудом лудилу њих нико није могао вређати. То је, додуше, било намењено неколицини, нпр. за једног што је продао баштину Шиптарима за огромне паре и у месту новог пребивалишта се увалио у општинску управу где се прославио као митопримац, или за другог који је без игде ичег дошао у моје село где је завео неку добростојећу удовицу, а према суседним њивама, пашњацима и стоци се понашао као Арнаутин према његовој имовини у завичају. Њих двојица су понели надимак Шиптар, као и њихова деца до дана данашњег, као и слични други мафијаши, корупционаши (Љуба Михајловић, Душан Спасојевић и сл.). Краљево и Смедерево су типични примери средина где су овакве особине квази-избеглица са КиМ допринеле жалосној стереотипизацији и оних истинских несрећника.
Мој предак који је био градоначелник крајем 19. века, међу првима је приметио једну чудну појаву да дошљаци који долазе из истих крајева откуда су, само пар генерација уназад, дошли преци постојећег становништва, не доживљавају нови завичај као свој, штавише подривају постојећи морал и поредак и терају сваку прилику и положај који незаслужено добију на своју воденицу и за своје уске, завичајне интересе. Нису учествовали у збеговима, крчењу, настањивању, ратовима, ослобођењу, урбанизацији Шумадије, него су дошли на готово и према новој економској вредности и крхком грађанском друштву изграђиваним од стране домицилног становништва су се односили као Васојевићи према Ашанима.
У једном тренутку је донета драстична мера да се Срби "из Турске" и динарских крајева сместе у једну врсту гета и полицијски надгледају, као и да им се ускрати право на запослење у јавној служби, већ само и искључиво у привреди под будним оком цехова и фабриканата. Такав, мада много ублажен, однос се наставио и између ратова, па чак и за време комунизма: приступ државним предузећима и напредовању је био могућ само квалитетним, опробаним кадровима придошлим са стране који прођу "шумадијски дрил". Резултат је био фрапантан: управо су ти, издриловани кадрови, било новопридошли, било потомци старих Кезуна, од мале вароши својим умењем направили привредног гиганта бивше Југославије.
Предлажем да се тема преименује из "Регионални идентитети" у "Регионалне поделе" ;DЈа мислим да то није ништа лоше у смислу "тренинга", одржавања менталне кондиције у оквиру нације :D Да се не лажемо, ако свесно занемарујемо нека ситна међусобна трвења, предрасуде, па и надимке, због некаквог страха од неких "подела", то је стављање под тепих...Ја се не плашим никаквих подела у оквиру српског народа, подела никада није ни било у смислу регионалне припадности која би угрозила национално биће...(Црна Гора је посебан случај, где су комунисти искористили њену државност пре уједињења у покушају стварања нове нације, али ништа од овога што је речено, по мени није алармантно, чак је и занимљиво...)...Кад је било "стани пани" увек су сви навијали за исту идеју, слобода итд...Дај Боже да се сви такмичимо у томе ко је већи и бољи Србин :)
Видиш, што си ово написао, доста говори о том односу, који траје, ево већ два века.
Али тај је однос инициран од друге стране, тј. њеним првобитним односом према домицилном становништву. Дошљаци успостављају образац понашања који постојећа заједница препознаје као штетан и онда реагује. У 99% случајева та "реакција" се своди на завичајно етикетирање, па је и то некима проблем.
Ја једино што никако не могу да схватим је чињеница да 99% Срба сматра појам Србијанац...паз'сад: регионалном одредницом, напоредо са Црногорцем, Крајишником, Славонцем и сл. Значи Србија је једна од регионалних "српских земаља". Она није матица, није тежња ни стожер идентитета свих Срба, него је тамо нека геџованска покрајина..па и то не цела, него оно што је била до 1878. Невероватно!
Није то само последица паламуђења о двема/трима, n-тим српским државама, богатству сопственог разједињења и сл. Дубоко је то изгледа уткано такво саморазумевање које пркоси историјском, чак и елементарно географском/геополитичком резону. Има то још код Порфирогенита...
У војсци у Комбору сам искусио од једног Беранца да Срби у Црној Гори сматрају себе већим Србима од нас из Србије, кад је рекао "е ви Србијанци сте ме разочарали..."е сад , ја сам га упитао "зашто", а он ми је рекао нешто, заборавио сам и шта, али у смислу да нас српство и заједништво у том смислу не занима...па сам после покушао сам са собом да нађем одговор на то (јер ме је заинтригирао класић), па сам дошао до закључка да смо ми "ушушкани" овде у матици и не размишљамо о томе толико , то је нешто што се подразумева и шта има о томе да се дебатује...Али српство Срба ван Србије се живи активно , јер мора тако због опстанка, а у Шумадији је српство пре свега добар род пшенице, приноси, чисто практичне ствари...У крајевима ван Србије, српство је и то а и константно бдење...Међутим, историја је показала да Шумадинац, када је био сатеран уза зид, одмах је устајао из своје свакодневнице у пољу и постајао прави лав...Сваки део српског народа "србује" на другачији начин...Ми у Шумадији смо гостопримљиви, не јуначимо се у речима, имамо ракију, ритам "двојку", "ситно", али кад се пробуди, буде "динамитно" :)
Срби у Србији су ушушкани Србима, унутар земље која се зове по њима и не морају да се боре за свој идентитет, као Срби у другим крајевима, који се вековима боре за опстанак, у смислу националног идентитета, а не живота. Због тога изгледа као да су они већи Срби.Тачно...
Тако да је мени "другосрбијанство" у идеолошком смислу, плод напр. шљиве, који хоће да се одвоји од свог стабла и да се накалеми на напр. инвазивну врсту багрема...Нити ће багрем да прихвати плод шљиве, а од матичног стабла се већ одвојио...није им лако, колико год били "паметни" због свог потеза и колико год "ђубрива" добијали да се накалеме (а неће ново стабло да их прихвати природно, јер није део њега)...Надмени према свом стаблу, покорни према "ђубриву" у покушају да се "накалеме на ново стабло"
Ја једино што никако не могу да схватим је чињеница да 99% Срба сматра појам Србијанац...паз'сад: регионалном одредницом, напоредо са Црногорцем, Крајишником, Славонцем и сл. Значи Србија је једна од регионалних "српских земаља". Она није матица, није тежња ни стожер идентитета свих Срба, него је тамо нека геџованска покрајина..па и то не цела, него оно што је била до 1878. Невероватно!
Није то само последица паламуђења о двема/трима, n-тим српским државама, богатству сопственог разједињења и сл. Дубоко је то изгледа уткано такво саморазумевање које пркоси историјском, чак и елементарно географском/геополитичком резону. Има то још код Порфирогенита...
Овде и избеглице из Хрватске зову Босанци.
Овде и избеглице из Хрватске зову Босанци.Мислим да нема неке нарочите намере, него једноставно по изговору - екавица се разликује од (и)јекавице у изговору, понека реч буде другачија... Тако да неко ко се не труди направи "поделу" и погреши.
Искрено, и уз сво поштовање, ви и ја се никако не разумемо, а обоје причамо српским језиком.
Ја сам остала иста и чини ми се да јасно причам, а ви нисте исти од кад сте постали Ојлер.
Немају мене зашта Срби из Војводине да позивају на двобој. Ја њих сматрам мојима.
На двобој се позивало када неко нешто схвати као личну увреду или увреду части и угледа своје породице или нечег њему светог, за чију одбрану је спреман да положи свој живит.
Али када Срби из Војводине почну да се "пренемажу " са оним "ви Србијанци"- а преци им колико уназад 150-250 година дошли из те исте Србије у Војводину - реагујем.
Црвењка, исти сам ја, али ми смета Ваша недоследност. За Вас је назив Србијанац увредљив, али немате проблем да изјавите како су Срби из Војводине умишљени, да и нису неки репер, да би мало да су Срби, а мало неки "племенити Срби" које је запљуснуо дух елите Аустроугарске.
Да ли заиста мислите да ове Ваше речи не вређају људе који живе у Војводини? Да ли је нормално да тако генерализујете и износите стереотипе о једном делу свога народа, а да са друге стране позивате на јединство Срба?
Ако Ви сматрате да је то у реду, онда се заиста не разумемо. И то не од када сам ја Ојлер, већ се изгледа никад нисмо ни разумели.
Свакодневно сам у контакту са људима из Војводине и стекла сам утисак да заиста мисле да су за 300 - 200-100- 75 година (како ко - није исто време за све) постали много много другачији од Срба који не живе на подручју Војводине.
Па тако пратим "идући трагом" неких мојих предака неке заједнице на ФБ типа "Моја равница", "Војвођански речник" и разне друге.
Ту се помињу неке речи као израз неког посебног војвођанског говора, а ја препознајем у тим речима пуно речи из јужне и југоисточне Србије. Кад им то напишем "једе се" (ви ми објасните зашто се једе).
Ни то би све још било и "безазлено" у поређењу са натурањем прича о "староседеоцима" и "дођошима" - кад им понеко напише "па сви смо ми дођоши од некуд и у неком времену" опет се "једе" (ви ми објасните зашто).
Те се многи јавно огласише и напустише те групе указавши да им је доста подела.
А кад крене - немам адекватну реч (да ми се ви не "наједите") са набрајањем назива за Бачване и Бачванке од стране Банаћана - што се редовно заврши са Бачкоње и Бачкоњке - игранци никад краја.
И најзад, ја избегавам људе који говоре "ви Србијанци" - није ми пријатно са њима.
Кад им кажем да су њихови дошли тада и тада и из тог и тог места у Србији - опет се једе (не морате ништа да ми објашњавате).
И мене већ мрзи да по 100 пут објашњавам зашто ме нешто "једи'
Свима је на слободу да раде шта хоће!
Па и вама да искривљујете моје корисничко име на форуму.
Кад крене човек у малом са искривљавањем, шта ће бити када то чини са великим и озбиљним темама.
Свакако је много лакше и правилније изговорити "босанска страна" од "републикосрпска страна", а коришћење термина "српски" када жели да се означи једна од две обале није прецизна, јер су и једна и друга обала свакако српске. Много горе би било када би у датој ситуацији рекли "лева је босанска, а десна је српска обала". Као да ван Србије не постоје Срби. Иначе, овакве "поделе" сам више слушао од Срба из Србије - Србијанаца него код Срба који нису из Србије, мада се ту вероватно не ради о малициозности него о простом незнању.
Не, нису обе српске. Десна је српска, а лева је биховска.
Јер алтернатива је да је десна србијанска, а лева босанска.
У свету где постоје Србијанци Срби не постоје нити у Србији нити било где другде. ;)
Србијанци живе у Србији, док ван Србије остају самобезимени грађаниправославни Црногорци и Босанци које када добију напад екстремистичких схватања називају великосрпским националистима.
Упркос вашим уским схватањима, да, обе су српске, и босанска и србијанска. ;)
Не, моја схватања нису уска, већ су заснована на реалности. Бих је међународно призната држава, ентитети какви су тамо не постоје нигде у свету, једна "грађанска" страна има подршку најагресивније државе на свету. Већ је било покушаја да се назив једног укине, јер је канда увредљив и геноцидан, као што је укинуто и српско држављанство у мом пасошу.
"Србијански" и "Србијанци" се форсира зато што је то таква грађанска идеологија, у тој идеологији Срби не постоје. Постоји Србија, Србијанци и ван Србије живе само великосрпски екстремисти који су жртва великосрпске пропаганде и СПЦ.
Значи ви све Србе ограничавате на простор авнојевске Србије? Врло широкогрудо. :)
Вук Караџић - Српски Рјечник 2. издање (1852.)
(https://i.ibb.co/YpjZZhj/srb.jpg)
Ајде нек то буде привремени појам до момента када неће више бити потребан у смислу неког посебног одређивања у односу на остале Србе и да не изигравамо више "калимера" :)
Опет тај Вук Караџић? Ко је њега финансирао и са којим циљем? Испаде да Срби и нису били писмени пре њега.
Да, и по мом мишљењу битна је намера због које су "преко ноћи" Срби који живе у Србији постали Србијанци". А намера није добра. Последице су даље дељење Срба као народа.
Пелцер се, међутим, лепо примио зачудно и код школованих људи из Србије.
Замислите да почнемо да делимо људе на људе и "људијанце"? Па, не иде. А, и није у духу српског језика. Ако ћемо да га ломимо да би другима угодили - то је већ нешто друго.
Па чак и Википедија коју по потреби користимо као поуздан извор, а по потреби не тако поуздан извор "упућује" на Аустрију као главног кувара.
Колико унутар Србијанаца има мањих регионалних идентитетa (Шумадинац, Топличанин, Мачванин ...) ? Да ли има нека студија о томе?
Опет тај Вук Караџић? Ко је њега финансирао и са којим циљем? Испаде да Срби и нису били писмени пре њега.
http://www.politika.rs/sr/clanak/331248/Srbijanci-i-Hrvatijanci
Да, и по мом мишљењу битна је намера због које су "преко ноћи" Срби који живе у Србији постали Србијанци". А намера није добра. Последице су даље дељење Срба као народа.
Пелцер се, међутим, лепо примио зачудно и код школованих људи из Србије.
Замислите да почнемо да делимо људе на људе и "људијанце"? Па, не иде. А, и није у духу српског језика. Ако ћемо да га ломимо да би другима угодили - то је већ нешто друго.
У Рјечнику је лепо у заградама написано "у војв.", што значи да се реч србијанац није користила у Србији.
Тако да то није зла намера са Вукове стране, већ записивање значења речи са терена.
Вук Караџић је дежурни кривац за све. Од ширења "великосрпске пропаганде" да су Срби сви и свуда до тајне завере да се Срби "пошокче" уз помоћ графеме Ј.
Ако боље погледамо историју, видимо да се израз Сербіянцы јавља у Летопису Матице српске из 1832. Дакле међу пословичним Вуковим "непријатељима".
Дакле, израз се јавља са појавом српске државе, колико-толико самосталне. Дакле никакве лоше намере, напротив рекло би се да је тај израз имао и позитивно значење: Србијанци нису било какви Срби, већ они Срби који живе у својој држави, у слободној Србији, за разлику од остатка Срба који живе као поданици турског и аустријског цара. Слично као и Црногорци, још један део српског народа који живи у слободи и ужива велико дивљење међу аустријским Србима. До 1804. није било Србије на политичкој карти Европе, па није могло бити ни Србијанаца.
Можда и најстарији помен, додуше у облику Сербијани
Мени сународник не може бити нико ко ме назива Србијанком.
Сад да ли је у питању злонамерност или неваспитање није ни важно.
Колико унутар Србијанаца има мањих регионалних идентитетa (Шумадинац, Топличанин, Мачванин ...) ? Да ли има нека студија о томе?Има Шумадинац, Левчанин, Моравац, Ера, Мачванин, Топличанин, Ресавац...свака област има свој регионални идентитет
Изгледа да је овде почело неко такмичење ко је највећи Србин на речима. :)
Живи били!
Колико унутар Србијанаца има мањих регионалних идентитетa (Шумадинац, Топличанин, Мачванин ...) ? Да ли има нека студија о томе?
Има Шумадинац, Левчанин, Моравац, Ера, Мачванин, Топличанин, Ресавац...свака област има свој регионални идентитетМада има региона за које не знам какав им је назив...Напр. оближње Краљево (није у Шумадији, а не знам како се становници те области називају), делови источне Србије...не знам да ли постоји нека мапа са регионалним називима за становнике тих области. Моравци су појам који би обухватао и делове З. Мораве али и Велике чини ми се...Горњи ток З. Мораве не спада у "Моравце" , већ чини ми се између Краљева и Трстеника, па можда до Велике Плане? Нек ме исправи неко ако грешим
Мада има региона за које не знам какав им је назив...Напр. оближње Краљево (није у Шумадији, а не знам како се становници те области називају), делови источне Србије...не знам да ли постоји нека мапа са регионалним називима за становнике тих области. Моравци су појам који би обухватао и делове З. Мораве али и Велике чини ми се...Горњи ток З. Мораве не спада у "Моравце" , већ чини ми се између Краљева и Трстеника, па можда до Велике Плане? Нек ме исправи неко ако грешим
Да, изгледа да не постоје обласни називи за све становнике, него негде је то по градовима (као што не знам ни за Краљево да ли постоји обласни назив за становнике Краљева и околине). Влакс је навео делове источне Србије, али то нису обласни називи за становнике тих области, већ географске области тог дела Србије
Например Јужна Србија су 5 Округа (Ниш, Пирот, Прокупље, Лесковац и Врање), али ја знам да постоји локални назив само за Топличане и Јабланичане док код осталих је по највећем граду у округу назив. Што се тиче Лесковчанина то се не односи на Јабланичане (Медвеђа).
Да, изгледа да не постоје обласни називи за све становнике, него негде је то по градовима (као што не знам ни за Краљево да ли постоји обласни назив за становнике Краљева и околине). Влакс је навео делове источне Србије, али то нису обласни називи за становнике тих области, већ географске области тог дела Србије
Влакс је навео делове источне Србије, али то нису обласни називи за становнике тих области, већ географске области тог дела Србије
A na mikroplanu postoje i grebići, ćurani ( moji Jagodinci), džigerani, crevari, čarapani....ma svega ima :) ;) :)
За чарапане и гребиће сам чуо, ко су џигерани и цревари?
А то... У употреби су називи Крајинци, Хомољци, Стижани, Браничевци и Ресавци.
Што се тиче јужне Србије, осим Топличана и Јабланичана, постоје још и Заплањци, Пусторечани и Пчињани. Постоји још један, новији демоним, а то је Јужњаци, којим се означава све становништво тих крајева и неретко га користе и они сами.
У принципу из сваког топонима се може извести и демоним. Уколико је назив неке области познатији и заступљенији, утолико ће и становници те области више познати под тим називом.
Неко из Никшића не зна разлику између Мачве и Шумадије, па ће му сви становници тих области бити просто Србијанци. Исто тако ће неко из Панчева и Куче и Дробњаке звати Црногорцима, иако су, историјски, једни Брђани, а други Херцеговци.
За чарапане и гребиће сам чуо, ко су џигерани и цревари?Prvi voz Jagodina Paraćin, zgazi ćurana iz Jagodine, creva mu ispadnu u Ćupriji a džigerica u Paraćinu.... :)
Prvi voz Jagodina Paraćin, zgazi ćurana iz Jagodine, creva mu ispadnu u Ćupriji a džigerica u Paraćinu.... :)
Legenda... ;)
Значи, у Морава Ситију најбоље прошли Јагодинци, добили бијело месо, мада ни џигерица није лоша. ;)Upravo tako!
Онда би те замолио да направиш списак подгрупа у оквиру Србијанаца да се то разјасни и због вас Срба а и због нас (осталих) који то занима.
Ево једне солидне карте области и градова у Краљевини Србији 1900. године.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/4/46/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_1900.jpg)
Ha, ha, ha :)
Što da se ljutim Gillle, kada je to istina ;)
Онда би те замолио да направиш списак подгрупа у оквиру Србијанаца да се то разјасни и због вас Срба а и због нас (осталих) који то занима.
Ево нађох једну карту, не знам колико је прецизна, али има много области на њој.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2b/Serbia022-sr.png)
Била је на ФБ страници Картографија једна карта која је приказивала надимке становника поједних крајева Србије, ЦГ и БиХ, ако нађем поставићу је.
Стари Колашин :)
Изненадио сам се када сам пре пар година сазнао да у Ивањици, а вероватно и у осталим местима која су била погранична према Турској до 1912. године, крајеве преко Голије и Јавора, односно Рашку област, и дан-данас неки људи зову "Турска". А сазнао сам то из једне анегдоте коју ми је испричао кум из Ариља:
Пре доста година неки његов пријатељ из једног од ивањичких села довео први пут у село будућу младу, иначе Загрепћанку (да извинете Пургерку :) ). Стигну у село а код куће само домаћин. Пита га син, "где је мајка"? Каже овај, мртав-'ладан, "отишла јутрос у Турску". Даље иде дијалог овако:
- А што је отишла?
- Да прода краву.
- Кад се враћа?
- Вечерас или сутра у јутро.
Снајка гледа у њих и не верује шта причају...
Жена је иначе била отишла у Сјеницу.
Ево нађох једну карту, не знам колико је прецизна, али има много области на њој.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2b/Serbia022-sr.png)
Била је на ФБ страници Картографија једна карта која је приказивала надимке становника поједних крајева Србије, ЦГ и БиХ, ако нађем поставићу је.
Кад сам био млад момак а то је било давно (рецимо 1980) разговарао сам са мојим комшијом из зграде у Приштини о пореклу његове фамилије (био је родом из Куршумлије). Реко ми је да су њихови стари дошли из Турске у Топлицу после 1880. Кад сам га питао одакле то из Турске он се насмејао и реко ми да је то било једно село и оклини Пећи. :)
Док сам боравио на Косову, чуо сам да један дио косовских Срба називају џивџани, исто тако сам чуо да је то за њих прилично увредљив назив. Ако сам добро упратио овај назив се користио за Србе око Приштине, Гњилана. Не знам који простор и становништво обухвата, неко са Косова то сигурно зна боље.Служио сам војску у околини Приштине и чуо да тако зову становнике насеља Косово Поље. Нисам сазнао зашто, али о њима је владало изузетно лоше мишљење. По Вујаклијином "Лексикону страних речи и израза" џан је душа, а џандрљив неко склон свађању, па можда ситне душе или свађалице зову џивџанима.
Знам да у околини Гњилана постоји обичај да се уз Божићну печеницу поједе и печени врабац (џивџан) па сам тај назив са повезивао са тим обичајем. Али могуће да са тим уопште нема везе.
Старији људи из околних села користе израз Србијанац, без икаквих увредљивих намера ( не знам да ли га користе и млађе генерације), а чуо сам и да се за неког каже да је "из Прека" т.ј. са друге стране Дунава. Треба узети у обзир и то да је Војводина формално постала део Србије 1945, а стварно тек 1989, тако да није ни чудо што је обичан народ Србију изједначавао са ужаС-ом.Код нас се каже "Пречани" за становнике северно од Саве и Дунава...Војводина је 1918те је постала део Србије, али ти називи су били и пре тога, па остали и после 1918те и све до данас...али ово последње ми није баш јасно
Треба узети у обзир и то да је Војводина формално постала део Србије 1945, а стварно тек 1989, тако да није ни чудо што је обичан народ Србију изједначавао са ужаС-ом.Овде ми звучиш као "адвокат неког другог војвођанства" наспрам српства Војводине...не може се увек правно дословце извлачити из контекста, само зато што 1918те Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није имала унутрашње уређење које би у себи садржало Србију, Хрватску и Словенију као три јединице...
Код нас се каже "Пречани" за становнике северно од Саве и Дунава...Војводина је 1918те је постала део Србије, али ти називи су били и пре тога, па остали и после 1918те и све до данас...али ово последње ми није баш јасно
Јесте постала део Србије 1918, али на пар дана, а онда је измењен назив у Краљевина СХС у којој су првих година постојале покрајине (Северна) Србија, Јужна Србија; Банат, Бачка и Барања (незванично Војводина), а Срем је био део покрајине Хрватска и Славонија. Касније су створене бановине, назване по рекама, а од '45. је Војводина део Србије, али се у пракси радило на јачању покрајина. Тако да није чудо што се Србијом и даље сматрала централна Србија.Ако би бројили године проведене у некој држави, онда би Румуни у Трансилванији требали да посматрају себе на неки посебан начин у односу на Румуне из Влашке...Тотално небитно, 1918, 1945, 1989...не разумем поенту идења у "ситна цревца" око тога које године је "правно формално" Војводина ушла у састав Србије, да ли је пар дана 1918те била у њеном саставу, када стотинама година Срби живе на том простору и ујединили су се са осталим Србима 1918те
Има један стих у сремачкој песми Од Бингуле Рада, где се каже: риђани су пребродили Саву, па одоше у Србију праву :)
Поента је да су 100 година територију јужно од Саве и Дунава називали Србијом и Србе који су тамо живели Србијанцима, па им је прешло у навику. :D Наравно да су и Војвођани Србијанци из перспективе Босанаца, Херцеговаца и Црногораца.Што се мапа тиче, није то једини случај где се изборна воља поклапа са неким ранијим границама:
Не знам како себе посматрају Румуни у Трансилванији, али знам како су гласали 2014 ;)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/Alegeri_Prezidentiale_In_Romania_2014%2C_turul_2.png/350px-Alegeri_Prezidentiale_In_Romania_2014%2C_turul_2.png)
Овде ми звучиш као "адвокат неког другог војвођанства" наспрам српства Војводине...не може се увек правно дословце извлачити из контекста, само зато што 1918те Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није имала унутрашње уређење које би у себи садржало Србију, Хрватску и Словенију као три јединице...Изгледа да је Пречанин увек онај с друге стране.
Треба то све записати, забележити, причу сваке породице - за 50 година ће то да буде највредније што имају.Baš tako Platin. Zato sam ja svo to prošlo vreme u pričama sabrala za potomke, pa nek' čitaju ako hoće.
Ево једне солидне карте области и градова у Краљевини Србији 1900. године.То је карта срезова у Србији пре балканских ратова.(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/4/46/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_1900.jpg)
Поента је да су 100 година територију јужно од Саве и Дунава називали Србијом и Србе који су тамо живели Србијанцима, па им је прешло у навику. :D
То је карта срезова у Србији пре балканских ратова.
Да, али се углавном добро поклапа са истоименим географским регионима.
Била би права ствар да се овако нешто уради за целу Србију, односно да се направи карта са народном поделом на географске регије.
У Русији, рецимо, неко у Сибиру може да каже да иде у Русију, ако из Сибира иде у европски део земље.
Иако нису били под нечијом влашћу у Сибиру нити траже већу аутономију и независност.
"Тот" је мађарски назив за Словаке, а "Тотови" овде на карти се уклапају са позицијом Словака у Бачкој (Селенча, Лалић (што је Небо поставио емисију), Бачки Петровац, Кисач...
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/55765366_1997300010318952_2006524990303764480_o.jpg?_nc_cat=100&ccb=2&_nc_sid=730e14&_nc_ohc=YGXKNFs0DvoAX-1kDf1&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=0cb7ca3c3b7dfcf8d6e46b7490a2c6c0&oe=5FD26ABD)
Цвијићева карта поријекла становништва Србије има пописану већину области-регија у Србији, само им треба исцртати границе.
Не знам да ли је пригодно или не, али мислим да сваки Србин треба да се замисли над овом песмом, која је, иначе, била забрањена двадесетак година (од краја шезседетих кад је настала, па до краја осамдесетих). Аутор је Петар Пајић (6. октобар 1935 – 2. август 2017), а зове се:
СРБИЈА ЈЕ НА РОБИЈИ
1.
Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!
Срби седе у кафани,
што пијани што поклани.
Срби леже поред друма
из глава им ниче шума.
А из сваке српске главе
теку мутне три Мораве.
2.
Српског вођу Карађорђа
убио је други вођа.
Место где је било клање
Срби зову Радовање.
Убијеном и убици
дигнути су споменици.
Сад се сваки Србин бије
са две своје историје.
3.
Србин само из ината
секирчетом млатне брата.
Док на гобље брат се сели
Србин сав се сневесели.
Празно му у родној кући
Не може се ни с ким тући!
Жао му је брата, свега,
и досада изједе га.
Мучни Србин досети се,
Узме штрањку – обеси се.
4.
Све су српске оранице
саме као удовице.
Нит се оре, нит се жање,
Србије је стално мање.
Лети јато црних птица
преко српских ораница.
И гробови небом лете,
пошли Срби да се свете.
5.
Из детињства видим слику:
лисица на дрвљанику.
Прелаз, забран и брвине,
Србија од храстовине.
Дувар пуко са свих страна,
А у кући сама Нана.
Нано моја ти нас спаси,
Не дај ватри да се гаси.
6.
Јесен касна, зима близу,
по тавану миши гризу.
Гавран стреса црна крила,
ограда се искривила.
Сиво небо, сиво поље,
вук у тору јагње коље.
Изнад кућног прага змија
реп уз главу у круг свија.
Док се мрак за видик хвата
Живим себи из ината.
7.
Под земљом сам ти видео лице
Србијо, земљо, небеснице.
Под земљом теку твоје Бистрице,
Под земљом звоне Грачанице.
Под земљом мач твој и штит се сија
под земљом цела земља Србија.
Бор сада има округ а 1900. није имао ни срез припадао је Поречу а по овој карти изгледа да је део садашње борске општине припадао Хомољу.
Изненадио сам се када сам пре пар година сазнао да у Ивањици, а вероватно и у осталим местима која су била погранична према Турској до 1912. године, крајеве преко Голије и Јавора, односно Рашку област, и дан-данас неки људи зову "Турска".
То и јесте проблем и велики посао - одредити и уцртати тачне границе регија. Надам се да ће се неки картограф једном прихватити таквог посла (да га не прозивам лично :) ). У међувремену, направио сам једну карту према оној из 1900. године.(https://imgur.com/anMuBAJ.png)
Дуго размишљах шта да вам напишем као одговор или коментар на ову песму
Сваки народ има своју добру и тамну страну. Нема ту разлике. Тако ни код Срба из Србије и Црне Горе. О сваком народу могу се испевати и најлепше и најцрње песме. Добро, не баш о сваком, има неколиких код којих преовлађује тама.
"Ćoćani i Roljani je muzička podela, pored svih drugih podela postoji i ova. Granica između Roljana i Ćoćana nalazi se u Čelincu."
Оно што ме је увијек интересовало јесте која је подјела на нивоу села у прњаворској или челиначкој општини, тј. које је село рољанско,а које ћоћанско. Да ли има и мјешовитих села :) И како је и кад та подјела уопште настала. Ако има неко из тог краја да зна границе те подјеле , нека јави.
Ово би било добро утврдити као неку "реалну" границу Крајине. Значи прелази мало источно од Врбаса. ;)
Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.
Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.
Мени та "ћоћанска" музика јако слично звучи гегској музици, вероватно због сличних инструмената који прате песму- шаргије и ћифтелије.
Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.
Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.
Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.