Аутор Тема: Српски ДНК дан 2019  (Прочитано 51819 пута)

Ван мреже Bulajić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • E-V13>Z5017>A18833 род Катуњана и Риђана
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #220 послато: Октобар 01, 2019, 03:55:21 поподне »
88. Тадић, Јовањдан, Смријечно, Плужине

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина вредност која није модална у његовом хаплотипу је благо снижена 17 на DYS458 коју дели са више тестираних N2 појединаца на Пројекту. Занимљиво је да се са раније тестираним Тадићем на 18 упоредивих маркера разликује само на DYS385b, где раније тестирани има благо повишену вредност 17 док новотестирани има модалних 16. Очигледно је овде у питању нека релативно скорија мутација код раније тестираног Тадића.

Тадићи су знаменито братство из Пиве који по предању потичу од Бранила, родоначелника великог братства Браниловића. Од ових Тадића је и бивши председник Србије Борис Тадић. Обрен Благојевић је у свом раду "Пива" записао следеће о њиховом пореклу:

"Тадићи. Једно од највећих, а и најстаријих пивских братстава. Сад их има око 45 кућа. Живе одавно у Смријечну, гдје су се углавном концентрисали и сада, али их по једна или двије куће има и у Потприсојима, Доњим Брезнима и Стабнима, гдје су се расељавали касније. Славили су Јовањдан и од стабла су Браниловића. У раније поменутом запису из Пивског манастира o завјештању Бара на Језерцима манастиру помиње се, измећу осталих свједока, и кнез Јован Тадић. По предању, које је код њих врло живо, из Плужина је заједнички предак Тадића и Блечића одселио прво у Сељане, па Блечићи остали ту, а Тадићи се преселили на Постолаче у Смријечну. У запису наведени кнез Јован имао је брата Јакшу. Јован је умро рано, па кнежевство пређе на брата му Јакшу, а затим на сина Јакшина Николу. Пиро Голубовић из Ораха, уз помоћ збора на Пресјеци, хтио је да узме кнежевство, па га Драгић, унук кнеза Јована, а син Остојин, убије код Буковичког моста. Осим Јована и Јакше, Тадићи су имали и низ других кнезова, мећу којима: Николу, Арсенија (старијег), Аћима, Арсенија (млађег), Новицу и друге. Једна њихова линија, почев од кнеза Јована, иде овако: Јован–Остоја–Мијат—Стојан—Тадија–Миро—Гашо—Шурко—Тадија, а једна линија почев од кнеза Јакше иде овако: Јакша—Аћим—Арсеније–Аћим—Арсеније–Амза–Петар—Антоније. Смаил–ага Ченгић је приликом свог посљедњег путовања у Дубровник, преноћио на Смријечну, код кнеза Тадића, који га је затим пратио и на даљем путу у Дробњак. У црногорско вријеме Тадићи су имали више официра, а помиње их и краљ Никола у „Пивском колу“. Од осталих породица у Пиви најближи су им Јововићи, а затим Блечићи, Секуловићи и Вукосављевићи у Сељанима.. Од Тадића у Пиви су и Тадићи у Горњем Пољу, код Никшића. Они су потомци Милете, сина кнеза Јована, који се био одселио у Требиње, па се неки отуда вратили и населили у Горњем Пољу."

Ето, сада имамо и хаплогрупу бившег нам председника Бориса Тадића и његовог оца Љубе Тадића.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #221 послато: Октобар 01, 2019, 04:02:55 поподне »
Ето, сада имамо и хаплогрупу бившег нам председника Бориса Тадића и његовог оца Љубе Тадића.

Било је то познато и раније због резултата првог Тадића из Смријечна.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #222 послато: Октобар 01, 2019, 07:35:11 поподне »
73. Малетић, Мала Госпојина, Косијери, Цетиње, J2b-M205>Y22059

Интересантно је свакако што Малу Госпојину славе и Ројевићи из Озринића крај Никшића, који су такође потврђени као Y22059 и имају потпуно поклапање са Малетићима.

Помињао сам и раније да један део црногорских Y22059 поседује предање о пореклу из Катунске нахије (Супићи-Варезићи, Годијељи, Марковићи, Дедејићи, Медојевићи, итд.). Косијери су у Ријечкој Нахији, али то је у непосредној близини.

Небо је писао о презимену Кричије, које се среће у Грађанима, у Ријечкој нахији:

"Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из Комана. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана. Од Кричија су Радановићи у Врањини."
https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

Није сигурно да су Кричије у вези са осталим припадницима Y22059, али је тај помен свакако занимљив. Што због овог резултата, што због поменутих предања. Могуће да је у нека старија времена било тих повратних миграција на релацији Стара Црна Гора - Затарје.

Углавном, важно је налгасити да, по хаплотипу, Малетић не стоји блиско тестиранима из Затарја и Полимља. У питању је онај хаплотип који има поклапања у околини Никшића, источној Херцеговини, Крајини и западној Србији претежно.

Ово се деси када се упитник не попуни лепо. Малетић је унео податке очеве мајке (Косијери, Мала Госпојина). Малетићи су заправо пореклом из Турије (Србобран) и славе Аранђеловдан.

дакле,

Малетић, Аранђеловдан, Турија, Србобран, Бачка, J2b-M205>Y22059

У Турији се јавља и презиме Малетин, па вероватно постоји веза. По предању, у тај крај су дошли још давно и то из Херцеговине. Малетићи су иначе рано дошли у Кладово (прадеда), па ако би се гледала дужина боравка, испуњавају услов да се под том локацијом нађу у пројекту. Међутим, са гледишта порекла мушке линије, то не би било исправно.

Што се тиче Ројевића, проверили смо и његову поријаву и испоставило се да су они раније славили Никољдан. Овде је дакле било превише случајности, дефинитивно. Потпуно поклапање на 23 маркера и иста ретка слава, која притом није изворна ни код једних ни код других.

Прича, односно предање неких родова о пореклу из Катунске нахије ће ипак морати да сачека и генетску потврду.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #223 послато: Октобар 01, 2019, 08:31:44 поподне »
11. Гладовић, Ђурђевдан, Вариводе, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити: 19=15, 385=15-15, 389II=30, 635=22. Очито му је вредност на маркеру 19 приватна мутација, јер му је на пројекту најближи Ракић из истог места, који ту има модалну вредност 16. Управо на овом маркеру се и разликују на упоредива 23 маркера. Обојици је можда релативно близак један Херцеговац из околине Невесиња са истом славом. Деле карактеристичне маркере, а разликују се на 2-3 маркера на упоредвих 23.

Гладовићи се помињу у Млетачком катастру, па ће надам се већ неко за њих написати нешто више.
« Последња измена: Октобар 01, 2019, 08:37:00 поподне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #224 послато: Октобар 01, 2019, 08:36:38 поподне »
78. Басташић, Тривуњдан, Велики Зденци, Грубишино Поље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу. Могу се једину издвојити 439=12, 576=17. Блиски су му по хаплотипу многи, али како су сви блиски модалу, питање је да ли је веза између њих и реална.

Тестирани је навео да постоји веза са Жумберком и да је стара слава била Никољдан.
« Последња измена: Октобар 01, 2019, 08:59:39 поподне Милош »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #225 послато: Октобар 01, 2019, 08:58:15 поподне »
11. Гладовић, Ђурђевдан, Вариводе, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити: 19=15, 385=15-15, 389II=30, 635=22. Очито му је вредност на маркеру 19 приватна мутација, јер му је на пројекту најближи Ракић из истог места, који ту има модалну вредност 16. Управо на овом маркеру се и разликују на упоредива 23 маркера. Обојици је можда релативно близак један Херцеговац из околине Невесиња са истом славом. Деле карактеристичне маркере, а разликују се на 2-3 маркера на упоредвих 23.

Гладовићи се помињу у Млетачком катастру, па ће надам се већ неко за њих написати нешто више.

Презиме Гладовић се помиње код Срба из околине Задра још 1527., али није сигурно да су у вези са овим Гладовићима. Осим у Вариводама, где им је изгледа била матица, било их је још и у Брибиру, Врани и Жажвићу.

Хаплогрупа I2-Y3120, осим у Херцеговини, бележи веома висок проценат и код Срба из Северне Далмације. Након 103 тестирана Србина из тог краја (са маркерима), I2-Y3120 износи 44,7% (PH908 = 26,2%).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #226 послато: Октобар 01, 2019, 10:59:59 поподне »
43. Грујић, Ђурђевдан, Стапар, Сомбор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани Z92>YP270. Нема ближих поклапања у табели Пројекта. Поседује једну прилично специфичну вредност, DYS385=11-16, а од осталих предвиђених припадника ове гране разликује се још и благо повишеним вредностима DYS458=17 и DYS643=11. О овим Грујићима нема детаљнијих података у литератури, а тестирани је у упитнику навео да Грујићи по предању потичу од неке од породица које су по наређењу Марије Терезије 1752. године пресељене у Стапар из неколико села у околини Апатина (Бокченовићи, Врањешево и Пригревица), јер су пресретали и пљачкали немачке лађе на Дунаву.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #227 послато: Октобар 01, 2019, 11:27:51 поподне »
82. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има хаплотип јако близак модалном, али нема потпуних поклапања међу до сада тестираним припадницима ове гране. Једине нешто ређе вредности су снижена Y-GATA-H4=10 и повишена DYS456=18. Резултат се може сматрати изненађењем, јер овај Драмићанин не припада истој хаплогрупи као тројица раније тестираних презимењака из истог села, који су I2-Y3120*.

"Драмићани, 30 к. (Стевањдан), имају и друга презимена:

-Спасенићи и Бобићи. На другој-левој страни Јабуковачког потока су куће Драмићана који носе надимке Оџићи и Пецијаши. По надимку (највероватније по баби Спасенији) део Драмићана је добио ово друго презиме које се y Вучаку мало употребљава, а у Ивањици Спасенићи су означавали познате трговце пре рата. Воде порекло од Дробњака, истичу потомци. У кући Тиодора Драмићанина (Бобића) је радила четвороразредна школа након другог светског рата. Одселили су се у: Ивањицу (5), Заблаће, Мојсиње (2), Трнаву, Чачак (4), Београд (2), Крагујевац (село Петровац, 6), Куршумлију, Слатину код Новог Пазара, па је та породица прешла y Нови Пазар."

https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-vucak-ivanjica/

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #228 послато: Октобар 01, 2019, 11:39:31 поподне »
Презиме Гладовић се помиње код Срба из околине Задра још 1527., али није сигурно да су у вези са овим Гладовићима. Осим у Вариводама, где им је изгледа била матица, било их је још и у Брибиру, Врани и Жажвићу.

У катастру из 1709. Гладовићи се помињу на подручју Кашића.

Ван мреже Vlatko

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #229 послато: Октобар 02, 2019, 01:27:01 поподне »
Molio bih Vašu pomoć. U pokušaju da si razjasnim rezultat testiranja, a ograničen svojim apsolutnim neznanjem o ovom području, čitam različite članke na ovu temu dostupne na Vašoj stranici kao i na ostatku Interneta.  Na jednom mjestu sam pronašao da je vrijednost 12 markera DYS533 karakteristična za granu A19454. Da li je ta vrijednost samo karakteristična ili je isključivo vezana za ovu granu? Ako je samo karakteristična, s kolikom vjerojatnošću svoje porijeklo mogu vezati za podgrupu Z17855, i dalje do grane A1221 samo na temelju ovog markera?


95. Бижић, Никољдан, Крбавица, Плитвичка Језера

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Бижић је очито исти род са другим Бижићем са нашег пројекта (слава Никољдан, Дуги Дол, Крњак, Кордун). Нажалост, само је десет маркера упоредиво. Поседујемо и још једног тестираног са простора данашње Хрватске који припада овом роду (такође је десет маркера упоредиво), али његов резултат није јаван.

Тестирани Бижић, као и ова друга двојица којe поменух, поседују специфичну вредност DYS385 = 14-14. Међутим, новотестирани Бижић поседује вредност DYS19 = 16, док је код друге двојице DYS19 = 15, што нам говори да је предачка вредност вероватно била DYS19 = 15.

Можда би, узевши то у обзир, могли бити повезани са Y3120* родом у Далмацији, али то би требало проверити СНП тестирањем.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #230 послато: Октобар 02, 2019, 02:58:12 поподне »
Molio bih Vašu pomoć. U pokušaju da si razjasnim rezultat testiranja, a ograničen svojim apsolutnim neznanjem o ovom području, čitam različite članke na ovu temu dostupne na Vašoj stranici kao i na ostatku Interneta.  Na jednom mjestu sam pronašao da je vrijednost 12 markera DYS533 karakteristična za granu A19454. Da li je ta vrijednost samo karakteristična ili je isključivo vezana za ovu granu? Ako je samo karakteristična, s kolikom vjerojatnošću svoje porijeklo mogu vezati za podgrupu Z17855, i dalje do grane A1221 samo na temelju ovog markera?

Само на основу маркера DYS533 не можеш да закључиш ништа. Вредност 12 на том маркеру има око једне трећине до сада тестираних Срба који су одређивали тај маркер.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #231 послато: Октобар 02, 2019, 04:23:59 поподне »
28. Јакић, Усековање главе Св. Јована Крститеља, Добра Села, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима. Најближи му је Ненезић из Доње Бијеле, од кога се разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Стојан Караџић и Вук Шибалић за Јакиће бележе следеће:
Цитат
Јакићи су огранак Милошевића. Од њих су се одвојили веома давно, а не знају по коме су добили данашње презиме. Знају да су живјели у Горњој Бијелој, испод Црвене греде. Некада су били врло бројни, али средином 18. вијека спадну на три куће – Јанкову, Спасојеву и Алексину. Они се тада раселише из Горње Бијеле. Алекса оде на Малинско у своју тазбину Ђиласе, а Спасоје и Јанко у село Кочане код Никшића. Тамо добију имање Лековића, који су се одатле били већ иселили.

Јакићи су се исељавали из Дробњака. Од њих су Лучићи у Забрђу и Калушићима, као и Топаловићи у Пљевљима. Преци и једних и других су се иселили из Дробњака у другој половини 18. вијека. Има их и у Бачком Добром Пољу у Војводини, гдје су колонизовани 1945. године.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.
« Последња измена: Октобар 24, 2019, 05:36:08 поподне Amicus »
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #232 послато: Октобар 02, 2019, 04:52:54 поподне »
64. Јуришић, Никољдан, Смиљан, Госпић

Припада хаплогрупи I-M253. Међу претходно тестиранима из базе Српског ДНК пројекта нема никога блиског.

О пореклу ових Јуришића нисам успео да пронађем било шта, тако да ако неко нешто зна - нека напише.

Било би занимљиво видети којој грани припадају Јуришићи, па бих тестираном предложио да уради СНП панел.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #233 послато: Октобар 02, 2019, 05:34:19 поподне »
74. Добриковић, Никољдан, Кулен Вакуф, Бихаћ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Туфегџић из Мркоњић Града и Црнчевић из Рељиног Села. Од обојице се разликује на 3 од упоредива 23 маркера.

О Добриковићима сам успео да пронађем оно што је Милан Карановић забележио у опису Дољана:
Цитат
Из Лике су после окупације: Врањеш 1 к. (Јовањдан) са Удбине; Добриковићи 2 к. (Никољдан) из Ћелија; Балаћи 2 к. (Арханђеловдан) из Круга...
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #234 послато: Октобар 02, 2019, 05:45:27 поподне »
90. Радовић, Ђурђевдан, Славковица, Љиг

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи му је највероватније Станковић из Осеченице код Мионице, који такође слави Ђурђевдан (разликују се на 2 од 23 упоредива маркера).

Љуба Павловић за Радовиће у Славковици бележи следеће:
Цитат
Радовићи у Ржаници су такође старинци, има их 11 кућа, славе Ђурђевдан и једна кућа у Иконићима, где се један од њих призетио, који осим Ђурђевдана слави и Никољдан.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #235 послато: Октобар 02, 2019, 06:01:32 поподне »
Није бинго, али има макар дима.
Недавно сам на дијелу сајта о презименима , видио "Порекло презимена, село Висућ (Удбина, Лика)" гдје сам уочио Милошевић-слава Јовањдан, такође ту су и Кртинићи који имају исту групу као и ја , и у табели су изнад мени најближег Туфегџића из Мркоњић града.Моји су прије 1750 се презивали Милошевићи, и немам никакву представу одакле су дошли у Гламоч, сад из подручја које је у околини Удбине долази близак(релативно) тестирани резултат.Мислим да би Милошевић из Брувна могао или обасјати или угасити евентуални повратак у период прије почетка 18. вијека.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #236 послато: Октобар 02, 2019, 06:09:03 поподне »
94. Раниловић, Стевањдан, Велико Двориште, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 19=15, 391=10, 389I=12, 576=17, 570=17. Осим маркера 19=15 и 389II=31, са осталим маркерима се лепо уклапа у исти род са Бучевцима и осталим тестираним, којима је матица село Бучје код Прибоја. Најмања разлика је на 3 маркера са тестиранима из овог рода, али нема сумње да се ради о једном роду, који карактеришу маркери 391=10, 389I=12, 570=17. Сви тестирани славе Стевањдан, што овој вези даје на тежини. Због 391=10, могуће да овај род припада некој грани испод I2-PH908>Z16983>A493. То можемо знати једино ако неко из овог рода уради BgY или неки слични тест.

О Раниловићима ако неко зна нешто, нека напише.
« Последња измена: Октобар 02, 2019, 06:21:54 поподне Милош »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #237 послато: Октобар 02, 2019, 06:41:30 поподне »
64. Јуришић, Никољдан, Смиљан, Госпић

Припада хаплогрупи I-M253. Међу претходно тестиранима из базе Српског ДНК пројекта нема никога блиског.

О пореклу ових Јуришића нисам успео да пронађем било шта, тако да ако неко нешто зна - нека напише.

Било би занимљиво видети којој грани припадају Јуришићи, па бих тестираном предложио да уради СНП панел.

Срба Јуришића, колико знам, није било у Лици. У том крају, околина Перушића, било је покрштених муслимана Јуришића. Могуће да је тестирани од те гране. То би можда и објаснило зашто нема поклапања по Крајини и међу Србима уопште.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #238 послато: Октобар 02, 2019, 06:46:07 поподне »
74. Добриковић, Никољдан, Кулен Вакуф, Бихаћ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Туфегџић из Мркоњић Града и Црнчевић из Рељиног Села. Од обојице се разликује на 3 од упоредива 23 маркера.

О Добриковићима сам успео да пронађем оно што је Милан Карановић забележио у опису Дољана:

Водим неку статистику за одређене регионе Босанске Крајине. Хаплогрупа I1-P109, додуше на не тако великом узорку (испод 50) тамо износи +10%. Становништво овог дела Босанске Крајине насељено је углавном из Лике и Северне Далмације.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #239 послато: Октобар 02, 2019, 06:59:44 поподне »
Срба Јуришића, колико знам, није било у Лици. У том крају, околина Перушића, било је покрштених муслимана Јуришића. Могуће да је тестирани од те гране. То би можда и објаснило зашто нема поклапања по Крајини и међу Србима уопште.

Можда помогне
https://www.radixindex.com/en/databases/8/surname/jurisic/location_tmp/kroatien_-_lika-krbava