Српски ДНК месец 2022

[Црна Гуја]

87. Мауровић, католик, Кашћерга, Пазин

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608. Од специфичних вредности истичу се DYS385=11-13 и повишена DYS437=15. Нема ближих поклапања у табели пројекта, тачније нема ниједно поклапање са мање од 6 маркера разлике. Због заиста ретког хаплотипа, најтоплија препорука за даље тестирање је WGS тест. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом са Корчуле.

[Црна Гуја]

88. Радивојевић, Стевањдан, Грабовица, Котор Варош

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT288648. Поседује модалан хаплотип за ову грану па има јако велики број блиских поклапања. Узевши у обзир и славу и место порекла, нема сумње да су му најближи припадници рода Г, које одликује слава Стевањдан. Потпуно поклапање има са Видићем из Горњих Палачковаца код Прњавора и Цвијановићем из Лукавца Горњег, док се од Ђукића из Црнче код Дервенте, Радића из Остружње Доње код Станара и Мартића из Лендића код Грачанице разликује на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је WGS тест, с обзиром да ниједан припадник овог рода није до сада урадио дубински тест. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке  о пореклу, па ако неко има више информација нека остави коментар.

[Црна Гуја]

89. Кања, католик, Ходоњин, Чешка

Припада хаплогрупи R1a-M458>L260. Једино релативно ближе поклапање има са Гашпарем из Челарева код Бачке Паланке, разликују се на 4 од 23 упоредива маркера. Препорука за даље тестирање је WGS тест, који је тренутно на попусту код компанија Dante и Nebula. Ако неко има више информација о презимену Кања, замолио бих да напише у коментару.

[drajver]

86. Јанковић, Ђурђевдан, Шаринци, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са претходно тестираним Јанковићем из Доњих Вијачана/Прњавор има потпуно поклапање на 23 маркера, тако да не би требало бити сумње у повезаност. Посједује неколико карактеристичних вриједности маркера: DYS390=23, DYS19=17 и YGATAH4=11, које га повезују са српском породицом Санадер из Лике. Санадери такође славе Ђурђевдан. Ову везу би требало SNP провјерити.

Прњаворски крај није покривен значајнијом етнографском литературом, тако да се за Јанковиће једино може рећи да су били присутни на подручју Шаринаца и Вијачана у црквеном шематизму из 1882. године.

[Небојша]

34. Ковач, Јовањдан, Лопоч/Сливница Бобани/Равно, I2-Y3120

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120, роду који смо у књизи о Херцеговцима назвали родом Бобанаца – јовањштака, а који је у табели СДНКП означен као род О. “Овом роду припада већи број староседелачких братстава са подручја Бобана, за која је генетичким тестирањем утврђено да су међусобно сродна. У делу Бобана  који се налази у долини Требишњице овом роду припадају Јакшићи (који према предању потичу од Рачића) и Поповићи са матицом у Жакову, Грче (који према предању потичу од Грбића) са матицом у Грбићима и Маслеше са Ћорлукама, чија је матица у Туљима. У брдском делу Бобана овом роду припадају Оборине са Киперашима, Ковачима и Ковачевићима, чија је  матица у Сливници, као и Мисите са матицом у суседним Чопицама. Сви славе Јовањдан, осим Мисита из Кијевог Дола и њихових исељеника, који славе Св. Враче. Поменута братства немају свест о заједничком пореклу, што јасно указује на то да се ради о веома старом роду у Бобанима. Овај генетички  род би могао потицати од средњовековних влаха Бобана, чија је матица била у Жакову. Међутим, у Бобанима постоје још два генетичка рода којима припадају староседелачка братства из ове области, услед чега се власи Бобани не могу везати искључиво за генетички род Бобанаца ‒ јовањштака.”

У етнографској литератури Ковачи из Сливнице сматрају се сроднима Оборинама. У зависности од верзије предања, Оборине потичу од Ковача или обрнуто. „Оборине су братство које је некада живело на локалитету Чалај међе у Сливници у Бобанима. Раније су се према предању презивали Рађеновић. Оборине су се делом иселили у Мостар, а делом у Орашје у Попову, где од њих потичу Васиљевићи. Од преосталих Оборина у Сливници потичу Кипераши у засеоку Кипер и Ковачи у засеоку Лопоч. (...) У Орашју је 1938. године било Оборина, за које се наводи да су од Ковача из Лопоча. (…) Ковачи су се тридесетих година 19. века из Лопоча раширили на оближње Пољице. Тамо су почетком 20. века узели презиме Ковачевић, а из Пољица је део Ковачевића прешао у Туље, одакле је један Ковачевић, који је био свештеник, прешао у Вођене код Љубиња седамдесетих година 19. века. Ковача у Бобанима има и у Лушници, али славе Ђурђевдан и другачијег су порекла ‒ потичу од Ђурђевића из истог села.“ У Херцеговини постоје и друге породице Ковача са славом Јовањдан, које нису сродне бобанским Ковачима јовањштацима.

За модални хаплотип рода Бобанаца – јовањштака карактеристична је вредност маркера DYS390=23 и донекле ређа вредност DYS389II=30, које поседује и хаплотип тестираног Ковача. У односу на модални хаплотип овог рода резултат тестираног Ковача поседује веома карактеристичне вредности маркера DYS570=15 и DYS549=12. Исте ове вредности поседује и хаплотип раније тестираног Ковачевића из Туља, чиме је веза Ковача и Ковачевића неспорно доказана.

Један податак са 23andMe који може и не мора бити важан за ову групу родова:

Ковач, Јовањдан, Лушница, Требиње, I2-Y3120>S17250

Незгодно је што скоро сви Ковачи из Херцеговине славе управо Јовањдан. Ови су географски доста близу, па ако је реч о истом роду, можда смо на овај начин добили њихову дубљу подграну.

[Небојша]

Један податак са 23andMe који може и не мора бити важан за ову групу родова:

Ковач, Јовањдан, Лушница, Требиње, I2-Y3120>S17250

Незгодно је што скоро сви Ковачи из Херцеговине славе управо Јовањдан. Ови су географски доста близу, па ако је реч о истом роду, можда смо на овај начин добили њихову дубљу подграну.

Моја грешка. Сад видим да Ковачи у Лушници славе Ђурђевдан, дакле сасвим је други род у питању.

[Ojler]

Моја грешка. Сад видим да Ковачи у Лушници славе Ђурђевдан, дакле сасвим је други род у питању.

Где си нашао податак да славе Ђурђевдан, пошто Милићевић пише да славе Јовањдан?

[Ojler]

Где си нашао податак да славе Ђурђевдан, пошто Милићевић пише да славе Јовањдан?

Нашао сам сад и ја да тако стоји у књизи "Бобани - некад и сад". Милићевић је значи опет погрешио.

[Грк]

Ковач, Јовањдан, Лушница, Требиње, I2-Y3120>S17250

Да ли је податак на 23andMe да ови Ковачи славе Јовањдан или Ђурђевдан?

Хаплогрупа Ковача (Јовањдан) из Лопоча се уклапа у предање да су истог корјена са Ковачевићима, Киперашима и Обринама и да славе Јовањдан. Тиме је вјероватно потврђена и припадност роду Бобанаца Јовањштака.

Уколико је код Ковача из Лушница хаплогрупа I2-Y3120>S17250, онда би требао бити у питању род који слави Ђурђевдан за које се каже: "Митровићи, Ковачи и Ковачевићи су потомци старинске породице Ђурђевић". Ковачи из Лушница су потомци Петра Ђурђевића који се бавио ковачким занатом и који је живио крајем 17. и почетком 18. вијека. Један Ковач се одселио у околину Никшића у Миово поље и тамо и данас живе његови потомци Ковачевићи. Други Ковач се одселио у Босну, а трећи у САД гдје по предању погинуо. Ови Ковачи немају везу са Ковачима из Лопоча и Пољица који славе Јовањдан.
Митровићи су ово презиме узели око 1950. године по претку Митру (1855-1920) који се презивао Киса. Киса презиме је настало почетком 18. вијека, а добио га је Петров брат Лазар Ђурђевић. Ови Митровићи нису у сродству са Митровићима из Џивара код Требиња, ни са оним из Сланог на мору и у Требимљи.

Ако се не варам овим смо сазнали хаплогрупу (I2-Y3120>S17250) старе породице Ђурђевића, Ђурђевдан из Лушница чији је огранак, уколико је ријеч о истим Ђурђевићима, живио и у Пољицу (Попово поље).
Мустапићи из Хутова, римокатолици, су по предању од Ђурђевића из Пољица, али за неког Мустапића из Далмације је утврђена хаплогрупа R1a-Z280>CTS1211>CTS3402. Ова хаплогрупа је заступљена код једног већег рода из Пољица, па је могуће да су  у питању други Ђурђевићи.
Ђурђевићи из Лушница су по предању у Бобане давно доселили "из Васојевића".

Резултатом Ковача из Лушница смо добили још једну хаплогрупу код родова из Бобана са славом Ђурђевдан.

Подаци о предањима кориштини од Љ. Митровића, "Бобани некад и сад".

[Небојша]

Да ли је податак на 23andMe да ови Ковачи славе Јовањдан или Ђурђевдан?

Податак о слави (Ђурђевдан) је од тестираног.

[Radul]

61. Билинац, Јовањдан, Доње Жешће, Фоча-Устиколина

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937

Тестирани највероватније припада још нижој подграни FGC28435, а по маркерима се од модала разликује само на брзомутирајучем маркеру DYS570=19 (модал =18). Тако да има доста блиских поклапања али ниједно потпуно. Од географско блиских N2 поклапања са славом Јовањдан вреди споменути Шкипину пореклом из села Кремин (пресељени у Гојевиће/Сорлаци) и Кујунџића из села Лигати/Мрављача.

Тестирани је оставио податак да према непровереном предању један од ускочких вођа због неке пљачке бежи у Лозницу, а остала браћа се селе у село Браићи код Устиколине где остају годину дана и након тога прелазе у Доње Жешће где се и трајно настањују. Тестирани је навео да Билинци носе презиме по селу Билин код Горажда (можда се мисли на село Биљин код Горажда). Такође се наводи да је порекло највероватније из Далмације, те да су потенциална претходна презимена Жеравић, Жеравица или Војиновић.

Код Устиколине постоји село Брајићи (плаво), а удаљено је неких 5 км ваздушне линије од Доњих Жешћа (жуто). На мапу сам додао и Кремин (црвено) и Лигат (љубичаста).



Препорука тестираном је да потврди припадност FGC28435 грани директним тестом код YSEQ. https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

Кујунџић, Јовањдан, Лигат, Фоча- спахије и сродници Балчаковића из Рогатице. Племство, спахилук, добили од Мехмеда Освајача за како се приповеда заслуге у Устиколини 1463. године. Држали феуд до прве половине 19. вијека, имали берат. Задњи спахија звао се Томо Кујунџић.

[Uzi]

Кујунџић, Јовањдан, Лигат, Фоча- спахије и сродници Балчаковића из Рогатице. Племство, спахилук, добили од Мехмеда Освајача за како се приповеда заслуге у Устиколини 1463. године. Држали феуд до прве половине 19. вијека, имали берат. Задњи спахија звао се Томо Кујунџић.

Ово је о Балчаковићима и Кујунџићима записао Богумил Храбак у свом раду "Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књига I":

"Скоро истоветан случај је и са становништвом Старогорске висоравни, c тим што се највећи део садашњег становништва доселио из Пиве и Старе Херцеговине (из Дробњака). Тамо је, са нашим сазнањима једина староседелачка породица Балчаковића (Балчака), првобитно презиме Кулићи, у Живаљевићима, односно Блажујевићима. Освајањем Босне Турци су их ту затекли. Они су имали статус хришћанских спахија све док их није својом акцијом Омер-паша Латас 1851. године изједначио са осталом рајом. Такав статус и судбину имали су и хришћани Кујунџићи из Устиколине, чији су потомци Хаџићи у Рогатици, православци."

"БАЛЧАКОВИЋИ - БАЛЧАЦИ У БЛАЖУЈЕВИЋИМА
Балчаковићи, или Балчаци, старином Кулићи, према породичној традицији и писаним изворима, сматрају се за један од најстаријих родова у рогатичкој општини. Ту су „од Косова“. Један предак Кулића био је код Шахин-спахије и од њега је, по породичном предању, наследио огромно имање. Какви су односи били између Шахин-спахије и тога Кулића и како је дошло до наслеђа (или можда куповине), није познато. Познато је само да су Кулићи - Балчаковићи спадали у ретке Србе - хришћане који су у овим крајевима имали ранг спахија и да су о томе поседовали султанов „Берат“. Били су нижи племићи, велепоседници, са правом на пратњу, ношење оружја и још неке привилегије, али вероватно, и на одређене обавезе према турском режиму. Такав статус Балчаковићи су задржали све до средине 19. века."

"Док нам за Кулића није познато како је дошао до Берата, за Драгоја Кујунџића (из Устикодине) се зна да је то заслужио спасивши М. Фатиха да се не удави у Дрини (1463. године). По овом Драгоју, спахији, прозвали су се Спахићи. Од тога рода потиче и Јован спахија који је подигао цркву манастира Св. Тројице код Пљеваља."

[НиколаВук]

Ово је о Балчаковићима и Кујунџићима записао Богумил Храбак у свом раду "Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књига I":

"Скоро истоветан случај је и са становништвом Старогорске висоравни, c тим што се највећи део садашњег становништва доселио из Пиве и Старе Херцеговине (из Дробњака). Тамо је, са нашим сазнањима једина староседелачка породица Балчаковића (Балчака), првобитно презиме Кулићи, у Живаљевићима, односно Блажујевићима. Освајањем Босне Турци су их ту затекли. Они су имали статус хришћанских спахија све док их није својом акцијом Омер-паша Латас 1851. године изједначио са осталом рајом. Такав статус и судбину имали су и хришћани Кујунџићи из Устиколине, чији су потомци Хаџићи у Рогатици, православци."

"БАЛЧАКОВИЋИ - БАЛЧАЦИ У БЛАЖУЈЕВИЋИМА
Балчаковићи, или Балчаци, старином Кулићи, према породичној традицији и писаним изворима, сматрају се за један од најстаријих родова у рогатичкој општини. Ту су „од Косова“. Један предак Кулића био је код Шахин-спахије и од њега је, по породичном предању, наследио огромно имање. Какви су односи били између Шахин-спахије и тога Кулића и како је дошло до наслеђа (или можда куповине), није познато. Познато је само да су Кулићи - Балчаковићи спадали у ретке Србе - хришћане који су у овим крајевима имали ранг спахија и да су о томе поседовали султанов „Берат“. Били су нижи племићи, велепоседници, са правом на пратњу, ношење оружја и још неке привилегије, али вероватно, и на одређене обавезе према турском режиму. Такав статус Балчаковићи су задржали све до средине 19. века."

"Док нам за Кулића није познато како је дошао до Берата, за Драгоја Кујунџића (из Устикодине) се зна да је то заслужио спасивши М. Фатиха да се не удави у Дрини (1463. године). По овом Драгоју, спахији, прозвали су се Спахићи. Од тога рода потиче и Јован спахија који је подигао цркву манастира Св. Тројице код Пљеваља."

Дакле они би требали бити N2, ако су заиста Кулићи старином?

[Uzi]

Дакле они би требали бити N2, ако су заиста Кулићи старином?

Извињавам се, ранији наводи су из књиге "Вишеградска жупа и боричка висораван у Павловини" аутора Јелисије Новаковића.   

Свакако Балчаковићи имају неко замршено порекло јер је поред ранијих навода Ј. Новаковић записао и следеће о њиховом пореклу:
"Што се тиче породичног предања, није бољи случај ни код ових Балчаковића. Као да су стари нерадо говорили млађима о својој „Славној и тешкој“ прошлости, или се мдађи нису за то интересовали. Па и такво предање говори нам о трагедији ове породице. Пре више од две стотине година овим крајевима је харада епидемија куге. Поморида је све Балчаковиће, тако да је за дан–два сахрањено 26 душа. Остала је неким чудом једна девојчица, Марица."
"Добри људи прихватише сироту девојчицу из рода Балчака и одгајише је. Марица одрасте као вредна, лепа и мудра девојка. Удаде се, односно доведе у кућу вредног момка, по некима „кршног Црногорца“. На венчању Марица задржа породично презиме Балчаковић, па то исто учини и младожења. Балчаци су до тада славиди Св. Василија Великог, а Марица и њени потомци узеше за славу Св. Јована Претечу и Крститеља, а дотадашњу славу прислављају."

Док је Б. Храбак о Кујунџићима у свом раду "Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књига I" записао:
"Кад је реч о Љубавићима у XVI веку, треба пренети писање В. Скарића да су Љубавићи, према предању, живели најпре у Устиколини. Кад су дошли Турци, живела су три брата – Мироје, Њубоје и Драгоје. Прва двојица су примила ислам, и од њих су потекли Мирићи и Љубовићи. Драгоје је остао у старој вери и његови потомци држали су земљу под именом Кујунџића. Поменута традиција се тешко може прихватити, јер су Љубавићи, знатно пре доласка Османлија, живели у Горажду и ту, чак, и кнезовали."

[Radul]

То за Марицу, Балчак ми рече није тачно, јер су остала 3 брата, а да су се звали Кулићи јесу. Или га ја нисам разумио.

Вјероватно је аутор мислио на Јелку Блажујевић, кћер Ивана Блажујевића спахије из Рогатице. Иванова линија је изумрла, па је спахијство прекинуто. Лоза Блажујевића је настављена преко попа Остоје братића Ивановог.

[Uzi]

То за Марицу, Балчак ми рече није тачно, јер су остала 3 брата, а да су се звали Кулићи јесу. Или га ја нисам разумио.

Вјероватно је аутор мислио на Јелку Блажујевић, кћер Ивана Блажујевића спахије из Рогатице. Иванова линија је изумрла, па је спахијство прекинуто. Лоза Блажујевића је настављена преко попа Остоје братића Ивановог.

Можда да Балчак одради тест, па да се разјасни ова мистерија око везе Балчаковића и Кујунџића.

[НУки ⚔🦅⚔]

Урадио сам збирну статистику за тестиране Србе са овогодишњих акција тестирања (Новогодишња ДНК недеља 2022 + Светски ДНК месец 2022 + Српски ДНК месец 2022).

Од укупног броја Срба тестираних током овогодишњих акција тестирања, 53% су Срби пореклом са територије данашње Републике Србије, 24% Срби пореклом са територије данашње Босне и Херцеговине , 11% пореклом са територије данашње Црне Горе, док Срби пореклом са територије данашње Републике Хрватске чине 10% од укупног броја тестираних Срба.

Најчешће презиме тестираних Срба је Марковић, јавља се 7 пута.


Узорак: 233

I2-Y3120    37.77%
I2-PH908    28.76%
Север   9.01%

R1a-Z282    15.88%
R1a-Z280    12.45%
R1a-M458>L1029    3.43%

E-V13    14.16%
E-Z1057   3.43%
E-Y37092    1.72%
E-Z5017    3.86%
E-Z5018   5.15%

R1b-M269    8.15%
R1b-L23    0.43%
R1b-Z2103    3.86%   (R1b-Z2705  3.00%)
R1b-P312    3.00%    (R1b-U152  2.58%)
R1b-U106>Y6669   0.43%
R1b-PF7562    0.43%

I1-M253    7.73%
I1-P109>FGC22045    4.72%
I1-P109>FGC21792    1.29%
I1-Z63    1.29%
I1-M227>BY169301   0.43%

J2b-Z534    6.01%
J2b-M241    3.43%
J2b-M205>Y22059    2.58%

N2-FT182494    3.43%

J2a-L26   3.00%
J2a-L26    0.43%
J2a-M67    2.15%
J2a-Z6065    0.43%

G2a-L30    1.72%
G2a-L42>Y128480   1.29%
G2a-M406    0.43% 

G2b-M377    0.43%

J1-ZS9949    0.43%

Q-FT42424    0.43%

L1b-M349    0.43%

T1a-Y4984    0.43%


*Постоји могућност да сам некога погрешно уврстио, или погрешно изоставио из статистике, пошто сам о пореклу тестираних закључивао на основу информација са форумских тема о акцијама тестирања. Све тестиране из Црне Горе сам уврстио у статистику. Из статистике сам изоставио дупле тестиране у ситацијама када су тестирана два припадника истог рода/презимена из истог места, као и тестиране којима је непознато порекло по директној мушкој линији.

[Ивица Јовановић]

Prosto je neverovatno da taj odnos procenata, iako je ovo uvek slucajni uzorak, nikada ne omane. Taj odnos haplogrupa +- to su Srbi. Jos da nauce da igraju odbranu.

[НУки ⚔🦅⚔]

Занимљивости ради, урадио сам посебне статистике за Србе пореклом из Србије и Србе пореклом из БиХ, пошто узорци за ове државе прелазе 50 тестираних.


СРБИ - СРБИЈА

Узорак: 123

I2-Y3120    36.59%
I2-PH908    28.46%
Север   8.13%

R1a-Z282    13.82%
R1a-Z280    11.38%
R1a-M458>L1029   2.44%

E-V13    13.82%
E-Z1057   5.69%
E-Z5017    5.69%
E-Z5018   2.44%

I1-M253    11.38%
I1-P109>FGC22045    6.50%
I1-P109>FGC21792    1.63%
I1-Z63    2.44%
I1-M227>BY169301   0.81%

R1b-M269    8.13%
R1b-P312    0.81%   
R1b-U152    3.25%
R1b-Z2705   2.44%
R1b-Z2103 остале    1.63%

J2b-Z534    5.69%
J2b-M241    4.88%
J2b-M205>Y22059    0.81%

J2a-L26   4.07%
J2a-L26    0.81%
J2a-M67    3.25%

N2-FT182494    1.63%

G2a-L30    1.63%
G2a-L42>Y128480   0.81%
G2a-M406    0.81% 

G2b-M377    0.81%

J1-ZS9949    0.81%

Q-FT42424    0.81%

T1a-Y4984    0.81%



СРБИ - БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Узорак: 56

I2-Y3120    41.07%
I2-PH908    30.36%
Север   10.71%

R1a-Z282    21.43%
R1a-Z280    14.29%
R1a-M458>L1029    7.14%

E-V13    14.28%
E-Y37092    1.79%
E-Z5018   8.92%
E-Z5017    3.57%

N2-FT182494   10.71%   

J2b-Z534    5.36%
J2b-M205>Y22059    3.57%
J2b-M241>Z638    1.79%

R1b-M269    3.57%
R1b-U152     1.79%
R1b-U106>Y6669    1.79%

I1-P109>FGC22045   1.79%

L1b-M349    1.79%

[Христифор]

Статистика искључиво Српског Днк месеца 2022.

И2а-25 (28.7% ) / 21 Дин Југ (84%) 4 Дин Север-(16%)
Р1а-18  (20.6%)
И1а-12 (13.7%)
Р1б-9 (10.3%)
Ј2б-8 (9.1%)
Е-В13-7 (8%)
Н2-4 (4.5%)
Г2а-2 (2.2%)
Ј2а-1 (1.1%)
Т1- 1 (1.1%)